svet oko nas i - izdanje 3.qxp

Транскрипт

1 Svet oko nas za prvi razred osnovne {kole

2 Uputstvo Da bi se boqe sna{ao u ovoj kwizi, potrebno je da upozna{ i prati{ ove znake: zadatak crtamo i bojimo seti se {ta smo nau~ili glumimo pi{emo razgovaramo istra`ujemo ogled pravimo re{avamo doma}i zadatak smisli, ispri~aj i napi{i re~nik 2

3 Svet ZDRAVO! JA SAM MAJA. U PESMI SE GOVORI O TOME KAKO JE SVET LEP. OVAJ PREDMET ]E NAM POMO]I DA BOQE UPOZNAMO TE LEPOTE. Ala j lep Ovaj svet, Onde potok, Ovde cvet: Tamo wiva, Ovde sad, Eno sunce, Evo hlad! Tamo Dunav Zlata pun, Onde trava, Ovde xbun. Slavuj pesmom Quqa lug. Ja ga slu{am I moj drug. Jovan Jovanovi} Zmaj ZDRAVO! JA SAM IVAN. MO@DA ]E OVO BITI MOJ OMIQENI PREDMET! Saslu{aj ovu pesmu. Objasni {ta je sve lepo u svetu. 3

4 Teme 1. Ja i drugi priroda 3. Ne`iva priroda 4. Veza izme u `ive i ne`ive prirode 5. Orijentacija u prostoru i vremenu 6. Kultura `ivqewa Na kraju kwige nalazi se detaqni sadr`aj. Na kraju kwige nalazi se i popis va`nih re~i o kojima se govori u kwizi. 4

5 PRVI DEO JA I DRUGI U^I]EMO O TOME: {ta je dom {ta je porodica {ta je rodbina za{to idemo u {kolu o vrstama naseqa TVOJ ZADATAK ]E BITI: da ispuni{ svoju stranu da nacrta{ ono {to voli{ da radi{ da nacrta{ svoj dom da nacrta{ svoju {kolu 5

6 6 [ta zna~i tvoje ime? Kako bi voleo da te zovu? Koje je boje tvoja kosa? Kako bi nekome opisao kako izgleda{? Kako voli{ da se obla~i{?

7 Kako se zovu tvoji roditeqi? Kako bi nekome objasnio gde stanuje{ i koja je tvoja adresa? 7

8 [ta volim da radim 8 Svako od nas ne{to voli da radi, a ne{to ne voli. [ta Ivan voli da radi? [ta voli Maja? Opi{i kako se Maja igra lutkama. Kako se Ivan igra loptom?

9 Ovde nacrtaj {ta ti voli{ da radi{. Objasni kako to radi{. [ta ne voli{, a mora{ da radi{? 9

10 Moja i tvoja ose}awa Svako od nas je ponekad qut, upla{en ili radostan. Tako izra`avamo svoja ose}awa. Na osnovu ~ega mo`e{ da zakqu~i{ kako se neko ose}a? ose}awe do`ivqavawe radosti, straha, tuge, qubavi, brige, qutwe, besa i sl. 10

11 Pogledaj ove slike. Razmisli pa nacrtaj {ta se to Maji i Ivanu dogodilo. Kako su se ose}ali kad su to do`iveli? Po ~emu prepoznaje{ wihova ose}awa? [ta im savetuje{? 11

12 Moj dom MOJ DOM SU MOJA KU]A I ONI SA JA STANUJEM U OVOJ ZGRADI. TU JE MOJ DOM. 12 Kako izgleda Majin dom? Kako izgleda weno dvori{te? Kakva je razlika izme u Majinog i Ivanovog doma? Po ~emu su sli~ni? Po ~emu se razlikuju?

13 Svako od nas ima dom. Neko `ivi u maloj ku}i, a neko u velikoj zgradi. Neko `ivi sa vi{e uku}ana, a neko s mawe. dom ku}a ili stan u kojem `ivimo zajedno sa svojim uku}anima Ovde nacrtaj svoj dom. Kako se u tvom domu brinete jedni o drugima? 13

14 Porodice su razli~ite Ovo je Majina porodica. Ovo je Ivanova porodica. Milo{ `ivi sa roditeqima, bra}om, babom i dedom. To je wegova {ira porodica. Ovo je Na ina porodica. 14 Pogledaj slike pa objasni kakve porodice postoje. Koliko je odraslih, a koliko dece u svakoj od ovih porodica? Ko ~ini tvoju porodicu? Po ~emu se tvoja porodica razlikuje od ovih sa slika?

15 porodica dece odraslih ukupno ~lanova Majina porodica Ivanova Na ina Milo{eva Tvoja porodica Porodica tvog druga ili drugarice Nacrtaj omiqenog ro aka ili ro aku. Upi{i u tabelu koliko odraslih, a koliko dece ima u ovim porodicama. porodica to su roditeqi, wihova deca i bliski srodnici koji s wima `ive rodbina to su sva lica s kojima se nalazimo u srodstvu, kao {to su: stri~evi, strine, tetke, te~e, ujaci, ujne i drugi ro ak onaj koji je s nekim u srodstvu [ta sve rade ~lanovi tvoje porodice tokom dana? Kako se u porodici dogovarate o tome {ta }e ko da radi? Za{to je potrebno da se poslovi podele? 15

16 Za{to idemo u {kolu Pogledaj ovu sliku. [ta se na woj doga a? Na svetu postoji mnogo zanimqivih kwiga. U wima su qudi pisali o biqkama, `ivotiwama, putovawima... Pisali su o tome kako se prave automobili i brodovi, kako se le~e qudi i o jo{ mnogo ~emu. Da bismo o svemu tome ne{to saznali, mi idemo u {kolu. U {koli nam u~iteq poma`e da saznajemo. ^itawe kod ku}e ^itawe u {koli Istra`ivawe u prirodi Istra`ivawe u laboratoriji 16 Pogledaj slike i ispri~aj kako sve mo`e da se u~i. Kako u~i{ sam? Kako u~i{ u {koli? Zamisli da `eli{ da postane{ lekar. Koje {kole bi trebalo da zavr{i{ da bi postao lekar?

17 Mali vodi~ kroz {kolu Pogledaj ovu sliku. Objasni {ta sve postoji u ovoj {koli. Kako ova deca u~e? Zamisli da si vodi~ i da treba da provede{ kroz svoju {kolu nekog svog druga. [ta bi mu pokazao? S kim bi ga upoznao? 17

18 Moja {kola Ovo je {kolsko dvori{te Ivanove {kole. [ta misli{, {ta deca ovde mogu da nau~e? 18 Ovo je Majina u~ionica. [ta sve Maja u woj mo`e da nau~i? Po ~emu se tvoja {kola razlikuje od ove?

