Tekst

Транскрипт

1 1 PLAN DETAQNE REGULACIJE KOMPLEKSA PREDUZE]A D.P."R U B I N" U KRU[EVCU Na osnovu ~l. 35 stav 2. Zakona o planirawu i ure ewu prostora i naseqa ("SL. glasnik RS" br. 44/95, 16/97 i 46/98) i ~l. 27 Statuta op{tine Kru{evac ("Sl. list Op{tine Kru{evac" br. 7/98, 6/99 i 3/02) Skup{tina Op{tine Kru{evac na sednici odr`anoj dana godine, donela je PLAN DETAQNE REGULACIJE KOMPLEKSA PREDUZE]A D.P."R U B I N" U KRU[EVCU SADR@AJ: Tekstualni deo: 1. Ciqevi izrade plana, koncepcija ure ewa i izgradwe naseqa 2. Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe Plana 3. Granice detaqnog plana regulacije 4. Re`im kori{}ewa zemqi{ta 5. Podela podru~ja plana na posebne zone, urbanisti~ke blokove i druge jedinice 6. Namena i regulacija celina 7. Regulacija mre`e saobra}ajnih povr{ina sa nivelacijom terena 7.1. Saobra}aj 7.2. Parkirawe 7.3. Nivelacija terena 8. Regulacija mre`e infrastrukturnih sistema 8.1. Hidrotehnika 8.2. Energetika 8.3. Energofluidi 8.4. Telekomunikacije 9. Regulacija zelenih i rekreativnih povr{ina 10. Pravila parcelacije 11. Pravila izgradwe objekata na parcelama 12. O~uvawe prirodnih i kulturnih vrednosti 13. Mere za za{titu i unapre ewe `ivotne sredine i mere za za{titu od elementarnih nepogoda i ratnih razarawa 14. Smernice za sprovo ewe detaqnog plana regulacije

2 2 1. Ciqevi izrade plana i koncepcija ure ewa i izgradwe kompleksa Ciqevi izrade plana ~ine skup konkretnih ciqeva i zadataka koji proisti~u iz ciqeva utvr enih predhodnim Detaqnim urbanisti~kim planom i Generalnim urbanisti~kim planom i koji proizilaze iz neposrednih potreba za razvoj postoje}ih proizvodnih tehnologija i izgradwom novih. Imaju}i u vidu da prethodna dokumentacija nije bila u mogu}nosti da u trenutku izrade /dokumentacija je izra ena 1973.godine/ zadovoqi novonastale potrebe za razvojem preduze}a kao i odre ene promene koje su nastale u samom obuhvatu kompleksa, jasno se ukazuje potreba za sistematizacijom nastale situacije. Analiza podataka o potrebama i zahtevima preduze}a, u odnosu na postoje}u dokumentaciju i stawe na terenu ukazuje da su zna~ajni slede}i ciqevi i zadaci: - definisawe granica kompleksa preduze}a; - definisanost trajne regulacije kroz re{ewe unutra{weg saobra}aja i funkcionalno povezivawe sa spoqnim /transport je orijentisan iskqu~ivo na drumski saobra}aj/; - evidencija i ocena kvaliteta i ispravnosti polo`aja objekata koji nisu izgra eni na osnovu validnih uslova i projekata, radi sanacije istih; - definisawe racionalne tehnolo{ke povezanosti proizvodnih delatnosti; - planirawe vrste i polo`aja komunalne opreme, naro~ito sistema za pre~i{}avawe; - definisawe podataka o parcelama i objektima; - potpuno obezbe ewe humane radne sredine kroz adekvatan raspored svih urbanih namena, kroz obezbe ewe terena za rekreaciju, objekata dru{tvenog standarda i odgovaraju}i raspored i zastupqenost zelenila 2. Pravni i planski osnov za izradu i dono{ewe plana Tabela 1 - Pravni osnov za izradu RP-a Dokument Glasilo Broj Datum Prilog Zakon o planirawu i ure "Sl. glasnik 44/95, ewu prostora i naseqa RS" 16/97, /98 Zakon o prostornom planu i Prostorni plan Republike Srbije Pravilnik o sadr`ini i izradi Urbanisti~kog plana Statut Op{tine Kru{evac (na osnovu koga je doneta Odluka o izradi) Odluka o izradi Regulacionog plana Zakqu~ak o utvr ivawu nacrta Regulacionog plana i upu}ivawu na javni uvid Izve{taj o radu komisije za "Sl. glasnik RS" "Sl. glasnik RS" "Sl. list Op{tine Kru{evac" "Sl. list Op{tine Kru{evac" 13/ / /91, 6/92 01br Sastavni deo elaborata Sastavni deo elaborata Sastavni

3 3 sprovo ewe javnog uvida Regulacionog plana deo elaborata Tabela 2 - Planski osnov za izradu RP-a Dokument Glasilo Broj Prostorni plan Republike Srbije Generalni plan "@upski Rubin" Kru{evac- Revizija detaqnog urbanisti~kog plana R.O. " Rubin" OOUR proizvodwa pi}a urbanisti~ki projekat Urbanisti~ki projekat pumpe naftnih derivata u okviru kompleksa preduze}a RUBIN u "Sl. glasnik RS" "Me uop{tinski list Kru{evca" "Me. Sl. list Kru{evac" "Me. Sl. list Kru{evac" "Sl. List Op{tine Kru{evac" 13/96 17/90 7/73 /82 8/95 3. Granice plana detaqne regulacije LOKACIJA POLO@AJ Pozicija lokacije industrijskog kompleksa Rubin u odnosu na centralno gradsko tkivo je periferna. Kompleks je lociran u stambenoj zoni naseqa Lazarica /industrija u naseqenom mestu/ isto~no od gradskog centra na udaqenosti od oko 2.0km. Lokacija ima niz ekonomskih kvaliteta koji su istovremeno opredelili odluku urbaniste o wenom zadr`avawu za dugoro~ni period. Kao prioritetne izdvoji}emo slede}e: - Blizina va`ne saobra}ajnice, ulica Nade Markovi}, koja u postoje}im uslovima ima magistralni karakter - Pogodnost terena za gra ewe - Povoqni uslovi za prikqu~ewe na gradsku infrastrukturnu mre`u - Laka dostupnost u odnosu na proizvo a~a osnovne sirovine /mikrolokacija je otvorena prema glavnim transportnim tokovima/ - Realizacija ve}eg dela planiranog predhodnim planskim aktom, oko 60% REQEF Teren ~ini kosa ravan sa prete`no severnom ekspozicijom i padom od 4 do 5%, na severu skoro ravan.u delu prema Vu~a~kom potoku teren je sa ne{to

4 4 izra`enim padom od oko 8 do 10% i sa zapadnom ekspozicijom. Apsolutna visinska kota iznosi od 150 do 160m. GEOLO[KA OSNOVA Vertikalni geolo{ki presek sa~iwavaju tercijarni sedimenti sastavqeni prete`no od glinovitih peskova i peskovitih glina na koji se naslawaju kvartarne naslage sedimenta reke Zapadne Morave. Povr{inski sloj ~ini ne izuzetno mo}an i siroma{an sloj zemqi{ta. HIDROLOGIJA Na osnovu mre`e sonda`nih bu{otina dobijeni su op{ti podaci da {ira dispozicija na kojoj le`i i predmetni kompleks ima maksimalni nivo podzemnih voda od 8-10m. KLIMATSKI USLOVI Sredwa godi{wa temperatura iznosi 11.2 C. Relativna vla`nost vazduha je sa godi{wim prosekom od 76.1%.Sredwa godi{wa suma padavina iznosi 652.2mm. Vetrovi duvaju naj~e{}e iz pravca istok-jugoistok, sever-severozapad i jug. Obzirom da je kompleks u kontaktu sa stambenim zonama, neophodno je sanirawe uticaja vetrova na relaciji industrija-stanovawe. SEIZMI^KE KARAKTERISTIKE Prema seizmi~koj karti podru~je grada Kru{evca spada u trusno podru~je sa intzitetom potresa od sedam stepeni. Zavisno od lokacije mikroseizmi~ka regionalizacija odre uje stepen seizmi~nosti u svakom konkretnom slu~aju. VEGETACIJA Na prostoru kompleksa ne postoji samonikla visoka i sredwa vegetacija. Prostor je delimi~no hortikulturno obra en. GRANICA Podru~je koje je obuhva}eno RP-om pripada Op{tini Kru{evac, katastarskoj op{tini Kru{evac, u gra evinskom podru~ju odnosno nasequ Lazarica, Mesnoj zajednici Nada Markovi}. Odlukom o pristupawu izradi RP-a obuhva}eno je podru~je koje je ograni~eno: - sa istoka, individualnim stanovawem - sa zapada, regulisanim koritom Vu~a~kog potoka - sa severa, delom ulice Nada Markovi}, delom individualnim stanovawem - sa juga, delom ulice Moravske, delom individualnim stanovawem Povr{ina podru~ja koje se obra uje ovim RP-om iznosi okvirno 13ha 38ari 64m 2. Podru~je koje je obuhva}eno RP-om sa~iwavaju slede}e katastarske parcele: K.O. Kru{evac: -cele parcele: 3016, 3013, 3014, 3015, 2982, 3000, 3001, 3063/1, 3063/2, 3063/3, 3005, 3006, 2980, 2984/3 -deo parcele: 5937(Vu~a~ki potok, deo koji je obuhva}en je u potpunosti kanalisan i zatvoren i fakti~ki na terenu je ispod ure enog partera),5971/1(putno zemqi{te). ***Posebna napomena: U Odluci o izradi plana opisana je granica koja iskqu~uje deo parcele k.p.br.3013 i opisuje granicu prema fakti~kom stawu. Prema dobijenim podacima analiti~kim i grafi~kim od nadle`nog RGZ-a Slu`ba za katastar

