Microsoft Word - HelenaDespic.doc

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ Извештај о оцени магистарске тезе Хелена Деспић ДРАМЕ МИЛЕНЕ МАРКОВИЋ ПРОБЛЕМ ЖАНРОВСКОГ ИДЕНТИТЕТА И ОДНОС ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 23. април 2010, Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: Др Љиљана Пешикан-Љуштановић, ванредни професор за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности (предмет: Народна књижевност), изабрана , Филозофски факултет у Новом Саду Др Бранка Јакшић Провчи, доцент за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности (предмет: Методика наставе књижевности и језика с основама дидактике), изабрана , Филозофски факултет у Новом Саду Др Весна Крчмар, доцент за научну област Културно-историјске науке (Предмет: Историја југословенске драме и позоришта), изабрана , Академија уметности у Новом Саду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Хелена, Јарослав, Деспић 2. Датум рођења, општина, република: , Нови Сад, Нови Сад, Република Србија 3. Година уписа на магистарске студије, смер/усмерење, број положених испита и просечна оцена Наука о књижевности, српска књижевност Положила осам испита, просечна оцена 10. III НАСЛОВ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: ДРАМЕ МИЛЕНЕ МАРКОВИЋ ПРОБЛЕМ ЖАНРОВСКОГ ИДЕНТИТЕТА И ОДНОС ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ

2 2 IV ПРЕГЛЕД МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна поглавља, слика, шема, графикона и сл. 1. УВОД ПАВИЉОНИ ИЛИ КУДА ИДЕМ,ОДАКЛЕ ДОЛАЗИМ И ШТА ИМА ЗА ВЕЧЕРУ ДОБАР САМ, ЛУТКО, ЦВЕЋЕ САМ, БОГ НАС ПОГЛЕДАО. И МЕНЕ И ТЕБE БРОД ЗА ЛУТКЕ НАХОД СИМЕОН ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И ИНОВАЦИЈЕ ШУМА БЛИСТА ЗАКЉУЧАК ЛИТЕРАТУРА РЕЗИМЕ V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: У Уводу рада Хелена Деспић представља основни предмет свога испитивања. Реч је о литерарним својствима пет драма Милене Марковић. Истакнуто је да ће драме бити разматране, хронолошки, према времену настанка и сагледаване у контексту српске драме, књижевност и културе, али и с обзиром на светску књижевну баштину. Као основни предмет испитивања издвојене су поетичке и жанровске одлике ових дела и њихов сложени однос према традицији. Поглавља која следе насловљена су, углавном, именима драма које се у њима испитују и имају уједначену композицију, после веома сажетог прегледа сценског живота дела, разматрају се његове генолошке и поетичке одлике и значења. Прва драма Милене Марковић Павиљони или Куда идем, одакле долазим и шта иам за вечеру анализира се са становишта уочљивог одступања од жанровских и поетичких одлика грађанске драме, попут поделе на чинове, појаве и призоре. Кандидаткиња ово тумачи као последицу приближавања Брехтовом епском театру. Посебну пажњу она посвећује анализи простора и његовој полифонијској симултаности, коју посматра и као рефлекс драмских дела Славка Грума и Деане Лесковар, али и као резултат интензивног интермедијалног прожимања са филмском уметношћу, из које је потекао драмски поступак који асоцира на филмску монтажу и кратке резове, иначе карактеристичан за представнике експресионизма и авангарде. Хелена Деспић сматра да Милена Марковић у свом драмском првенцу утемељује трагикомедију, засновану делом на књижевном наслеђу Жарија, Јонеска, Бекета, Пинтера, али и Душана Ковачевића. Она закључује да су Павиљони Милене Марковић сложено драмско дело у којем се ауторка користи постмодернистичким поступком хибридизације различитих жанровских образаца, успостављајући, истовремено, и сложене везе са српском и европском драмском баштином. Друго поглавље свог рада Хелена Деспић насловљава цитатом из драме Шине: Добар сам, лутко, цвеће сам, бог нас погледао. И мене и тебе, чиме се у први план истиче значењска димензија драме, мушко-женски односи оцртани у њој. Она наглашава да, односу на остале драме, Шине одликује мања мера жанровске