19 da ne biblioteka sala za fizi~ko igrali{te {kolska kuhiwa radionica sve~ana sala ambulanta Ovde nacrtaj svoju {kolu. Obele`i u tabeli {ta se od navedenog nalazi u tvojoj {koli. [ta radi{ kada si gladan u {koli? Gde se u {koli jede? [ta radi{ kada ti se u {koli pi{ki? [ta radi{ ako je u u~ionici zagu{qivo? [ta radi{ ako izgubi{ olovku? [ta radi{ ako ti ne{to nije jasno? 19

20 Od ku}e do {kole IZ OVOG DVORI[TA LAJE PAS. OVDE ZASTANEM I POGLEDAM LEVO I DESNO. TU ME ^EKA MOJA DRUGARICA ANA. OVDE JE LE@E]I POLICAJAC. NA OVOM MESTU MORAM DA PAZIM NA SEMAFOR. OVDE PONEKAD SVRATIM KAD DECA IGRAJU KO[ARKU. 20 Posmatraj Majin i Ivanov put do {kole. Na kom mestu prelaze ulicu? Na {ta moraju da paze? Kako se zove mesto na kojem prelaze ulicu?

21 U HLADU OVOG DRVETA VOLIM DA IGRAM KLIKERE S DRUGOVIMA. BLIZU [UME ^ESTO SRE]EM VEVERICU. ISPOD OVOG MOSTA PROTI^E RE^ICA KOJA IZVIRE U PLANINI. NA OVOJ LIVADI MOJ SUSED ^UVA STADO OVACA. Posmatraj put od ku}e do {kole ovog de~aka sa sela. Objasni po ~emu se wegov put razlikuje od puta kojim do {kole idu Ivan i Maja. Ovde nacrtaj svoj put od ku}e do {kole. Ozna~i va`na mesta. Ispri~aj kako ide{ od ku}e do {kole. Da li postoji vi{e puteva kojim se mo`e sti}i do tvoje {kole? Kojim putem naj~e{}e ide{? Za{to? Uporedi svoj put do {kole s putevima kojima deca sa slika idu u {kolu. Koji put ti se vi{e svi a? Za{to? 21

22 Vrste naseqa Svako od nas `ivi u nekom nasequ. Naseqa se razlikuju neka su seoska, neka su gradska, neka su velika, a neka mala. Naseqa mogu biti i sli~na. U svakom nasequ su sazidane ku}e ili zgrade i napravqeni su putevi i ulice. U naseqima `ive stanovnici. Stanovnike koji `ive blizu jedni drugima nazivamo susedima. Selo Posmatraj ovu sliku. Gde se nalazi brdo, gde se nalazi ravnica, a gde reka? Opi{i kako izgleda seosko dvori{te. Kako izgledaju seoske ku}e? Gde `ive `ivotiwe? [ta je vo}wak? [ta je ba{ta? [ta je wiva? [ta je vinograd? Za{to qudi podi`u sela blizu reka ili potoka? 22

23 Lepo pona{awe u nasequ Objasni pravila lepog pona{awa u nasequ. [ta zna~i biti pa`qiv prema drugima? Kako pozdravqamo qude koje sre}emo? Kako poma`emo jedni drugima? Grad Posmatraj sliku grada. [ta sve vidi{ na woj? Po ~emu su sli~ni grad i selo? Po ~emu se razlikuju? [ta ti se dopada u gradu? [ta u selu? [ta ti se ne dopada? 23

24 Imam pravo na Odgovoran sam za... JA IMAM PRAVO U ZDRAVOJ OKOLINI, ALI SAM ODGOVORNA, PA OKOLINU ^UVAM. Ja imam pravo da slobodno pitam i slobodno ka@em ono {to mislim, ali sam du`na da ~ujem {ta drugi misle, ka@u i predla@u. JA IMAM PRAVO SA ONIMA KOJE VOLIM, ALI SAM OBAVEZNA DA PO[TUJEM I VOLIM ONE KOJI MENE VOLE. 24 Pravo je ono {to nekome pripada po nekom pravilu ili dogovoru. Kada ka`emo da smo odgovorni, to zna~i da imamo du`nost, obavezu, da treba da uradimo ne{to. Na primer, tvoje obaveze su: da sredi{ svoje igra~ke, da pi{e{ doma}e zadatke, da govori{ istinu itd.

25 Imam pravo na Odgovoran sam za... Ja imam pravo da se igram, ali sam odgovorna, pa ne ometam druge dok se igraju. Ja imam pravo da zahtevam da me niko ne tu~e, ali ni ja ne smem... Ja imam pravo na to da me niko ne vre;a, ali sam obavezna da... Pogledaj ove slike i pro~itaj koja su prava i odgovornosti dece. Ispri~aj {ta ti o tome misli{. Napi{i ispod slika ono {to misli{ da treba da pi{e. 25

26 [ta smo nau~ili UPI[I IMENA ^LANOVA SVOJE PORODICE! DRU[TVO U ZAJEDNICAMA PORODICA RODITEQI DECA BLISKI SRODNICI RODBINA LICA S KOJIMA SI U SRODSTVU UPI[I IME SELA ILI GRADA U QUDI GRADE KU]E U NASEQIMA SELO GRAD U [KOLI U^IMO O TOME [TA SU SVE QUDI PRE NAS SAZNALI O SVETU U 26

27 DRUGI PRIRODA U^I]EMO O TOME: {ta sve ~ini prirodu koje su biqke i `ivotiwe na{ih {uma koje su biqke i `ivotiwe seoskog doma}instva koje su biqke i `ivotiwe na{ih livada koje su biqke i `ivotiwe na{ih voda koje `ivotiwe `ive u zoolo{kom vrtu koji su delovi biqaka koji su delovi tvog tela {ta su ~ula TVOJ ZADATAK ]E BITI: da ispri~a{ kako si se mewao od ro ewa do danas da ispri~a{ za{to gajimo biqke da objasni{ pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu da dodirom i mirisawem utvrdi{ o kom se predmetu radi 27

28 [ta ~ini prirodu VAZDUH SUNCE QUDI BIQKE VODA JA! I JA! 28

29 `iva priroda (`iva bi}a) qudi PRIRODA ne`iva priroda vazduh biqke me usobno su povezani voda zemqi{te `ivotiwe Sunce Priroda je sve ono {to nas okru`uje, a {to ~ovek nije napravio. Prirodu ~ine: i priroda. U `ivu prirodu svrstavamo:,,. U ne`ivu prirodu i ne`iva priroda su me usobno povezane. Kojoj grupi `ivih bi}a pripada masla~ak? Kom delu prirode pripada voda? Kojoj grupi `ivih bi}a pripada zec? 29

30 [ta je `iva, {ta ne`iva priroda [ta je napravio ~ovek Posmatraj ove slike. Oboj poqa ispod slike onim bojama koje su nazna~ene u ovoj legendi: raste di{e kre}e se spava hrani se razmno`ava je ono {to raste, hrani se, kre}e i spava, `ivo je ono {to di{e i {to se razmno`ava. A sada zakqu~i {ta je `iva, {ta ne`iva priroda, a {ta je napravio ~ovek. Oboj crte`e slede}im bojama: `iva priroda ne`iva priroda ono {to je napravio ~ovek 30 Dobro je da zapamti{ da su `iva i ne`iva priroda prirodi (~oveku, biqkama i `ivotiwama) za `ivot je neophodna ne`iva priroda: Sunce, voda, vazduh i zemqi{te.