5 5 nepokretnosti Kru{evac, plan tretira ukupnu parcelu prema katastarskoj granici. Katastarske parcele broj 2980, 2984/3 nisu obuhva}ene odlukom ali je wih neophodno ukqu~iti iz razloga formirawa novih gra evinskih parcela, obzirom da postoje}e katastarske granice trpe promene radi formirawa ta~ne granice kompleksa /radi se o tangentnim parcelama kompleksa/. Tabela 3- Podaci o parcelama obuhva}enim planom Broj parcele Korisnik Adresa Povr{ina Kultura-klasa (korisnika) Rubin Jastreba~ka 1 9ha 27a 07m Oslobo eno od poreza, ku}a Rubin Jastreba~ka 1 2ha 53a 70m Oslobo eno od poreza 3014 Ka~arevi} Miroslav i Milica 3015 Ka~arevi} Miroslav,Milan i Milica Mi{e Mitrovi}a 40/A Mi{e Mitrovi}a 40 16a 66m Vo}wak 3. klase 15a 62m Vo}wak 3. klase, ku}a, dvori{te Rubin Jastreba~ka 1 18a 21m Oslobo eno od poreza Rubin Jastreba~ka 1 5a 43m Ku}a,dvori{te Rubin Jastreba~ka 1 5a 14m Ku}a, dvori{te Rubin Jastreba~ka 1 48a 62m Livada 2.klase Rubin Jastreba~ka 1 24a 43m Livada 2.klase Rubin Jastreba~ka 1 4a 17m Livada 2.klase 3005 SO Kru{evac Kru{evac 12a 44m Put 3006 SO Kru{evac Kru{evac 8a 15m Put 2980 Risti} Borivoje Nade Markovi} 21/a 2984/3 Risti} Vesna i Ran el Nade Markovi} 59 i 76 4a 72m 13a 32m 5937 Vu~a~ki potok, Srbijavode-Beograd 5971/1 SO Kru{evac, put Ku}a, dvori{te, put 4.reda Wiva 2. klase ***Napomena: podaci u tabeli 3 dobijeni su od nadle`nog RGZ-a Slu`ba za katastar nepokretnosti Kru{evac (Prema dostavqenim posedovni listovi i Re{ewima)

6 6 4. Re`im kori{}ewa zemqi{ta Zemqi{te obuhva}eno granicom plana detaqne regulacije ima status gradskog gra evinskog zemqi{ta. Taj status zemqi{te je dobilo na osnovu Zakona o odre ivawu gra evinskog zemqi{ta u gradovima i naseqima gradskog karaktera ("Sl. glasnik RS" br. 32/68, 17/69, 29/9, 19/71, 16/72, 24/73, 39/73). Tabela 4 - Odnos izgra enog i neizgra enog gra evinskog zemqi{ta Gra evinsko zemqi{te Povr{ina (postoje}e) Povr{ina (planirano) Indeks Neizgra eno - - Ste~ene urbanisti~ke obaveze 3 ha 68 ari 22 m 2 0 ha 25 ari 95 m Izgra eno 9 ha 44 ari 47 m 2 13 ha 12 ara 69 m Ukupno: 13 ha 38 ari 64 m 2 5.Podela podru~ja na posebne zone, urbanisti~ke blokove i druge jedinice Podru~je koje se razra uje ovim PDR-je predstavqa jedinstvenu celinu namewenu industriji, pa zato ne mo`emo tretirati posebne urbanisti~ke blokove i celine kao na uobi~ajen na~in. Podelom na blokove i podblokove bli`e }emo opisati postoje}u i planiranu organizaciju prostora koja je u potpunosti podre ena proizvodnoj tehnologiji vode}i ra~una o obezbe ewu humane radne sredine. Ukupan broj zaposlenih u preduze}u je 970 radnika.u prvoj smeni radi minimum 820 radnika, u drugoj smeni radi maksimalno do 150 qudi. Tabela 5 - Podela na blokove i podblokove Blok Naziv Podblok Namena Blok A UPRAVA - Industrija Blok B PROIZVODWA Proizvodwa viwaka 1 Proizvodwa vina 2 Prijemno mesto 3 Tehni~ki blok 4 Neizgra en prostor 5 Objekat dru{tvenog standarda 6 Blok C PRATE]I SADR@AJI Servisni deo 1 Skladi{ni deo 2

7 7 Benzinska pumpa 3 Ure aj za pre~i{}avawe 4 Rekreativni deo 5 Manipulativne povr{ine sa parkingom 6 Pro{irewe kompleksa 7 6. Namena i regulacija celina Dispozicija postoje}ih objekata uslovila je daqi razme{taj planiranih kako proizvodnih tako i prate}ih objekata. Prostorni raspored novoplaniranih proizvodnih objekata vezan je sa sinhronizovawem drugih delatnosti u tehnolo{ke celine. Naziv: Namena: Spratnost: Povr{ina pod objektima: Ostale povr{ine: 37 ara 50 m 2 Ukupna povr{ina: 42 ari 00 m 2 Blok A - Uprava Namena - poslovawe, U ovom bloku tretiran je objekat upravne zgrade u kojem se obavqaju komercijalne usluge u oblasti prometa roba i usluge. U potpunosti je zadr`ano postoje}e stawe bez planiranih intervencija. Od P+1 do Po+P+Pk, sa kosim krovom m 2 Naziv: Blok B (podblok 1) - Proizvodwa viwaka Namena: Dominantna namena - proizvodwa, Ostale namene - u delu objekta skladi{te Ovoj blok obuhvataju dva objekta namewena proizvodwi viwaka i to objekat punionice sa magacinom i objekat za proizvodwu i odle`avawe viwaka. U potpunosti je zadr`ano postoje}e stawe bez planiranih intervencija. Spratnost: Do Po+P+Pk Povr{ina pod m 2 objektima: Ukupna povr{ina: 1ha 20 ara 00 m 2 Naziv: Namena: Blok B (podblok 2) - Proizvodwa vina Dominantna namena - proizvodwa, Ostale namene - ostali objekti u ovom bloku po svojoj nameni su u funkciji tehnolo{kog procesa proizvodwe.

