Naslovna.cdr

Транскрипт

1

2 TOPLI^KE NOVINE APRIL Ukinuta vanredna situacija u Prokupqu Prestala opasnost od poplava Na sednici Op{tinskog {ta - ba za vanredne situacije u Pro - kupqu 29. aprila doneta je od luka o ukidawu vanredne situacije na teritoriji op{tine, koja je uvedena 18. ovog meseca zbog ka - ta strofalnih poplava koje su za - desile na{u op{tinu. - Opao je nivo reke Toplice i ne postoji opasnost od novih po - plava, vodosnabdevawe je norma - li zovano i sve nadle`ne slu`be rade na otklawawu posledica ka - tastrofalnih poplava, koje su za - desile na{u op{tinu, kazao je predsednik Op{tine i komanda - nt [taba, dr Qubi{a \urkovi}. Na ovoj sednici donet je Za - kqu~ak o formirawu Jedinice Jako nevreme pra}eno ki{om i gradom stvorilo je bujice pla - ninskih potoka i re~ica koje su podigle nivo Toplice na gotovo 5,2 metra i uslovile izlivawe i poplavni talas koji je ugrozio ku}e, dru{tvene objekte i gradsko grobqe u Prokupqu. U ve~erwim satima 19. apri - la vrh poplavnog talasa reke Toplice stigao je do Prokupqa i ugrozio naseqe Dragawa gde je pod vodom ostalo desetak ku}a, stanare Liparske ulice u Pro - kupqu gde su, tako e, poplavqeni stambeni objekti, teniske tere - ne, gradski bazen i halu za male sportove podno Hisara a vodena bujica poplavila je gotovo i celo novo gradsko grobqe u Pro ku - pqu. Prema re~ima na~elnika Odeqewa za vanredne situacije u Prokupqu Sr ana Mitrovi}a, ovo je bila jedna od najve}ih po - plava u posledwih trideset godi - ci vilne za{tite za op{te na me - ne od 30 pripadnika obu~enih za ukazivawe prve pomo}i i sanirawa {tete u vanrednim situacijama. Ovu jedinicu ~ini}e radno - sposobni mu{karci i `ene, a sredstva za weno opremawe i obu ku obezbedi}e lokalna samo - uprava. Komisiji za procenu {tete do sada je stiglo oko 300 zahteva za procenu i isto toliko zahteva za nadoknadu {tete koju su pri - ~i nile poplave i obimne pada vi - ne na stambenim, dr`avnim i in - frastrukturnim objektima, kao i na poqoprivrednom zem qi {tu. \urkovi} je na ovom sastanku na koja je pogodila topli~ki kraj, a spasila~ke ekipe ovog odeqewa od vodene stihije spasile su tridesetak osoba i evakuisale isto toliko domova, od stotinu ku}a koje su poplavqene u top li - ~kom kraju. Toplica se izlila u du`ini od 60 km nizvodno od brane Se lo - va do u{}a u ju`nu Moravu i pri - ~inila veliku {tetu na stambe - nim objektima i poqoprivrednim povr{inama u op{tinama Kur{umlija, Prokupqe - ra a. Buji~ne reke i potoci pri ~i - nili su veliku {tetu naro~ito poqoprivrednim usevima i na podru~ju op{tine Blace. - Reka Toplica zabele`ila je najvi{i vodostaj od kada se on me ri, pa je u selu Pepeqevac na - domak Kur{umlije voda dostigla visinu od 5,2 m, {to je za metar vi {e od granice vanredne od bra - ne od poplava, kazao je Mitrovi}. zahvalio svim ~lanovima {taba na saradwi i posebno odao prizna we Odeqewu za vanredne situ - a cije, Vojsci Srbije i Policiji Prema wegovim re~ima, spasi la - ~ke jedinice Odeqewa za vanred - ne situacije danono}no su bile na terenu i uz veliku po`rtvovanost spasavale qude od vodene stihije. Tako su uz pomo} gumenih ~amaca uspeli da spasu iz nabujale reke dvojicu voza~a sa kro - vo va wihovih automobila, koje je bujica odnela sa jednog od mosto - va na reci Toplici. Toplica je poplavila i crpnu stanicu i reni bunare u nasequ Dragawa, zbog ~ega su Prokup~a - ni gotovo nedequ dana imali pro blema sa vodosnabdevawem. Vo dena bujica odnela je deo puta prema ovom nasequ ~iji su `i - teqi tako e te{ko pogo eni po - p lavom, i presekla komunikaciju sa Prokupqem. Toplica je iza { - la iz svog korita i poplavila gotovo celo novo gradsko grobqe, o{tetila grobna mesta, {to je na Uskrs bilo posebno potresno za Prokup~ane ~iji su ~lanovi po - ro dica ovde sahraweni. Pri ~i - u Prokupqu na zalagawu koje su ulo`ili prilikom spasavawa qu di i objekata u poplavama. Toplica poplavila teritoriju op{tine Prokupqe Velike {tete od poplava we na je ogromna materijalna {te ta stambenim i dru{tvenim objektima, sportskim objektima, teniskim terenima, kao i poqoprivrednim usevima na velikoj povr{ini. Radi utvr ivawa visine {te - te koja po prvim procenama pre - ma {uje 50 miliona dinara, for - mi rana je op{tinska komisija koja }e obi}i poplavqene obje k - te i proceniti visinu nastale {tete. Ova komisija }e izve{taj dostaviti nadle`nom ministarstvu, od koga se o~ekuje konkretna pomo} postradalima u poplavi. Najvi{e {tete na poqopriv - rednim kulturama naneto je op { - a, u kojoj je po plavni talas, kakvog ne pamte ni najstariji stanovnici ovog kraja, potpuno uni{tio staklenike sa ranim vo}em i povr}em, ba{te i na stotine hektara oranica i vo}waka. U ovoj op{tini 50 osoba ostalo je bez krova nad glavom i

3 APRIL ne}e mo}i da se vrati u svoje po - plavqene domove. Ti qudi, uz pomo} Crvenog krsta i lokalne samouprave, privremeno su sme { - teni u Sportskoj hali to ra - i. Privremeni sme{taj moralo je da potra`i i tridesetak poro - dica iz romskog naseqa Mala Guba u Prokupqu. Po{to su vodene bujice potpuno uni{tile wihovih tridesetak tro{nih ku - }a, porodice iz ovog naseqa iseqene su i sme{tene u prihvatni centar, odnosno u Dom Roma i halu Filcare gde su uba~eni kre - veti. Du{eke i }ebad obezbedile su humanitarne organizacije, a Narodna kuhiwa u Prokupqu po - ve}ala je redovne obroke kako bi im obezbedila po jedan obrok dne vno. Kako je rekao Mitrovi}, wihove ku}e vi{e nisu za stano - vawe, a zbog opasnosti od izbijawa zaraze bilo je neophodno obezbediti im sme{taj i higijenske uslove za `ivot. Nakon prvog udarnog talasa, koji je pri~inio i najve}u {tetu, krenula je sanacija objekata i obezbe ivawe obale na mestima na kojima se reka izlivala, jer je vremenska situacija ukazivala da mo`e do}i ponovo do jakih ki{a i izlivawa reke. Op{tinski {tab za vanredne situacije obezbedio je mehaniza - ciju i kamione sa {qunkom i pe - skom, kako bi sanirao put i po - mogao `iteqima naseqa Dragawa, tri kilometra udaqenog od centra Prokupqa, da ponovo dobiju najkra}u vezu sa gradom. Ina~e, ovo naseqe je i naj te - `e pogo eno poplavama, a sta no - vnici 15 ku}a jedino uz pomo} vatrogasnih jedinica i pumpi mo - gli su da izbace vodu iz svojih po - plavqenih domova, u kojima no }ima nisu mogli da spavaju. Poplavqeno podru~je prvog dana 19. aprila obi{ao je na~e l - nik Sektora za vanredne situ a - ci je Predrag Mari}. On je u Pro - kupqu obi{ao sve vitalne objekte kao i gradsko grobqe, gde su vodeni brzaci gotovo prekrili neke od spomen obele`ja. Mari} je prisustvovao i sednici Op{ - tin skog {taba za vanredne si tu - acije u Prokupqu, gde su ga ~la - novi ovog tela upoznali sa svim problemima koji su nastali us - led poplave. Mari} je nakon sednice izja - vio da je u svemu najva`nije to da su sa~uvani qudski `ivoti i da }e pripadnici Sektora za van re - dne situacije biti non stop u pri pravnosti i pru`iti svaku vrstu pomo}i ugro`enim podru~ - jima. On je apelovao da se stano - v ni {tvo organizuje u akciji spre ~avawa daqeg izlivawa reke Toplice. Op{tinu Prokupqe pogo enu poplavom posetili su i ministri u tehni~koj Vladi Srbije Slavica \uki} Dejanovi} i Dragan Glamo~i}. U razgovoru sa op{ ti - nskim rukovodstvom upoznali su se sa veli~inom problema i na s - talom {tetom od poplava i na ~i - nom pomo}i stanovni{tvu. Dejanovi} je naglasila da je najva`nije sa~uvati zdravqe sta - novni{tva i obezbediti qudima, ~ija su doma}instva poplavqena, zdravu pija}u vodu, hranu i dezinfekciona sredstva. Zbog izlivawa Toplice i plavqewa crpne stanice ugro`eno je vodosnabdevawe Pro kup ~a - na, a odgovorni u JKP Vodovod odlu~ili su da vodu iz vodosistema Bresnica preusmere i obe - zbede koliko toliko grad vodom. Zbog zamu}ewa svih izvori{ta gra ani su obave{teni da voda iz vodovoda, koja je povremeno dola - zila i do vi{ih zona u gradu, nije ispravna za pi}e, ve} da se mo`e koristiti samo u tehni~ke svrhe. Uzorci vode iz vodovoda sva - kodnevno su kontrolisali stru~ - waci iz Instituta za javno zd ravqe u Ni{u. Prvi rezultati su pokazali da je voda hemijski ispravna i da se mo`e koristiti pro kuvana za spremawe hrane. Na kon tre}eg uzorkovawa, posle pet dana kona~no je potvr eno da je voda i hemijski i bakteriolo - { ki ispravna i da se mo`e koristiti za pi}e. Po{to je osposobqena crpna stanica, jedan od poplavqenih reni bunara ponovo je stavqen u funkciju i potvr ena je isprav - nost vode za pi}e pove}an je do - tok vode u sekundi, pa su i vi{e zone dobile uredno snabdevawe vodom. Poplave nanele veliku {tetu poqoprivrednicima Izlivawe reke Toplice iz ko rita u du`ini od 60 kilome ta - ra nanelo je velike {tete poqoprivrednim kulturama. Nakon obilaska terena procewuje se da je na podru~ju tri op {tine Topli~kog upravnog ok ruga poplavqeno hektara oranica. - Na podru~ju Kur{umlije poplavqeno je 200 hektara oranica, Prokupqa 400, e 900 hektara. Najve}e povr{ine nalaze se pod ratarskim kultu - ra ma, rekao je na konferenciji za novinare direktor Poqopri - v redno stru~ne slu`be Pro ku - pqe Aleksandar Radulovi} i do - dao da je u 80% slu~ajeva {teta naneta pojedinim ratarskim kulturama stoprocentna. Velike {tete zbog vi{edne - vnih padavina nanete su i vo}a - rima. Radulovi} je rekao da se ve} sa da mo`e re}i da }e ovogo di { - wi rod vi{we biti za 40 do 60% mawi u odnosu na pro{lu godinu. - Nakon ki{nog perioda ja - vqaju se razne bolesti na poqoprivrednim kulturama. Poqo - privrednicima preporu~ujemo TOPLI^KE NOVINE Zbog velikog dotoka vode, aku mulacije na Bresni~kom i Rastovni~kom jezeru su na samoj granici prelivawa, pa se po nalogu Srbija vode one postepeno ispu{taju kako ne bi do{lo do naglog prelivawa brana. Po{to se reka Toplica povu - k la u korito i prividno pres ta - la opasnost od poplava, a sve sna - ge se usredsredile na sanaciju objekata, usledio je ki{ni talas pra}en pquskovima i gradom koji je ponovo stvorio mogu}nost pla - v qewa u ovom kraju. Tako je u no}i 24. aprila veliko nevreme pra}eno ki{om i gradom pogodilo Prokupqe i oko linu. Najte`e su pogo ena se - la Poto~i} i Dowa Trnava gde su vodene bujice poplavile osam ku - }a i vi{e pomo}nih objekata, uni {teni su seoski putevi i poqoprivredni usevi. Zbog velike koli~ine vode oko sat vremena bio je poplavqen i magistralni put Prokupqe Kur{umlija. Zbog velike koli~ine ki{e koja se sru~ila na grad proku pa - ~kim ulicama tekle su reke, {to je dodatno ote`alo sanaciju ve} poplavqenih objekata u gradu. Pod vodom hektara oranica da za za{titu vo}a i ratarskih kultura slu{aju preporuke stru - ~waka, rekao je Radulovi} i do - dao da zaposleni u PSS sva kodnevno stoje na raspolagawu poqoprivrednicima kako bi im dali stru~ne savete i preporuke, kako, kada i na koji na~in da za{tite pojavu raznih bolesti na poqoprivrednim kulturama. D.B.

