Microsoft Word - NACRT PDR industrijska zona ,,SEPAK,, SADRZAJ.doc

Транскрипт

1 INDUSTRIJSKE ZONE,,[EPAK,, U LOZNICI Loznica, decembar 2007 godine 1

2 Obra iva~ Plana: J.P. Direkcija za razvoj i urbanisti~ko planirawe URBOPLAN Loznica Nosilac zadatka: Qiqana Kolarevi}, dipl. pr. plan. Radni tim: Qubomir ^iki}, dipl. in`. arh. Mile Ti{ma, dipl. in`. gra. Radivoje Kosori}, dipl. in`. el. Vladan Tripkovi}, dipl. pr. plan. Katarina Pejakovi}, dipl. in`. gra. Obrenovi} Sne`ana, dipl.in`.pej.arh. Nada Milenkovi}, in`. geod. Jasmina Iski}, el.in`. Konsultant: Tehni~ka obrada: Branislav Pavlovi},dipl.in`.ma{ Zorica Mari}, gra. teh. Gu`vi} Slavka, gra. teh. Ajdukovi} Predrag, gra. teh. Nosilac zadatka JP URBOPLAN Loznica Direktor / Qiqana Kolarevi}, dipl. pr. plan./ /Sava Babi}, dipl.in`.ma{./ 2

3 S A D A J A. UVOD...str 1 A.1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV...1 A.2. POVOD I CIQ IZRADE PLANA...1 A.3. OBUHVAT PLANA...2 A.4. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE PLANSKIH DOKUMENATA VI[EG REDA...2 B. PRAVILA URE\EWA...3 B.1. NAMENA I NA^IN KORI[]EWA ZEMQI[TA...3 B.2. KARAKTERISTI^NE CELINE I ZONE...5 B.3. URBANISTI^KI USLOVI ZA JAVNE POVR[INE I JAVNE OBJEKTE Saobra}aj Komunalna infrastruktura Hidrotrhni~ka infrastruktura Snabdevawe vodom Fekalna kanlizacija Ki{na kanlizacija Podzemne vode Odbrana od poplava Elektroenergetska mre`a Dislokacija postoje}ih elektroenergetskih objekata Planirana nova elektroenergetska mre`a TT i KDS mre`a Gasovod Zelene povr{ine

4 Stawe zelenih povr{ina...22 B.4. AMBIJENTALNE CELINE...24 B.5. USLOVI ZA EVAKUACIJU OTPADA...24 B.6. URBANISTI^KE OP[TE I POSEBNE MERE ZA[TITE Mere za zaz{titu `ivotne sredine Mere za{tite vode Mere za{tite od elektri~nih poqa Mere za{tite vazduha i za{tite od buke Mere za{tite zemqi{ta Mere za racionalnu potro{wu energije Druge mere za{tite Smernice za ni`e hijerarhijske nivoe Mere za{tite od po`ara Mere za{tite od elementarnih nepogoda Mere za civilnu za{titu qudi i dobara...29 B.7. IN@EWERSKO-GEOLO[KI USLOVI...29 V. PRAVILA GRA\EWA...30 V.1. PRAVILA PARCELACIJE...30 V.2. PRAVILA ZA POSTAVQAWE I IZGRADWU, OBNOVU I REKONSTRUKCIJU OBJEKATA PO ZONAMA Pravila gra ewa za zonu Pravila gra ewa za zonu Pravila gra ewa za zonu Pravila gra ewa za zonu Pravila gra ewa za zonu PRAVILA I USLOVI ZA EVAKUACIJU OTPADA PRIKQU^EWE OBJEKATA NA KOMUNALNU 4

5 INFRASTRUKTURNU 5. SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA Posebni uslovi Status planske dokumentacije Sprovo ewe plana...49 V. GRAFI^KI DEO 1. Izvod iz Generalnog plana Loznice 2. Obuhvat plana 3. Namena-postoje}e stawe 4. Namena - planirano stawe 5. Podela prostora na karakteristi~ne zone i blokove 6. Plan javnog i ostalog gra evinskog zemqi{ta 7. Plan parcelacije javnih i na~elna parcelacija ostalih povr{ina 8. Plan saobra}aja, nivelacije i regulacije 9. Plan elektroenergetske i TT infrastrukture 10. Plan hidrotehni~ke infrastrukture 11. Plan zelenila D. DOKUMENTACIJA - Kopija plana R 1 : A`urna geodetsko-topografska situacija R 1 : Hidrometeorolo{ki uslovi od Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda, br. 92-JJJ-21/2007 od god. - Obave{tewe Ministarstva poqoprivrede i vodoprivrede, br / od god. - Obave{tewe Ministarstva odbrane, Uprava za infrastrukturu, br od god. - Uslovi preduze}a za telekomunikacije,,telekom Srbija,, AD Beograd, br. 2101/ /8275/111/109 BI od god. 5

6 - Uslovi republi~kog seizmolo{kog zavoda, br /07 od god. - Uslovi Ministarstva unutra{wih poslova, Odsek za PPZ, br /07 od god. - JVP,,Srbijavode,, br. 1669/3 od god. - JP,,Vodovod i kanalizacija,, Loznica br. 243/1 od god. - JP,,Putevi Srbije,, br /07-1 od god. - Odeqewe za urbanizam, gra evinarstvo, imovinsko-pravne i komunalno-stambene poslove, br. Sl/2007 od god. - Zavod za za{titu prirode Srbije, br /2 od god. - Zavod za za{titu spomenika kulture,,vaqevo,,, br. 161/2 od god. - ED,,[abac,, pogon loznica, saglasnost br od god. - Saglasnost JP,,Putevi Srbije,, na nacrt Plana detaqne regulacije,,industrijske zone-[epak,, u Loznici br /07-4 od god. - JP,,Elektromre`a Srbije,, Vaqevo, uslovi, br /S-1 od god. - Odluka o pristupawu izradi Plana detaqne regulacije industrijske zone,,[epak,,, br. 282/2007-I od god. - Odluka o usvajawu Plana detaqne regulacije industrijske zone,,[epak,,, br / od god. - Odluka o pristupawu izradi Strate{ke procene uticaja na `ivotnu sredinu Urbanisti~kog plana detaqne regulacije Industrijska zona,,[epak,, u Loznici br / od god. 6

7 Na osnovu ~lana 46 Zakona o planirawu i izgradwi (Sl. glasnik Republike Srbije br. 47/2003), Skup{tina op{tine Loznica na sednici odr`anoj godine donela je INDUSTRIJSKE ZONE,,[EPAK,, A. UVOD A.1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV Pravni osnov za izradu i dono{ewe Plana detaqne regulacije industrijske zone,,[epak,, je: - Zakon o planirawu i izgradwi (Sl. glasnik Republike Srbije br. 47/03) - Generalni plan op{tine Loznice (Sl. list SO Loznica br 10/05) - Pravilnik o sadr`ini, na~inu izrade, na~inu vr{ewa stru~ne komtrole urbanisti~kog plana kao i uslovima i na~inu stavqawa plana na javni uvid (Sl. glasnik Republike Srbije br. 12/04) - Odluka o pristupawu izradi Plana detaqne regulacije-industrijska zona,,[epak,, (Sl.list SO Loznica br.) A.2. POVOD I CIQ IZRADE PLANA Bitna okosnica razvoja privrede Op{tine Loznica zasnovana je na aktivirawu industrijske zone,,[epak,,. Povoqan geografski polo`aj i neposredna blizina grani~nog prelaza izme u Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine kao i plan,,srbijaputa,, da se izgradi auto-put Novi Sad- [abac-loznica, koji }e se zavr{iti na me unarodnom grani~nom prelazu, ~ini industrijsku zonu perspektivnom.da bi se ovaj veliki kompleks zemqi{ta u svojini Op{tine aktivirao i da bi se na wemu mogla vr{iti planska izgradwa proizvodnih i drugih radno intezivnih sadr`aja, neophodno je doneti odgovaraju}i urbanisti~ki plan kojim }e se definisati uslovi ure ewa radi privo ewa zemqi{ta planiranim namenama. Osnovni strate{ki ciq izgradwe industrijske zone je privredno-ekonomski razvoj, odnosno ja~awe privrednih kapaciteta a sve u ciqu stvarawa uslova za privla~ewe investicija, smawewe stope nezaposlenosti, pove}awe standarda stanovni{ta kao i poboq{awa privrednog ambijenta na podru~ju Lozni~ke op{tine. 1