8 8 Spratnost: To su: objekat destilerije, bazeni, cisterne za lagerovawe vina V=6x750 m, rezervoari neprera enog vina kapaciteta V=3x750m i V=16x250 m, fermentatori za preradu i lagerovawe vina kapaciteta V=18x60m, preradno mesto. U delu objekta za punionicu vina nalazi se i deo namewen proizvodwi bezalkoholnih pi}a. Planirana intervencija ogleda se u izgradwi objekta za lagerovawe vina, pove}awe kapaciteta fermentatora za preradu i lagerovawe vina izgradwom 6 silosa kapaciteta V=6x60m, dislokacija postoje}ih gara`a na lokaciju postoje}e gra evinske radionice ukoliko ne do e do realizacije pro{irewa kompleksa na ra~un k.p.br i Ukoliko se planirano pro{irewe realizuje gara`e }e se realizovati kroz deo namewen parkingu, planiranom u krajwe severo-zapadnom delu kompleksa u neposrednoj blizini benzinske pumpe. Po+P do P+2; zbog specifi~nosti proizvodnog procesa spratna visina pojedinih objekata prilago ava se u svakom konkretnom slu~aju tehnologiji koja }e se primewivati u objektu. Povr{ina pod m 2 objektima: Povr{ina pod 89 ara 18 m 2 saobra}ajnicama: Ostale povr{ine: 27 ara 12 m 2 Ukupna povr{ina: 2ha 52 ari 50 m 2 Naziv: Namena: Spratnost: Povr{ina pod objektima: Ostale povr{ine: 20 ari 78 m 2 Ukupna povr{ina: 28 ari 00 m 2 Blok B (podblok 3) - Prijemno mesto Dominantna namena - prijem sirovine, Ostale namene - prate}i objekti, objekat portirnice i kolska vaga. Planirana intervencija ogleda se u izgradwi kompleksnijeg objekta portirnice sa administrativnim delom i sanitarnim blokom. Po+P do P m 2 Naziv: Namena: Blok B (podblok 4) - Tehni~ki blok Dominantna namena - proizvodwa toplotne energije, Ostale namene - skladi{tewe zapaqivih materija, komunalna infrastruktura. Planirana intervencija ogleda se u izgradwi gasne stanice za snabdevawe kompleksa gasom (zamena mazuta kao goriva prirodnim gasom), interne trafostanice za napajawe kompleksa elektri~nom energijom, magacina zapaqivih i nezapaqivih tehni~kih gasova, magacina CO2

9 9 Spratnost: Do P Povr{ina pod m 2 objektima: Ostale povr{ine: 40 ara 78 m 2 Ukupna povr{ina: 47 ari 30 m 2 Naziv: Namena: Spratnost: Povr{ina pod objektima: Ostale povr{ine: 1ha 19 ari 66 m 2 Ukupna povr{ina: 1ha 95 ari 70 m 2 Blok B (podblok 5) - Neizgra en prostor Dominantna namena - razvoj proizvodnih pogona, Ovaj prostor je neizgra en, a planiran je za razvoj kompleksa preduze}a izgradwom novih proizvodnih pogona. Planirane su tri podceline sa adekvatnom saobra}ajnom mre`om koja omogu}ava pristup i me usobnu povezanost. Tako e se daje mogu}nost me usobnog povezivawa objekata {to }e se precizno odrediti u momentu realizacije, a {to }e biti uslovqeno konkretnom proizvodnom tehnologijom. Povezivawe spratnih eta`a mogu}e je uz obavezno ostavqawe visine prolaza od 4.5m u prizemnoj eta`i. Planira se izme{tawe postoje}eg magacina tehni~kih gasova na novu lokaciju u tehni~kom bloku, postoje}i priru~ni magacin se uklawa. Po+P m 2 Naziv: Blok B (podblok 6) - Objekat dru{tvenog standarda Namena: Dominantna namena - javne delatnosti, Ostale namene - zdravstvena stanica, sindikat preduze}a, sala za okupqawe, prate}i objekti podstanica i magacin hortikulture. Ovako definisana namena odnosi se iskqu~ivo na internu upotrebu i defini{e postoje}i objekat. Na ovoj lokaciji planira se uklawawe postoje}ih objekata izgradwa savremenog objekta dru{tvenog standarda. Postoje}i prate}i objekti bi se locirali u novoplaniranom. U okviru ovog objekta planira se i pro{irewe destilerije. Spratnost: Do P+2 Povr{ina pod m 2 objektima: Ostale povr{ine: 8 ara 45 m 2 Ukupna povr{ina: 14 ara 00 m 2 Naziv: Namena: Blok C (podblok 1) - Servisni deo Dominantna namena - prate}i objekti, Ostale namene- prate}i sadr`aji u funkciji kompleksa U ovom bloku su sme{tene razli~ite radionice i priru~ni magacini. Vatrogasno spremi{te i otvoreno skladi{te gra e. Planira se uklawawe postoje}e gra evinske radionice

10 10 i dogradwa, uz postoje}i objekat servisne radionice, novog objekta gra evinske radionice sa magacinom. Spratnost: P Povr{ina pod m 2 objektima: Ostale povr{ine: 98 ara 34 m 2 Ukupna povr{ina: 1 ha 23 ari 75 m 2 Naziv: Namena: Blok C (podblok 2) - Skladi{ni deo Dominantna namena - skladi{tewe, U ovom bloku izgra en je magacin staklene ambala`e i gra evinska radionica. Gra evinska radionica planirana je za uklawawe. Ovom bloku pripada i prostor namewen pro{irewu kompleksa. Ukoliko do e do realizacije planiranog pro{irewa prostor se opredequje za izgradwu skladi{ta. Ukoliko skladi{ni prostor bude organizovan po pogonima prostor }e se urediti kao manipulativni uz prijemno mesto. Ukoliko ne do e do realizacije planiranog pro{irewa na mestu postoje}e radionice izgradi}e se gara`e. Spratnost: P Povr{ina pod m 2 objektima: Ostale povr{ine: 39 ara 35 m 2 Ukupna povr{ina: 48 ara 50 m 2 ( povr{ina sa planiranim pro{irewem) Naziv: Namena: Blok C (podblok 3) - Benzinska pumpa Dominantna namena - objekat namewen za interno snabdevawe gorivom, Ostale namene - servis za prawe vozila Benzinska pumpa namewena je internoj upotrebi. Objekat je ra en prema urbanisti~kom projektu. Planirano urbanisti~kim projektom u potpunosti se zadr`va kao nasle ena urbanisti~ka obaveza, osim u delu izgradwe nove dvopla{tne cisterne za otpadna motorna uqa jer je planirana urbanisti~kim projektom namewena bezolovnom gorivu. U tom smislu planira se izgradwa servisa za prawe vozila, izgradwa parking prostora i portirnice na pomo}nom ulazu. Lokacija portirnice se izme{ta na levu stranu ulaza u kompleks u odnosu na planirano urbanisti~kim projektom, rad i maksimalnog iskori{}ewa prostora i izgradwom parkinga u zapadnom delu kompleksa u neposrednoj blizini novoformiranog ulaza. Spratnost: P Povr{ina pod m 2 objektima: Ostale povr{ine: 33 ari 60 m 2

11 11 Ukupna povr{ina: 36 ara 00 m 2 Naziv: Namena: Blok C (podblok 4) - Ure aj za pre~i{}avawe Dominantna namena - komunalna delatnost Ukupna povr{ina: 16 ara 00 m 2 Pre upu{tawa otpadnih tehnolo{kih voda u gradsku kanalizacionu mre`u potrebno je izvr{iti predtretman.to podrazumeva regulaciju Ph i dovo ewe wene vrednosti u opseg predvi en odgovaraju}im propisima, tj. na nivo otpadnih voda iz doma}instva. U tu svrhu opredeqen je prostor za izgradwu postrojewa za predtretman tehnolo{kih otpadnih voda. Naziv: Namena: Blok C (podblok 5) - Rekreativni deo Dominantna namena - rekreacija Ostale namene - tercijarna delatnost Planirana intervencije se ogleda u formirawu jedinstvene samostalne celine izolovane od proizvodnih jedinica. ^ine je dva otvorena sportska terena, s tim da se prate}e funkcije (svla~ionice, sanitarni blok, kancelarija, ostava) planiraju u sklopu novoplaniranog objekta. Namewena je psihofizi~koj rekreaciji radnika u pauzama van radnog vremena, vikend rekreacija, kao i odr`avawu kondicione i psikofizi~ke pripravnost vatrogasne jedinice koju preduze}e ima. Uklawawe postoje}eg objekta i izgradwa novog, sa izgradwom dvonamenskog skloni{ta u podrumskoj eta`i.obaveza je investitora da u postupku pribavqawa dozvole za izgradwu novih objekata zatra`i i dozvolu za objekat br 40 sa oro~enom izgradwom skloni{ta prema aktu br.824-4/172/ /43 od Objekat je po nameni planiran za obavqawe tercijarnih delatnosti. Spratnost: Po+P+1 Povr{ina pod m 2 objektima: Ostale povr{ine: 51 ari 28 m 2 Ukupna povr{ina: 60 ara 20 m 2 Naziv: Namena: Blok C (podblok 6) - manipulativne povr{ine sa parkingom Dominantna namena - saobra}aj Ovaj prostor namewen je manipulaciji unutar samog kruga.izgra en je parking za putni~ka vozila.planira se pro{irewe parking prostora izgradwom novog parkinga za jo{ 53 parking mesta.