4 TOPLI^KE NOVINE APRIL Teniski savez poma`e obnovu poplavqenih terena Predsednik Op{tine Pro ku - pqe dr Qubi{a \urkovi} pri - mio je predstavnike Teniskog sa - veza Srbije Radmila Armenuli}a i ^edomira [o{ki}a i tom prilikom su obi{li kompleks otvo - renih teniskih terena i zat vo - rene terene u sportskom objektu kraj Toplice, koji su pretrpeli {tetu u nedavnim poplavama. - Upoznali smo se sa nastalom {tetom od poplava na teniskim te renima kraj Toplice i od lu ~i - li da Teniskom klubu Topli ~a - nin Prokupqe ve} sutra, kao hi tnu pomo} uplatimo dinara, rekao je po~asni ~lan i spe - cijalni savetnik Teniskog sa veza Srbije Radmilo Armenuli}. On je objasnio da su me unarodni turniri na otvorenom koji se ovde organizuju tokom godine veoma bitan segment celokupnog rada Teniskog saveza Srbije i da }e zato hitno reagovati. da su u razornim poplavama dva terena potpuno uni{tena, a da ostali tereni zahtevaju detaqno renovirawe. - Terene moramo da osposobi - nir za de~ake i devoj~ice do 12 godina, rekao je predsednik Te - ni skog kluba Topli~anin Pro - kupqe Mi{a Cvetkovi} i dodao da }e, ukoliko za to bude potrebe, Predsednik Teniskog kluba Topli~anin Prokupqe Mi{a Cvetkovi} je rekao da se {teta na kompleksu teniskih terena procewuje na 1,5 miliona dinara i da ovaj klub, koji postoji 25 godina, nikada do sada nije pretrpeo ovakvu katastrofalnu {tetu od poplava. Cvetkovi} je rekao mo do 10. maja kada se organizuje Internacionalni teniski tur - Pomo}ni tereni uni{teni Omladinski fudbalski klub Topli~anin uputio je Fudbalskom savezu Srbije i Fudbalskom savezu regiona isto~ne Srbije apel za pomo} oko obnove po mo }nih terena uni{tenih u posledwoj poplavi. - Tereni su nam potpuno uni - {teni i bi}e im potrebna kompletna obnova. Trenutno sve mla e selekcije OFK Topli - ~anin kao i FK Kosovac nemaju gde da treniraju i igraju svoje utakmice. Klub nema para, a Op{tina Prokupqe je izu ze - tno siroma{na i nema sredstava ni da pomogne qudima ~ije su ku}e i imawa poplavqeni. Ne vidim ko bi drugi mogao da nam pomogne osim FSS Srbije i FS RIS-a, rekao je Rade Radowi}, predsednik OFK Topli~anin. M.K. koristiti i terene koji se nalaze u nasequ Gari} stanice. Cvetkovi} je naglasio i ~i - wenicu da tereni moraju potpuno biti obnovqeni i ure eni po visokim i strogim standardima do 20. juna, kada se na Fju~ers tur ni - rima o~ekuje veliki broj teniserki. Predsednik Op{tine Pro ku - pqe dr Qubi{a \urkovi} je naglasio da }e se u narednom pe riodu, u saglasnosti sa JP Srbijavode, raditi na iznala`ewu na~ina da se jedan od najlep{ih sportskih kompleksa kod nas za{titi od poplava ubudu}e. - Mi }emo u skladu sa sredstvima predvi enim buxetom po - mo}i i Teniski klub Topli ~anin Prokupqe i odr`avawe ovih veoma zna~ajnih sportskih takmi~ewa za na{ grad, rekao je \urkovi}. M.K.

5 APRIL TOPLI^KE NOVINE Sne`ana Vukadinovi}, direktorka Centra za socijalni rad Prokupqe Briga za najugro`enije gra ane Vi{egodi{wa ekonomska kri za, veliki broj nezaposlenih, kao i niz drugih faktora doveli su do naru{avawa socijalne ra - vnote`e u dru{tvu. Svake godine raste broj lica koja se nalaze u stawu socijalne potrebe. O wima brine Centar za socijalni rad Prokupqe, na ~ijem se ~elu, od novembra godine, nalazi Sne`ana Vukadinovi}, diplomirana socijalna radnica. U Prokupqu, kao jednoj od najnerazvijenijih op{tina na jugu Srbije, veliki je broj gra ana kojima je potrebna pomo}. Kako Centar, kao ustanova socijalne za{tite, poma`e gra anima u re {avawu svakodnevnih problema? - U skladu sa zakonom, Centar odlu~uje o ostvarivawu prava na nov~anu socijalnu pomo}, na dodatak za pomo} i negu drugog li - ca, osposobqavawu za rad, sme {- taju u ustanove socijalne za{ ti - te, odlu~uje o hraniteqstvu, us - vo jewu, starateqstvu i dr. Pored toga, Centar kao organ starateqstva sara uje sa javnim tu`i ocem i sudijama i daje stru~no mi {qewe u postupcima nasiqa u porodici, {titi prava deteta i prati izvr{ewe mera koje na - la`e sud. Na koji na~in je organizovan rad stru~nih slu`bi? - Pravilnikom o organiza - ciji, normativima i standardima rada Centra jasno su predvi eni postupci rada. Svaki korisnik ima svog voditeqa slu~aja, dok se timski rad primewuje kada je u pitawu hraniteqstvo, starateqstvo ili usvojewe. Stru~na slu - `ba ima svoja savetodavna tela koja uti~u na boqu koordinaciju slu`be, a sve u ciqu kvalitetnijih usluga na{im gra anima. Koliki je broj korisnika socijalne pomo}i na teritoriji op{tine Prokupqe i koje su ka - tegorije stanovni{tva obuhva- }ene uslugama i merama Centra? - U prethodnoj godini je Centar za socijalni rad Prokupqe pru`io pomo} za lica. Sve starosne grupacije bile su obu - hva }ene merama i uslugama na{e ustanove. Najbrojnija grupacija su punoletni korisnici i wih je na tretmanu Centra To su socijalno materijalno ugro`eni gra ani, koji ostvaruju pravo na nov~anu pomo}. Stanovni{tvo op{tine Prokupqe je zahva}eno procesom ubrzanog starewa, oko 30% stanovni{tva ~ine stara lica. Na evidenciji Centra ih je 524 koji ostvaruju pravo na no v - ~anu pomo}, dodatak na tu u negu i pomo} i sme{taj u ustanove socijalne za{tite. Korisnici tu e nege i pomo}i su i invalidna lica za koje je Centar, u saradwi sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe, realizovao proje - kat Solidarnost sa invali di - ma. Najosetqivije kategorije sta novnika su svakako deca i omladina. Koji su wihovi naj~e{}i problemi i na koji na~in po - ma`ete najmla im sugra anima? - Najve}i broj maloletnih korisnika su socijalno materijalno ugro`eni, oko 1.195, {to je posledica dugogodi{we krize koja je dovela do naru{avawa socijalne ravnote`e u dru{tvu. Za - tim deca bez roditeqskog sta rawa, gde je Centar primewivao sve neophodne usluge socijalne za{ - tite s ciqem {to bezbolnijeg re{avawa wihovih problema. Porodi~ni sme{taj dece je najadekvatniji vid za{tite dece, zato se ova usluga i naj~e{}e pri mewuje. U hraniteqskim po - ro dicama sme{teno je 89 dece, od kojih je 16 u srodni~kim poro di - cama. Naj~e{}i razlozi za izme - {tawe dece iz biolo{ke po ro - dice je neadekvatno roditeqsko starawe i zanemarivawe. Treba ista}i da je velika uloga organa starateqstva u pomo}i poro di - cama da prevazi u probleme i preduzimawu svih mera u ciqu osna`ivawa i pripreme za eventualni povratak dece u bio lo{ - ke porodice. U toku godine {e s- toro dece je vra}eno u svoje poro - dice, dok je ~etiri deteta dato na usvojewe. Nezanemariv je i broj dece iz porodica sa poreme}enim odno - sima. Evidentirano je 90 dece iz brakorazvodnih sporova, gde or - gan starateqstva, po zahtevu suda ima obavezu da se izjasni o vr{e - wu roditeqskog prava, na~inu odr`avawa li~nih odnosa i to prevashodno u interesu malole - tne dece. Na evidenciji Centra Na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Prema podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijala Prokupqe, na teritoriji Topli~kog okruga evidentirano je nezaposlenih lica. Sko - ro polovina, odnosno ili 47,57% onih koji tra`e posao su `ene. Najve}i broj nezaposlenih lica su do 30 godina, a tako e je veliki broj nezaposlenih od 45 do 50 godina starosti, kojima je iz bilo kojih razloga prestao ra - dni odnos. Na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe najmawi broj onih koji ~ekaju posao su visokoobrazovani qudi, sa zavr{e - nim fakultetom 669 ili vi{om {kolom 762. Oko polovina nezaposlenih su nekvalifikovana i kvalifikovana lica, zatim oni sa tre}im stepenom i sredwim obrazovawem. Na osnovu podataka iz marta godine, u op{tini Pro ku - pqe evidentiran je najve}i broj nezaposlenih i to 48,73% ili 7.927, u Kur{umliji 20,92% ili a 19,08% ili i op{tini Blace ili 11,27%. Najve}i broj radnika zaposlila je kompanija Leoni u Prokupqu, gde trenutno radi vi{e od qudi. - Kada su u pitawu visokoobrazovani qudi koji tra`e je i 97 maloletnih delikvenata, prema kojima su preduzete odre - e ne mere i savetodavne aktiv - nosti. S obzirom da je nasiqe u po - rodici aktuelna tema, kakva je saradwa Centra sa ostalim institucijama koje se bave ovim problemom? - Kao organ starateqstva, Ce - ntar je pro{le godine potpisao Posebni protokol o postupawu u slu~aju nasiqa u porodici i nad `enama u partnerskim odnosima. Formiran je interni tim stru ~ - waka koji se bavi ovom pojavom, a u ciqu pru`awa pomo}i `rtva - ma. Potpisivawem sporazuma o saradwi i zajedni~kom delovawu svih institucija na lokalnom ni - vou, po~ev od Centra kao koordinatora, policije, suda, zdrav stvenih ustanova, {kola, ostvaruje se sinhronizovano i stru~no postupawe u ciqu efikasnije pomo}i `rtvi nasiqa. Postoje li izgledi da u skori je vreme Prokupqe dobije prihvatili{te, sigurnu ku}u za sme {taj `rtava nasiqa? - S obzirom na te{ku finansijsku situaciju u celoj zemqi, te{ko je o tome sada govoriti. U tom smislu mi smo kod nadle`nog ministarstva inicirali otvara - we podra~una sa koga bi sredstva bila usmerena za urgentno zbriwavawe `rtve nasiqa. To zna~i da bi se novac koristio za sme { - taj `rtve, prevoz, hranu, lekove i sl. O~ekujemo odobrewe nad le - `nog ministarstva za otvarawe podra~una, kako bi boqe i efi - ka snije sprovodili za{titu `r - tava nasiqa. Q.M. Najve}i broj nezaposlenih u Prokupqu posao, najvi{e je pravnika, ekonomista, menaxera, dok su deficitarna zanimawa farmaceuti i ma{inski in`eweri, istakla je Qiqana Stojanovi}, savetnica za zapo{qavawe u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Pro - kupqe. [to se ti~e aktivnih mera zapo{qavawa koje sprovodi NSZ, u ovoj godini nije raspisan javni poziv za dodelu subvencija, jo{ uvek se prati realizacija dodeqenih subvencija iz godine i ispuwavawe oba - veza od strane poslodavaca. Q.M.