31 Oko nas sve se mewa Posmatraj slike i objasni kako se mewa i ono {to je `ivo i ono {to je ne`ivo. Nacrtaj ono {to nedostaje. Ispri~aj kako si se mewao od ro ewa do danas. 31

32 Biqke na{ih {uma Plod leske je le{nik. Plod hrasta je `ir. Na kestenu raste kesten. Plod bukve je bukov `ir. Na jeli i boru rastu {i{arke. Saznaj i objasni koje `ivotiwe se hrane tim delovima biqaka. KO VOLI DA JEDE PE^URKE? JA! I JA! 32 U prazne ku}ice upi{i naziv biqke. Pe~urke rastu u {umi, ali ne pripadaju biqkama. Objasni {ta je sve biqkama potrebno za `ivot. Za{to su biqke va`ne? Kako treba da se odnosimo prema biqkama?

33 @ivotiwe na{ih {uma Prepoznaj `ivotiwe iz ove {ume i napi{i koje su to `ivotiwe. Kako su prilago ene `ivotu u {umi? Za{to sova mo`e da `ivi na drvetu, a krtica ne mo`e? Za{to zec mo`e da `ivi na zemqi, a ne mo`e na drvetu? Objasni koje `ivotiwe `ive na drve}u, a koje na zemqi. Koje `ive ispod povr{ine zemqe? 33

34 @ivotiwe i biqke seoskog doma}instva TA^NO NETA^NO Krava daje mleko i meso. Od prole}a do jeseni rado pase travu na pa{wacima. Mu`jak krave je bik. Kravino mladun~e je jagwe. Krava je krupna i mirna `ivotiwa. Krava zimi `ivi u {tali i najvi{e se hrani senom. 34 Upi{i nazive `ivotiwa. Kako se nazivaju wihovi mladunci? Koje doma}e `ivotiwe zna{, a nema ih na ovoj slici? Ozna~i {ta je ta~no, a {ta neta~no o kravi. Postavi i ti pitawe o nekoj od ovih `ivotiwa.

35 U ba{ti se gaji povr}e. U vo}waku se gaji vo}e. Na wivi se gaje `itarice. Napi{i koje se biqke gaje u seoskom doma}instvu. Povr}e: Za{to qudi gaje `ivotiwe? Za{to gaje biqke? Na koji na~in ih gaje? 35

36 Biqke i `ivotiwe na{ih livada BUMBAR ZVON^I] DETELINA JAREBICA JAGOR^EVINA 36 Razmisli pa objasni za{to su biqkama i `ivotiwama za `ivot va`ni: Sunce, voda, vazduh i zemqi{te. Kako `iva bi}a uzimaju vodu, a kako vazduh? Da li bi mogli da `ive bez Sun~eve svetlosti i toplote?

37 OSA ^I^AK HO]U-NE]U JELENAK Prona i na slici slede}e biqke i upi{i wihove nazive. BELA RADA MASLA^AK QUBI^ICA Prona i na slici `ivotiwe i upi{i nazive koji nedostaju: ZEC P^ELA PU@ PAUK SKAKAVAC BUBAMARA LEPTIR MRAV GUSENICA GLISTA KRTICA Opi{i biqke sa ovih slika. Opi{i `ivotiwe sa ovih slika. 37

38 Biqke i `ivotiwe na{ih voda VILIN KOWIC LOKVAW PIJAVICA PU@ Posmatraj sliku i napi{i: Koje `ivotiwe `ive u vodi? Koje biqke `ive u vodi? [ta o ovome jo{ `eli{ da sazna{? Postavi pitawe. 38 Objasni kako izgledaju `ivotiwe sa ovih slika. [ta im je zajedni~ko? Po ~emu se razlikuju?

39 TRSKA ^APQA [ARAN SOM TA^NO NIJE se hrani komarcima, mu{icama i pola`e jaja u muqu. ^apqa se hrani ribama i mladun~e zove se punoglavac. Ribe se hrane ~apqama. Pu` se hrani vodenim biqkama. Lokvaw je livadska biqka. Som ima bi}a ne mogu da `ive bez vode. Objasni kako izgledaju biqke sa ovih slika. [ta im je zajedni~ko? Po ~emu se razlikuju? 39

40 Zoolo{ki vrt LEOPARD Posmatraj plan zoolo{kog vrta u Beogradu. Napi{i u ku}icama nazive `ivotiwa koje prepoznaje{. 40

41 Pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu PRAVILO ZA[TO 1. Zabraweno je hraniti `ivotiwe. 2. Molimo vas da ne uznemiravate `ivotiwe. 3. Ne dirajte ni one `ivotiwe koje se slobodno kre}u. 4. Nije dozvoqeno prela`ewe za{titne ograde i provla~ewe ruku i nogu kroz ogradu. 5. Otpatke bacajte u kante za sme}e. Ovo su neka pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu. Napi{i za svako pravilo za{to misli{ da je va`no. 41

42 Delovi biqaka SEME LIST PLOD STABLO CVET KOREN Posmatraj drvo jabuke. Koji su wegovi delovi? Kako oni izgledaju? 42

43 [ARGAREPA PARADAJZ JAGODA PAPRIKA Prona i i upi{i delove ovih biqaka. Koji su delovi ovih biqaka jestivi? Koji nisu? Po ~emu su ove biqke sli~ne? Po ~emu su razli~ite? 43

44 Moje telo 44 Upi{i nazive delova tela. Objasni za{to ti je va`an nos. Za{to o~i? Za{to usta? Za{to u{i? Za{to su ti va`ne ruke? Za{to noge? Po ~emu su qudi sli~ni? Po ~emu su razli~iti?

45 Moja ~ula vida, sluha, mirisa, ukusa, [APAT DUGA QUTO MIRIS HRAPAVO MUZIKA HLADNO TAMA KISELO GLATKO GORKO BUKA VRU]E SLATKO SMRAD SVETLOST ~ulo deo tela kojim primamo utiske o spoqa{wem svetu Da li zna{ kojim ~ulom ~ovek ose}a miris? ^ime ose}a ukus? ^ime raspoznaje boje? Pored svakog ~ula napi{i re~i koje mu odgovaraju. Igrajte se u odeqewu igre poga awa tako {to }ete dodirivawem ili mirisawem prepoznavati predmete. 45

46 ^emu mi slu`e delovi tela JA SE REPOM ZA GRANU. REP MI DA PLIVAM. REPOM SE BRANIM OD MUVA. MENI REP KAO PADOBRAN. Ja imam noge Posmatraj slike. Pro~itaj kako ove `ivotiwe koriste svoje repove. Zna{ li jo{ neki primer? Napi{i ~emu slu`e noge ~oveku i `ivotiwama sa slike.