12 12 Povr{ina pod m 2 saobra}ajnicama: Ostale povr{ine: 38 ari 40 m 2 Ukupna povr{ina: 1ha 39 ara 35 m 2 Naziv: Namena: Blok C (podblok 7) - Pro{irewe kompleksa Namena - skladi{te, odnosno manipulativni prostor Ostale namene - stanovawe, zadr`avawe postoje}e namene Prostor na kome se planira pro{irewe kompleksa palniran je sa dvostrukom namenom pre svega iz prakti~nih razloga kako bi se investitoru omogu}ila realizacija. Kako se radi o specifi~nim tehnologijama proizvodwe koje u momentu izrade plana nisu dostupne to se smatra za objektivnim ostavqena mogu}nost izbora u trenutku realizacije. Ukoliko do planiranog pro{irewa ne bude do{lo (obzirom da se radi o parcelama na kojima se kao korisnik vode fizi~ka lica) parcele }e zadr`ati postoje}u namenu individualno stanovawe. Pro{irewe zahvata dve katastarske parcele k.p.br i 3015 obe KO Kru{evac na kojima su izgra eni objekti. Na parceli k.p.br KO Kru{evac izgra ena je porodi~na stambena zgrada okvirne bruto povr{ine 108.0m 2, a na parceli k.p.br KO Kru{evac izgra ene su stambene i pomo}ne zgrade okvirne bruto povr{ine 199.0m 2 Spratnost: P do P+1 Povr{ina pod m 2 (okvirna povr{ina) objektima: Ostale povr{ine: 22 ari 88 m 2 Ukupna povr{ina: 25 ara 95 m 2 Tabela 5 - Bilans povr{ina po blokovima i podblokovima Blok Naziv Podblok Povr{ina Ukupna povr{ina Blok A UPRAVA - 42 ari 00 m 2 Blok B PROIZVODWA 6 ha 57 ari 50 m 2 Proizvodwa viwaka 1 1 ha 20 ara 00 m 2 Proizvodwa vina 2 2 ha 52 ari 50 m 2 Prijemno mesto 3 28 ara 00 m 2 Tehni~ki blok 4 47 ari 30 m 2 Neizgra en prostor 5 1 ha 95 ara 70 m 2 Objekat dru{tvenog standarda 6 14 ara 00 m 2 Blok C PRATE]I SADR@AJI 4 ha 49 ari 75 m 2 Servisni deo 1 1 ha 23 ara 75 m 2 Skladi{ni deo 2 48 ara 50 m 2 Benzinska pumpa 3 36 ara 00 m 2 Ure aj za pre~i{}avawe 4 16 ara 00 m 2

13 13 Rekreativni deo 5 60 ara 20 m 2 Manipulativne povr{ine sa parkingom 6 1 ha 39 ara 35 m 2 Pro{irewe kompleksa 7 25 ara 95 m 2 Ukupno: 11 ha 49 ari 25 m 2 Ostale povr{ine 1 ha 89 ari 39 m 2 Ukupno: 13ha 38ari 64 m 2 Namena Tabela 6 - Bilans povr{ina za ceo RP Povr{ina Povr{ina Odnos (postoje}e (planirano stawe) stawe) Procentualno u~e{}e Proizvodwa 4 ha 47 ara 80 m 2 6 ha 43 ara 50 m Saobra}ajnice i platoi Rekreacija - 60 ari 20 m Komunalna delatnost - 16 ara 00 m Prate}i sadr`aji 4 ha 23 ara 80 m 2 4 ha 49 ara 75 m Napomena: Odnos - predstavqa odnos povr{ina u planiranom i postoje}em stawu Procentualno u~e{}e - odnos povr{ine pod odre enom namenom u odnosu na ukupnu povr{inu DPR-e Tabela 7 - Bilans povr{ina pod objektima za ceo DPR Ukupna bruto povr{ina pod objektima m Ukupna bruto razvijena povr{ina pod objektima m Planirani stepen iskori{}enosti parcele 29.57% Planirani koeficijent iskori{}enosti parcele 0.56

14 14 7. Regulacija mre`e saobra}ajnih povr{ina sa nivelacojom terena 7.1. Saobra}aj Ukupna mre`a internih saobra}ajnica i platoa (postoje}ih i novoplaniranih) proistekla je iz potrebe da se postoje}e i novoplanirane proizvodne jedinice me usobno pove`u u jedinstvenu funkcionalnu celinu, a preko tri postoje}a i jo{ dva novoplanirana ulaza u kompleks prikqu~i na gradske saobra}ajnice: ul. Nade Markovi}, ul. Moravsku i novoplaniranu ulicu koja ide trasom Vu~a~kog potoka i Ravwa~kog kolektora. Usvojena mre`a internih saobra}ajnica, manipulativnih platoa i parkinga optimalno zadovoqava saobra}ajne uslove, a da istovremeno: nije ukinula nijednu od postoje}ih saobra}ajnica, novoplanirano regulaciono i nivelaciono re{ewe povezala sa postoje}im. Novoplanirane saobra}ajnice uokviruju novoplanirane blokove i imaju pro{irewa (manipulativne platoe) preko kojih se vr{i utovar i istovar roba iz proizvodnih jedinica, ~ime se omogu}uje nesmetano odvijawe saobra}aja du` saobra}ajnica. Kru`nim tokom saobra}aja oko blokova ostvarena je mera protivpo`arne za{tite kao i znatno ve}e mogu}nosti intervencija za vreme havarija, elementarnih nepogoda ili posledica ratnih dejstava Parkirawe Za potrebe parkirawa, pored postoje}ih povr{ina namewenih za parkirawe, planira se i izgradwa slede}ih povr{ina: 12 gara`a za parkirawe putni~kih vozila, nezavisnog parking prostora za parkirawe putni~kih vozila na isto~noj strani kompleksa, ukupnog kapaciteta 66 parking mesta, nezavisnog parking prostora za parkirawe putni~kih vozila na zapadnoj strani kompleksa, ukupnog kapaciteta 40 parking mesta, parkirali{ta za laka teretna vozila, kapaciteta 8 parking mesta. Zajedno sa postoje}im povr{inama za parkirawe, izgradwom planiranih parking mesta u potpunosti }e biti zadovoqeni svi zahtevi za parkirawem u okviru kompleksa Nivelacija terena Konfiguracija terena kao i ve} izvedene interne saobra}ajnice i manipulativni platoi uslovili su nivelaciona re{ewa novoplaniranih saobra}ajnica. Generalni koncept nivelacionog re{ewa samo je logi~an nastavak ve} izvedenih i generalno usvojenih opredeqewa. Neposredna blizina Vu~a~kog potoka (kolektora) kao i znatni podu`ni padovi ~itavog kompleksa obezbe uju nesmetano oticawe povr{inskih atmosferskih voda kako sa saobra}ajnica i platoa tako i sa krovova objekata proizvodnih i pomo}nih jedinica. Kote podova prizemqa novoplaniranih objekata u nivou su sa krajwim kotama manipulativnih platoa ispred istih. Podu`ni i popre~ni padovi svih novoplaniranih saobra}ajnica u granicama su optimalnih za podu`no odnosno popre~no gravitaciono povr{insko vo ewe atmosferskih voda do najbli`ih recipijenata atmosferske kanalizacije.