6 TOPLI^KE NOVINE APRIL KJP Gradski vodovod nastavqa akciju naplate dugovawa Novi reprogram za stara dugovawa U ciqu boqe i efikasnije naplate dugovawa za utro{enu vodu, KJP Gradski vodovod nastavio je akciju potpisivawa sporazuma o reprogramu duga, koja je zapo~ela sredinom februara. - Analizirali smo efekte naplate duga na osnovu sporazuma o reprogramu i relativno smo zadovoqni postignutim rezultatima. U periodu od 15. februara do 15. marta potpisan je 401 sporazum o otpisu duga, ukupne vrednosti od ,00 dinara i odobren je popust u iznosu od ,00 dinara. Ukupan repro gramirani dug je ,00 dinara, a iznos upla}ene prve rate ,00 dinara, istakao je finansijski direktor KJP Gradski vodovod Du{an Arsi}. Prema wegovim re~ima, ima - ju}i u vidu te{ku ekonomsku si - tu aciju u prokupa~koj op{tini, Gradski vodovod nastavqa akciju naplate duga na rate, s tim {to su novim sporazumom pred - vi eni jo{ povoqniji uslovi za sve kategorije potro{a~a. - S obzirom na ~iwenicu da imamo oko 700 potro{a~a koji du guju preko 100 hiqada dinara, odlu~ili smo da im omogu}imo otplatu duga na 24 mese~ne rate, umesto na 12 kako je bilo pred vi - eno dosada{wim sporazumom. I daqe va`i popust od 50%, odno - sno otpis duga za doma}instva koja duguju preko 100 hiqada dinara, kao i 30% na dug do dinara. Za potro{a~e koji gotovinski `ele da izmire dugovawa, iznos se umawuje za 50% od ukupnog duga. U Prokupqu obele`en Svetski dan planete Zemqe Poplave omele obele`avawe Dana planete Zemqe Povodom obele`avawa Svetskog dana planete Zemqe, jednog od zna~ajnih ekolo{kih datuma koji promovi{u zdravu `ivotnu sredinu, Javno preduze}e za za{titu i unapre ewe `ivotne sredine (JPZ@S) Op{tine Prokupqe oglasilo se zvani~nim saop{tewem u kome se ka`e da su ove godine spre~eni da, kao ranijih godina, ovaj datum obele`e prigodnim manifestacijama i akcijama. - Zbog dugotrajnih ki{a, koje su dovele do izlivawa reka iz svojih korita ~ime su poplavqena mnoga podru~ja, spre~eni smo da na adekvatan na~in obele`imo Dan planete Zemqe. U nastupaju}em periodu neophodno je sanirati posledice poplava, koje su i na{em kraju nanele veliku {tetu, u ~emu }emo u~estvovati koliko god je u na{oj mo}i. Trenutno su na{e ekipe na terenu, gde aktivno u~estvuju u otklawawu {tete uzrokovane ovim stawem, ka`e se u saop{tewu i dodaje: - Uprkos ovakvoj situaciji pridru`ujemo se pozivu UN koji je upu}en svim qudima sveta, da tokom naredne dve godine u~estvujemo u kampawi Zeleni gradovi. Stawe u kome su prirodni resursi pod pritiskom qudskih aktivnosti, a celokupni ekosistem naru{en je nesavesnim delovawem qudi, neminovno dovodi do klimatskih promena i do ugro`avawa stabilnosti u svim regionima. Da bi za{titili planetu i preduzeli mere u oblasti klimatskih promena, svim svojim aktivnostima pridru`ujemo se ovoj kampawi, koja podrazumeva ozelewavawe gradskih sredina, {to }emo sprovesti i u na{em gradu. Po prvi put dnevnice ~uvarima kutija ispla}uje Op{tina Spre~ene zloupotrebe novca U Prokupqu je po prvi put u zgradi Op{tine vr{ena isplata dnevnica ~uvarima kutija i ~lanovima bira~kih odbora parlamentarnim izborima u Srbiji. Kako su izjavili u lokalnoj samoupravi, dnevnice vi{e ne ispla}uju stranke, ve} po prvi put lokalna samouprava i to svakom ~lanu bira~kog odbora ili komisije li~no. - Na ovaj na~in smo `eleli da spre~imo zloupotrebe kod isplate jer su do sada pojedine stranke umawivale dnevnice onima koje su anga`ovali u bira~kom procesu za po 500 dinara, na konto nekakvih strana~kih tro{kova, kazali su u Op{tini. Dnevnice za ~uvare kutija iznose 1.500, a za stalne ~lanove bira~kih odbora dinara, i ispla}ivane su po redosledu stra - naka. Doma}instva na teritoriji op{tine Prokupqe ukupno dugu - ju oko 115 miliona dinara za ut - ro {enu vodu. Nastavqena akcija potpisivawa sporazuma o reprogramu duga trebalo bi da po bo q - {a naplatu i samim tim pos lovawe ovog preduze}a. Prema re~ima nadle`nih u Gradskom vodovodu, krajwe mere su one nepopularne koje slede ukoliko se ovim putem ne postignu o~ekivani rezultati, a to je privremeno iskqu~e - we sa vodovodne mre`e i naplata duga sudskim putem. Q.M. Obele`en Svetski dan za{tite prirode Kvizom znawa protiv zaga iva~a Prokupa~ko Javno preduze}e za za{titu i unapre ewe `ivotne sredine obele`ilo je 11. april, Svetski dan za{tite prirode kvizom znawa o zna~aju za{tite prirode i ukazivawem na opasnost od zaga ewa, u kome su u~estvovali u~enici svih osnovnih {kola u na{em gradu. - Pitawa smo prilagodili wihovom uzrastu, a osnovni ciq ovog takmi~ewa je provera znawa i usvajawe zdravih navika o za{titi prirode i ukazivawe na ono {ta ne treba ~initi kako bi priroda ostala ekolo{ki ~ista, kazao je direktor ovog preduze}a Miroqub Krasi}. On je istakao da su u~enici koji su pokazali najboqe znawe na kvizu nagra eni obilaskom Spomenika prirode Prebreza, u kome se u staklenim vitrinama u prirodi ~uvaju replike ostataka retkih praistorijskih `ivotiwa prona enih na ovom terenu. - Na ovaj na~in pokaza}emo deci {ta su prave prirodne vrednosti i koliko je zna~ajno da priroda ostane ekolo{ki ~ista, kazao je Krasi}.

7 APRIL TOPLI^KE NOVINE Apoteka u Prokupqu obele`ila 65 godina rada Najvi{i nivo farmaceutskih usluga Povodom obele`avawa 65 godina od osnivawa, Apotekarska ustanova u Prokupqu promovi sa - la je uvo ewe kol centra, savetova li{ta za pacijente i far maceutskih kartona, ~ime }e po di - }i standard i jo{ vi{e pribli - `iti svoje usluge pacijentima. U skladu sa promovisanim slo ganom Sa osvrtom na pro { - lost, po{tuju}i tradiciju, kre - iramo budu}nost, povodom Dana ustanove pu{ten je u rad novi re - di zajnirani sajt i uveden najsa - vremeniji informacioni sistem. Na konferenciji za {tampu u Gradskoj apoteci novinarima su se obratili direktor Apoteka - rske ustanove Zlatan Miqkovi} i koordinator stru~nog rada ove ustanove Nata{a Stankovi}. Kao novinu u radu ove ustanove, a po - vodom obele`avawa zna~ajnog jubileja, Miqkovi} je najavio po ~etak rada farmaceutskog kol centra, putem koga }e pacijenti iz Topli~kog okruga ubudu}e 15 sati dnevno mo}i da dobiju sve informacije o svojstvima i na - ~i nu kori{}ewa propisanih lekova. U ciqu olak{ica pacijentima Apoteka je uvela i farmaceutsko savetovali{te, u kome je pacijentima omogu}en nepo sre - dan kontakt sa farmaceutom, ka - ko bi doneli savet o kori{}ewu propisanih lekova. - Uz pristanak pacijenata, u farmaceutski karton upisiva}e se li~ni podaci, podaci o wego - vim hroni~nim bolestima, le ko - vima, dozama, re`imu dozirawa, `ivotnim navikama pacijenta i preparatima koje koristi bez sa - veta lekara, kazao je Miqkovi}. On je naveo da }e se na ovaj na~in spre~iti mogu}i problemi u terapiji i doprineti adekvatnijem i efikasnijem le~ewu pa - cijenata. - Apoteke u svetu ve} odavno nisu samo mesto gde }e pacijenti podi}i propisanu terapiju, ve} oni tu dobijaju i sve potrebne st - ru ~ne medicinske savete, nagla - sio je Miqkovi} i podvukao da se u tom pravcu kre}e i Apo teka r - ska ustanova u Prokupqu, a sve u ciqu osavremewivawa usluga i wihovog podizawa na najvi{i nivo. - Trudimo se da {to vi{e pribli`imo farmaceutske usluge na {im pacijentima, pa u tom ci - qu planiramo i otvarawe novih Specijalisti~ke slu`be vra}ene Domu zdravqa Posle pauze od ~etiri godine specijalisti~ke slu`be, koje su bile izme{tene u bolnicu Dr Aleksa Savi} ponovo rade u prokupa~kom Domu zdravqa, saop{tila je portparol ove ustanove dr Qubica Stankovi}. - Ovo smo postigli zahvaquju}i dobroj saradwi i dogovoru rukovodstva dve zdravstvene ustanove, kako bi skratili proceduru izme u dijagnostike i terapije i olak{ali na{im pacijentima koji su na specijalisti~ke preglede do sada morali da odlaze u Bolnicu, rekla je Stankovi}. Prema wenim re~ima vra}ene su slu`be ORL a, oftalmologije i fizikalne medicine i interno odeqewe. U skorije vreme ovde }e po~eti da radi i radiologija i psihijatrija. Sve slu`be prima}e pacijente samo u prepodnevnoj smeni. Specijalisti~ke slu`be su preba~ene u Bolnicu nakon razdvajawa ove dve zdravstvene ustanove godine i prelaska Doma zdravqa na buxetsko finansirawe Op{tine Prokupqe. objekata i pro{irewe {alterskih kapaciteta. Ideja je da se otvori jo{ jedna organizaciona jedinica i to ovog puta u krugu Op{te bolnice, kako bismo jo{ vi{e pribli`ili na{e usluge gra anima i skratili proces od propisivawa do podizawa leko - va. Sa istim ciqem planiramo otvarawe jo{ jednog {altera u ok viru Doma zdravqa u Pro ku - pqu, kazao je Miqkovi}. Prema re~ima Miqkovi}a, uvo ewem novog softvera ola k - {a}e se poslovawe i unaprediti stru~ni rad u apoteci. On je podsetio na tradiciju apo tekarstva od 65 godina i re - kao da je re{ewem Povereni{- tva za finansije Gradskog na rodnog odbora u Prokupqu ustav qe - no Gradsko apotekarsko predu - ze}e Gradska apoteka 9. aprila godine. U godini nakon osnivawa, na teritoriji op{tine Prokupqe otvoreni su i apotekarski ogra - nci u Velikoj Potoku i Pukovcu. Tokom daqeg razvoja Apoteka postaje deo Zd - ravstvenog centra i preuzima sve apoteke na teritoriji Top li~ - kog okruga. Takav status imala je sve do godine, kada postaje samostalna ustanova, ~iji je osni va~ Republika Srbija. U isto - ri jatu ove uspe{ne ustanove stoji da od godine wena osniva~ka prava prelaze u ingerenciju Op{tine Prokupqe. - Danas, 65 godina nakon osnivawa, Apoteka Prokupqe razvi - la se u respektabilnu, likvidnu i po mnogim pokazateqima najboqu zdravstvenu ustanovu u svojoj oblasti u zemqi. Rad, red, kreativnost, odgovornost i qu - ba znost zaposlenih je jedinst ve - na formula na{e ustanove, is ta - kao je Miqkovi}. O kvalitetu rada, visokoj st - ru ~nosti i pre svega menaxers - kim sposobnostima, koje su ovu ustanovu uzdigle na mnogo ve}i nivo od sli~nih u Republici, po - zitivno mi{qewe nedavno je da - lo i Ministarstvo zdravqa Re publike Srbije, koje je ovu apoteku proglasilo za jednu od najboqih u Srbiji. Apotekarska ustanova Pro - ku pqe ima 11 organizacionih jedinica u sve ~etiri op{tine To pli~kog okruga Prokupqe, Kur{umlija, Blace a. U slu`bi pacijenata Ministarstvo zdravqa poma`e starim licima na seoskom podru~ju Zdravstvene usluge dostupne svima Stara i nepokretna lica u udaqenim selima op{tine Prokupqe ima}e mnogo boqe uslove za le~ewe zahvaquju}i sredstvima koje je Ministarstvo zdravqa Republike Srbije odobrilo Domu zdravqa u Prokupqu, saop{tila je portparol ove ustanove Qubica Stankovi}. - Ova sredstva omogu}i}e nam da unapredimo kvalitet zdravstvenih usluga na terenu, {to nam je do sada predstavqalo problem s obzirom da je na{a op{tina jedna od najrazu enijih u Srbiji i da pokrivamo gotovo 80 km seoskog podru~ja, kazala je Stankovi}. - Starosna struktura stanovnika ukazuje na to da nam je stanovni{tvo svakim danom sve starije, kazala je Stankovi} i dodala da je prose~na starost u ovoj op{tini 40,5 godina. - Ovo je veoma va`an projekat naro~ito za stanovnike na{e op{tine, jer veliki broj starih osoba `ivi na seoskom podru~ju, rekla je Stankovi}. Ova akcija sprovedena je u okviru DILS projekta Ministarstva zdravqa Republike Srbije Pove}awe dostupnosti zdravstvenih usluga starih i nepokretnih osoba.