8 Ostali ciqevi su: - da se usaglase re{ewa u prostoru sa odredbama Generalnog plana Loznice - ostvarivawe kvalitetnijih uslova za funkcionisawe i `ivot predmetnog podru~ja - smawivawe prostornih ograni~ewa za razvoj odnosno uskla ivawe infrastrukture i ure ewa javnog gra evinskog zemqi{ta sa realnim potrebama - racionalno kori{}ewe gra evinskog i drugog zemqi{ta - stvarawe uslova za izgradwu i ure ewe javnih povr{ina i komunalne infrastrukture A.3. OBUHVAT PLANA Granica urbanisti~kog plana obuhvata povr{inu od oko 83 ha. Za po~etnu ta~ku opisa granice utvr ena je trome a katastarske parcele br. 772/5, kanala i puta M19 Zvornik-[abac, zatim me a ide ka severoistoku unutra{wom granicom pomenutog kanala, skre}e ka jugu i ide granicom kanala sve do ulice Republike Srpske pa tom ulicom ka severozapadu do magistralnog puta M19 odakle nastavqa isto~nom granicom pomenutog magistralnog puta do benzinske pumpe,,mn,, gde granica skre}e ka severozapadu do kolovoza puta M19 pa tim kolovozom ka severu do polazne ta~ke. U obuhvatu predmetnog plana nalaze se slede}e cele katastarske parcele i to: 755/9, 755/18, 755/31, 755/32, 755/10, 755/12, 755/13, 755/14, 755/30, 755/35, 755/36, 755/33, 755/37, 755/34, 755/17, 755/1, 755/39, 755/40, 755/41, 755/42, 755/43, 755/38, 755/5, 755/6, 755/4, 766/2, 1476, 1475/2, 1475/1, 771, 772/35, 772/36, 773, 772/37, 772/38, 772/39, 772/40, 772/41, 772/1, 772/5, 777/2 i delovi katastarskih parcela br. 777/1, 778/3 i 772/9. A.4. OBAVEZE, USLOVI I SMERNICE PLANSKIH DOKUMENATA VI[EG REDA Generalnim planom Loznice date su osnovne preporuke, odnosno potencijali predmetnog podru~ja kao i ciqevi razvoja poslovno-radnih zona. Potencijali razvoja su: - zna~aj i prometnost samog saobra}ajnog pravca (obilaznog puta) kao veze sa sirovinama sa jedne strane i mestima distribucije gotovih proizvoda sa druge strane - blizina reke koja prati pravac obilaznog puta 2

9 - neizgra enost poteza uz obilaznicu ostavqa brojne mogu}nosti za wegovo privo ewe novim namenama a veli~ine parcela dozvoqavaju organizaciju slo`enijih proizvodnih procesa - prirodna konfiguracija terena uz obilazni put ima dobre lokacione preduslove - ukr{tawe sa magistralnim pravcem za [abac - ukr{tawe i prolaz glavnih elektroenergetskih vodova. Ciqevi su: - formirawe novih poslovno-radnih zona, odnosno razvoj razli~itih oblika radno-proizvodnih i poslovno-uslu`nih delatnosti du` obilaznice kao i potencirawe zapo~etog trenda razvoja razli~itih oblika produkcionih delatnosti, a sve sa ciqem da se ti sadr`aji ne koncentri{u u centru grada U okviru predmetnog prostora postoje dva planska dokumenta sa detaqnom urbanisti~kom razradom: - Regulacioni plan,,proizvodno-zanatski centar,, (Sl. list SO Loznica br. ) obuhvata povr{inu od oko 20 ha. Plan je predvideo da predmetni prostor bude namewen za me{oviti sadr`aj: trgovinu, ugostiteqstvo, turizam, zanatstvo a jednim delom za skladi{ta. Ura ena je parcelacija javnog zemqi{ta (saobra}ajnice). Izgradwa se planira u toku ove godine, a u fazi izrade je tehni~ka dokumentacija, odnosno Idejni i Glavni projekti za ulice sa kompletnim infrastrukturama. - Urbanisti~ki projekat izgradwe fabrike za proizvodwu ~arapa. Obuhvat je pribli`no 9 ha. Zemqi{te se koristilo kao izgra eno gra evinsko zemqi{te na kome se nalazio kompleks gra evinsko industrijskog preduze}a,,zidar,, u ste~aju. Osim jednog objekta za koji je predvi ena rekonstrukcijapromena namene, svi ostali objekti su predvi eni za ru{ewe. Na zemqi{tu u okviru novoformirane parcele predvi ena je izgradwa kompleksa objekata namewenih proizvodnim pogonima za preradu tekstila preduze}a,,valy,, DOO. Realizacija predmetnog plana je u toku. B. PRAVILA URE\EWA B.1. NAMENA I NA^IN KORI[]EWA ZEMQI[TA Namena povr{ina i objekata u okviru obuhvata urbanisti~kog plana uskla ena je sa koncepcijom i dominantnom namenom po Generalnom planu Loznice. Unutar industrijske zone mogu se prepoznati podzone u okviru kojih se organizuju delatnosti razli~itog tipa, karaktera, slo`enosti, atraktivnosti koje formiraju odre n u funkcionalnu celinu ~esto specijalizovanu. S obzirom da se 3

10 radi o funkcijama koje treba da omogu}e intenzivan privredni razvoj podru~ja sve funkcije javnog i ostalog gra evinskog zemqi{ta podre ene su ciqu uspostavqawa jasne koncepcije oblikovawa prostora i objekata. Osnovna podela po nameni se odnosi na definisawe namena javnog gra evinskog zemqi{ta i namena ostalog gra evinskog zemqi{ta Prikaz dat u tabeli br.1,,bilans povr{ina,,). Javno gra evinsko zemqi{te po nameni ~ine: - Saobra}ajne povr{ine koje su planirane prema uslovima i standardima va`e}im za planirawe i projektovawe ovakvih vrsta objekata - Javne zelene povr{ine, zelene povr{ine uz kanalsku mre`u, za{titno zelenilo - Zemqi{te nameweno postoje}oj i planiranoj izgradwi novih infrastrukturnih mre`a i objekata (objekti od javnog interesa): trafostanica, merno-regulaciona stanica - deo parcele potreban za kompletirawe reke - deo magistralnog puta - deo kanala Svi sadr`aji koji nisu javno gra evinsko zemqi{te pripadaju ostalom gra evinskom zemqi{tu, odnosno povr{inama koje su namewene kori{}ewu i izgradwi ostalih objekata u skladu sa predvi enom namenom Na ostalom gra evinskom zemqi{tu definisana je slede}a namena: - Industrijska proizvodwa i druge vrste poslovawa na postoje}im i planiranim lokacijama - Poslovawe u okviru tercijalnog sektora (komercijalni, uslu`ni, servisni kapaciteti Tabela bilansa povr{ina Tabela br.1 NAMENA ZEMQI[TA POVR[INA(ha) % Saobra}ajne J povr{ine A Javno ,27 V N O zelenilo Komunalna infrastruktura ,75 Deo magistralnog puta ,41 4