47 Ja imam ruke... Imam usta... Objasni {ta ume{ da uradi{ rukama. [ta radi{ nogama? [ta radi{ ustima? [ta bi jo{ voleo da ume{ da uradi{? Kako `ivotiwe koriste svoje delove tela? Upi{i u obla~i}e. 47

48 Pratim promene u prirodi jesen u {umi Medved planinu obigrava, pe}inu tra`i jer mu se spava. Oraha zrelih puna dupqa, to veverica zimnicu skupqa. Iz ~asopisa Poletarac SVUDA TRA@IM HRANU. MORAM DA SE UGOJIM I DA MOJE KRZNO POSTANE DEBELO I TOPLO. ZIMA JE DUGA, A JA ]U SPAVATI U PE]INI. [UMA JE PUNA ZRELIH LE[NIKA, ORAHA PRENE]U IH U SVOJE GNEZDO NA DRVETU. BODQAMA ]U PRIKUPITI LI[]E I ODNETI GA U SVOJU JAMU. PONE]U I NEKU ZRELU KRU[KU DA SE ZASLADIM. POGLEDAJ! KOLIKO IMA PE^URAKA! WIH VOLE DA JEDU KORWA^E. 48 Maja i Ivan su ove jeseni obi{li {umu. Pogledaj sliku i objasni {ta si zapazio: 1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima

49 JA SE NE SELIM U TOPLIJE KRAJEVE. ZIMU ]U PROVESTI U OVOJ [UMI. TUP-TUP! ISPOD KORE DRVETA PRONA[AO SAM BUBICE I CRVI]E. MQAC! MQAC! MORAM DA BUDEM OPREZAN. ZATO OSLU[KUJEM I WU[IM IMA LI U BLIZINI LISICE ILI VUKA. EVO DETLI]A! ON JE OSTAO, A LASTE I RODE SE U JATIMA SELE. U JAMU ]U ODNETI OPALO LI[]E. BI]E MI UDOBNO I TOPLO DOK SPAVAM PREKO ZIME. Obi i sa nekim odraslim obli`wu {umu ili ve}i park. Po ~emu je {uma koju si obi{ao sli~na {umi sa slike, a po ~emu se razlikuje od we? 49

50 Ptice selice Ove ptice se u jesen sele u toplije krajeve. U prole}e se opet vra}aju u na{ kraj. CI-KI, TI, TI, TI, FI, FIJ! RODA cvi-cvi! KUKU, KUKU! SLAVUJ KLEP, KLEP, KLEP! LASTA KUKAVICA GAK, GAK! Ptice stanarice DIVQA GUSKA Ove ptice se ne sele. One stalno `ive u na{im krajevima. XIV, XIV, XIV! TOK, TOK, TOK... KLI-KLIK, KLI-KLIK! KRA, KRA, KRA! VRABAC CI, CI, DO! TIP, TIP, }OK, }OK! DETLI] SVRAKA SENICA KOS 50 Pogledaj sliku pa ka`i koje ptice su selice. Koje ptice su stanarice? Opona{aj ogla{avawe nekih ptica. Gledaj slike i ispri~aj kako ove ptice izgledaju: koje boje im je perje, kakav im je kqun? Koje su velike, a koje male? Za{to su ptice va`ne za prirodu?

51 Iz leksikona VEVERICA Veverica `ivi na drve}u u {umama, a sre}e se i u ve}im parkovima. Hitro se vere i skaku}e po granama. Dug i kosmat rep poma`e joj da odr`ava ravnote`u. Telo joj je pokriveno gustom sme om dlakom, na trbuhu belom. Hrani se semewem, `irom, orasima i le{nicima. Hranu za zimu sakupqa i krije u gnezdu ili u {upqinama drve}a. Mama veverica u gnezdu okoti nekoliko mladih. U po~etku oni sisaju weno mleko. Posle ih u~i da se veru po drve}u i jedu plodove. Ako si nekada video vevericu, opi{i svoj susret s wom. Podvuci u tekstu re~enicu u kojoj se govori o tome ~ime se veverica hrani. Pu` `ivi na vla`nim livadama, oko potoka i {umaraka. Rado jede mlado li{}e, kupus i salatu. Na glavi ima ~etiri pipka (roga). Dva kra}a pipka su napred i oni mu slu`e za dodirivawe. Na vrhu dva du`a pipka nalaze se pu`eve o~i. U malim ustima je jezik, a na jeziku na hiqade sitnih zubi}a kojima gricka li{}e. Preko zime pu` se ukopa u zemqu i prespava do prole}a. Rado se pojavquje posle ki{e. On nema noge, ve} puzi po tlu. Da se ne bi povredio, izlu~uje sluz koja mu olak{ava kretawe. Mama pu` pola`e jaja u rupu u zemqi. Iz wih se izle`u pu`i}i, koji ve} imaju ku}icu. [ta uradi pu` kad se upla{i? Podvuci deo teksta u kojem pi{e kako se pu` kre}e. 51

52 [ta smo nau~ili PRIRODA QUDI PRIRODA VAZDUH VODA ZEMQI[TE PRIRODA QUDI ~ula ~ulo vida ~ulo sluha ~ulo mirisa ~ulo ukusa ~ulo dodira delovi tela glava vrat trup ruke udovi noge delovi biqke koren stablo list cvet plod seme delovi tela glava trup udovi ~ula ^ula `ivotiwa su ~esto izo{trenija nego ~ula qudi. 52

53 TRE]I DEO PRIRODA U^I]EMO O: osobinama vode osobinama vazduha osobinama i vrstama zemqi{ta oblicima reqefa osobinama materijala o tome kako oblikujemo materijale TVOJ ZADATAK ]E BITI: da opi{e{ led, sneg, rosu, maglu da izvede{ ogled s vodom da ispita{ osobine vazduha da ispita{ osobine i vrste zemqi{ta da ispita{ kako se oblikuju materijali 53

54 Gde se voda nalazi u prirodi IZVOR POTOK REKA BARA 54 Pogledaj ove slike. O svakoj napi{i {ta zapa`a{. VA@NO JE ZNATI: Svim `ivim bi}ima potrebna je voda. Bez vode nema `ivota. Zato je potrebno da vode ima dovoqno i da bude ~ista.

55 JEZERO MORE OKEAN Gde se jo{ voda nalazi u prirodi? Opi{i led, sneg, rosu, maglu. 55

56 Osobine vode Uzmi ~a{u vode. Proveri, a onda zaokru`i ta~an odgovor. Kakvog ukusa je voda? a) slana je b) slatka je v) bez ukusa je Kakvog mirisa je voda? a) lepo miri{e b) bez mirisa je v) neprijatno miri{e Da li je voda providna? a) providna je b) nije providna U pola ~a{e vode dodaj malo vo}nog sirupa i prome{aj. Da li se sirup rastvorio u vodi? a) DA b) NE v) DELIMI^NO U pola ~a{e vode sipaj malo uqa. Prome{aj i sa~ekaj. Da li se uqe rastvorilo u vodi? a) DA b) NE v) DELIMI^NO Probaj i ovo: Da li se rastvara? Prome{aj! so pesak zemqa da ne delimi~no 56 Voda je potrebna svakom `ivom bi}u. Zato je dragocena i treba je ~uvati. Istra`i u tvojoj ku}i ili stanu da li neka slavina curi. Povedi akciju da se slavina popravi.