8 TOPLI^KE NOVINE APRIL Me unarodni uskr{wi festival folklora u Blacu Publika u`ivala u tradicionalnim igrama Nakon trodnevnog gostovawa (u periodu marta) i us pe - {nog predstavqawa u Ohri du (Republika Makedonija), KUD Drainac i Kulturni centar Drainac organizovali su tra - dicionalni Me unarodni usk r - {wi festival folklora. U periodu od aprila, obe ve~eri sa po~etkom u 19 ~asova bla~ka publika u`ivala je u tra - dicionalnim srpskim igrama i pesmama, kojima se predstavilo doma}e Kulturno umetni~ko dru{tvo Drainac kao i KUD Branislav Nu{i} iz Resavice. Svu lepotu makedonskog folklora do~arali su gosti ovogo di - {weg festivala, KUD Fili grani iz Ohrida. Sve koreografije KUD Dra - inac za koncert i ove dve ve~eri folklora pripremqene su pod umetni~kim rukovodstvom Dragana Velimirovi}a. Nastupili su svi ~lanovi KUD-a, od grupe najmla ih do veterana, a bla~ki qubiteqi folklora imali su priliku da u`ivaju na ovom festivalu, kao {to su i na svim wihovim nastupima do sada. Blace u programu Evropske komisije Delegacija op{tine Blace, koju je predvodio {ef Kancelarije za mlade, Milo{ ^oli}, u~estvovala je u programu obuke za predstavnike lokalnih vlasti u okviru programa Local administration facility (LAF) koji sprovodi Evropska komisija. Kao deo TAIEX programa Evropske komisije ~ija je tema ovoga puta bila Borba protiv nezaposlenosti mladih,^oli} je predstavqao srpsku delegaciju, koju su jo{ ~inili i slu`benici iz Sombora, Oxaka, Kule, Rume i beogradske Op{tine Palilula. Uspe{no sproveden referendum DA za samodoprinos U Mesnoj zajednici Blace uspe{no je sproveden referendum, koji je odlukom Skup{tine op{tine Blace raspisan na sednici od 10. marta ove godine. Gra ani su odlu~ivali o uvo ewu samodoprinosa za odr`avawe gradskog grobqa i kapele u Blacu za period od do godine. Izlaznost je bila 51,166 odsto, a preko 99% glasa~a zaokru`ilo je DA na pitawe Da li ste za dono{ewe Odluke o uvo ewu samodoprinosa na podru~ju Mesne zajednice Blace za odr`avawe grobqa i kapele u Blacu? tako da }e se, kao i ranijih godina, ova komunalna delatnost finansirati iz prihoda gra ana, odnosno izdvajawem: - 1% od zarada iz radnog odnosa i ostalih li~nih primawa ~iji je osnov radni odnos; - 2% od prihoda samostalnih delatnosti; - 2% od godi{weg katastarskog prihoda od poqoprivrede. Na taj je na~in obezbe ena besplatna usluga uobi~ajene sahrane, kori{}ewe sale za parastos, odr`avawe grobnog mesta, ali pored toga i ure ewe grobqa, ozelewavawe, odr`avawe rasvete, ~esmi, prilaznih puteva i staza i mnoge druge aktivnosti vezane za grobqe i kapelu. Ciq ovog studijskog putovawa bio je upoznavawe sa politikama EU iz oblasti zapo{qavawa mladih, ali i prilika za upoznavawe kolega koji se bave predmetnom temom iz Turske, Makedonije, Albanije, BiH, Crne Gore i teritorije Kosova. Seminar je odr`an u Briselu, a teme su bile Kvalifikacije i kompetencije kao kqu~ni faktor zapo{qivosti mladih, Kqu~ni sastojci za projektovawe i sprovo ewe efikasnih programa za zapo{qavawe, Politika zapo{qavawa i socijalni dijalog u procesu pro{irewa. Seminar je trajao tri radna dana, a tom prilikom organizovana je poseta EU institucijama u Briselu, gde su predstavnici na{e zemqe upoznati sa radom Odbora regija i TAIEX programa Evropske komisije. - Uspeh ovog referenduma pokazuje da gra ani Mesne zajednice Blace imaju izgra enu svest i maksimalnu odgovornost po pitawma koja se ti~u op{teg zajedni~kog interesa. Tako e, mo`e se re}i da su Bla~ani i ovog puta iskazali visok nivo me usobne solidarnosti, jer bi u suprotnom, da samodoprinos nije uveden, svaki gra anin bio izlo`en ozbiqnim finansijskim tro{kovima po pitawu grobqanskih usluga, koje u ovom trenutku iznose oko 17 hiqada dinara i to bez zakupa parcele za grobno mesto. Zbog svega toga, zbog uspe{no sprovedenog referenduma za uvo ewe samodoprinosa, op{tinsko rukovodstvo, Skup{tina op{tine i Savet Mesne zajednice Blace odaju priznawe gra anima na iskazanom poverewu i prepoznavawu zajedni~kog ciqa, izjavo je Jovica ]ur~i}, zamenik predsednika Skup{tine op{tine Blace.

9 APRIL TOPLI^KE NOVINE Najlep{e autobusko stajali{te i Me{tani dela glavne ulice Topli~ki heroji, i, u delu koji pripada takozvanom nasequ Novi Ni{, organizovali su se i izgradili autobusko stajali{te koje je postalo najle - p{e u a. U akciji je u~estvovalo tridesetak gra ana. Stajali{te je napravqeno od lima, pokriveno i uokvireno olu cima, ofarbano, postavqene su klupe, ogledalo i red vo`we za sve autobuse koji saobra}aju na relaciji Ni{-Prokupqe. Sta jali{te je propisno obele - `e no saobra}ajnim znakom i osvetqeno reflektorom. Pored toga prostor oko stajali{ta je poplo~an, zatravqen, a uzdu` puta neposredno oko stajali{ta zasa eno je 12 sadnica lipe. Me{tani su se odli~no organizovali i uz samofinansirawe i dobrovoqni rad uredili prostor koji je sada koristan i estetski prime}en. Pored stajali{ta ima prostora i za izgradwu malog terena za mini sportove, pa je vrednim novoni{lijama plan da to us - ko ro zavr{e i na taj na~in st - vore sportsko-saobra}ajni kutak za gra ane i decu ovog t- ora e. Miroqub Vuli} Penzioneri pi{u penzioneri sponzori{u U kwizi Zavi~ajna nadah - nu}a autora Miroquba Mi}e Vuli}a i Radomira \oki}a, penzionera e, obuhva }e - ni su izvodi iz opusa svih autora pisane re~i ro eni u a. Obuhva}ena su dela 68 autora bez obzira na `anrovsku raznovrsnost, a me u wima i ra - do ve penzionera iz `itora skog udru`ewa i to: Nikole Milo{evi}a Cvetana Stankovi}a Radosava Zlatkovi}a Miroquba Vuli}a Radomira \oki}a Andrije Dragutinovi}a Branka Stojanovi}a Dragoslava Zlatanovi}a Miodraga Aleksi}a Veoma mi je drago {to me u autorima pisane re~i u ovoj kwi - zi ima i radova na{ih ~lanova, zato smo izdvojili deo sredstava za {tampawe kwige. Po{to je ona iza{la iz {tampe deo ti - ra`a bi}e uru~en penzionerima e. Uvek }emo sponzo - risati i odvajati novac za sve {to je dobro a pogotovo ako u tome imaju u~e{}e na{i penzi - oneri, isti~e predsednik udru - `ewa Nikoli}. Miroqub Vuli} Radomir \oki} Na osnovu ~lana 57. Zakona o javnim nabavkama ( Slu`beni glasnik Republike Srbije br.124/12) i Odluke o pokretawu postupka javne nabavke male vrednosti usluga br.404-6/ od godine, ul. Topli~ki heroji br. 53, a objavquje POZIV za podno{ewe ponuda u postupku javne nabavke male vrednosti za javnu nabavku usluga izrada elaborata o odre ivawu zona sanitarne za{tite izvori{ta Grivac i Livade i 1.) Naziv, adresa i internet stranica naru~ioca: a, ul. Topli~ki heroji br. 53, a, 2.) Vrsta naru~ioca: organ jedinice lokalne samouprave 3.) Vrsta postupka javne nabavke: postupak javne nabavke male vrednosti. 4.) Opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz op{teg re~nika nabavke: Predmet javne nabavke je nabavka usluga izrada elaborata o odre ivawu zone sanitarne za{tite izvori{ta Grivac i Livade i Naziv i oznaka iz op{teg re~nika nabavki ) Kriterijum, elementi kriterijuma za dodelu ugovora: Kriterijum za izbor najpovoqnije ponude je najni`a ponu ena cena 6.) Ponude sa varijantama nisu dozvoqene. 7.) Preuzimawe konkursne dokumentacije: Konkursna dokumentacija mo`e se preuzeti sa Portala javnih nabavki, a dostupna je i na internet stranici naru ~i - oca ) Na~in podno{ewa ponuda i rok: Ponude sa pripadaju}om dokumentacijom, dostavqaju se u zatvorenoj i zape~a}enoj koverti na adresu naru~ioca: a, ul. Topli~ki heroji br. 53, 18 a Ne otvarati Nabavka usluga - izrada elaborata, broj nabavke 404-6/ po{tom, ili li~no preko pisarnice naru~ioca. Na pole ini koverte obavezno navesti naziv, adresu, broj telefona i faksa ponu a~a, kao i ime osobe za kontakt i e-adresu. Rok za podno{ewe ponuda je godine do ~asova (do navedenog roka moraju sti}i i sve ponude poslate po{tom) 9.) Mesto, vreme i na~in otvarawa ponuda: Javno otvarawe ponuda obavi}e se u prostorijama a, ul. Topli~ki heroji br. 53 Mala sala SO. Ponude }e se otvarati godine do ~asova. Otvarawu ponuda mogu prisustvovati sva zainteresovana lica. Predstavnici ponu a~a moraju imati potpisano i overeno ovla{}ewe koje }e predati Komisiji za javnu nabavku pre otvarawa ponuda. 10.) Rok za dono{ewe odluke: Odluka o dodeli ugovora bi}e doneta u roku od 7 (sedam) dana od dana javnog otvarawa ponuda i bi}e dostavqena svim ponu a~ima u roku od 3 (tri) dana od dana wenog dono{ewa. 11.) Osobe za kontakt: Radisav Petrovi} , Gorica Stojkovi} , Sne`ana Petrovi}