11 O S T A L O Reka ,53 Deo kanala ,39 Ukupno: industrijska proizvodwa i druge vrste poslovawa Ukupno: SVEGA B.2. KARAKTERISTI^NE CELINE I ZONE Podru~je obuhva}eno urbanisti~kim planom podeqeno je na pet zona i ve}i broj blokova unutar pojedinih zona. Blokovi predstavqaju karakteristi~ne celine sa definisanim pravilima izgradwe u skladu sa osnovnom namenom. Prikaz na grafi~kom prilogu,,podela objekata na karakteristi~ne zone i blokove,, (list br.5.) Zona 1 Zauzima povr{inu od ha. Na ovim lokacijama mogu}e su slede}e namene zemqi{ta: - prete`na namena - industrija i komercijalni sadr`aji - dopunska namena - proizvodno zanatstvo i komercijalni sadr`aji - prate}a namena - stanovawe uz poslovne i radne zone Dozvoqena je izgradwa objekata slede}ih grana industrije: - prerada obojenih metala i nemetalnih minerala odnosno stakla, keramike i td., podrazumeva proizvodwu ravnog, ambala`nog stakla, stakla za {iroku potro{wu, vatrostalnog materijala, porcelana i keramike za doma}instvo i drugo. - metaloprera iva~ka delatnost odnosno proizvodwa poqoprivrednih i drugih ma{ina, proizvodwa saobra}ajnih sredstava, proizvodwa elektroma{ina i aparata i drugo - proizvodwa finalanih proizvoda od drveta, odnosno proizvodwa name{taja od drveta, ambala`e, gra evinskih elemenata, galanterije od drveta i plute, predmeta i name{taja od pru}a i drugo - prerada papira (papirna ambala`a, kancelarijski materijal,, tapeti, filteri za cigarete i drugo 5

12 Blok proizvodwa gotovih tekstilnih proizvoda (proizvodwa ode}e, rubqa za doma}instvo, posteqine, zavesa, tepiha, {e{ira, ki{obrana, tekstilnog sanitetskog materijala) i drugo - proizvodwa ko`ne obu}e i galanterije, (proizvodwa obu}e od ko`e, ru~nih torbi, kofera, nov~anika, tabakera, futrola i sli~nih proizvoda) i drugo - proizvodwa robe od gume i sinteti~kih materijala (gume za vozila, obu}a od gume, gumena galanterija-rukavice, prostira~i, sun eri, gumeni ~amci, du{eci i drugo) - proivodwa prehrambenih proizvoda (mlinska proizvodwa, proizvodwa hleba i peciva, testenina, prerada i konzervirawe vo}a i povr}a, proizvodwa {e}era, bombona, slatki{a, keksa i kola~a, biqnih uqa i masti, za~ina i ostalih prehrambenih proizvoda i drugo - proizvodwa pi}a (alkohola biqnog porekla, piva i slada, vina, osve`avaju}eg pi}a, mineralne vode i dr.) - proizvodwa sto~ne hrane - grafi~ka delatnost ({tampawe kwiga, novina, ~asopisa, obrazaca, geografskih karata, proizvodwa {tampanih koverata i drugo, {tampawe kancelarijskog pribora, povezivawe kwiga, {tamparske usluge i drugo - skladi{tewe (skladi{tewe sirovina, roba kao i prate}i sadr`aji skloni{ta-podrumi...) Zauzima povr{inu od ha. ^ine ga parcele koje direktno tangiraju ulicu Republike Srpske a preko pojasa za{titnog zelenila povezane su i sa obilaznicom, odnosno koridorom magistralnog puta M19 Loznica-[abac. Planirana namena u ovom bloku je: - prete`na namena - komercijalni sadr`aji (usluge i servisi) - dopunska namena - proizvodno zanatstvo (mawi proizvodni prera iva~ki pogoni) - prate}a namena - stanovawe uz poslovne i radne zone Uz koridor magistralnog puta M4 ve} sada su koncentrisani objekti razli~itih namena: grafi~ka delatnost, zanatske radionice,... Kroz ovaj blok pravcem jug-sever prolazi i magistralni gasovod sa svojim za{titnim koridorom od 30,00 m i u tom pojasu se ne mogu graditi objekti za stalan boravak qudi. 6

13 Kroz ovaj blok pravcem jug-sever planirana je gradwa dalekovoda 110 kv 106AB M. Zvornik Vaqevo sa pojasom ograni~ene gradwe ukupne {irine 30m. U ovom pojasu je mogu}a gradwa uz prethodno ura en elaborat o uticaju dalekovoda na objekat na koji saglasnost daje korisnik dalekovoda, odnosno J.P. EMS. Blokovi 1.2. i 1.3. U ovim blokovima ~ija je povr{ina ha i koji su prostorno orijentisani prema koridoru Magistralnog puta M19 planirana je izgradwa objekata ~ija je prete`na namena: sekundarna proizvodwa odnosno industrija, a dopunska namena: komercijalni sadr`aji Na svakoj parceli potrebno je predvideti dovoqan broj parking mesta u zavisnosti od delatnosti. Delatnosti koje se obavqaju na ovim parcelama ne bi trebalo da vr{e {tetne uticaje na okolinu u smislu emisije buke, aero i drugih vrsta zaga ewa. Zona 2. Zauzima povr{inu od ha i nalazi se u unutra{wosti industrijske zone. Kroz zonu pravcem sever-jug prolazi najve}a ulica, odnosno ulica Nova br.1 a pravcem istok-zapad pru`a se pojas za{titnog zelenila. Namene koje su planirane u okviru blokova 2.1.; 2.2.; 2.3.; 2.4. i 2.5. su: - prete`na-proizvodno zanatstvo, odnosno mawi prera iva~ki i proizvodni pogoni - dopunska - usluge, servisi U okviru ovih blokova dozvoqena je i izgradwa mawih pogona u okviru prera iva~kih grana prehrambene, tekstilne, drvne, konditorske, farmaceutske, i industrije ko`ne obu}e i galanterije, robe od gume i sinteti~kih materijala, papira uz definisawe strogih uslova za{tite `ivotne sredine. Mogu}e je planirati stambene jedinice ali samo kao poslovno, slu`beno stanovawe. Na svakoj parceli predvideti dovoqan broj parking mesta u zavisnosti od delatnosti. Za ceo kompleks }e se definisati op{ti uslovi izgradwe objekata. Posebni uslovi }e se definisati urbanisti~kim projektima u skladu sa zahtevima potencijalnih investitora i planiranom izgradwom. Kroz blokove 2.1, 2.2 i 2.3 pravcem jug-sever prolazi i magistralni gasovod sa svojim za{titnim koridorom od 30,00 m i u tom pojasu se ne mogu graditi objekti za stalan boravak qudi. Kroz blokove 2.1, 2.2 i 2.3 planirana je gradwa dalekovoda 110 kv 106AB M. Zvornik Vaqevo sa pojasom ograni~ene gradwe ukupne {irine 30m. U ovom pojasu je mogu}a gradwa uz prethodno ura en elaborat o uticaju dalekovoda na objekat na koji saglasnost daje korisnik dalekovoda, odnosno J.P. EMS. 7

14 Zona 3 Zauzima povr{inu od ha i nalazi se na severozapadnom delu industrijske zone. Prete`na namena je: industrija - prerada obojenih metala i nemetalnih minerala odnosno stakla, keramike i td., podrazumeva proizvodwu ravnog, ambala`nog stakla, stakla za {iroku potro{wu, vatrostalnog materijala, porcelana i keramike za doma}instvo i drugo. - metaloprera iva~ka delatnost odnosno proizvodwa poqoprivrednih i drugih ma{ina, proizvodwa saobra}ajnih sredstava, proizvodwa elektroma{ina i aparata i drugo - proizvodwa finalanih proizvoda od drveta, odnosno proizvodwa name{taja od drveta, ambala`e, gra evinskih elemenata, galanterije od drveta i plute, predmeta i name{taja od pru}a i drugo - prerada papira (papirna ambala`a, kancelarijski materijal,, tapeti, filteri za cigarete i drugo - proizvodwa gotovih tekstilnih proizvoda (proizvodwa ode}e, rubqa za doma}instvo, posteqine, zavesa, tepiha, {e{ira, ki{obrana, tekstilnog sanitetskog materijala) i drugo - proizvodwa ko`ne obu}e i galanterije, (proizvodwa obu}e od ko`e, ru~nih torbi, kofera, nov~anika, tabakera, futrola i sli~nih proizvoda) i drugo - proizvodwa robe od gume i sinteti~kih materijala (gume za vozila, obu}a od gume, gumena galanterija-rukavice, prostira~i, sun eri, gumeni ~amci, du{eci i drugo) - proivodwa prehrambenih proizvoda (mlinska proizvodwa, proizvodwa hleba i peciva, testenina, prerada i konzervirawe vo}a i povr}a, proizvodwa {e}era, bombona, slatki{a, keksa i kola~a, biqnih uqa i masti, za~ina i ostalih prehrambenih proizvoda i drugo - proizvodwa pi}a (alkohola biqnog porekla, piva i slada, vina, osve`avaju}eg pi}a, mineralne vode i dr.) - proizvodwa sto~ne hrane - grafi~ka delatnost ({tampawe kwiga, novina, ~asopisa, obrazaca, geografskih karata, proizvodwa {tampanih koverata i drugo, {tampawe kancelarijskog pribora, povezivawe kwiga, {tamparske usluge i drugo 8