57 U jednu ~a{u sipaj hladnu vodu, a u drugu sipaj toplu vodu. U obe ~a{e dodaj po ka{i~icu {e}era. Prome{aj vodu u obe ~a{e. U kojoj ~a{i }e se {e}er br`e rastvoriti? a) u hladnoj vodi br`e b) u toploj vodi br`e v) podjednako brzo u obe ~a{e Na po~etku ~asa stavi ~a{u, do polovine napuwenu vodom, na radijator ili na neku drugu zagrejanu povr{inu. Obele`i na ~a{i dokle dopire voda. Na kraju ~asa pogledaj koliko vode ima u ~a{i. Napi{i {ta se dogodilo s vodom. U posudu za pravqewe leda u fri`ideru sipaj vodu. U svaku pregradu dodaj pomalo od sokova raznih boja. Komad debqeg konca stavi preko pregrada s vodom i rukom ga svuda utopi u vodu. Stavi posudu u zamrziva~. Kroz nekoliko sati izvadi posudu. Napi{i i nacrtaj {ta se dogodilo. PROBAJ I OVO: Ubaci nekoliko kockica leda u praznu ~a{u. Posmatraj {ta se doga a s ledom. U {ta }e se led pretvoriti? Za{to se desila ova promena? 57

58 Osobine vazduha Ima li vazduha u praznoj fla{i? Da proverimo. Grli} prazne fla{e zatvori palcem, a onda fla{u potopi u ve}i sud s vodom. Skloni prst sa grli}a. [ta se doga a? Da li je fla{a bila prazna ili je unutra bilo ne~eg? Mehuri}i koji izlaze iz fla{e pokazuju da je ona bila puna vazduha. Na mesto vaduha u{la je voda. Za{to se vazduh nije video? Vazduh je providan, bez boje. Uzmi svoju svesku. Ma{i wom pored lica. [ta }e{ osetiti? Oseti}e{ vazduh koji se kre}e. Napravi vetrewa~u od papira. Uzmi vetrewa~u i dr`i je ispred sebe. Kre}i se br`e, pa sporije. [ta zapa`a{? [ta pokre}e vetrewa~u? Vazduh je svuda oko nas. 58 vetrewa~a je sprava koju pokre}e vetar. To mo`e biti mlin na vetar koji meqe bra{no, motor koji snagu vetra pretvara u struju, ali i de~ja igra~ka koja se vrti kada je pokre}e vetar.

59 Posmatraj drvo koje se povija. Razmisli pa ka`i za{to se povija. [ta nosi li{}e s grana i sa zemqe? Kako nazivamo vazduh koji se brzo kre}e? Pogledaj sli~ice i napi{i {ta sve mo`e da se dogodi kada duva vetar. Da li vazduh ima miris? Kako i ~ime bi to proverio? Smisli i napi{i od ~ega poti~e miris koji je prikazan na slikama. Objasni mo`e li ~ovek da `ivi bez vazduha? VA@NO JE ZNATI: Svim `ivim bi}ima potreban je vazduh. ^ovek, biqke i `ivotiwe di{u, pa je zato neophodno da vazduh bude ~ist. 59

60 Osobine i vrste zemqi{ta lopatica sveska olovka [ta ti je potrebno: Iza i u prirodu. Lopaticom zahvati zemqu. Odbaci travu i gran~ice. Grumen zemqe protrqaj rukama. Da li se zemqa mrvi ili se lepi za ruke? Da li je tvrda ili zgrudvana? Zapi{i {ta si zapazio o osobinama zemqi{ta: boja zemqe vla`nost rastresitost Jo{ neka zapa`awa o zemqi{tu: Postavi jedno pitawe o zemqi{tu na koje bi voleo da dobije{ odgovor. 60 Objasni za{to je zemqi{te va`no za `ivot ~oveka. Za{to je va`no za `ivot biqaka, na primer jabuke? Za{to je va`no za `ivot `ivotiwa, na primer zeca?

61 Biqke `ive i rastu na razli~itim tipovima zemqi{ta. Evo primera za to kako nekim biqkama odgovara jedna vrsta zemqi{ta, a drugim druga. VINOVA LOZA P[ENICA JA RASTEM, JA SAM SITA, GDE JE ZEMQA RASTRESITA I POMALO PESKOVITA. VEOMA JE DOBRO ZA MOJA ZRNA KADA JE ZEMQA CRNICA - CRNA! PAPRIKA SVAKOJ PAPRICI NAJVI[E GODE ZEMQA HUMU[A I DOSTA VODE. BOROVNICA STALNO SE BORIM DA BUDEM SITA I GDE JE ZEMQA KAMENITA. Obi i obli`wu {umu ili park. Ispitaj na kakvom zemqi{tu rastu biqke. Napi{i {ta si zapazio. humus (zemqa humu{a) vrsta veoma plodnog zemqi{ta od mrke do crne boje 61

62 Oblici reqefa Planina je najvi{e uzvi{ewe. Brdo je vi{e od bre`uqka. Malo uzvi{ewe nazivamo bre`uqak. Prostrano ravno zemqi{te je ravnica. Ovo je potok. On se uliva u reku. Ovo je reka. 62

63 Posmatraj s nekog uzvi{ewa svoje mesto i wegovu okolinu. Odgovori na slede}a pitawa i odgovore unesi u tabelu. Koji oblici reqefa postoje u mom mestu i wegovoj okolini? Kako oni izgledaju? ravnica bre`uqak brdo planina potok reka 63

64 Od kakvih materijala su napravqeni predmeti DRVO METAL TKANINA STAKLO 64 Pogledaj slike i razmisli o tome od ~ega su napravqeni ovi predmeti. Spoj svaki predmet sa odgovaraju}om fiokom. Od kojih materijala mo`e da se napravi ~a{a? Nacrtaj jo{ neki predmet i spoj ga sa fiokom kojoj pripada.

65 Osobine materijala Meko Tvrdo Providno Neprovidno Posmatraj ove predmete. Koji od wih su meki, a koji su tvrdi? Koji od wih su providni, a koji neprovidni? Zaokru`i svaki predmet odgovaraju}im bojama, kao {to je zapo~eto. 65

66 Kako oblikujemo materijale Oblikujemo papir Posmatraj slike i napi{i ispod wih kako sve mo`e da se oblikuje papir. Papir je materijal koji se lako oblikuje. Mo`emo ga oblikovati rukama ili pomo}u makaza, lepka i dr. Napi{i {ta sve ume{ da napravi{ od papira. Oblikujemo `icu Uzmi komad tanke, mekane `ice. Savijawem napravi od we neki oblik. Nacrtaj oblik koji si ti napravio. Napi{i koji su na~ini oblikovawa `ice. Namotaj `icu oko olovke. Izvuci olovku. Dobi}e{ jedan novi oblik. To je opruga. Gde se ona koristi? Probaj da je iste`e{ i sabija{. 66

67 Oblikujemo testo Napravi testo od vode i bra{na. Neka ti pomogne neka odrasla osoba. Posmatraj naredne slike i poku{aj da isto izvede{ sam. Testo je materijal koji mo`e{ da oblikuje{ na razne na~ine: rukama ili nekim predmetima, kao {to su oklagija, modlice, no` itd. Testo mo`e da se na toploti pe~e, pr`i ili kuva. Napi{i {ta sve mo`e da se napravi od testa. Pogledaj slike i napi{i koji su na~ini oblikovawa testa. modlica mali kalup pomo}u kojeg se oblikuje ~vrsto ume{eno testo u vidu zvezde, srca, kruga i sl. (obi~no za kola~e i suve poslastice) 67

68 [ta smo nau~ili PRIRODA VAZDUH VODA ZEMQI[TE SUNCE osobine providan bez mirisa osobine providna bez mirisa bez ukusa razlikuje se po boji vla`nosti rastresitosti svetlost nalazi se svuda oko nas nalazi se u barama rekama jezerima morima okeanima toplota Upi{i oblike reqefa koji nedostaju. REQEF oblik zemqine povr{ine potok ravnica bre`uqak planina Napi{i od kojih materijala mo`e da se napravi tawir. Napi{i {ta sve mo`e da se napravi od stakla. 68