10 TOPLI^KE NOVINE APRIL Crveni krst poma`e u vanrednoj situaciji Nakon uvo ewa vanrednog stawa, prouzrokovanog velikim poplavama na teritoriji op{ti - ne Prokupqe, zaposleni i volonteri Crvenog krsta aktivno su se ukqu~ili u pru`awe razli~itih vidova pomo}i ugro`enom stano - vni{tvu. - Prva pomo} koja je upu}ena prokupa~koj op{tini bila je od strane Nacionalnog tima za delovawe u nesre}ama Crvenog kr - sta Srbije. Ta pomo} se sastojala od {est rezervoara-cisterni, po 100 paketa osnovnih `ivotnih namirnica i higijenskih sredstava i 50 pari gumenih ~izama, rekla je sekretar Op{tinske organizacije Crvenog krsta Pro ku - pqe Du{ica Dini} i istakla da je na poziv ove organizacije za kratko vreme bilo anga`ovano i 20 volontera. Prva pomo} u ~izmama, osnovnim `ivotnim namirnicama i higijenskim paketima data je stanovni{tvu najugro`enijih pod ru~ja. Re~ je o podru~ju Mala Guba, Lipar i Gorwa Dragawa. Paketi sa namirnicama i higije - nskim sredstvima podeqeni su i pojedinim porodicama iz Dowe Toponice, Konxeqa, Dowe Kowu - {e i Male Plane. Sektoru za vanredne situa - cije MUP u Prokupqu dato je 100 }ebadi i 50 du{eka. - Nakon povla~ewa reke Top - lice u korito, Crveni krst Pro - kupqe je od Mobilno-tehni~kog tima Crvenog krsta Srbije do - bio 10 su{ilica, 150 litara dezinfekcionih sredstava i do da t- nih 50 higijenskih paketa, rekla je Du{ica Dini} i dodala da su su{ilice za su{ewe zidova date doma}instvima koja su pretrpela najve}e {tete izazvane po pla - vama. Prema re~ima Du{ice Dini} u 11 objekata u Gorwoj Dragawi neophodno je su{ewe 960 metara kvadratnih zidova, u nasequ Li - par u 10 stambenih objekata ne{ - to vi{e od 800, a u gradu Pro kupqu na 23 objekta skoro me - tara kvadratnih. Da bi se obavili pojedini poslovi, kao {to je U Prokupqu obele`en 8. april, Svetski dan Roma Svetski dan Roma 8. april prokupa~ko Dru{tvo Roma obe - le `ilo je predstavqawem projekta multikulturalnosti Na - u ~imo da `ivimo zajedno, koji sa evra donira Evropska unija. rukovawe su{ilicama, bi - la je ne ophodna i obuka qudi. Najugro`enijim romskim po rodicama, ~ije su se ku}e nala zile pod vodom, obezbe en je bio nu`ni sme{taj i dati paketi sa osnovnim `ivotnim i higijenskim na mi rnicama. Po - red pode le redovnih 320 obroka, zaposleni organizacije su na terenu ispo ru - ~i va li dodatna 183 kuvana je la Romima koji su pre trpeli naj ve}e {tete. - Tokom van red nog stawa zaposleni i volonteri Crvenog krsta Pro kupqe svojim aktivnim delovawem na terenu i saradwom sa timovima Crvenog krsta Srbije, [tabom za vanredne si tua cije Op{tine Pro - kupqe i Odeqewem za van - redne situacije MUP-a u Prokupqu, dali su veliki doprinos u sanirawu i pru `awu raz - li~itih vidova pomo}i naj - ugro`enijim porodicama, rekla je Du{ica Dini}. D.B. Socijalizacija mladih Roma vukao je potrebu da mladi zajedni~ki nastupaju u ciqu os t - varivawa zajedni~kih ciqeva. Nau~imo da `ivimo zajedno bi}e realizovan uz podr{ku Ba - lkanskog razvojnog centra iz Kra qeva, koji }e organizovati edukaciju za 30 trenera i to po 10 iz svakog grada. iz Dru{tva Roma istakao je da ovog 8. aprila Romi obele`avaju svoj dan u zna - tno boqim okolnostima, jer su zahvaquju}i dr`avnim institucijama, mnogim nevladinim organizacijama i uz pomo} Evropske unije problemi romske populacije do{li u `i`u javnosti i da je po~elo wihovo re{avawe. - Za nas je najva`nije re{a va - we problema {kolovawa, le~ewa i stanovawa, {to smo donekle uspeli da re{imo ukqu~ivawem prosvetnih i zdravstvenih medijatora. Me utim, ostali su nere - {e ni problemi stanovawa i za po{qavawa Roma, koji i daqe ~ine da ova populacija bude najugro`enija kako u Srbiji tako i {irom sveta, kazao Romi kroz igru i pesmu Udru`ewe Roma Carina 8. april Dan Roma obele`ilo je kulturno zabavnim programom u sali Bioskopa Toplica, kroz koji su ~lanovi udru`ewa svih starosnih grupa dramskim prikazima, poezijom, pesmom i folklorom predstavili stvarala{tvo Roma prokupa~koj publici. Ovaj program realizova}e se u tri op{tine juga Srbije u Prokupqu, Bujanovcu i Bosilegradu, a podrazumeva ukqu~ivawe i socijalizaciju, pre svega mla - dih Roma iz ovih sredina. Projekat Nau~imo da `ivi - mo zajedno podrazumeva podi za - we svesti mladih qudi o wihovoj razli~itosti i interkulturalnosti, koja ih blizinom i sli ~ - nim interesovawima povezuje i to posebno u sredinama gde su brojne etni~ke grupe, kao {to su Romi, Albanci i Bugari na jugu Srbije. Autor ovog projekta Miodrag Gubijan je istakao zna~aj ovakve saradwe me u mladim qudima ra - zli~itih narodnosti i etni~kih grupa. Kao posebnu vrednost pod- smo da na ovaj na~in na{im sugra anima prika`emo delove iz na{eg `ivota, kao i da ih upoznamo sa tradicijom, kulturom i `ivotnim vrednostima romskog naroda. Tako e smo `eleli da poka`emo da su neke vrednosti za sve narode iste i da nas time ~ine sli~nim i bliskim, kazao je Sa{a Ali{anovi} iz Udru`ewa Roma Carina.