3 3 хибридизације и најизразитије присуство насиља у најексплицитнијим призорима бруталности и цинизма. Својом анализом кандидаткиња показује како се, у натуралистичко-меланхолични тону, у овој драми проблематизује нарочито насиље према женама, при чему се непосредна социјална референцијалност прожима иронијским, црнохуморним и трагикомичним акцентима. Она посебно разматра интерсемиотичке цитате употребљене у иронијско-пародијском контексту, који често потпуно десемантизује њуихово примарно значење. При том она показује истанчан аналитички таленат и добро познавање књижевног и културног контекста, што доприноси комплексном сагледавању драме. Најобимније поглавље рада јесте оно које се бави драмом Брод за лутке, што је и очекивано, пошто је реч о остварењу које је најсложеније, и жанровски и по односу према традицији, који овде оцртава широк лук од рефлекса усмене и ауторске бајке до оних који се тичу књижевности за децу, али и масовне културе нашег доба. Кандидаткиња у овом делу препознаје обједињене елементе антидраме, гротескне фарсе, циничне мелодраме, сатиричне параболе, експресионистичке трагедије, трагикомедије и постмодерне драме. Она указује и на то како се у целини драме, као основни поступци, користе деконструкција и реинтерпретација захваћених жанрова и текстова. Посeбну пажњу кандидаткиња посвећује и односу драме према представама традиционалне усмене културе, показујући, рецимо, како вештица од древног женског демона прераста у универзалну метафору за ослобођену жену и уметницу. Истовремено, она овде укљчује и Јунгово сагледавање вештице као пројекције мушке аниме, чиме се њен аналитички приступ и сагледавање ауторкиног односа према традицији чини слојевитијим и обухватнијим. Поглавље насловљено Наход Симеон на почетку садржи нешто обимнији осврт на позоришно упризорење ове драме, па чак и особену, дискретно стилизовану полемику са француском критичарком Флоренс Ле Јуез, која је изразито негативно оценила Јанежичеву режију и представу Српског народног позоришта. При том, ово није дигресивно и сувишно у односу на тему рада пошто се исте одлике драме/ представе јављају као основ и позитивних и негативних судова. Потом, кандидаткиња разматра поступке којима Милена Марковић реинтерпретира истоимену трагедију Јована Стерије Поповића, али, чак у већој мери, и народну песму по којој је Стерија уобличио своје дело, старогрчки мит о Едипу и хришћанско светачко предање. У овом сегменту рада она показује добро познавање традицијског контекста Стеријине драме, па, рецимо, тачно уочава да су Стерија и Марковићева пошли од двеју различитих варијанти народне песме. Кандидаткиња прпознаје ову драму као особени цитатни дијалог с другим текстовима, али наглашава и њену критичку димензију у односу на главне социјалне институције нашег доба: цркву, државу, породицу, брак, родитељство... Такође, она сматра да ауторка истовремено афирмише потрагу за чистом, једноставном љубављу и изворним хришћанством. Једночинку Шума блиста кандидаткиња разматра у поглављу насловљеном Између традиције и иновације Шума блиста, као дело које обједињује традиционалне представе и веровања с (пост)модерним елементима. На унутрашњој значењској равни дела, коју препознаје и као алегоријску, Хелена Деспић сагледава ауторкино успостављање веза са традиционалном културом, али и особену инверзију традиционалних представа и њихово повезивање са транзицијским хаосом и вредносним расапом. Сонгови укључени у ову драму, али и иначе присутни у делима Милене Марковић, према виђењу кандидаткиње, појачавају афективни тоналитет дела и представљају битан елемент српског посттеатра, у чије токове се, понајвише једночинком Шума блиста, укључује и Милена Марковић.