69 ^ETVRTI DEO VEZA I NE@IVE PRIRODE U^I]EMO O: Sun~evoj svetlosti i toploti vezi izme u `ive i ne`ive prirode o tome kako se Sunce kre}e o tome kako se pravi hleb TVOJ ZADATAK ]E BITI: da izvede{ ogled s japanskom qubi~icom da izvede{ ogled s p{enicom i pasuqem da prati{ vremenske prilike tokom jedne sedmice da re{i{ zimsku ukr{tenicu 69

70 Sun~eva svetlost i toplota VA@NO JE ZNATI: Bez Sun~eve svetlosti i toplote ne bi bilo `ivota na Zemqi. BEZ SUN^EVE SVETLOSTI I TOPLOTE MOJE BOJE NE BI BILE OVAKO JARKE. U prole}e, leto i ranu jesen biqke SUNCE rastu, listaju, cvetaju i donose plod. ZAGREVA Zimi se pritaje i ~ekaju prole}e da ja~e sine sunce. VAZDUH, VODU I ZEMQU. SVE RASTE, SVE KLIJA, KAD SUNCE SIJA! KADA SUNCE GREJE, HRANE SVUDA IMA I NIJE MI ZIMA! SUNCE ZAGREVA VAZDUH, VODU I ZEMQU. Posmatraj ovu sliku. Napi{i za{to se svi raduju suncu. [ta se de{ava s vodom kada sunce jako greje? Dok si leti hodao bos, koje tlo je bilo najmawe toplo: zemqa, pesak, trava ili kamen? Napi{i kako mo`e{ da za{titi{ ko`u da ti ne izgori na jakom letwem suncu. 70 Objasni za{to je tebi potrebno sunce. Za{to je potrebno zecu i drugim `ivotiwama? Za{to je neophodno biqkama?

71 Svetlost i senke pre podne podne posle podne Oboj Ivanovu senku. Ako je Ivanovo odelo u boji, koje }e boje biti wegova senka? Opi{i kako se Ivanova senka mewa tokom dana. Kakva je pre podne, a kakva u podne? Razmisli pa ka`i kako se po izgledu senke mo`e otprilike odrediti koliko je sati. sun~ani sat naprava koja meri vreme po sun~anom danu prema polo`aju sunca; senka koju baca {tap zaboden u zemqu pomera se, pa pokazuje vreme na broj~aniku koji je nacrtan na tlu Pove`i svaku ruku s wenom senkom. Uve~e, uz svetlost lampe, pravi ovakve senke na zidu svoje sobe. Za{to nastaje senka? Zato {to zraci sunca ne mogu da pro u kroz predmete i bi}a koji nisu providni. 71

72 Kako se Sunce kre}e jutro pre podne podne posle podne ve~e 72 Posmatraj ove slike. Kakav je polo`aj Sunca na nebu u toku dana? Kako se mewaju senke? Opi{i gde je Sunce u podne. Posmatraj zalazak Sunca. Kakve su tada boje na nebu? [ta si jo{ zapazio?

73 Kakvo je vreme Prati vremenske prilike u toku jedne sedmice. Upi{i za svaki dan odgovaraju}i znak. sun~ano promenqivo obla~no ki{a sneg jak vetar slab vetar dani pre podne vreme posle podne prognoza za sutra ponedeqak utorak sreda ~etvrtak petak subota nedeqa Kakvo }e vreme biti sutra? Evo nekih znakova koji }e ti pomo}i: Dim iz dimwaka se di`e pravo uvis lepo vreme. Dim se spu{ta ka zemqi lo{e vreme. Mesec jasan na nebu lep dan. Mesec sa prstenom okolo ki{a. O ovome mo`e{ pro~itati ne{to vi{e u kwizi "[kola u prirodi" (Kreativni centar, str. 14) 73

74 Ogled s japanskom qubi~icom Napi{i {ta se dogodilo posle nedequ dana sa listom u ~a{i. [ta se dogodilo sa listom koji je ostao pored ~a{e? Otkini dva lista japanske qubi~ice. Jedan list stavi u ~a{u s vodom, a drugi stavi pored ~a{e. Narednih dana zapi{i i nacrtaj {ta se doga a. Kada list pusti dovoqno `ilica, presadi ga u saksiju sa zemqom. Pazi da saksija bude okrenuta ka suncu! [ta je jo{ potrebno da bi biqka rasla? Saksiju sa cve}em poklopi praznom kutijom. Biqka }e ostati bez svetlosti, vode, a ne}e imati ni dovoqno vazduha. Posle nedequ dana napi{i {ta se dogodilo: Ovde napi{i {ta je sve potrebno biqci da bi rasla. 74

75 Zasadimo p{enicu U posudu sa zemqom posej zrna p{enice. Okreni ih ka suncu i zalij ih vodom. Posle nekoliko dana iz zrna }e izbiti koren~i}i nadole, a stabaoca nagore. Uz pomo} sunca i vla`ne zemqe p{enica brzo raste. Zasadimo pasuq U posudu sa zemqom zasadi zrno pasuqa. Okreni posudu ka suncu i zalij. Narednih dana neguj biqku. Napi{i i nacrtaj {ta se doga a. 75

76 Pri~a o hlebu 1. U jesen se poseje `ito. Zemqa pokrije zrna. 2. U vla`noj zemqi klijaju zrna: nadole raste koren~i}, a nagore ni~u stabqike. 3. Preko zime je dobro da biqke pokrije sneg. On ih {titi od mraza. 4. U prole}e sunce zagreje zemqu. Stabqike rastu i klasaju. 5. Jako letwe sunce poma`e da zrna u klasu sazru. 6. Kad `ito sazri, dolazi kombajn da ga ovr{e i po`awe. Zrnevqe `ita se pakuje u xakove. 7. Xakovi sa zrnevqem `ita nose se u mlin. Mlinsko kamewe meqe zrna i pravi bra{no. 9. Testo onda narasta, pa se uobli~i u vekne. 10. Zatim se testo stavi u pe}nicu da se pe~e. 8. Od bra{na, vode, malo soli i kvasca zamesi se testo. MQAC, MQAC! KAKO JE UKUSNA KORICA HLEBA! 76 `ito biqka od ~ijeg se zrnastog ploda mlevewem dobija bra{no za hleb (p{enica, je~am, ra`, ovas i sl.) `eti poqoprivrednom ma{inom ili srpom kositi `ito vre}i (vr{em) odvajati zrelo zrnevqe `ita iz klasja

77 Recept za hleb (Hleb mesimo uz pomo} odrasle osobe) [ta ti je potrebno: 2 {oqe bra{na 1 ka{i~ica suvog kvasca 1 ka{i~ica {e}era 1 {oqa tople vode 1 ka{i~ica soli bra{no voda kvasac {e}er so 1. U dubqi sud sipaj dve {oqe bra{na. U sredini napravi rupu. U wu sipaj kvasac, {e}er i malo tople vode. Sa~ekaj dok kvasac ne naraste i postane mehurast. 2. U ostatku tople vode rastvori so. Sve sipaj u sud. Malo prome{aj varja~om, a zatim mesi rukama. Kada testo dobro zamesi{, pokrij sud ~istom krpom. 3. Kad testo naraste, sipaj ga na dasku posutu bra{nom. Jo{ jednom ga rukama dobro umesi. 4. Ponovo stavi testo u sud i pokrij ga krpom. Ostavi ga da stoji pola sata. 5. Podma`i uqem pleh za pe~ewe. Od testa napravi okrugle hlep~i}e. Stavi ih u pleh i peci u rerni. Kad se ispeku, izvadi ih iz pleha i prekrij krpom. A posle... PRIJATNO! Razmisli pa napi{i za{to narod za nekog ~oveka ka`e: On je dobar kao hleb. 77