15 - skladi{tewe (skladi{tewe sirovina, roba kao i prate}i sadr`aji skloni{ta-podrumi...) Dopunska namena je: proizvodno zanatstvo odnosno mawi prera iva~ki proizvodni pogoni koji ne mogu vr{iti nikakve negativne uticaje na okolinu (vodu, vazduh i zemqi{te). Kroz ovu zonu pravcem sever-jugozapad prolazi prikqu~ni dvostruki dalekovod 110 kv za TS 110/35 kv,,loznica 1,, Vaqevo, du` kojeg je predv en pojas ograni~ene gradwe ukupne {irine 30m. U ovom pojasu je mogu}a gradwa uz prethodno ura en elaborat o uticaju dalekovoda na objekat na koji saglasnost daje korisnik dalekovoda, odnosno J.P. EMS. Zoni pripada i pojas za{titnog zelenila izme u ulica Nova 6 i Nova 7 i severozapadne i zapadne granice plana. U okviru zone postoje tri bloka: 3.1.; 3.2. i 3.3., pri ~emu je blok 3.1. ve}im delom ve} izgra en (objekti fabrike za proizvodwu ~arapa i rubqa,,valy,,). Ostala dva bloka su neizgra ena i za wih }e biti definisani op{ti uslovi izgradwe objekata dok }e se posebni uslovi definisati urbanisti~kim projektima u skladu sa zahtevima potencijalnih investitora i planiranom izgradwom. Planom parcelacije }e se definisati parcela za{titnog zelenila do kanala, kao javna povr{ina. Zona 4 Zauzima povr{inu od ha i nalazi se izme u ulice Republike Srpske (koridora magistralnog puta M4), ulice Nove 1, Nove 3b i katastarske parcele koja pripada preduze}u,,valy,,. U okviru zone predvi ene namene su: - prete`na: industrija- proizvodno zanatstvo odnosno mawi proizvodni i prera iva~ki pogoni (kao u zoni br.2) - dopunska: usluge, servisi Deo zone, kako je ve} re~eno (kroz dopunsku namenu) koristi se kao zemqi{te nameweno specijalnoj biqnoj proizvodwi sa mogu}no{}u promene namene. Zona 5 Zauzima povr{inu od ha i nalazi se u ju`nom delu industrijske zone zu ulicu Republike Srpske (koridor magistralnog puta M4). U okviru ove zone postoji parcela sa trafostanicom (veli~ina parcele se ne mewa) 9

16 Planirana namena zone je: - prete`na: proizvodno zanatstvo odnosno mawi proizvodni i prera iva~ki pogoni (kao u zoni br.3), komunalni objekti (TS), - dopunska: usluge, servisi B.3. URBANISTI^KI USLOVI ZA JAVNE POVR[INE I JAVNE OBJEKTE 3.1. Saobra}aj Osnovu saobra}ajnog sistema industrijske zone,,[epak,, ~ine postoje}e ulice Republike Srpske koja je koridor magistralnog puta M-4 sa ju`ne strane posmatranog podru~ja i koja je GP-om predvi ena kao saobra}ajnica I reda i magistralnog puta M-19 sa isto~ne strane koji ujedno i tangiraju posmatrano podru~je Plana. Na zapadnoj strani posmatranog podru~ja Generalnim planom Loznice je predvi ena gradska saobra}ajnica I reda (ul. Nova 7) koja direktno povezuje posmatrano podru~je sa ulicom Republike Srpske, a na severnoj strani po GP-u Loznice je predvi ena gradska saobra}ajnicaii reda (ul.nova6) koja direktno povezuje saobra}ajice u posmatranom podru~ju sa M19. Ujedno ove saobra}ajnice ~ine i deo primarne saobra}ajne mre`e u podru~ju Plana. Pored ovih saobra}ajnica planirana je i izgradwa sekundarne saobra}ajne mre`e ~ije planirane ulice treba da omogu}e aktivirawe do sada poqoprivrednog zemqi{ta u ciqu formirawa radnih zona (pojedina~nih blokova) Uz kolovoz saobra}ajnica Nova 1, Nova 4 i Nova 5 planirana je izgradwa parking prostora ali uglavnom parkirawe svih vozila (transportnih i putni~kih) je planirano iskqu~ivo u okviru sopstvenih parcela. Uz kolovoz saobra}ajnih traka ul. Nova 2, Nova 3, Nova 3a, Nova 3b, Nova 8, Nova 9, Nova 10, Nova 6, Nova 11 planirano je za{titno zelenilo ~ija {irina zavisi od profila ulice. Polo`aj i trasa ulice Nova 8 uslovqeni su postoje}om trasom gasovoda i neposrednom zonom za{tite gasovoda u kojoj je zabrawena svaka izgradwa,kao i planiranom trasom dalekovoda 110Kv uz koju su se morali ispo{tovati propisi izgradwe ulica. Posebni uslovi koji se odnose na re`im saobra}aja (po uslovima dobijenim od J.P.Putevi Srbije br /07 ) u Industrijskoj zoni i pristup parcelama sa pravca magistralnih puteva M-19 i M-4 su: 10

17 - sa ulice Republike Srpske se dozvoqava pristup parceleme kao desno skretawe ali se ne dozvoqavaju leva skretawa na celom potezu osim na prikqu~cima ulica Nova 1 i Nova 7 - gra evinska linija pored ulice Republika Srpska mora biti udaqena min 20m na osnovu uslova izdatih od J.P.Putevi Srbija. - sa magistralnog puta M-19 se dozvoqava desno odlivawe tj. skretawe u ulicu Nova 6 kao i ulivawe na magistralni put pravac ka Loznici a ne dozvoqavaju se leva skretawa na raskrsnici Nova 6 i magistralnog puta M-19 - odvijawe saobra}aja unutar zone se ograni~ava na brzinu kretawa 40 km/h Ukr{tawe ul.nova6 i trase gasovoda je pod uglom 63 {to je u granicama dozvoqenog ugla ukr{tawa od 90 do 60. Na osnovu ~lana 27 Propisa o prirodnom gasu ako gasovod prolazi blizu drugih objekata ili su paralelni s tim objektima odstojawe ne sme biti mawe od 5,0m od regionalnoh i lokalnih puteva ra~unaju}i od spoqne ivice putnog pojasa. Trasa saobra}ajnica je definisana u prostoru geodetskim koordinata osovinskih i temenih ta~aka, a nivelacioni polo`aj je definisan kotama nivelete na osovinskim ta~kama Naziv saobra}ajnice Definisawe ~vornih ta~aka Pr profili Regulaciona {irina Ul. Republike T 8 - T 9 - T 10 -T 11 -T 12 -T ,60 Srpske Ul Nova 1 O 1 - O 2 -O 3 -O 4 -O ,00 Ul Nova 2 O 6 - T 2 -O 7 -O 8 -O , Ul Nova 3 O 2 -O ,00 Ul Nova 3a O 2 - O 15 -T 6 -O , ,00 Ul Nova 3b O 6 -O ,00 Ul Nova 4 O 3 -O ,00 Ul Nova 5 O 4 -O ,00 Ul Nova 6 O 14 - O 9 -O 5 -O 17 -O ,00 Ul Nova 7 O 13 - O 12 -T 1 -O ,00 Ul Nova 8 O 15 -O 16 -O ,00 Ul Nova 9 T 2 -O 11 -O ,00 11