15 15 Detaqni regulacioni i nivelacioni elementi saobra}ajnica i platoa dati su u regulaciono - nivelacionom planu (grafi~ki prilog). 8. Regulacija mre`e infrastrukturnih sistema 8.1. Hidrotehnika SNABDEVAWE VODOM Postoje}i kompleks industrije je prikqu~en na gradsku vodovodnu mre`u. Po{to se predize}e "Rubin" nalazi u najni`im delovima grada, a gradska mre`a je sasvim dovoqnih kapaciteta (pre~nik cevi u ul. Nade Markovi} f150mm), mo`e se o~ekivati dovoqan kapacitet gradske mre`e za prikqu~ivawe novih objekata. Pritisci u spoqnoj mre`i se kre}u izme u 5 i 6 bara. U dosada{wem radu postoje}ih pogona nisu prime}eni zna~ajniji problemi u pogledu vodosnabdevawa. Me utim, kada se radi o hidrantskoj mre`i, primetno je da nije formiran primarni prsten protivpo`arne odbrane. Ina~e i spoqni hidrantski razvod je prikqu~en na uli~ni razvod gradske vodovodne mre`e. [to se ti~e po`arnog optere}ewa objekata, u Tabeli 1 su data pretpostavqena optere}ewa i odgovaraju}a klasa ugro`enosti od po`ara, obzirom na tip industrije za koju se radi ovaj regulacioni plan. U ciqu za{tite svakog pojedina~nog objekta potrebno je za svaki posebno uraditi elaborat za{tite od po`ara. Tabela 1 Vrsta objekta Po`arno optere}ewe MJ/m 2 Klasa opasnosti Proizvodwa sir}eta 84 6 Proizvodwa bezalkoholnih pi}a 84 6 Proizvodwa likera Proizvodwa alkoholnih pi}a Vinski podrum 84 4 Muqara gro` a 167 6

16 16 Od intervencija na mre`i se predvi a kompletna rekonstrukcija vodovodne mre`e i izgradwa posebnog hidrauli~kog prstena u ciqu zadovoqewa protivpo`arne za{tite kompleksa. Obzirom na povoqnost lokacije u odnosu na sistem vodosnabdevawa mo`e se o~ekivati da planiranom rekonstrukcijom vodovodne mre`e i u budu}nosti ne}e biti problema kako u snabdevawu lokacije pitkom sanitarnom vodom, tako ni u pogledu protivpo`arne za{tite. U Tabeli 2 su date mogu}nisti vodosnabdevawa vodovodne mre`e u slu~aju da brzina vode u cevovodu ({to se mo`e o~ekivati u ekstremnim uslovima vodosnabdevawa, npr. u slu~aju po`ara), dostigne vrednost od 2.0 m/sec. Vidqivo je da u tom slu~aju postoje}i vodovodni prikqu~ak na gradsku mre`u f150mm, zadovoqava svojom propusnom mo}i (35.34 l/sec), te nije potrebna wegova rekonstrukcija. Ina~e, za normalne uslove funkcionisawa mre`e (sa brzinama protoka od m/sec) propusna mo} cevi f150mm od l/sec je sasvim dovoqna za sanitarne potrebe preduze}a (ekvivalentan broj stanovnika koji se snabdevaju vodom u ovom slu~aju iznosi 3,600).

17 17 pretpostavqena brzina vode u cevovodu: 2.00 m/sec PRETPOSTAVQENI KOEFICIJENTI NERAVNOMERNOSTI POTRO[WE 0.80 m/sec koeficijent dnevne neravnomernosti: 1.30 koeficijent ~asovne neravnomernosti: 1.30 tip naseqa: EÚWGradovi od st TABELA PROJEKTOVANOG BROJA STANOVNI[TVA ZA VODOSNABDEVAWE prose~na potro{wa po stanovniku za prvi analizacioni period: 150 l/stan/dan prose~na potro{wa po stanovniku za drugi analizacioni period: 200 l/stan/dan pre~nik cevi Tabela 2 protok u cevi prose~an dnevni utro{ak vode maksimalni dnevni utro{ak vode mm l/sec m3 m3 mogu} broj stanovnika za vodosnabdevawe za prvi analizacioni period (cevovod kao magistralni-dovod do rezervoara) mogu} broj stanovnika za vodosnabdevawe za drugi analizacioni period (cevovod kao magistralni-dovod do rezervoara) mogu} broj stanovnika za vodosnabdevawe za prvi analizacioni period (cevovod kao distributivnivodosnabdevawe doma}instava) mogu} broj stanovnika za vodosnabdevawe za drugi analizacioni period (cevovod kao distributivnivodosnabdevawe doma}instava) ,700 1,300 1,300 1, ,400 3,300 3,400 2, , ,900 5,200 5,300 4, , , ,600 11,700 12,000 9,000

18 Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 18 Trasa rekonstrukcije vodovodne mre`e je data u grafi~kom prilogu. Sva postoje}a vodovodna mre`a koja se nalazi u okviru kompleksa, a zadovoqava potrebe kompleksa koji se snabdevaju pitkom vodom se zadr`ava i prikqu~uje na novoplanirani vodovod. Dubina rova za postavqawe cevi se kre}e u opsegu od m. Cevi u rovu se postavqaju na sloju peska debqine 10cm, koji ima ulogu posteqice. Rovovi koji se nalaze u pojasu zelenila se mogu zatrpavati zemqom iz iskopa, a rovovi koji prolaze ispod saobra}ajnica se moraju zatrpati {qunkom u dobro zbijenim slojevima kako bi se spre~ila naknadna slegawa usled saobra}ajnog optere}ewa. Sav materilaj od koga se gradi vodovodna mre`a mora biti atestiran i izra en u skladu sa na{im propisima. Protivpo`arne hidrante postaviti na pogodnim mestima koji obezbe uju protivpo`arnu za{titu svih objekata. Hidrante po pravilu postavqati kao nadzemne, na mestima na kojima ne ometaju normalnu komunikaciju. Izuzetno se mogu postaviti i podzemni hidranti ako se nalaze na komunikacionim pravcima. Raspored hidranata koji se postavqaju mora biti u skladu sa protivpo`arnim propisima. Raspored unutra{wih hidranata u objektima zavisi o elaborata protivpo`arne za{tite. Unutra{wa hidrantska mre`a objekata se prikqu~uje na rekonstruisani spoqni razvod. Minimalna dimenzija cevi koje ~ine spoqni hidrauli~ki prsten iznosi f100mm. Kona~no dimenzionisawe cevovoda odrediti putem hidrauli~kog prora~una za celu mre`u, {to }e u krajwoj liniji opredeliti potrebu za rekonstrukcijom postoje}eg prikqu~ka na gradsku vodovodnu mre`u ODVODWAVAWE OTPADNE VODE U saobra}ajnicama koje ~ine severnu i zapadnu granicu kompleksa postoji izgra ena kanalizaciona mre`a. Severna granica kompleksa je ulica Nade Markovi} i u woj je izgra ena kanalizacija dimenzija f200mm. Zapadna granica kompleksa predstavqa novoplaniranu saobra}ajnicu koja jo{ nije izgra ena. Wom prolazi tzv. "Ravwa~ki" kolektor otpadnih voda dimenzija f300mm. Pomenuti uli~ni kolektori ~ine sistem gradske kanalizacione mre`e. Na ovoj kanalizaciji su ostvarene sve postoje}e veze interne kanalizacije preduze}a. Po{to otpadne vode koje se iz kruga preduze}a upu{taju u sistem gradske kanalizacije svojim zaga ewem prevazilaze maksimalne dozvoqene koli~ine koje su dopu{tene za izlivawe u sistem gradske kanalizacije, u okviru kompleksa se predvi a izgradwa internog postrojewa za pre~i{}avawe. Sve otpadne vode koje poti~u iz sistema proizvodwe se moraju dovesti do ovog postrojewa na predtretman. Izgradwa postrojewa je neophodna pre izgradwe centralnog gradskog postrojewa za pre~i{}avawe kao bi se spre~ile eventualne havarije na wemu. Iz postrojewa se otpadne vode ne smeju upu{tati u sistem atmosferske kanalizacije ve} iskqu~ivo u gradsku kanalizacionu mre`u. Karakter otpadne vode pokazuje velike varijacije kako u toku dana, tako i u toku nedeqe. Interna kanalizacija u okviru kompleksa je separatnog tipa. Na osnovu merewa u kanalizacionoj mre`i konstantovan je dnevni prosek od 1250 m 3, {to ~ini godi{wu koli~inu od 350,000 m 3, a prose~an dnevni protok u mre`i iznosi pribli`no 15.0 l/sec. Po{to je kompleks preduze}a prikqu~en na gradsku vodovodnu mre`u, mo`e se smatrati da protok kroz kanalizaciju odgovara utro{ku vode iz gradskog vodovoda. Otpadna voda ima prete`no kiseli karakter, sa dispergovanim materijama u otpadnoj vodi u vidu rastvora sa mawim delom materija sklonih istalo`avawu. Prisutne materije su uglavnom organskog porekla, {to potvr uje visoka hemijska i biohemijska potro{wa kiseonika. Odnos ova dva parametra ukazuje na te`u biolo{ku razgradqivost otpadne vode.