78 Pratim promene u prirodi zima u {umi OTKAKO JE DO[LA ZIMA HRANE MAWE IMA. MMM. BA[ MI SE SPAVA... ZEC, VEVERICA I LISICA GALAME I NE DAJU MI MIRA. NEMOJTE DA ME BUDITE DO PROLE]A! UH, UH! SNEG JE DUBOK, A ZEKA BRZ. 78 Pogledaj ovu sliku i objasni {ta zapa`a{: 1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima. Uporedi sa slikom {ume u jesen sa strana

79 IMAM PUNO GNEZDO LE[NIKA I ORAHA. WAM, WAM! NAPOQU JE HLADNO, ZATO SAM SE SKLONIO U DUPQU. IZA]I ]U KASNIJE DA POTRA@IM HRANU. JURI ME GLADNA LISICA. KA@ITE GDE DA SE SAKRIJEM! hranilica ovde ozna~ava napravu na koju se stavqa hrana za `ivotiwe ZIMA JE DUGA I SU GLADNE. HAJDE DA NAPRAVIMO HRANILICE! Obi i obli`wu {umu ili park. [ta zapa`a{ na drve}u? Da li si video neke `ivotiwe? Napi{i i nacrtaj u svesci {ta si zapazio. 79

80 Poma`emo pticama Pravimo hranilicu od da{~ica [ta nam je sve potrebno: - nekoliko da{~ica: (3 komada) - jedan drveni stub (2 komada) - kra}i stubi}i (4 komada) ZAMOLI]U DEDU DA MI POMOGNE! - testera - ekseri - pomo} odraslog Pravimo hranilicu od {i{arke [ta nam je sve potrebno: - {i{arka bora - semenke (suncokreta, p{enice...) - mrvice hleba - maslac ili margarin - par~e kanapa OVO MO@EMO SAMI DA NAPRAVIMO! Izme{aj semenke, mrvice hleba i maslac. Ovim napuni {i{arku bora, pa je ve`i kanapom i oka~i o granu. Neka se ptice slade! 80 Prona i u enciklopediji ili leksikonu zanimqivosti o pticama selicama. Ispri~aj u odeqewu {ta si prona{ao.

81 Medin zimski san Medved je velika spavalica. U jesen po~iwe da se sprema za zimski san. Trudi se da pojede {to vi{e hrane. Na sve strane tra`i pe}inu, udubqewe ili gust grm. Ako ga ne na e, onda iskopa rupu pored oborenog stabla. Svoje skloni{te oblo`i li{}em i travom, da bi bilo mek{e i toplije. U wega se uvu~e pre nego {to padne sneg. Za{to? Da tragovima u snegu ne bi odao gde se nalazi. U skloni{tu ostaje budan jo{ mesec dana. Kad bude siguran da ga niko nije otkrio, tone u dubok san. Probudi}e se tek u prole}e. Mama medvedica prekida zimski san da bi okotila mlade. Do kraja zime ona ih u skloni{tu doji svojim mlekom. U prole}e mama s wima izlazi u prirodu i u~i ih da se pewu po drve}u, da love ribu i tra`e drugu hranu. Re{i zimsku ukr{tenicu. 1. Sport na ledu Pada iz sne`nog oblaka Mesec u kojem po~iwe zima. 4. [ta ti je potrebno kad padne sneg? 2) P 3) 1) 4) Z I M A Napi{i koje sve `ivotiwe imaju obi~aj da spavaju zimi. Podvuci u tekstu re~enicu u kojoj se govori o tome za{to se medved uvla~i u pe}inu pre nego {to padne sneg. 81

82 Iz leksikona DETLI] Detli} je {arena lepa ptica ~ije se kqucawe tup-tup-tup ~esto ~uje sa u {umama i vo}wacima. Ima {iqat i ~vrst kqun kojim lomi koru drveta. Tu pronalazi bubice, crvi}e i mrave. Voli da jede i razne semenke. Dok kquca, detli} se oslawa na ~vrst rep, pa izgleda kao da sedi na klupi. On je ptica stanarica. U stablu nekog natrulog drveta sam bu{i rupu i gradi gnezdo. Mama detli} pola`e jaja iz kojih se izlegu golu`dravi mladi. Mama i tata ih hrane i greju svojim telima sve dok ne porastu i ne nau~e da lete. SENICA Senica je mala {umska ptica peva~ica. Ima lepo {areno po {umama, vo}wacima i u blizini ku}a. Hrani se mu{icama, bubama, gusenicama i crvi}ima koje nalazi u kori drveta. Korisna je, jer {titi vo}ke od {teto~ina. Gnezdo obi~no pravi u {upqinama drve}a. Obla`e ga travom i perjem da bi bilo mek{e i tu snese jaja. Kada se mladi izlegu, mnogo su gladni. Mama i tata im vi{e puta u toku dana stavqaju u kqun raznu hranu. Kad porastu, pti}i u~e da lete. Senica je ptica stanarica, preko zime se ne seli. Zimi je te{ko na}i hranu, pa je dobro pomo}i senici i staviti mrvice u hranilice. 82 Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori o mladuncima detli}a i mladuncima senice. Kako se ogla{ava senica? Pro~itaj pri~u Senica i drvo u ^itanci na 108. strani.

83 Sne`ne pahuqe ^arobne sne`ne zvezdice Oblaci su sa~iweni od mno{tva vodenih kapqica. Kada je zimi veoma hladno, kapqice se pretvaraju u ledene zvezdice koje padaju iz sne`nih oblaka na zemqu. To su pahuqe. Kako one izgledaju? To }emo saznati pomo}u ogleda. Potrebno ti je: - da napoqu pada sneg - da ima{ lupu Pusti pahuqu da ti padne na rukavicu ili na rukav. Posmatraj je kroz lupu. Vide}e{ kako je lepa. Ako pogleda{ jo{ neku, zakqu~i}e{ da je svaka razli~ita. Poku{aj da ih ovde nacrta{. Ovde zapi{i {ta se dogodilo po{to ti je pahuqa pala na dlan. Pahuqe od papira Potrebno ti je: - beli papir - makaze Savijaj papir kao na slikama. Seckaj ga po obodu na razne na~ine. Onda ga rasklopi. 83

84 [ta smo nau~ili `iva priroda PRIRODA ne`iva priroda QUDI VAZDUH BIQKE me usobno su povezani VODA SUNCE KAKO SE SUNCE KRE]E KADA JE SUNCE U TOKU DANA NA NAJVI{OJ TA~KI NA NEBU? ZAOKRU@I. UJUTRU U PODNE PREDVE^E 84

85 PETI DEO ORIJENTACIJA U PROSTORU I VREMENU U^I]EMO O: kretawu, o tome kako se ko kre}e, za{to se pokre}e danima u nedeqi kalendaru praznicima vesnicima prole}a TVOJ ZADATAK ]E BITI: da objasni{ kako nastaju talasi na vodi da ispri~a{ {ta radi{ od ku}nih poslova da objasni{ kako treba do~ekati goste da na kalendaru zaokru`i{ za tebe va`ne datume da smisli{ i napi{e{ razgovor izme u visibabe i detli}a 85

86 Kako se ko kre}e Objasni i napi{i ispod sli~ica kako se ko kre}e. 86 [ta se br`e kre}e: drvena kugla ili drvena kocka? Za{to? Proveri koja fla{a }e prva da se spusti: ona koja se kotrqa niz mokru ili ona koja se spu{ta niz suvu povr{inu. Za{to?