18 Ul Nova 10 O 11 -O 10 -O ,50 Ul Nova 11 O 3 -O ,00 Ul Nova 12 O 20 -O , Komunalna infrastruktura Hidrotrhni~ka infrastruktura Snabdevawe vodom Snabdevawe vodom za sanitarne, protivpo`arne i uobi~ajene tehnolo{ke potrebe mogu}e je re{iti preko postoje}eg gradskog vodovodnog sistema. Postoje}a distributivna vodovodna mre`a u ul. Republike Srpske nemo`e zadovoqiti potrebe potro{a~a pa je potrebno pove}ati dovodni cevovod. Prikqu~ak na potisni magistralni cevovod Ø 600 mm izvr{iti na postoje}i odvojak Ø 250 mm kod `elezni~kog mosta na reci [tiri ili izgraditi novi na raskrsnici ul. Republike Srpske i Ul. Bawska. Du`ina tog cevovoda je oko 1800m. Ovaj cevovod je i tranzitni za stambeno naseqe pored ulice Republike Srpske i naseqe na desnoj obali reke [tire, ~ime bi se uspostavila prstenasta vodovodna mre`a u tom delu grada a teko e bi bio i tranzitni cevovod za komercijalne sadr`aje iza magistralnog puta Zvornik - [abac. Kroz PZC ulicu 1 planirano je da se izvede cevovod Ø 200 mm, a kroz ostale mawih profila ali tako da zadovoqe protivpo`arne potrebe. Prema PP propisima usvojeno je da se u ovoj zoni pojavi jedan ra~unski po`ar s obzirom da je povr{ina industrijskog kompleksa mawa od 150 ha. Usvojeni su najnepovoqniji uslovi prema kategoriji tehnolo{kog procesa K1 i K2 i stepenu otpornosti objekata IV i V. Na osnovu toga potrebna propusna mo} cevovoda za PP potrebe u najnepovoqnijem slu~aju je 35 l/s. Bilo bi korisno razmotriti mogu}nost snabdevawa vodom za tehnolo{ke kao i PP potrebe iz lokalnog autonomnog sistema iz podzemqa, s obzirom da je izda{nost iz podzemqa potvr ena kroz istra`ne hidrogeolo{ke radove za potrebe preduze}a ''VALY''. Prilikom tog razmatrawa potrebno je izvr{iti dodatne hidrogeolo{ke istra`ne radove s obzirom da se na jednom delu zone u sada{wem trenutku povr{ina koristi kao gradska deponija pa je mogu}e da je kvalitet podzemne vode pod znakom pitawa. Ukoliko se poka`e da je kontaminirana voda biolo{kim i drugim agensima potrebno je izvr{iti zamenu tla na tom delu ili preduzeti druge mere za popravqawe kvaliteta vode. Du` trase cevovoda postvqati protivpo`arne hidrante prema propisima. Postoje}i cevovodi se ukidaju. Polo`aj planiranih instalacija je dat u odgovaraju}em grafi~kom prilogu Hidrotehni~ke infrastrukture, u prigodnoj razmeri. 12

19 Fekalna kanlizacija Konfiguracija terena kao i polo`aj recipijenata je takav da diktira koncepciju kanalisawa. Relativno ravan teren opredequje da se lokacija crpne stanice postavi u te`i{te prostora kako bi ukopavawe cevovoda bilo {to povoqnije i kako bi se ostvarili maksimalno dozvoqeni minimalni padovi cevovoda. Dubina podzemne vode je na oko m {to ~ini da }e se deo cevovoda izvoditi u podzemnoj vodi {to }e pove}ati cenu kanalizacione mre`e. Fekalne i tehnolo{ke otpadne vode se nakon prepumpavawa potisnim cevovodom vode do planiranog potisnog cevovoda iz Bawe Koviqa~e koji se planira pored magistralnog puta Zvornik [abac. U zavisnosti od dinamike izgradwe potisa postoji mogu}nost da se kao prelazno re{ewe izvede lokalno mini postrojewe za pre~i{}avawe ( Biodisk, Biorol ili Minpak ). Tehnolo{ke otpadne vode se mogu upustiti u fekalnu kanalizacionu mre`u, ukoliko ispuwavaju uslove Op{tinske Odluke o snabdevawu vodom, pre~i{}avawu i odvo ewu otpadnih voda i atmosverskih voda sa javnih povr{ina ( Sl.list br god ), u suprotnom potrebno je izvr{iti predtreti u cevovod gradske kanalizacije. Otpadne vode koje se ispu{taju u gradsku kanalizaciju ne smeju sadr`avati {tetne materije preko maksimalno dozvoqenih koncentraciju ( MDK ), datih u Tabeli 2. 13

20 R.br Parametri Jed. mere MDK 1 Temperatura C Do 35 2 ph Talo`ive susp. Materije nakon 10 min. talo`iwa Ml / l 10 4 Ukupne soli Mg / l Masno}e i uqa a.) koje se mogu saponifikovati Mg / l 100 b.) koje se ne mogu saponifikovati Mg / l 20 6 Katran i mazut Mg / l 2 7 Deterxenti Mg / l 20 8 Sulfidi Mg / l 2 9 Cijanidi a.) ukupni cijanidi Mg / l 0.5 b.) koji se razla`u hlorom Mg / l Ukupno gvo` e Mg / l Aktivni hlor Mg / l 2 12 Ukupni bakar Mg / l 2 13 Ukupno olovo Mg / l 1 14 Ukupni hrom Mg / l 2 15 [estovalentni hrom Mg / l Ukupni arsen Mg / l Ukupni kadmijum Mg / l Ukupna `iva Mg / l Ukupni nikal Mg / l 3 20 Ukupni kalaj Mg / l 2 21 Ukupni cink Mg / l 2 22 Fenoli Mg / l 2 23 Sulfati Mg / l Aluminijum Mg / l Barijum Mg / l Bor Mg / l 2 27 Pesticidi a.) organofosforni Mg / l 0.1 b.) organohlorni Mg / l Ugqendisulfid Mg / l Benzol Mg / l Organo-halogeni koji apsorbuju ( AOX ) Mg / l 0.5 Tabela br.2 Preduze}e ''VALY'' ima svoj predtretman otpadnih voda pa se iste mogu upustiti u ki{nu kanalizaciju Ki{na kanlizacija 14

21 Koncept kanalisawa atmosverskih voda diktiraju potencijalni recipijenti. Kao mogu}i recipijenti su reka [tira i reka Trbu{nica. Na osnovu izvr{enih geodetskih radova postavqena je koncepcija da se deo teritorije zone odvodi u reku [tiru preko Viskozinog kanala, a deo odvede u reku Trbu{nicu gravitaciono. Na delu pored magistralnog puta je deo zone koji je topografski ni`i i ne mo`e gravitaciono da se upusti ve} se mora prepumpati, iz tih razloga je planirana crpna stanica pored rek [tire koja bi prepumpala deo koji gravitira toj ulici. Viskozin kanal bi u trenucima visokog nivoa vode u reci [tiri slu`io kao retenzioni prostor. Ki{ne vode koje se upu{taju u reku, [tiru ili Trbu{nicu, kao recipijent moraju imati kvalitet prema uredbi o klasifikaciji vodotoka Slu`beni Glasnik SRS br. 56 / 68. Maksimalno dozvoqene koncentracije koje treba ispo{tovati su date u Tabeli 3. Tabela br.3 MDK za II kategoriju vodotoka N Parametar kvaliteta MDK 1 TSS 30 mg/l 2 Ukupni suvi ostatak 1000 mg/l 3 ph 6,8-8,5 4 Rastvoreni kiseonik 6 mg/l 5 BOD5 4 mg/l 6 Stepen saprobnosti po Libmanu beta mezosaproban 7 Stepen bioloske produktivnosti samo za jezera 8 Najverovatniji br. COLI klica 60,000 Bcoli / l 9 Vidljive otpadne materije bez 10 Primetna boja bez 11 Primetan miris bez Na oba gravitaciona izliva potrebno je postaviti `abqe poklpce kako bi se spre~io povratni tok. Za potrebe projekta potrebno je pribaviti uslove nadle`ne ustanove. S obzirom da je teren relativno ravan i da polo`aj recipijenta diktira dubine ukopavawa, a da je potrebno usvojiti intenzitet padavina na koji je potrebno ra~unati dimenzije cevovoda. Na grafi~kom prilogu Hidrotehni~ka infrastruktura dat je prikaz postoje}e i planirane hidro infrastrukture Podzemne vode 15