11 APRIL Qubica Stojiqkovi}, predsednica OV SSS Prokupqa Hisar i ciglana dobar primer saradwe - Radni~ka organizovanost, jedinstvo i odlu~nost jedini su garant za{tite prava zaposlenih Pre mawe od godinu dana za predsednika Op{tinskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Prokupqa (OV SSS ) izabrana je Qubica Stojiqkovi}, radnica Kompanije Hisar. To je prva `ena koja je izabrana za predsednika radni~ke organizacije na op{tinskom nivou. - Biti predsednica OV SSS danas nije ba{ privla~no? - Mo`da je nekada bila privi - legija biti predsednik sindi ka - ta na op{tinskom nivou, kada je u privredi radilo blizu ra - dnika, kada su sve prokupa~ke fa - brike radile, radnici primali redovno zarade od kojih se moglo `iveti. Danas je situacija sas - vim druga~ija. Bez obzira na ovu ~iwenicu prihvatila sam se ovog posla zbog toga {to zajedno sa svojim saradnicima nastojim da za{titim zagarantovana prava radnika, koja se od strane pojedinih poslodavaca kr{e. - Sprovedena privatizacija nije dala o~ekivane efekte? - Ne samo da nije dala o~ekiva ne rezultate i boqitak zapo s - lenih, ve} je ostavila pogubne po sledice. Tokom privatizacije, koja je sprovedena od do godine, na stotine i stoti - ne hiqada radnika u Srbiji je ostalo bez posla, a vi{e hiqada pre duze}a je prestalo sa radom. To je bila privatizacija koja nije donela ni{ta dobro radni - ci ma. Ono {to je interesantno jeste da je malo onih koji su odgovarali za tu privatizaciju. To - kom privatizacije i sindikati su bukvalno razbijeni, odnosno razjediweni i podeqeni, tako da je u firmama postojalo vi{e si - ndikata. Tako usitwenim i razje - diwenim radnicima, poslodavci su uskra}ivali prava. Kako u Srbiji, tako i u Prokupqu nije bi - lo ni{ta druga~ije. Retko je koja firma, koja je privatizovana, na - s tavila sa radom. Sa mawim brojem radnika i smawenom proiz - vodwom, sa radom su nastavili Kompanija Hisar, koja posluje u sastavu Pionira iz Subotice, Ciglana iz Male Plane, Tatko i FOM. Jo{ bez prostorija Qubica Stojiqkovi} je rekla da oni jo{ nemaju prostorije za rad. - Pre par godina krenula je rekonstrukcija i renovirawe Doma sindikata, u ~ijem sklopu se nalazio i Dom kulture, rekla je ona i dodala da ta rekonstrukcija jo{ nije zavr{ena i da oni zbog toga jo{ nemaju prostorije za rad. Topli~anka u kojoj je radi - lo skoro radnika, Fabrika stakla 9.oktobar, gde je radilo oko 600 radnika, FIAZ - skoro hiqadu i druge firme, nakon pri vatizacije prestale su sa radom. Nekada je u ~lanstvu OV SSS bilo vi{e od radnika, a danas ima oko hiqadu. - Kako su radnici organizovani u privatnim firmama? - Malo je privatizovanih fi - r mi u kojima radni~ka organiza - cija aktivno deluje. Dobar pri - mer sindikalnog rada imamo u privatizovanim firmama Kompanija Hisar i Ciglana iz Male Plane. O uslovima rada, zaradama i drugim prinadle` no - stima sindikati navedenih fi - rmi razgovaraju sa poslodavcima i iznalaze kompromisna re{ewa. O organizovanosti radnika u dru gim firmama nemamo detaqne informacije. Zbog toga u najskorije vreme rukovodstvo OV SSS Prokupqa planira da poseti fi - rmu Leoni (radi blizu radnika) i u razgovoru sa poslo - vo dstvom i radnicima pomogne aktivnijem delovawu fabri~kog U selu Jugovac kod Prokupqa obele`ena je 72. godi{wica po - gibije narodnih heroja i streqawa me{tana od strane oku - patora. Tim povodom polo`eni su venci na spomen bistu narodnih heroja Stanimira Veqko - vi}a i Milo{a Mami}a. Vence na spomenike polo`ili su predstavnici SUBNOR-a Prokupqe, Udru`ewa rezervnih vojnih sta - re{ina, Udru`ewa vinogradara. Predsednik prokupa~kog SUBNOR-a Svetozar Kova~evi} rekao je da su sredinom aprila godine bugarski fa{isti streqali vi{e desetina me{ ta - na Jugovca i da se ovaj stravi~an zlo~in nikada ne sme zaboraviti. O doga ajima od pre 72 godi - ne okupqenim delegacijama, me - {tanima i u~enicima isturenog sindikata. Kada je u pitawu si n - di kalno organizovawe tu najve}i problem imamo kod ve}ih trgo - vi nskih ku}a, gde radnici nisu adekvatno pla}eni i pored toga {to rade tokom nedeqe, dr`av - nih praznika, prekovremeno i tokom no}i. Da je ovo ta~no najboqe govori primer rada tokom Uskrsa, gde su radnici pojedinih trgova~kih firmi radili sve vreme. Pitawe je da li su za taj rad i adekvatno pla}eni. - Zbog ~ega je to tako? - Imati danas bilo kakav po - sao je postala privilegija. Me - utim, to nije razlog da se rad - nici za svoj rad ne pla}aju adekvatno, da im se ne upla}uje penziono i zdravstveno osigurawe, da im se od strane poslovodstva preti otkazima, da im se zakonom zagarantovani godi{wi odmor zakida, itd. Sigurna sam da bi organizovano{}u radnika putem odeqewa O[ Nikodije Stojanovi} Tatko Reqinac, koju u obli`wem selu poha a 42 u~eni - ka, govorio je sekretar Op{ ti - nske organizacije SUBNOR-a Miroslav Veli~kovi}. - Zlodela okupatora tokom ~etvorogodi{weg oslobodi la~ - kog rata na prostoru Toplice i prokupa~ke op{tine nikada se ne smeju zaboraviti. Tokom rata od do godine mnogi bo - rci su dali svoje `ivote za os lo - bo ewe zemqe od okupatora i doma}ih izdajnika. Istinu o tim doga ajima treba prenositi mla - dim generacijama, rekao je Veli - ~kovi} i dodao da u obele`avawu zna~ajnih datuma iz NOR-a oni imaju svestranu pomo} rukovodstva lokalne samouprave. - Rukovodstvo lokalne samo - uprave je uvek do sada, a to }e ~i - TOPLI^KE NOVINE sindikata, koji bi delovao jedinstveno i odlu~no, bila za{ti - }ena mnoga zagarantovana prava zaposlenih. - Nekada je na nivou Op{tine Prokupqe delovao socijalnoekonomski savet? - Nadam se ta }e taj savet po - novo krenuti sa radom. Interes je svih ~lanova saveta, a re~ je o predstavnicima poslodavaca, si - ndikata i lokalne vlasti, da taj savet ponovo krene sa radom. - Nova vlada planira mnoge promene? - Sindikati su uvek bili za promene koje }e doneti boqitak radnicima i wihovim porodi ca - ma. Verujem da nova Vlada Srbije ne}e ponoviti gre{ke svojih pre t hodnika iz prve decenije ovog veka, kada je vi{e hiqada preduze}a prestalo sa radom, a vi{e stotina hiqada radnika ostalo bez posla. Sigurna sam da }e u sprovo ewe odre enih refo r - mi aktivno biti ukqu~eni i sindikati. - Kakva bi bila Va{a prvomajska poruka? - Radni~ka organizovanost, jedinstvo i odlu~nost jedini su garant za{tite zagarantovanih prava radnika. Razjediweni, usi - tweni, bez aktivnog rukovodstva i rada ne mogu se za{tititi pra - va radnika. Ono {to radnici tra `e jeste da im se adekvatno plati wihov rad i da imaju zakonom zagarantovane uslove ra - da. Ako se sa poslovodstvom po stignu i drugi dogovori, kao {to je pla}eni prekovremeni, no}ni i rad za vreme praznika, razni vidovi pomo}i itd, onda je to plus za obe strane. D.B. Polo`eni venci na spomen biste narodnih heroja ^as istorije pred spomenicima ni ti i u narednom periodu, u sa - radwi sa predstavnicima SUB- NOR-a i drugih organiza cija, u~estvovalo u obele`avawu zna~ajnih datuma i jubileja iz istorije. Mladim nara{tajima treba stalno govoriti istinu o tome {ta se de{avalo na prostorima prokupa~ke op{tine i drugih krajeva Srbije tokom Drugog svetskog rata, rekao je ~lan Op{tinskog ve}a Op{tine Prokupqe Dragan Radojkovi}, koji je istakao da je i on, kao nekada{wi u~iteq u seoskim {kolama u Jugovcu i Reqincu, u~estvovao u organizovawu obe - le`avawa pogibije narodnih heroja Stanimira Veqkovi}a i Milo{a Mami}a i mnogih me{ - tana Jugovca. D.B.

12 TOPLI^KE NOVINE APRIL Udru`ewe p~elara P~elica Prokupqe P~elari i vo}ari u {kolskim klupama Udru`ewe p~elara P~eli - ca i Visoka poqoprivrednopre hrambena {kola strukovnih studija Prokupqe (VPP[) organizovali su savetovawe na temu Medonosna p~ela u vo}arskoj pro izvodwi problemi i sana - cija. Na ovom predavawu bilo je prisutno oko 100 p~elara i vo}a - ra iz e, Bla - ca, Kur{umlije, Bojnika, Leba - na, Kru{evca, Mero{ine i Les - kovca, kao i studenti VPP[ i u~enici Poqoprivredne {kole. Prof. dr Mi}a Mladenovi} sa Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu govorio je o nestajawu p~ela i sanaciji ko{nica. - Srbija ima idealne uslove za razvoj p~elarstva, koji nisu u dovoqnoj meri iskori{}eni. Neorganizovanost i nedovoqno poznavawe problematike iz oblasti p~elarstva osnovni su razlozi za{to na{a zemqa jo{ nema takvu proizvodwu meda i p~eliwih proizvoda koja bi donela adekvatan devizni priliv, rekao je on i naglasio da je neophodna stalna edukacija p~elara kako bi se pove}ao broj p~eliwih dru{ - ta va, a samim tim pove}ala pro - izvodwa i kvalitet meda i drugih proizvoda. - P~elari i vo}ari moraju stalno da budu u kontaktu zato {to jedni bez drugih ne mogu, rekao je on i dodao da ta saradwa posebno dolazi do izra`aja tokom cvetawa vo}a. Medonosna p~ela kao polinator u vo}arstvu bila je tema predavawa Sa{e Milosavqe vi - }a, stru~waka za p~elarstvo. - U opra{ivawu poqopriv re - dnih kultura p~ele u~estvuju 80 do 90 odsto. P~ele iz jedne ko{ - nice, kojih u proseku ima oko 40 hiqada, opra{e blizu 60 hiqada cve tova. Nestru~no i preko me r - no tretirawe vo}a tokom cveta - wa, jedan su od razloga uni{ta - vawa p~ela. U obostranom inte - resu je da vo}ari i p~elari zbog toga imaju svakodnevnu komuni - kaciju, rekao je Milosavqevi} i naglasio da bi bilo dobro kada bi ovakvih savetovawa bilo vi - {e tokom godine. Predsednik Udru`ewa p~e la - ra P~elica iz Prokupqa Vu - ki} Joksimovi} u svom izlagawu je naglasio da je edukacija p~e - lara sastavni deo godi{weg pla - na rada udru`ewa i da je dobro {to je na predavawe do{ao veliki broj p~elara i vo}ara iz mnogih gradova. - Zakonski propisi o prime - ni za{titnih sredstava u vo}arstvu, a to se posebno odnosi na Apel za za{titu p~ela ^lanovi Udru`ewa p~elara P~elica uputili su apel za za { - titu p~ela od prekomerne upotrebe za{titnih sredstava. Vi{estruke koristi p~ela u poqoprivredi svake godine ugro`avaju nesavesni korisnici sredstava za za{titu biqa, bez obzira na zakonske odredbe i visoke kazne navodi se, pored ostalog, u apelu. period cvetawa vo}a, postoje, ali se oni od strane najve}eg bro - ja vo}ara ne primewuju. Biqni svet i p~ele treba posmatrati kao nedeqivu celinu, jer jedno bez drugog ne mogu opstati, rekao je Joksimovi} koji se zahvalio rukovodstvu VPP[ {to su im pru`ili svestranu pomo} u organizovawu ovog savetovawa. O savremenim principima vo}arske proizvodwe - {qive i vi{we govorio je prof. dr Mi - lo van Veli~kovi} sa Poqopri v - rednog fakulteta u Zemunu. Po re~ima Veli~kovi}a, da bi se krenulo sa proizvodwom {qi ve i vi{we, neophodno je ispuniti mnoge uslove, mada su pri - rodni uslovi u Toplici idealni za intenzivniju proizvodwu ovog vo}a. Banke odobravaju kredite poqoprivrednicima Ni`e kamatne stope Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede done - lo je Pravilnik o uslovima i na - ~inu ostvarivawa prava na kre - ditnu podr{ku. Kredite }e odo - bra vati 13 banaka, sa kojima je mi nistar poqoprivrede prof. dr Dragan Glamo~i} nedavno potpi - sao ugovor. Banke koje }e odo bravati kredite su Komercijalna, Pro kredit, Erste, OTP, Socije - te general banka, Banka Inteza, Po{tanska {tedionica i druge. Pravo na kreditnu podr{ku imaju fizi~ka lica, nosioci ko - mercijalnih porodi~nih gazdinstava, preduzetnici i pravna li ca, odnosno zemqoradni~ke za - d ruge sa najmawe 10 ~lanova zad - ruge. Ukupan iznos kredita za fi - zi ~ka lica i preduzetnike iz - nosi pet, a zemqoradni~ke zad - ruge 15 miliona dinara. Krediti ~iji je rok otplate od jedne do tri godine, sa grejs pe riodom od godinu dana, odo bra - vaju se i ispla}uju bez valutne kla uzule. Kreditna stopa je ~e - ti ri odsto na godi{wem nivou za kredite koji }e se koristiti za razvoj i unapre ewe sto~arstva, a {est odsto za kredite koji }e se upotrebiti za razvoj ratarstva, vo}arstva, vinogradarstva, povrtarstva, cve}arstva i kupovinu - Odabir terena za sadwu, ana - liza zemqi{ta, primena agro - teh ni~kih mera, odabir sadnica, sorte vo}a, samo su neki od preduslova koje je neophodno ispu - ni ti da bi se krenulo sa pro izvodwom {qive i vi{we. Po{to Uvek na raspolagawu poqoprivrednicima - Visoka poqoprivredno-prehrambena {kola strukovnih studija u Prokupqu pru`a}e sve vidove pomo}i poqoprivrednicima bez ob - zira u kojoj oblasti rade, rekao je prof. dr Sa{a Petrovi}, direktor {kole i istakao da }e {kola, osim prostora, za poqo privrednike besplatno anga`ovati svoje profesore da dr`e predavawa i obuku proizvo a~a. su ove vo}ne vrste vi{egodi{we, neophodan je stalni rad i primena novih nau~nih dostignu}a, rekao je on i preporu~io vo}ari - ma da ne krenu sa komercijalnom proizvodwom ovog vo}a ako na pa rcelama ili u wihovoj nepo - srednoj blizini nema vode koja bi se koristila za navodwavawe. Klimatske promene su razlog za - {to je, kako je on naglasio, voda postala `ivot. D.B. poqoprivredne mehanizacije i opreme. U prokupa~koj Poqopri vre d - no stru~noj i savetodavnoj slu ` - bi su nam rekli da detaqne in - formacije o dodeli ovih kredita mogu dobiti u ovoj slu`bi, kao i kod zaposlenih u bankama sa kojima je Ministarstvo poqopriv - rede potpisalo ugovor o dodeli kredita. Zahtevi za odobravawe kredita podnose se do 1. septembra ove godine bankama sa kojima je ministarstvo potpisalo ugovor. D.B.