19 Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 19 Navedeni podaci ukazuju na neophodnost izgradwe postrojewa za predtretman otpadnih voda u okviru preduze}a. Lokacija postrojewa se nalazi neposredno uz "Ravwa~ki" kolektor tako da }e posle tretmana u postrojewu otpadne vode biti ulivene u ovaj gradski kolektor. Sada{we otpadne vode koje poti~u iz sistema proizvodwe prikqu~ene su na kolektor ulice Nada Markovi}, a otpadne vode koje poti~u iz separatora masti i uqa neposredno uz internu benzinsku pumpu se trenutno ulivaju u "Ravwa~ki" kolektor. Samom lokacijom postrojewa se name}e potreba rekonstukcije celokupne kanalizacione mre`e kompleksa i usmeravawe kanalizacije na interni ure aj za predtretman otpadnih voda, osim otpadnih voda koje poti~u iz separatora masti i uqa benzinske pumpe koje nije potrebno dodatno obraditi na postrojewu za pre~i{}avawe i ~iji se prikqu~ak mo`e zadr`ati. Objekti za koje je potrebno izgraditi poseban vod tehnolo{ke kanalizacije su: 11 (destilerija), 12 i 12a (proizvodwa i punionica vina), 14(proizvodwa i punionica bezalkoholnih pi}a), 15 (punionica vina), ka o i novoplanirani objekti: 39 (planirani proizvodno-skladi{ni prostor). Sve otpadne vode koje poti~u iz procesa proizvodwe u ovim objektima treba odvojiti od ostalih voda i sprovesti mre`om tehnolo{ke kanalizacije do postrojewa za pre~i{}avawe. Od zna~ajnijih potrebnih intervencija na postoje}oj kanalizacionoj mre`i pomiwu se slede}e: postoje}i odvod iz objekta 12 koji odvodi vode razli~itog sastava: fekalne, tehnolo{ke i drena`ne, rekonstrukcijom kanalizacione mre`e postaje odvod samo drena`ne vode i prikqu~uje se na mre`u interne atmosferske kanalizacije, fekalne vode se odvajaju i pripajaju mre`i fekalne kanalizacije, a tehnolo{ke vode iz procesa prozvodwe se prikupqaju mre`om tehnolo{ke kanalizacije. Vode koje poti~u iz procesa hla ewa u kotlarnici se moraju prethodno ohladiti u posebnom bazenu i prikqu~iti na mre`u fekalne kanalizacije. Prilikom rekonstrukcije kanalizacione mre`e zadr`ati sve postoje}e deonice koje je mogu}e nivelaciono prikqu~iti na postrojewe. Minimalna dimenzija kanalizacionih cevi iznosi f150mm. Na svim prelomima trase i na me usobnom rastojawu ne ve}em od 160D (pre~nika cevi), postaviti revizione {ahtove sa otvorenom betonskom kinetom na dnu u ciqu intervencija na mre`i. Cevi kojima se izvode radovi na izgradwi kanalizacije moraju biti atestirane i izgra ene u skladu sa na{im propisima. Cevi postaviti na posteqici od peska, a rovove koje se nalaze ispod saobra}ajnica zatrpavati {qunkom u dobro nabijenim slojevima kako bi se spre~ila naknadna slegawa. Ukoliko je mogu}e u okviru kompleksa odvojiti otpadne vode koje poti~u iz sanitarnih ~vorova od voda iz procesa proizvodwe, otpadne sanitarne vode je mogu}e neposredno prikqu~iti na gradsku kanalizacionu mre`u. Najbitniji proces koji treba sprovesti kroz interno postrojewe za pre~i{}avawe je svo ewe PH vrednosti na neutralni nivo. Glavno zaga ewe poti~e iz destilacije vina u procesu proizvodwe viwaka. Otpadni produkt ovog procesa predstavqa tzv. patoka koju je mogu}e dodatno preraditi ukoliko se na e ekonomska opravdanost ATMOSFERSKE VODE Lokacija je sa severne (ul. Nade Markovi}), zapadne(novoplanirana saobra}ajnica) i ju`ne (ul. Moravska) strane ograni~ena gradskim saobra}ajnicama. U novoplaniranoj zapadnoj saobra}ajnici-pristupni put, izgra en je gradski fekalni kolektor, ali je uslovima za ure ewe prostora br /88 od god. za izgradwu objekata infrastrukture u ulicama [eletovoj, Moravskoj i Trsteni~koj, planirana i izgradwa atmosferskog kolektora. Data saobra}ajnica trenutno ne postoji na terenu, ali je trasom planirane atmosferske kanalizacije ura en otvoreni trapezni zemqani kanal kako bi se fekalni kolektor za{titio od prodora atmosferskih voda. Tako formirana

20 Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 20 mre`a okolnih saobra}ajnica predstavqa granicu slivne povr{ine na lokaciji i u samom kompleksu interna mre`a atmosferske kanalizacije odvodwava komunikacione i krovne povr{ine preduze}a bez prodora ki{nih voda iz okolnog sliva. Krajwim severozapadnim uglom kompleksa prolazi vodotok, Vu~a~ki potok, koji je regulisan zatvorenim potkovi~astim profilom, sa propusnom mo}i od 16.0 m 3 /sec. Atmosferske vode na severnoj granici kompleksa je mogu}e uliti i u atmosfersku kanalizaciju ulice Nade Markovi}. Primarna interna mre`a atmosferske kanalizacije je formirana i prikqu~ena u napred pomenute kolektore. Osnovni zadatak prilikom rekonstrukcije kanalizacione mre`e kompleksa se sastoji u slede}em: Potrebno je odvojiti sve vode koje trenutno proti~u kanalizacionom mre`om. U atmosfersku kanalizaciju se smeju ulivati samo ki{ne vode i to one koje se direktno slivaju u wih (nije dozvoqeno upu{tawe u sistem atmosferskih kanala bilo kakvih voda koje su obra ene predtretmanom, npr. iz separatora masti i uqa benzinske pumpe koji prera uje ki{ne otpadne vode, ali one u ovom slu~aju imaju tretman sanitarnih otpadnih voda i odvode se sistemom fekalne ili tehnolo{ke kanalizacije). U mre`u fekalnih kanala se smeju upu{tati samo otpadne vode iz sanitarnih ~vorova, nikako tehnolo{ke otpadne vode. Tehnolo{ka kanalizacija odvodi vode iz procesa proizvodwe. U ovu kanalizaciju se smeju upu{tati sve otpadne vode, ali treba obratiti pa`wu na koli~inu otpadnih voda kako ne bi do{lo do nepotrebnog optere}ewa postrojewa za predtretman otpadnih voda. Tehnolo{ka kanalizacija se direktno odvodi do postrojewa za pre~i{}avawe i ne sme se nigde usputno upu{tati. Koncepcija odvodwavawa sa lokacije je data u grafi~kom prilogu Energetika Postoje}e stawe U granicama predmetnog Regulacionog plana postoje slede}e TS 10/0.4kV: TS 10/0.4 kv "Rubin 1" 2x630 kva ( jedan trafo snage 630kVA je vlasni{tvo preduze}a "Rubin" a drugi vlasni{tvo "Elektrodistribucije" Kru{evac) i TS 10/0.4kV "Rubin 2" snage 1x630kVA + 1x400kVA. Svi postoje}i 10 kv vodovi su geodetski snimqeni i kartirani. Na predmetnoj lokaciji postoji vi{e 10kV kablova za vezu izme u trafostanica. Postoje}a NN mre`a u granicama predmetnog RP izvedena je uglavnom kablovski i isti slu`e za napajawe proizvodnih i drugih pogona Programske potrebe Prema podacima "Elektrodistribucije" Kru{evac preduze}e "Rubin" Kru{evac imalo je u 2000god. najve}u maksimalnu jednovremenu potro{wu Pmj=550kW, 2001god. Pmj=570kW, 2002god. Pmj=570kW. Kako se na lokaciji industrijskog kompleksa preduze}e "Rubin" planiraju novi proizvodni objekti do}i }e do pove}anja maksimalne snage. Potrebnu jednovremenu snagu za sve novoplanirane objekte u okviru RP "Rubin" ra~una}emo po m2 bruto razvijene gra evinske povr{ine, a po obrascu.