22 Posebni istra`ni radovi na lokaciji zone nisu ra eni ve} su kori{}eni istra`ni radovi koji su ra eni za porebe preduze}a ''VALY''. Stawe podzemnih voda determini{u recipijenti u okru`ewu a to su reka [tira, reka Trbu{nica kao i reka Drina. На основу изведених радова на локацији будућег производног комплекса предузећа ''VALY'' и то рекогносцирања терена, изведених истражних бушотина, лабораторијских испитивања, мерења нивоа подземних вода даt je извештај о геотехничким условима изградње пословног објекта на локацији industrijske zone у Лозници. У хидрогеолошком погледу може се констатовати да је у слоју шљунка формирана издан подземних вода јачег капацитета. Ова вода је у вези са водом из корита реке Дрине одакле се углавном и прихрањује. Ниво подземне воде у време извођења ових истражних радова се налазио на дубини од око 2,0 2,5 m од површине терена (приближна кота од око 119 m), што се може сматрати уобичајеним нивоом подземних вода. Приликом већих поводања реке Дрине треба очекивати више нивое подземних вода, али исти не би требало да буде виши од око 1 м у екстеремним случајвима (кота 120 m). Ниво подземне воде има благ пад ка реци Дрини и низ ток реке Дрине. За прецизније одређивање услова израде и конструкције експлоатационих бунара неопходи су одговарајући хидрогеолошки истражни радови Odbrana od poplava Industrijska zona " [epak " nalazi se izme u vodotoka reke Drine, [tire i Trbu{nice. Pored svih ovih vodotoka su izgra eni za{titni odbrambenih nasipi, tako da je cela zona bezbedna sa stanovi{ta ugro`enosti od poplava. Najni`a kota odbrambenog nasipa reke Drine pored zone je 122,00 mnm. Najni`a kota odbrambenog nasipa reke Trbu{nice pored zone je 122,60 mnm. Najni`a kota odbrambenog nasipa reke [tire pored zone je 121,40 mnm Elektroenergetska mre`a Dislokacija postoje}ih elektroenergetskih objekata Da bi se oslobodila lokacija za planiranu izgradwu neophodno je dislocirati postoje}e trafostanice 10/0,4 kv sa pripadaju}im kablovskim vezama u obuhvatu plana tako da se obezbede uslovi za snabdevawe postoje}eg konzuma izvan obuhvata Urbanisti~kog projekta pod istim ili povoqnijim uslovima. U tom coqu planirana je izgradwa tipske monta`ne betonske trafostanice 10/0,4 kv,,[epak,, maksimalnog instalisanog kapaciteta 1h630 kva na K.P. 1475/2 na kojoj je locirana trafostanica 110/35 kv,,loznica 1,,. Budu}a trafostanica }e preuzeti funkciju TS,,Zidar 1,, i prikqu~i}e se na postoje}i 10 kv kablovski vod izme u TS,,Gradili{te 1,, i TS,,Staklenik,,. 16

23 Rezervno napajawe TS,,[epak,, iz pravca TS,,Fekalna Stanica,, }e se obezbediti izme{tawem dela trase postoje}eg kablovkog voda u zoni izgradwe na prostor predvi en za trotoar planirane ulice. U trafostanici,,[epak,, se obezbe uje 10 kv kablovski izvod za SBTS,,[qunkara,, ; 10 kv kablovski izvod za MBTS,,Staklenik,, ; 10 kv kablovski izvod za MBTS ; 10 kv kablovski izvod za ZTS,,Gradili{te 1,, i 0,4 kv izvod za potro{a~e koji se napajaju sa trafopodru~ja TS,,Zidar 1,, Da bi se obezbedili planirani prikqu~ci u trafostanici 10/0,4 kv,,[epak,, treba montirati najmawe ~etiri 10 kv vodne }elije, jednu 10 kv trafo trafo}eliju i jedan blok niskog napona sa osam distributivnih izvoda. Svi novi kablovski vodovi se pola`u kroz budu}u kablovsku kanalizaciju kako je prikazano na grafi~kom prilogu br. 8. Zavr{etkom Trafostanice 10/0,4 kv,,[epak,, i opisanog raspleta 10 kv i 0,4 kv mre`e ispuweni su tehni~ki uslovi Privrednog dru{tva za distribuciju elektri~ne energije,,elektrosrbija,, Kraqevo - ED Loznica br od god. i mogu}a je demonta`a trafostanica,,zidar 1,, i,,zidar 2,, kao i svih postoje}ih podzemnih i nadzemnih vodova napona 0,4 kv i 10 kv u zoni izgradwe fabrike. Preko zone izgradwe (II faza) u obuhvatu Urbanisti~kog Projekta prelazi dvostruki 35 kv dalekovod na ~eli~nim re{etkastim stubovima za vezu sa RPTS,,Mali Zvornik,, i RPTS,,Brawevo,,. Generalnim Planom Loznice (sl. list SO Loznica br. 10/2005) pomenuti dalekovod je predvi en za kablirawe od TS 110/35 kv,, Loznica 1,, do zadweg stuba na desnoj obali reke Drine, kroz kablovsku kanalizaciju u desnom trotoaru ulice Republike Srpske i magistralnog puta M 19. Da bi se oslobodila lokacija od ovih vodova mo`e se fazno kablirati deo trase kroz planiranu kablovsku kanalizaciju u trotoarima budu}ih saobra}ajnica i kroz fabri~ki krug do severozapadnog ugla parcele. Da bi se ova faza realizovala potrebno je u projektu spoqwih prikqu~aka predvideti dodatnih osam cevi F 100 mm ( 8 jedno`ilnih kablova XHE 48 1h150 mm 2 35 kv) i novi betonski ili ~eli~nore{etkasti zatezni stub kako je prikazano na grafi~kom prilogu br. 8. i u sglasnosti je sa uslovima Privrednog dru{tva za distribuciju elektri~ne energije,,elektrosrbija,, Kraqevo - ED Loznica br od god. Preko maweg isto~nog dela parcela u obuhvatu Urbanisti~kog Projekta prelazi dvostruki 110 kv prikqu~ni dalekovod na ~eli~nim re{etkastim stubovima za vezu dalekovoda 106 AB sa trafostanicom 110/35 kv: 2 h 31,5 MVA,,Loznica 1,,. Zbog visoke cene ulagawa za izme{tawe postoje}i dalekovod se zadr`ava stim da je u trasi ostavqen za{titni pojas okupne {irine 5 m. sa svake strane od zadwe projekcije provodnika gde je zabrawena gradwa objekata visokogradwe (sigurnosna udaqenost) prema,,pravilniku O TEHNI^KIM NORMATIVIMA ZA IZGRADWU NADZEMNIH ELEKTROENERGETSKIH VODOVA NAZIVNOG NAPONA OD 1 kv DO 400 kv,, ~l.121 i 122, i prema saglasnosti za izgradwu br /S-1 izdata god. od strane J.P. ELEKTROMRE@A SRBIJE, pogon Vaqevo. 17