13 APRIL TOPLI^KE NOVINE Ministarstvo poqoprivrede nov~ano poma`e poqoprivrednicima Jeftinije gorivo i ubrivo za poqoprivrednike Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede done - lo je Pravilnik o uslovima, na - ~i nu i obrascu zahteva za ost va - rivawe prava na regres za gorivo i ubrivo. Pravo na ostvarivawe regre - sa imaju samo registrovana ko me - r cijalna poqoprivredna gazdin - stva. - Regres za gorivo namewen poqoprivrednoj proizvodwi daje se u iznosu od 50 dinara po litru, odnosno dinara po hektaru. U odnosu na prethodne godine, ka da se regresirano gorivo mog - lo kupovati samo na pumpama Na - ftne industrije Srbije, poqo - privrednici sada mogu na svim pu mpama da kupuju gorivo i ostva re pravo na regres, rekla je sa - ve todavac u Poqoprivredno st - Porodi~na vinarija Ara n - e lovi} iz Prokupqa osvojila je dve medaqe na sajmu vina Vino fest 2014, koji je krajem mar - ta odr`an u Vr{cu. Me u 400 ra z li~itih sorti vina, izlaga~a iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Ma arske, ^e{ke i Ru munije, vinarija Aran elo - vi} iz Prokupqa osvojila je sre brnu medaqu za crveno vino Vranac Samotok 2012, bronza - nu za Point Noir 2013, kao i pri znawe za kvalitet Topli~ - koj Ru`ici u kategoriji ru`i - ~astih vina. - Priznawa, koja na{a vina dobijaju na sajmovima ve} tre}u godinu zaredom, potvr uju da je topli~ki kraj pogodan za gajewe kvalitetnih sorti gro` a, {to je i uslov za proizvodwu dobrih vina. Pored toga bitna je i qu - bav prema vinogradu, koju sam na - sledio od svojih predaka, kao i `eqa za negovawem i ~uvawem tra dicije, isti~e Nikola Ara - n elovi}. Podrum vinarije Ara n e - ru ~noj i savetodavnoj slu`bi (PSS) Prokupqa Sne`ana Jo - vi}. Po wenim re~ima jedna od ovogodi{wih novina je ta {to se overeni fiskalni ra~uni i zah - tev za dodelu regresa za gorivo u dva primerka podnose jednom u to ku godine Ministarstvu fina - nsija - Upravi za trezor. Zahtevi upravama za trezor podnose se u pe riodu od 5. maja do 20. novembra. Za kupovinu azotnih ubriva, a re~ je o ubrivima AN, UREA, KAN, UAN i SAN, kao i razli - ~i te kombinacije NPK, NP i PK kompleksnih i me{anih gra - nu lisanih ubriva, koje u svom sa stavu imaju vi{e azota, regres iznosi 10 dinara po kilogramu, od nosno najvi{e dinara po Na Me unarodnom sajmu vina Vinofest 2014, odr`anom u Vr{cu lovi} nalazi se na sun~anim ob - ro ncima Sokolice, pored stogo - di {weg vinograda. Ovo je peta generacija Aran elovi}a koja se bavi proizvodwom vina. Na predstoje}em sajmu vina, koji se po~etkom maja odr`ava u Ono {to je specifi~no za vinograd Aran elovi}a je da je za sa - en godine u ~ast vojnika topli~kog Gvozdenog puka, na mestu oda kle su krenuli u svoju borbu i ve~nu slavu. Vojnici su svoje prve ve `be mar{eva i juri{a izvodili ba{ na mestu gde se danas nalazi vinograd. Podrum vina Aran elovi} je nastao jo{ davne godine, a os ni va~ je Tanasije Aran elovi}, koji je godine kupio hektar wi ve ju`no od grada i zasadio vinograd, prete`no sortama prokupac i plovdina. Tada je samo mala koli~ina gro` a kori{}ena za pro - iz vodwu vina, dok je ve}a prodavana nakupcima, koji su gro` e sa prokupa~kih vinograda odvozili ka Ni{u i Beogradu. hektaru. Zahtevi za dodelu regresa za ubrivo, sa overenim fiskalnim ra~unima podnose se, tako e jeda - n put godi{we, upravama za trezor u periodu od 5. maja do 20. novembra. `upskom Aleksandrovcu, vina r- i ja Aran elovi} }e se predsta - viti novim ekskluzivnim vinom, proizvedenim od gro` a iz vino - - Zaposleni u PSS pru`i}e svim poqoprivrednicima, koji su registrovali svoja gazdinstva, stru~nu pomo} neophodnu za ostvarivawe prava na regres za go - rivo i ubrivo, rekla je Sne`ana Jovi}. D. B. Vinariji Aran elovi} dve medaqe Vinograd u ~ast Topli~kog gvozdenog puka grada starog 94 godine, koji se is - kqu~ivo ru~no obra uje na potpuno ekolo{ki na~in. Q. M. Gubar zahvatio hektara {uma na podru~ju prokupa~ke op{tine Prokupa~ki sredwo{kolci uni{tavali legla gubara Od ukupno 120 hektara listopadnih {uma hrasta, cera i bukve na podru~ju op{tine Prokupqe, vi{e od je zahva}eno najezdom biqne {teto~ine gubara, kazao je {ef [umske uprave u na{em gradu Ivan Pavlovi}. On je objasnio da je tim povodom danas organizovana akcija fizi~kog uni{tavawa legla ove opasne {teto~ine na podru~ju Rankove Reke i planine Vidojevica, u kojoj }e radnicima JP Srbija {ume pomagati i u~enici Poqoprivredne i Tehni~ke {kole. - Suo~eni smo sa velikom najezdom ove {teto~ine, tako da smo morali da uputimo poziv za pomo} javnosti i prvi su se odazvali prokupa~ki sredwo{kolci, kazao je Pavlovi}. - Zabele`ili smo napad gubara, takozvane sredwe ja~ine na hektara {ume, koji se mo`e ru~no tretirati, ka`e Pavlovi} i dodaje da }e u tom delu pomo} sredwo{kolaca dobro do}i. Prema wegovim re~ima najugro`eniji je prostor od hektara {uma u ovoj op{tini, koji je zahva}en jakim napadom gubara, koji preti da ih potpuno uni{ti. - Na ovom podru~ju ru~no uni{tavawe legla gubara nije dalo rezultate, pa }emo morati da pribegnemo biolo{kim sredstvima kako bi sa~uvali {umsko bogatstvo, kazao je Pavlovi}.

14 TOPLI^KE NOVINE APRIL Izlo`ba Udru`ewa likovnih stvaralaca Toplice Nova umetni~ka ostvarewa Prole}na izlo`ba likovnih radova Udru`ewa likovnih stvaralaca Toplice, ~iji rad se odvija u okviru prokupa~kog Doma kulture, otvorena je u holu Bioskopa Toplica. Topli~ki likovni stvaraoci predstavili su se sa oko 50 radova, po~ev od uqa na platnu i akvarela, pa sve do skulptura u drvetu. - Ovo je prole}na izlo`ba na{ih stvaralaca, na kojoj oni imaju priliku da prika`u nove radove nastale u pauzi od prethodne izlo`be istog tipa, a koju organizujemo svake jeseni, rekao je slikar i rukovodilac likovne sekcije u okviru Doma kulture Milan Ili} Tr{a. I na ovoj izlo`bi svoje radove izlo`io je Bratislav Stajkovi}, prokupa~ki slikar, koji je dugogodi{wi u~esnik Kolonije Bo`a Ili} i zajedno sa svojim kolegama iz Toplice redovno izla`e u Prokupqu i mestima {irom Srbije. - Ove izlo`be su prilika da se okupimo na jednom mestu, da poka`emo {ta radimo i naravno, da razmenimo iskustva i posavetujemo se, obja{wava Stajkovi}. Izlo`bu je otvorila direktorka Doma kulture Tijana Petrovi}, a ve~e muzikom oplemenio prokupa~ki virtuoz na gitari Vojislav Milenkovi}, ~ije su note savr{eno pratile stihove koje je govorila pesnikiwa Ivana Leki}. L.S. Topli~ki gvozdeni puk u Domu vojske Srbije u Beogradu Se}awe na junake Prvog rata Narodni Muzej Toplice iz Prokupqa je u saradwi sa Udru`ewem Topli~ana iz Beograda i Medija centrom Odbrana, u Galeriji Doma vojske Srbije u Beogradu organizovao izlo`bu Topli~ki gvozdeni puk Kwaz Mihailo. Autor izlo`be je istori~ar i muzejski savetnik Narodnog muzeja Toplice Petko Marjanovi}. - Velika nam je ~ast {to se na{ Muzej predstavio u Domu vojske Sr bije i to samo dan pre obele`avawa Dana Vojske Srbije. Na{a iz - lo`ba je bila prva u nizu, koja je u Medija centru Odbrana organi - zovana povodom stogodi{wice od po~etka Prvog svetskog rata, re kla je direktorka Narodnog muzeja Toplice Julka Kuzmanovi} Cvetkovi}. Prema re~ima autora Marjanovi}a izlo`ba je do sada prikazana u svim op{tinama Topli~kog okruga, kao i u Ni{u i Aleksincu. U Beogradu je izlo`bu otvorio na~elnik General{taba Vojske Srbije general Qubi{a Dikovi}, a u programu su u~estvovali i glumci amaterskog pozori{ta Hranislav Dragutinovi} iz Prokupqa, koji je izveo odlomak iz predstave Srpska drama. - Srbija je mobilisala oko 100 pukova, ali je zbog svoje hrabrosti samo jedan puk dobio po~asni naziv Gvozdeni puk. Bio je to 2. pe{adijski puk 1. poziva Kwaz Mihajlo, koga je sa~iwavalo qudstvo od 21 do 31 godine `ivota, rekao je Marjanovi} i dodao da je u puku 208 nosilaca Kara or eve zvezde sa ma~em i 36 dvostrukih nosilaca ovog ordena. On je dodao i to da Toplica ima odre ene datume i doga aje koji su vredni pomiwawa i obele`avawa. Za postavku na panoima i vitrinama odabrano je 12 karata, 247 pojedina~nih i grupnih fotografija i 57 originalnih dokumenata. Pored toga, postavka sadr`i i eksponate iz Vojnog muzeja i Narodnog muzeja iz Ni{a. Poseban deo ~ine odlikovawa, dokumenta i li~ni predmeti dva velika heroja Gvozdenog puka Jana}ka Jovi}a i Qubomira Kojovi}a. Izlo`ba }e biti otvorena do 10. maja ove godine. Odr`an Me unarodni festival kratkometra`nog filma Filmovi iz celog sveta U galeriji Fil Art odr`an je dvodnevni Me unarodni festival kratkometra`nog filma. Prokupa~ka publika je po samom otvarawu imala prilike da vidi polovinu od 38 filmova, koliko je prikazano na ovom Festivalu. Prema re~ima predsednika `irija ovog Festivala i filmskog kriti~ara iz Ni{a Dejana Dabi}a, ovogodi{wi program je ekskluzivan i prava je privilegija {to su Prokup~ani imali priliku da vide filmska ostvarewa iz celog sveta. - Zavidan je broj od filmova koliko je stiglo na konkurs Fe s- tivala. Mi smo se odlu~ili da u ova dva dana prika`emo pro ku pa ~koj publici 38, prema na{em mi{qewu najkvalitetnijih kra tko metra`nih filmova iz sveta i na{e zemqe, podvukao je Dabi}. Obra}aju}i se publici Dabi} je naglasio da su neki filmovi na engleskom, neki su titlovani, a da je za razumevawe nekih filmskih ostvarewa dovoqno samo poznavawe filmskog jezika. Drugog dana na zavr{noj ve~eri dodeqene su nagrade najboqim filmovima prema mi{qewu `irija i publike. U kategoriji doma}eg filma za najboqi na ovom festivalu pro gla - {en je film Igla \or a Stojiqkovi}a, a specijalno priznawe dobio je Banatski trougao Marka Backovi}a. Za najboqi dokumentarni strani film progla{en je film iz Pakistana, pod nazivom The kalasha and the crescent, a specijalno priznawe pripalo je filmu America iz Italije. Najboqi igrani film do{ao je iz Irana ( The theft ), a specija l nu nagradu odneli su filmovi iz Francuske i Norve{ke ( Drink of the dead i Old dog new tricks ). Animirani film iz Moldavije pod nazivom Dji.death fail progla{en je za najboqi, a specijalno priznawe dodeqeno je filmu D iz Venecuele. Na ovom festivalu titulu najboqeg eksperimentalnog filma poneo je Adrenaline iz Hrvatske, a specijalnu nagradu film iz Rusije Night lights. Ove godine dodeqena je nagrada publike filmu iz Irana The theft. Nagradu Prokupa~ko magarence dobio je \or e Stojiqkovi} za eksperimentalni igrani film Igla. Zavr{noj ve~eri festivala prisustvovao je i prvi sekretar ambasade Pakistana u Srbiji Mirza Salmman Babar Beg, koji je pri mio priznawe za najboqi dokumentarni film autora iz Pakistana. Direktor Jovanovi} ka`e da je zadovoqan filmovima koji su prikazani na festivalu, a to je potvrdila i publika, koja ih je sa pa`wom i zadovoqstvom gledala. - Planiramo da napravimo mini filmski karavan, kojim }emo obi}i najve}e gradove u Srbiji i okru`ewu, rekao je Jovanovi}. L.S. Deca iz Makedonije gostovala kod prokupa~kih osnovaca Stvarala{tvom gradimo mostove Deca iz makedonskih gradova Tabanovci i Ku~evi{te dru`ila su se sa svojim vr{wacima iz Vrawa i Prokupqa, a doma}in im je bila Osnovna {kola 9. oktobar. - Deca stvarala{tvom grade mostove je projekat koji je podr`alo Ministarstvo za dijasporu, koji ima za ciq da pove`e srpsku decu koja `ive van na{ih granica, kroz umetni~ko stvarala{tvo i dru`ewe, rekla je predsednica Op{tinskog odbora Kola srpskih sestara Gorica Trkuqa. Projekat je pokrenulo kumanovsko Kolo srpskih sestara, a deca su kroz literarne i likovne radove i umetni~ke fotografije predstavila svoje rodne gradove. U~enici i direktorka {kole 9. oktobar Qiqana Vekovi} izrazili su zadovoqstvo {to im je pripala ~ast da budu doma}ini u~esnicima ovog ma{tovitog i veoma va`nog projekta. Predsednica OO Kola srpskih sestara u Prokupqu Gorica Trkuqa je naglasila da se ovim projektom radi na o~uvawu podr{ke i dobre komunikacije Srba na svim meridijanima, a posebna va`nost ogleda se u tome da po~ne {to ranije, jo{ u de~jem uzrastu. L.S.