21 Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 21 Pj = k x s x p gde je : k - faktor jednovremenosti p - snaga po m2 bruto razvijene povr{ine Pj= x 0.04 x 0.6 Pj= 786kW s - bruto razvijena povr{ina objekata prema tome treba o~ekivati da maksimalna snaga bude oko Pmju=1356kW Kako je instalisana snaga postoje}ih trafostanica "Rubin" Pin=1660kW a potrebna maksimalna jednovremena snaga postoje}ih i budu}ih objekata Pmju=1356kW, {to zna~i da postoje}e trafostanice mogu zadovoqiti potrebe u snazi postoje}ih i budu}ih potro{a~a. Sobzirom da lokacije postoje}ih trafostanica nisu najpovoqnije za napajawe novoplaniranih objekata potrebno je predvideti lokaciju za novu trafostanicu "Rubin 3" snage do 1000kVA Opis re{ewa sa UTU Ovim planom je planirana trafostanica 10/0.4kV "Rubin 3" snage do 1000kVA ~ija je lokacija data na situaciji. Napajawe TS 10/0.4kV "Rubin 3" izvesti iz TS 10/0.4kV "Rubin 2" kablovskim 10kV vodom po trasi datoj na situaciji. Ovim planom je predvi ena i trasa podzemnog kablovskog voda 10kV "Rubin 3" - " Moravska" za rezervno napajawe kompleksa "Rubin". Postoje}e Trase kablovskih vodova se zadr`avaju sa nu`nim izmenama zbog formirawa saobra}ajnica. Napajawe novoplaniranih objekata bi}e delom na regalima kroz objekte, a delom podzemno po trasama datim na situaciji. Pored ograde planirana je bezbednosna spoqna rasveta trase kablova spoljne rasvete date su na situacionom prilogu. Unutar kompleksa planirana je rasveta saobra}ajnica i platoa, trasa kabla rasvete saobra}ajnica i platoa data je na situaciji. Projekat i radove izvoditi u skladu sa ovim uslovima, predhodnim uslovima nadle`ne elektrodistributivne organizacije u, va`e}im tehni~kim propisima i preporukama uz obavezno prisustvo nadzornog organa Energofluidi Preduze}e Rubin poseduje sopstvenu kotlarnicu za proizvodwu vodene pare pritiska 6 bar-a. Tri kotla obezbe uju ukupan kapacitet od 18 t/h. Konverzijom mazutnih gorionika kombinovanim gasno-mazutnim ste}i }e se uslovi za kori{}ewe prirodnog gasa. Snabdevawe kotlarnice prirodnim gasom treba da se obezbedi iz mre`e gradskog gasovoda.

22 Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 22 Gasovodom pre~nika 114,3h3,6mm (krak gradske gasovodne mre`e) izvedenim od ~eli~nih bez{avnih cevi od materijala ^1212(JUS C.B5.221) napaja se MRS kapaciteta 2000 Nm 3 /h prirodnog gasa, pritiska 1,5-2 bar-a. Razvodni unutra{wi gasovod od MRS do kotlarnice predvi en je tako e od ~eli~nih bez{avnih cevi pre~nika 168,3h4,5mm od materijala ^1212. Trasa gasovoda i polo`aj MRS definisan je grafi~kim prilogom. Krak gradskog gasovoda postavqa se podzemno sa minimalim nadslojem zemqe od 1,0 m. U delu trase gasovoda ispod saobra}ajnice pove}ava se debqina zida cevi gasovoda. Razvodni unutra{wi gasovod se postavqa nadzemno na stubovima. Polo`aj magacina tehni~kih gasova odre en je grafi~kim prilogom. Kapacitet magacina je: A. Gorivi gasovi C 2 H 2 C 3 H 8 - C 4 H 10 NH 3 H 2 12 boca ( 6 punih + 6 praznih) 12 boca ( 6 punih + 6 praznih) 6 boca (3 pune + 3 prazne) 2 boce (1 puna + 1 prazna) B. Negorivi gasovi SO 2 Ar N 2 Vazduh 30 boca ( 18 punih + 12 praznih) 2 boce (1 puna + 1 prazna) 2 boce (1 puna + 1 prazna) 2 boce (1 puna + 1 prazna) C. Kiseonik 30 boca ( 18 punih + 12 praznih) Polo`aj rezervoara za ugqendioksid definisan je grafi~kim prilogom a kapacitet rezervoara je 5 t Telekomunikacije Postoje}e stawe U granicama predmetnog plana, u ulici Nade Markovi}, sa leve strane u trotoaru, gledano iz pravca Kru{evca prema Kraqevu, nalaze se podzemna TT kanalizacija i podzemni TT kabl polo`en direktno u zemqu, kao i opti~ki TT kabl. Od postoje}eg TT okna u ulici Nade Markovi} do Upravne zgrade i portirnice postoji kablovska TT kanalizacija. Ove instalacije su snimqene i kartirane. Unutar poslovnog kompleksa DP Rubin postoji lokalna ra~unarska mre`a, realizovana opti~kim kablovima, vazdu{nim putem (preko mosta, pomo}u sajli i po fasadi objekata) i podzemno u za{titnim PE i PVC cevima. Trase postoje}ih opti~kih kablova orjentaciono su ucrtane na situacionom listu, pa je potrebno obratiti se Geodetskoj upravi u kako bi se

23 Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 23 izvr{ilo wihovo snimawe i kartirawe. Isto je potrebno uraditi i za deo TT instalacija unutar kompleksa - TT razvod izme u objekata Planirano stawe Planirani objekti bi}e prikqu~eni na telefonsku i lokalnu ra~unarsku mre`u preko postoje}ih instalacija i vodova, a preko kojih }e biti ostvarena veza sa telefonskom centralom i ra~unarskim centrom. Tako e se planira podzemna veza izme u postoje}ih objekata tamo gde ona ne postoji (za izme{tawe vazdu{nih kablova u podzemne kada se za to steknu uslovi). Trase podzemnih za{titnih PVC cevi fi 110mm i PE cevi 50mm za naknadno provla~ewe telefonskih i opti~kih kablova date su u grafi~kom prilogu. Kapaciteti kablova bi}e odre eni glavnim projektom, zavisno od potreba investitora. Neznatna odstupawa od trasa definisanih planom su mogu}a zavisno od prilika na terenu i programa razvoja telekomunikacionog sistema DP Rubin, pod uslovom da su odpo{tovana propisana rastojawa od drugih infrastrukturnih sistema i bi}e precizno definisana prilikom obrade urbanisti~ko-tehni~kih uslova. Ovim planom omogu}ava se izgradwa i drugih telekomunikacionih instalacija, video nadzora poslovnog kompleksa i sl., a wihova lokacija bi}e precizno definisana urbanisti~ko-tehni~kim uslovima, a u skladu sa uslovima nadle`nih preduze}a. Prikqu~ewe poslovnog kompleksa na opti~ki kabl u ulici Nade Markovi}, ~ime bi bilo ostvareno pove}awe TT kapaciteta, br`i pristup internetu i kori{}ewe drugih servisa,bi}e ostvareno prema naknadnim uslovima Telekom-a. Projektnu dokumentaciju i radove izvoditi prema ovom elaboratu, izdatim urbanisti~ko tehni~kim uslovima, kao i va`e}im tehni~kim propisima i preporukama za ovu vrstu telekomunikacionih instalacija i uz obavezno prisustvo nadzornog organa. 9. Regulacija zelenih i rekreativnih povr{ina Zelenilo u kompleksu preduze}a "Rubin" ima za{titnu, higijensko-sanitarnu i dekorativnu ulogu. Oko postoje}ih objekata naro~ito ispred upravne zgrade prostor je ura en. Zelenilo ~ine grupacije visokih ~etinara, li{}ara i `bunastih vrsta, a na ulaznom delu u kompleks nalazi se fontana sa ve}im cvetnim povr{inama. Postoje}e zelenilo se zadr`ava na neophodnim intervencijama zbog izgradwe objekata i kompozicionog povezivawa sa novoprojektovanim zelenilom. Planirano zelenilo izborom vrsta i razme{tajem treba pre svega podrediti higijensko-sanitarnoj ulozi. Po obodu kompleksa, a naro~ito oko kompost jame zelenilom formirati ja~i pojas sa ulogom vizuelne izolacije. Odnos visokih li{}ara i ~etinara u okviru kompleksa bi trebalo da bude 70%:30%, sa izborom dve do tri dominantne vrste. U drugom (visinskom) spratu drvenastih vrsta pored li{}arskih vrsta koristiti piramidalne ~etinare zbog zimskog efekta, u smislu dekorativnosti, ali i higijensko-sanitarnog zna~aja. Sve neizgra ene povr{ine zatravniti a upotrebu `bunastih i cvetnih povr{ina ograni~iti na istaknute delove kompleksa (ulazi u kompleks i objekte i sl.). Detaqna razrada prostora, razme{taj sadwe, uskla ivawe sa objektima visokogradwe, niskogradwe i instalacija i izbor vrsta bi}e data u projektima parternog ure ewa. 10. Pravila parcelacije Planom parcelacije vr{i se spajawe postoje}ih katastarskih parcela u jedinstvenu gra evinsku parcelu kompleksa preduze}a.