24 Pored toga u pojasu {irine 15 m. levo i desno od projekcije zadweg provodnika zabrawena je izgradwa objekata koji sadr`e lakozapaqive materijale ili su gra eni od zapaqivog materijala. U ovom pojasu je mogu}a gradwa objekata koji nisu predvi eni za stalni boravak qudi uz prethodno ura en elaborat o uticaju dalekovoda na objekat na koji saglasnost daje korisnik dalekovoda, odnosno J.P. EMS Planirana nova elektroenergetska mre`a Niskonaponska mre`a Na prostoru obuhvata Urbanisti~kog projekta planirana je mre`a kablovske kanalizacije u trotoarima ulica tako da su obezbe eni uslovi za razvod NN mre`e a sama mre`a }e biti definisana u Planu kada budu definisane parcele i namena objekata gradwe. Javna rasveta Planom se predvi a izgradwa javne rasvete saobra}ajnica i pripadaju}ih parkirali{ta sa svetiqkama za natrijumske sijalice snage do 250 W, na~eli~nim stubovima visine do deset metara sa jednom lirom. Svetiqke su na me usobnom razmaku oko 30 m {to iskustveno ostvaruje sradwu horizontalnu osvetqenost preko 30 lx kako je uslovqeno Generalnim Planom Loznice. Javna rasveta }e se napajati preko posebnih ormari}a sa nezavisnim merewem potro{we a prikqu~ak }e se obezbediti sa posebnog izvoda u pripadaju}oj trafostanici {to }e se definisati projektnom dokumentacijom javne rasvete Sredwenaponska mre`a 10 kv Na prostoru obuhvata plana postoje}a podzemna 10 kv mre`a za napajawe postoje}ih trafostanica 10/0,4 kv,,[epak,, i TS,,Staklenik,,se zadr`ava. Za napajawe novih trafostanica ( TS-1 do TS-5) i povezivawe u prstenastu mre`u planirani su novi 10 kv vodovi u kablovskoj kanalizaciji. U prvoj fazi prstenasta mre`a }e se ostvariti prko planiranih trafostanica TS-4, TS-2, TS-1 i TS,,Staklenik,, sa dvostranim napajawem i to iz pravca TS 35/10 kv,,loznica II,, preko TS 10/0,4 kv,,fekalna,,, i iz prvca TS 35/10,,Trbu{nica,, preko TS 10/0,4 kv,,staklenik,, Prvi prsten 10 kv kablovske veze iz pravca TS,,Fekalna,, je planiran u kablovskoj kanalizaciji ulica: Nova 6 i Nova 2 do zelenog pojasa a kroz zeleni pojas slobodnim polagawem u rov do TS - 2. Od TS - 2 kabal se pola`e u kablovskoj kanalizaciji ulice Nova 1 do TS - 1. Iz TS - 1 se pola`e novi kablovski vod kroz kablovsku kanalizaciju ulice Republike Srpske do TS,,Staklenik,, i daqe postoje}im kablovskim vodovima do TS,,[epak,,. 18

25 Drugi prsten 10 kv kablovske veze je planiran izme u TS-4, TS-3, TS,,[epak Most,, i TS-2. Kablovi se pola`u u kablovskoj kanalizaciji ulica: Nova 6 i Nova 8 do planirne 35 kv a daqe u istoj kablovskoj kanalizaciji sa 35 kv kablovima do magistralnog puta M 19, a daqe do zelenog pojasa i kroz zeleni pojas slobodnim polagaqem u rov do TS - 2. Postoje}i kablovski vod za TS,,Asvaltna Baza,, se zadr`ava i svodi na 10 kv razvod TS -2. U drugoj fazi sa izgradwom TS 35/10 kv,,loznica V,, planirane Generalnim Planom Loznice mre`a 10 kv }e dobiti jo{ jedan pouzdan izvor napajawa. Ukupna du`ina nove 10 kv kablovske mre`e je orijentaciono 2600 m. Sredwenaponska mre`a 35 kv Dvostruki 35 kv dalekovod na ~eli~nim re{etkastim stubovima od RP 35 kv TS 110/10 za vezu sa RP TS,,Mali Zvornik,, i RP TS,,Brawevo,, koji prelazi preko parcela u obuhvatu Urbanisti~kog plana se demontira i prelazi u kablovski vod. Kablirawe ovih vodova se mo`e izvesti u dve faze i to: - I Faza - nastavak kablirawa dvostrukog 35 kv voda od fabrike,,valy,, do prvog zateznog stuba na desnoj obali reke Drine, ~ime se ostvaruje veza od RP 35 kv TS 110/10 sa RP TS,,Mali Zvornik,, i RP TS,,Brawevo,, - II Faza - Svo ewew 35 kv kablovskih vodova sa zateznog stuba na desnoj obali reke Drine u RP nove TS 35/10 kv,,loznica V,, nakon wene izgradwe i izgradwa novih izvoda za RP TS,,Mali Zvornik,, i RP TS,,Brawevo,, do zateznog stuba na desnoj obali reke Drine. Visokonaponska mre`a 110 kv Kroz blokove 1.1, 2.1, 2.2 i 2.3 planirana je trasa za igradwu (izme{awe) dalekovoda 110 kv 106AB M. Zvornik - Vaqevo sa pojasom ograni~ene gradwe ukupne {irine 30m. U ovom pojasu je mogu}a gradwa uz prethodno ura en elaborat o uticaju dalekovoda na objekat na koji saglasnost daje korisnik dalekovoda, odnosno J.P. EMS. Transformacija 10/0,4 kv Na prostoru obuhvatu plana su predvi ene ~etiri nove trafostanice 10/0,4 kv 2h630 kva sa tipskim monta`no-betonskim ku}icama krajweg kapaciteta 2h1000 kva. Za navedene trafostanice odvojene su posebne parcele kako je prikazano na grafi~kom prilogu Struktura planiranih namena, odnosno podela na osnovno i javno gra evinsko zemqi{te dato je u tabeli br. 4,,Specifi~na snaga,, 19

26 J A V N O O S T A L O Tabela br.4 NAMENA POVR[INA W/m 2 kw Saobra}ajne , povr{ine Javno ,67 0,5 32 zelenilo Komunalna infrastruktura ,04 60 Ukupno: , Sekundarna , delatnost Tercijalna , delatnost Specijalno biqna , proizvodwa Ukupno: , SVEGA , Ukupno nova instalisana snaga P i = kw Faktor jednovremenosti na nivou transformacije K j = 0,7 Ukupna planirana nova jednovremena snaga P j = P i x K j =3.510 kw Ukupna planirana nova instalisana snaga transformatora 10/0,4 kv 4 x P IT = 4 x 1260 =5.040 kw Koeficijent optere}enosti transformatora K O = P j /P it = 3510/5040 = 0.7 Broj i instalisana snaga trafostanica se uklapaju u urbanisti~ke i tehni~ke norme kao i tehni~ke preporuke EPS-a Trafostanice su raspore ene tako da se wihova trafopodru~ja preklapaju na udaqenostima mawim od 300 m. kako je prikazano na grafi~kom prilogu u vidu krugova sa radijusom 300 m. Veli~ina trafopodru~ja (razme{taj trafostanica) je odabrana iskustveno obzirom da je NN mre`a kablovska gde je optimalna du`ina prenosa elektri~ne energije do 300 m. Trafostanice su sa ti vodne i dve trafo}elije u bloku visokog napona tako da je omogu}ena prstenasta mre`a po principu ulaz-izlaz kao imogu}nost prikqu~ewa ostrvskih trafostanica industrrijskog tipa za objekte sa zna~ajnim potrebama u napajawu elektri~nom energijom. Postoje}e trafostanice 10/0,4 kv; 1h630 kva,,staklenik,, TS,,[epak,, i TS,,[epak Most,, se zadr`avaju jer ve} imaju izgra enu NN mre`u i svoje konzumno podru~je koje se prostire i izvan Obuhvata Olana. Ukupna postoje}a i planirana inastalisana snaga u Obuhvatu Plana je kva sa mogu}nosti pro{irewa na 10,3 MVA. 20