4 4 Закључак рада сумира генолошке одлике, однос према традицији и темељна значења драмског дела Милене Марковић, потврђујући још једном њихову књижевну релевантност. Рад садржи и Литературу и Резиме на енглеском језику.

5 VI. 5 ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Рад Хелене Деспић бави се драмама Милене Марковић, која је једна од најзначајнијих српских драматичарки последње деценије и песникиња особеног израза и снажне поетске сугестивности. Реч је о ауторки која је доживела бројна признања, добитница је Стеријине и Михизове награде, а њене драме су успешно извођене на домаћим и страним сценама, али нису до сада биле предмет озбиљније књижевне анализе и разматрања, иако постоји обимна критичка рецепција драматуршких аспеката њеног дела и на њему заснованих позоришних представа. Бавећи се драмама Милене Марковић с генолошког становишта, указујући на њихов потенцијално вишеструки жанровски идентитет и разматрајући однос према драмској, књижевној и културној традицији националној и европској, Хелена Деспић даје прво целовито разматрање ових драма као књижевних дела, указује на њихово место у традицијском низу српске књижевности и аналитички доказује њихов висок књижевни квалитет. Овим њен рад представља научни допринос сагледавању савремене српске књижевности и тумачењу њених остварења. VII. ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Аналитички приступ који се примењује у раду Хелене Деспић прилагођен је особеностима појединих дела, и то представља значајан квалитет овог рада, пошто доприноси проницљивости остварених аналитичких увида. Такође, ширина њеног сагледавања традицијског контекста разматраних драма захваћеног у широком обиму од усмене књижевности и традиционалне културе, преко ауторске бајке и светски значајних дела књижевности за децу, до баштине епског и авангардног театра, али и српске драме 20. века значајно доприноси продубљеном и слојевитом приступу и доноси неке нове и оригиналне увиде у драмска дела Милене Марковић. Исто важи и за испитивање генолошког аспекта дела и оних значења која се остварују жанровском хибридизацијом. Стил кандидаткиње је прецизан, чист и функционалан. По спроведеном истраживању, по закључцима и резултатима, те по степену реализације постављених циљева овај рад је у потпуности задовољио захтеве који се постављају у изради магистарске тезе. VIII. КОНАЧНА ОЦЕНА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ 1. Да ли је теза урађена у складу са образложењем наведеним у пријави теме Магистарска теза Хелене Деспић урађена је у складу с образложењем наведеним у пријави теме. 2. Да ли теза садржи све битне елементе Рад садржи све садржинске и формалне елементе потребне за израду магистарске тезе. 3. По чему је теза оригиналан допринос науци Рад Хелене Деспић представља прво целовито разматрање и нтерпретацију драмског стваралаштва Милене Марковић, са становишта жанровског идентитета и односа према традицијском књижевном, дарамском и културном контексту и високо валоризује књижевне вредности њених драма, смештајући ову значајну модерну ауторку у традицијски низ савремене српске књижевности. 4. Недостаци тезе и њихов утицај на резултат истраживања Рад нема битних недостатака који би утицали на резултате истраживања. IX. ПРЕДЛОГ:

6 6 На основу укупне оцене тезе, комисија предлаже: - да се магистарска теза Хелене Деспић ДРАМЕ МИЛЕНЕ МАРКОВИЋ ПРОБЛЕМ ЖАНРОВСКОГ ИДЕНТИТЕТА И ОДНОС ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ прихвати а кандидату одобри одбрана ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Др Љиљана Пешикан-Љуштановић, ванредни професор за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности (предмет: Народна књижевност), Филозофски факултет у Новом Саду ментор Др Бранка Јакшић-Провчи, доцент за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности (предмет: Методика наставе књижевности и језика с основама дидактике), изабрана , Филозофски факултет у Новом Саду Др Весна Крчмар, доцент за научну област Културно-историјске науке (Предмет: Историја југословенске драме и позоришта), изабрана , Академија уметности у Новом Саду НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.