24 Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 24 Ukidaju se sve granice parcela unutar kompleksa preduze}a ukqu~uju}i i parcele k.p.br.3005 i 3006 koje se vode kao putne. Korekcije koje se vr{e u odnosu na postoje}e granice su u delu sa kontaktnim parcelama k.p.br.2980 i 2984/3 tako da se prihvata fakti~ko stawe. U delu parcela k.p.br. 3063/1,3063/2 i 3063/3 prihvata se fakti~ko stawe ograde kompleksa na terenu i pripaja se deo parcele k.p.br.5971/1(putna) kompleksu. Deo parcela k.p.br. 3063/1,3063/2 i 3063/3 ostaje van kompleksa, namewen izgradwi pristupne saobra}ajnice za kontaktne parcele namewene stanovawu. Ukoliko ne do e do realizacije planiranog pro{irewa kompleksa na ra~un parcela k.p.br i 3015 zadr`ava se postoje}a fakti~ka na mestu zidane ograde. U tom slu~aju povr{ina koja se pripaja kompleksu od parcele k.p.br.3014 iznosi 2.65 ara, a povr{ina koja se pripaja kompleksu od parcele k.p.br.3015 iznosi 2.68 ara. Gra evinsku parcelu 1a ~ine katastarske parcele 2982 i deo parcele Gra evinsku parcelu 1 ~ine deo katastarske parcele 2984/3; 3016; delovi 3063/3,3063/2,3063/1,5971/1; 3000;3001;3005; deo 3006; delovi 3014 i 3015; i 3013 sve KO Kru{evac. Do re{ewa koja su data ovim planom do{lo se neposrednim uvidom na terenu, dokumentacijom koja je bila dostupna i data na uvid. Javno gra evinsko zemqi{te ~ini parcela k.p.br.5938/1ko Kru{evac. /pristupni put/ Ovim planom odre ene su granice potencijalnih gra evinskih parcela ~ija }e povr{ina biti utvr ena po preno{ewu plana na teren.mogu}e su odre ene korekcije granica parcela datih planom parcelacije, u ciqu uskla ivawa grafi~kog priloga sa stawem na terenu, a na osnovu overe i saglasnosti stru~ne slu`be Direkcije za urbanizam i izgradwu Kru{evac. Ukoliko se u postupku sprovo ewa plana stvore novi uslovi za ve}a odstupawa u odnosu na plan parcelacije, promene }e se realizovati kroz novi plan, tj. izradom Urbanisti~kog projekta. Osnov za navedena planska akta je dokaz o pravu kori{}ewa. 11. Pravila izgradwe objekata na parcelama Graditeqsko nasle e sa za{ti}enim nepokretnim kulturnim dobrima Na podru~ju Plana nije zabele`eno ni jedno za{ti}eno nepokretno kulturno dobro Pravila izgradwe na slobodnom prostoru Stepen iskori{}enosti i koeficijent izgra enosti na parceli Planirani stepen iskori{}enosti parcele 29.57% Planirani koeficijent iskori{}enosti parcele 0.56 Dozvoqene namene objekata - Na prostoru obuhva}enom planom planirana je izgradwa proizvodnih poslovnih objekata i objekata prate}e namene koji su u funkciji osnovne namene - industrija. Osnovnu planiranu namenu bloka nije

25 Detaqni plan regulacije kompleksa preduze}a D.P. Rubin u 25 mogu}e promeniti, ali je mogu}a sadr`ajna korekcija planiranih objekata u okviru planirane namene bloka. Neophodan nivo obezbe enosti parking prostora - Na podru~ju plana planirano je pove}awe postoje}eg parking prostora izgradwom novog parkinga u isto~nom delu kompleksa kapaciteta 53 parking mesta i zapadnom delu kompleksa kapaciteta 40 parking mesta. Uslovi ogra ivawa parcele i ure ewa zelenila - Pod ogra ivawem se misli na ogra ivawe prema javnim povr{inama, odnosno prema susednim parcelama. Obavezno je ogra ivawe celog kompleksa ogradom visine 1.6m.- 2.2m. Ogra ivawe gra evinske parcele vr{i se u skladu sa op{tim pravilima regulacije.maksimalna visina zidane ograde ne sme biti ve}a od 2.20m. Preporuka je da se za ogra ivawe gra evinske parcele prema javnim povr{inama, a naro~ito i obavezno prema javnom putu koristi `iva ograda ili transparentna, sa kapijama za kolski i pe{a~ki ulaz maksimalne visine 1.6m. koja mora da zadovoqi odre ene urbanisti~ko-estetske kriterijume koji }e se bli`e definisati kroz obradu urbanisti~ko-tehni~kih uslova. Op{ti uslovi horizontalne urbanisti~ke regulacije: Pozicija objekta u odnosu na gra evinsku liniju - Polo`aj objekta na parceli odre en je grafi~ki i dat je gra evinskom linijom. U grafi~kom prilogu data je horizontlna regulacija odnosno gra evinska linija objekata, koja }e bli`e biti definisana kroz Urbanisti~o-tehni~ke uslove. Me usobna udaqenost objekata - prostornim rasporedom novoplaniranih objekata data je udaqenost objekata tako da su po{tovani uslovi bezbednosti i za{tite i mogu}e intervencije. Okvirna rastojawa data su u grafi~kom prilogu i bli`e }e biti data kroz obradu Urbanisti~ko-tehni~kih uslova. Rastojawe osnovnog gabarita od susednih gra evinskih parcela -Minimalno rastojawe objekata od susednih parcela iznosi 1.0m. Kod novoplaniranih objekata minimalno rastojawe objekata od susednih parcela iznosi 3.0m Op{ti uslovi vertikalne urbanisti~ke regulacije: Spratnost - Visina objekta definisana je propisanom spratno{}u za svaki planirani objekat. Visina objekata na ravnom terenu je rastojawe od nulte kote (ta~ka preseka linije terena i vertikalne ose objekta) objekta do kote slemena. Visina objekata na strmom terenu u svemu prema ~lanu 22. Pravilnika o op{tim pravilima urbanisti~ke regulacije i parcelacije (Sl. glasnik RS br.37 od godine). Ta~na visina objekata bi}e definisana prilikom izdavawa Urbanisti~kotehni~kih uslova, a po propisima za odre enu namenu objekta. Visina prostorija u objektima za proizvodwu mora biti najmawe 3.0m, a magacinske i pomo}ne prostorije najmawe 2.8m. Kote prizemqa - Kota poda prizemqa ne mo`e biti ni`a od nulte kote, a najvi{e +1.20m od nulte kote. Kota poda prizemqa novoplaniranih objekata za proizvodwu mora biti u nivou kote pristupnog platoa. Od ovoga se mo`e odstupiti samo ukoliko to zahteva proizvodna tehnologija pa se odre ena denivelacija u odnosu na plato savladava pristupnim rampama. Arhitektonsko-gra evinski uslovi: Uslovi gra ewa - Osnovni zahtevi u pogledu arhitektonskog oblikovawa objekata, tip krova, krovna konstrukcija, materijal za obradu spoqnih delova objekata, obrade spoqnih otvora, stepen razu enosti gabarita objekata i sl. prepu{taju se izboru investitora i projektanta uz slede}e obaveze i preporuke: Za novoplanirane sadr`aje obavezno predvideti kose krovove vode}i ra~una o izboru krovnog pokriva~a. Izbor pokriva~a prilagoditi uslovima gradwe u industriji. Pri projektovawu obezbediti harmoni~nost urbane celine. Za obradu koristiti materijale koji odgovaraju budu}oj nameni objekata.