27 Transformacija 35/10 kv Generalnim Planom Loznice je planirana na ovom prostoru jedna trafostanica 35/10 kv,,loznica 5,, ~ijim izgradwom bi se napajala 10 kv mre`a Industrijske Zone i prostor pored magistralnog puta M 19, odnosnopriobaqa reke Drine. Ovaj prostor se zadwih godina intenzivno popuwava industrijskim i drugim objektima sa zna;ajnom potro{wom elektri~ne energije sa tendencijom daqe izgradwe {to opravdava izgradwu ove trafostanice. Za izgradwu trafostanice 35/10 kv,,loznica 5,, odvojena je parcela na na severuzapadnom delu Industrijske Zone {to je prikazano na grafi~kim prilozima. Objekat trafostanice je od tipskih predfabrikovanih elemenata malih dimenzija sli~nih tipu EBB sa najmawe 6 izvodnih i dve trafo }elije za maksimalnu snagu transformacije 2h8 MVA, stim da za Industrijsku Zonu zadovoqava 2h4 MVA. Transformacija 110/35 kv Postoje}a trafostanica 110/35 kv; 2h31,5 MVA,,Loznica 1,, se zadr`ava. Trenutno je to jedina trafostanica 110/35 kv na podru~ju grada Loznice i weni kapaciteti su relativni popuweni. Da bi se oslobodili kapaciteti u transformaciji 110/35 kv name}e se potreba za izgradwom nove trafostanice 110/X,,Loznica 2,, koja je planirana Generalnim Planom Loznice TT i KDS mre`a Za podru~je obuhvata regulacionog plana planirati izgradwu digitalne centrale - Multiservisne Pristupne Platforme (MSAN-a),,Industrijska zona,, kapaciteta oko 1400 portova (tel. brojeva, ADSL-ova, ISDN-ova i sl.) u ulici Nova1. MSAN povezati na ATC Loznica opti~kim kablom tipa TO SM 03(3x2)x II x0.4x3.5 CMAN u du`ini od 1200m do postoje}eg nastavka (N2) na postoje}em opti~kom kablu koji se nalazi na levoj strani raskrsnice ul. Bawski put i ul. Republike Srpske. Kroz novoplanirane ulice na podru~ju obuhvata plana izgraditi TT kablovsku kanalizaciju koja se sastoji od 4 pvc cevi preseka 110 mm i pripadaju}ih TT okana, ukupne du`ine 2800m- kako je prikazano na grafi~kom prilogu br.8d. Kablovska kanalizacija predstavqa mre`u podzemnih cevi, koja sku`i za razvod i za{titu kablova. Ona omogu}ava br`u i lak{u zamenu postoje}ih kablova, jednostavnije pro{irewe kapaciteta, a i popravku kablova u slu~aju smetwi. U tom slu~aju ne o{te}uje se spoqna povr{ina ulica i ne ometa se saobra}aj. Za poslovne objekte predvideti unutra{we izvode, kao i podzemnu pristupnu i razvodnu mre`u. Na izvodima planirati 50% rezerve Gasovod 21

28 Planom detaqne regulacije za industrijsku zonu,,[epak,, defini{e se ure ewe i izgradwa ~itavog predmetnog prostora. Predvi a se upotreba gasa kao energenta za zagrevawe i pripremu tople vode, kao najisplativijeg goriva a sa aspekta ekolo{ke za{tite ~ovekove okoline najboqeg. a) prikqu~ni gasovod-50 bar. Kroz prostor u granicama Plana detqane regulacije prolazi prikqu~ni gasovod visokog pritiska 20 bara, deonica izme u reke [tire i [epa~kog puta du`ine 900 m. Gasovod je svrstan u tre}i razred prema gustini naseqenosti. Planskim re{ewem, predvi ena je za{tita navedene deonice prikqu~nog gasovoda i to: - Neposredni pojas za{tite {irine po 15,0 m na jednu i drugu stranu od ose gasovoda, pri ~emu je zabraweno posebno u pojasu {irine od 5,0 m na jednu i drugu stranu od ose gasovoda saditi biqe ~iji koreni dose`u dubinu ve}u od 1,0 m, odnosno za koje je potrebno da se zemqi{te obra uje dubqe od 0,5 m. - [iri pojas za{tite {irine po 30,0 m na jednu i drugu stranu od ose gasovoda gde se zabrawuje izgradwa zgrada namewenih za stanovawe ili boravak qudi bez obzira na stepen sigurnosti sa kojim je gasovod izgra en i bez obzira na to u koji je razred pojas cevovoda svrstan. U zonama opasnosti ne smeju se nalaziti suva trava, ambala`a od kartona i drveta, drvene palete, krpe, seno i sl., koji se mogu zapaliti i pro{iriti po`ar. U ovim zonama zabrawena je upotreba otvorenog plamena i rad sa alatom i ure ajima koji pri upotrebi mogu izazvati varnicu. U izuzetnim slu~ajevima kada je to nu`no pri izvo ewu rdova zavarivawa, rezawa i lemqewa mora se postupiti po odredbama uredbe o merama za{tite od po`ara (Sl. glasnik Republike Srbije br. 50/79) - Pri ukr{tawu gasovoda sa saobra}ajnicama i saobra}ajnim povr{inama isti mora biti postavqen u armirano-betonski kanal zasut peskom i pokriven armirano-betonskim plo~ama potrebne nosivosti. Dubina izme u gorwe povr{ine kolovoza i gorwe ivice i pokrivnih plo~a ne sme biti mawa od 1,0 m. Krajevi armirano-betonskih kanala moraju biti izvan kolovozne konstrukcije najmawe 1,0 m sa svake strane. - Ugao ukr{tawa gasovoda sa saobra}ajnicom je 90 0 ali ne mawi od Minimalno rastojawe gasovoda i instalacija mora iznositi kod ukr{tawa 0,5 m izme u gabarita cevi gasovoda i kabla, a kod paralelnog vo ewa 2,50 m izme u gabarita cevi gasovoda i kabla mereno upravno na osu cevovoda. - Na mestu ukr{tawa elektro i TT kabla sa gasovodom kabl se mora postaviti u za{titnu juvidur cev debqine 3,5 mm na du`ini od 3,00 m levo i desno od mesta ukr{tawa mereno upravno na osu gasovoda b) distributuvna gasovodna mre`a-4 bar. 22

29 Planskim re{ewem se predvi a izgradwa distributivno - razvodne mre`e gasa od polietilenskih cevi ili cevi koje uslovi sam distributer i vlasnik instalacije. Minimalna ukupna potrebna koli~ina gasa Vu min = 836 m 3 /h, pri ~emu kapacitet gasovoda mora zadovoqiti i budu}e potro{a~e u zoni zaobilaznog puta pa je pre~nik prikqu~ka razvodnog gasovoda DN 90. Stvarne potrebe gasa i dimenzije gasovoda }e biti utvr eni projektom. Distributivni (razvodni) gasovod se prikqu~uje na GMRS odnosno na MRS Luk Loznica koja je u neposrednoj blizini predmetne lokacije ( ). Trasa gasovoda odre ena je grafi~kim re{ewem Plan razvodne gasovodne mre`e R= 1 : Gasovod se pola`e u tlo ispod trotoara i povr{ina namewenih za parkirawe vozila. Pri paralelnom vo ewu ili ukr{tawu sa cevovodima koji slu`e za transport toplih fluida, distributivni gasovod postavqa se na rastojawu kojim se obezbe uje da temperatura polietilenske cevi ne bude ve}a od 20 0 S. Pri paralelnom vo ewu distributivnog gasovoda sa podzemnim vodovima, minimalno svetlo rastojawe iznosi 40 sm, a u izuzetnim slu~ajevima mo`e biti najmawe 20 sm. Pri ukr{tawu distributivnog gasovoda sa podzemnim vodovima, minimalno svetlo rastojawe iznosi 20 sm,a pri vo ewu gasovoda pored temeqa 1.0 m. Dubina ukopavawa distributivnog gasovoda iznosi 0.6 do 1.0 m (u zavisnosti od uslova terena) izuzetno, dubina ukopavawa distributivnog gasovoda mo`e biti i 0.5 m pod uslovom da se preduzmu dodatne tehni~ke mere za{tite. Minimalna dubina ukopavawa pri ukr{tawu distributivnog gasovoda sa: - putevima i ulicama je 1,0 m. Ukr{tawe distributivnog gasovoda sa saobra}ajnicama vr{i se polagawem gasovoda u za{titnu cev, odnosno kanal. Profil rova za polagawe distributivnog gasovoda odre uje se prema pre~niku polietilenske cevi u uslovima terena. Dno rova mora da bude ravno, tako da cev potpuno nalegne na dno. Za tla male nosivosti i podvodna tla, distributivni gasovod se obezbe uje od slegawa,odnosno uzgona. Pri ukr{tawu distributivnog gasovoda sa saobra}ajnicama, vodotocima i kanalima, ugao izme u ose prepreke i ose gasovoda mora biti od 60 0 do Trasu gasovoda vidno obele`iti na propisan na~in a pre zatrpavawa polo`enog gasovoda obavezno izvr{iti geodetsko snimawe radi unosa trase u katastar Zelene povr{ine Stawe zelenih povr{ina Zelenilo 23