15 APRIL TOPLI^KE NOVINE Odr`an {esti FEDES u Toplici Praznik de~ijeg stvarala{tva [esti po redu Festival de~jeg stvarala{tva obradovao je i ove godine u~enike osnovnih {kola iz cele Toplice. Zapo~eo je takmi~e - wem 55 instrumentalista u~enika Muzi~ke {kole Kornelije Sta - nko vi} iz Prokupqa. Prvo mesto u klasi klavira osvojio je Edis Su{ica. David Tomovi} bio je najboqi u izvo ewu kompozicije na harmonici, a Vojislav Milenko - vi} i Stiven Demirovi} osvojili su prvo mesto u klasi gitare i violine. De~iju pesmu sastavqenu od 16 novih kompozicija, pre same finalne ve~eri, imaju priliku da vide, ~uju i glasaju za svoje favorite, u~enici u publici iz svih topli~kih osnovnih {kola. Na samom otvarawu ovogodi { - weg FEDESA direktorka Doma kulture Tijana Petrovi} je pozdravila decu u publici i na sceni, rekav{i im da ova va`na manifestacija postoji zbog wih, ali i zahvaquju}i wima. U Narodnom muzeju Toplice u okviru Festivala de~jeg stvarala{tva najboqim literarnim i likovnim stvaraocima uru~ene su nagrade. Teme na koje su deca pisala i slikala bile su Pri~ali su mi sta riji o mom zavi~aju, [ta je glavna tema razgovora u mojoj sredini danas, Na notama moga za vi - ~aja i Razglednica iz Toplice. Najma{tovitiji u pisawu u mla em uzrastu bili su prvonagra ena Iva Mileti}, drugonagra ena Jelena Andri} i tre}enagra ena Nada Bogi}evi}. Me u sta rijim literarnim stvara - o cima naj boqa je bila Marina Je - vremo vi}, drugu nagradu poneo je Stra hi wa Ili}, a tre}u Nikola Stefanoski. Kao najboqi u slikawu poka za - li su se u mla em uzrastu Stra hi - wa Nikoli}, Aleksandar Kekovi} i Jovana Ili}. Bratislav Zaki re - vi}, Teodora Kova~evi} i Stefan Radulovi} su bili najma{tovitiji slikari u starijem uzrastu. Sala bioskopa Toplica bila je mala da primi sve one koji su `eleli da u`ivaju u pesmi i muzici u ve~eri narodnog stvarala{tva, u okviru ovogodi{weg FEDES-a, koje se ove godine odvijalo pod naslovom Muzika Balka - na. Vi{e od 30 izvo a~a predsta - vilo se autenti~nom narodnom pesmom i muzikom sa ovog prostora, koja je pomalo zaboravqena. Wihov nastup ocewivao je `iri sa s- tavqen od profesora muzike Zorana Jovanovi}, Slobodanke Ste vanovi} i Gordane Markovi}. Dr`avno takmi~ewe sredwih medicinskih {kola u Prokupqu U Poqoprivrednoj {koli Ra - do{ Jovanovi} Seqa odr`ano je dr`avno takmi~ewe medicinskih {kola Srbije u poznavawu zdrav - stvene nege, na kome je u~estvovalo 29 {kola iz cele zemqe. U zvani~nom delu programa dobrodo{licu gostima po`eleli su hor prokupa~ke Gimnazije, plesna grupa Sunce i ~lanovi KUD Abra{evi}. U~enici sredwih medicinskih {kola pokazali su znawe u teorijskom delu i prakti~nu ve{tinu u poznavawu zdravstvene nege i ma - nu elne sposobnosti pri izvo ewu medicinskih procedura. - Radom i uporno{}u predava~i medicinskih {kola uspeli su da se izbore da takmi~ewe iz zdrav stve - ne nege zauzme mesto u kalendaru takmi~ewa. Da je to bilo vredno govori podatak o broju {kola koje su do{le u Prokupqe, rekla je savetnica medicinskih {kola iz Zavoda za unapre ewe obrazovawa i vaspitawa Melanija Ili}. Obrativ{i se deci dodala je da su oni u~esnici takmi~ewa, jer su najboqi u svojoj {koli i gradu i da treba tako da nastave i napreduju u struci koliko god je mogu}e. Predsednik Udru`ewa medicinskih {kola Srbije Veqko Stojanovi} pozdravio je doma}ine i go ste, rekav{i da doma}ini zas lu - `uju gromoglasne aplauze i da ovo takmi~ewe, iako najmla e u rangu takmi~ewa medicinskih {kola, postavqa rekord po broju u~esnika. Direktor Medicinske {kole Dr Aleksa Savi} Aca Vu~urovi} po`eleo je dobrodo{licu gostima U kategoriji solista peva~a narodne pesme u starijem uzrastu prvo mesto zauzeo je Stiven De mi - rovi}, drugo Milena Kosti} i tre}e Teodora Stanojevi}. U mla em uzrastu najboqi iz - vo a~i bili su Denis Su{ica, Jovana Kosti} i Jovana Budi}. U kategoriji instrumentalis - ta nagra eni su Danijel Ibrahimovi} za violinu, Danijel Sto j- kovi} za harmoniku i Stiven De - mirovi} za violinu. U revijalnom delu programa nastupila je pobednica pro{logodi{weg FEDES-a Ana Radova - novi} i KUD Abra{evi}. ^etvrtog dana Festivala de~ - jeg stvarala{tva progla{eni su pobednici De~je koga su sa~iwavali profesor muzike i jedan od osniva~a FEDES-a Ivka Milutinovi}, profesor muzike u prokupa~koj Gimnaziji Tawa Cvetanovi} i de~ji pesnik iz Ni{a Darko Glava{, odlu~ili su da pr - vo mesto podele Teodora Stanojevi} sa kompozicijom Pa nek zna Zdravstvena nega u rangu takmi~ewa poru~iv{i im da najboqi pobedi. Prokupa~koj Medicinskoj {ko li u organizaciji ovog velikog takmi~ewa pomogli su Op{ta bolnica Dr Aleksa Savi} i pro ku - pa~ki Dom zdravqa. - Veliku zahvalnost dugujemo i Domu u~enika sredwih {kola, gde su u~esnici takmi~ewa bili sme{ - te ni, Poqoprivrednoj {koli i pro kupa~koj lokalnoj samoupravi, rekao je Vu~urovi} i dodao da su veliki doprinos dali i brojni donatori i na taj na~in pomogli odr`avawe takmi~ewa. i Lazar Simi} koji je pevao pesmu Pitawe. I drugo mesto podelile su dve pesme Buba iz Uba u interpre ta - ciji Teodore Milo{evi} i Ba{ je ne zanimam, koju je pevao duet iskusnih majstora i solista FE - DES-a Denisa Su{ice i Luke Ko - ci}a. Na ovom FEDES-u i tre}u na gradu podelilila su dva izvo a - ~a Lekan Stankovi} i Andrija Stankovi} koji su se ove godine takmi~ili sa pesmama Princeza odnosno Prole}e. Prema mi{qewu publike, koja je pored Prokupqa glasala i u Bla - cu i Kur{umliji, najboqi interpretatori Karavana de~ije pe sme su blizanci Petar i Pavle Joksimovi} i pesma Najlep{e je biti dete. Za wih je EU Progres pripremio i nagradu tablet ra~u - nar, a Dom kulture je obezbedio joj jedan, tako da su obojica mali{ana dobila poklon. Direktorka Doma kulture u Pro kupqu Tijana Petrovi} zahvalila se mali{anima, u~esnici ma FEDES-a, kao i svima onima ko ji su odr`avawe FEDES-a pomogli finansijski ili na bilo koji drugi na~in. - Draga deco, hvala vam {to ste vedri i vredni i {to u nama budite boqe qude, istakla je direktorka Doma kulture i posebno priznawe i zahvalnost uputila De~ijem horu Doma kulture i dirigentu profesoru muzike Sawi Stojkovi}, koji su svih ovih dana mo`e se re}i i nosili ovu manifestaciju. Posledweg dana FEDES-a u sali Bioskopa Toplica radionica Rastko odigrala je de~ju predstavu Hajdududuci, kao poklon svoj deci koja su na bilo koji na~in u~estvovala na ovogodi{ wem Festivalu de~ijeg stvarala{tva. U pojedina~nom plasmanu najboqe rezultate ostvarila je Mirja na Mihajlovi}, iz Beograda (Zvezdara), drugo mesto pripalo je Mi - oni Jawi} iz medicinske {kole Dragiwa Nik{i} iz Sremske Mitrovice, a tre}e Teodori Mijatovi} iz Beograda (Deligradska). U ekipnom plasmanu najboqe se plasirala medicinska {kola dr Izabel Emsli Haton iz Vrawa, zatim u~enici medicinske {kole Nade`a Petrovi} iz Zemuna, a tre}e mesto pripalo je medicinarima iz ]uprije. L.S. TOPLI^KE NOVINE Osniva~ i izdava~: Op{tina Prokupqe, Slu`ba za odnose sa javno{}u, ul. Nikodija Stojanovi}a 2 Redakcija: Mirjana Mari}, Qiqana Mirovi}, Lidija Stamenkovi}, Dragan Bjeli}, Milan Krsti}, Nina \or evi}, Zorica Milivojevi} Lektura: Dragana Stankovi} Foto: Dragi Stojkovi} Dizajn i tehni~ko ure ewe: PRADO - Prokupqe [tampa: Prado, Prokupqe

16