87 Kamion se pokre}e zato {to ga... Za{to se pokre}e VU^EM GURAM Razmisli pa zaokru`i: kada je lak{e (L), a kada te`e (T) ne{to pokrenuti? Za{to? T L T L T L T L T L T L Objasni na koja tri na~ina mo`e{ da primakne{ stolicu do nekog stola. Kako nastaju talasi na vodi? 87

88 Dani u nedeqi Nabroj dane u nedeqi. Za{to je va`no da ih zna{? Ovde upi{i {kolski raspored ~asova. Za svaki dan upi{i jo{ ne{to {to voli{ da radi{. ponedeqak utorak sreda ~etvrtak petak subota nedeqa Za stolom sede: mama, tata, Na a i wena sestra. Svakoga dana mewaju mesto za stolom u smeru strelice. Na slici se vidi kako su sedeli u ponedeqak. Ti napi{i na tawirima kako }e sedeti u ~etvrtak. PONEDEQAK ^ETVRTAK TATA NA\A MAMA SESTRA Ako je danas sreda, koji je dan bio ju~e? Ako je ju~e bila subota, koji }e dan biti sutra? Objasni {ta uvek radi{ u ku}i. [ta nikada ne radi{? [ta ponekad radi{? 88

89 Jedan moj dan PODNE PRE PODNE POSLE PODNE VE^E JUTRO NO] PO^IWE KADA SUNCE ZA\E, A ZAVR[AVA SE KAD SUNCE. Seti se {ta radi{ u toku dana. Koje je sada doba dana? Koje je doba dana pro{lo? Koje doba dana sledi? Prona i i upi{i re~i koje odgovaraju odre enom dobu dana. u~ewe obla~ewe umivawe u`ina Dobar dan! gimnastika prawe zuba Laku no}! igrawe ve~era {kola spavawe doru~ak gledawe televizije Dobro jutro! ru~ak ustajawe kupawe Re~ dan ima vi{e zna~ewa: 1. dan je period od izlaska do zalaska sunca, vreme dok je svetlo 2. dan je vreme od pono}i do slede}e pono}i 3. dan je odre eni deo nedeqe koji ima posebno ime 4. dan je odre eni datum u mesecu 89

90 Moj kalendar 90 Zaokru`i na kalendaru za tebe va`ne datume: tvoj ro endan, ro endan tvoje mame, zavr{etak {kolske godine i drugo.

91 Praznujemo Danas je Majin ro endan. JA ]U MAJI POKLONITI KWIGU. POMOZI MI DA NAPI[EM POSVETU. Moj ro endan je. Tada }u napuniti godina. DRU[TVO, HVALA VAM NA POKLONIMA. BA[ SAM SRE]NA! Najvi{e bih `eleo da mi poklone:. Na ro endan }u pozvati:. Objasni kako treba do~ekati goste. Kada govorimo ove qubazne re~i: dobro do{ao, izvoli, molim te, hvala, prijatno, izvini? 91

92 Moj plan parka U SREDINI nacrtaj fontanu. GORE LEVO nacrtaj jezerce. MORA]U DA SMISLIM GDE ]U QUQA[KU, TOBOGAN, PEWALICU...! DOLE LEVO je klupa. NA klupi sedi{ ti. ISPOD klupe je tvoja lopta. GORE DESNO nacrtaj drvo. DOLE DESNO zasadi cve}e. 92 Zamisli da treba da se uredi park u tvom mestu. Kako ga zami{qa{? Nacrtaj plan wegovog ure ewa. Ne{to ti je ve} zadato. Ne{to smisli sam, pa napi{i i nacrtaj. Prati uputstvo!

93 Kapa od papira [ta sve mogu da napravim ZA KAPU SU MI POTREBNE... NAPRAVI]U JEDNU I ZA MAJU! Napravi plan svega onoga {to `eli{ sam da napravi{. Ho}u da napravim 1. Pticu od krompira 2. [ta mi je sve potrebno 1 krompir 4 ~a~kalice no@ Da li mi je uspelo (moji utisci) Obojio sam pticu. Izgleda kao paun

94 Pratim promene u prirodi prole}e u {umi I JA PRAVIM GNEZDO ZA MOJE MLADUNCE. TUP, TUP. OVDE PRAVIM RUPU ZA GNEZDO. AL SAM GLADAN! GDE LI JE ONAJ ZEC? OGLADNEO SAM! RIJEM PO ZEMQI DA NA\EM NEKU BUBICU ILI GLISTU. 94 Pogledaj ovu sliku i objasni {ta zapa`a{: 1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima. Uporedi sa slikom {ume u jesen sa strana i sa slikom {ume tokom zime sa strana

95 PRAVIMO GNEZDO ZA NA[E MLADE. EVO VESNIKA PROLE]A! HEJ, MAJO, VRATIO SE SLAVUJ! JUHUUU! DETELINA I MLADO ZEQE! BA[ MI PRIJA SUNCE! Poseti obli`wu {umu. [ta se u woj promenilo u prole}e? Napi{i po ~emu si prepoznao da je prole}e stiglo u {umu. 95

96 Vesnici prole}a Sunce ja~e greje. Sneg se polako topi. Ispod wega proviruju prvi cvetovi visibabe, kukureka i jagor~evine. Oni najavquju radosnu vest: STIGLO JE PROLE]E! Obi i okolinu i prona i vesnike prole}a. VISIBABA KUKUREK JAGOR^EVINA Iz zemqe izrasta malo stablo i dugi zeleni listovi. Na kraju stabla visi beli mirisni cvet. Zima jo{ nije pro{la, a nestrpqivi kukurek se rascvetao. Biqka je lepa i ne`na, ali i otrovna! [iroki zeleni listovi rastu nisko pri zemqi. Na tankim stabqikama cvetaju `uti cvetovi. Oni imaju po pet srcastih latica. Re{i prole}nu ukr{tenicu: 1. drugi prole}ni mesec 2. prvi prole}ni mesec 3. ptica selica koja voli da gradi gnezdo na dimwacima ku}a 4. jedna ptica selica 5. prole}ni beli, miri{qavi cveti}i koji podse}aju na zvon~i}e 6. livadski cvet `ute boje 7. ptice koje se zimi sele u toplije krajeve : Objasni kako kod nacrtanih biqaka izgledaju: 1. stablo 2. listovi 3. cvet. Uporedi biqke po izgledu. O svemu {to se nedovoqno vidi na crte`ima saznaj ne{to vi{e.

97 Prole}ni ka}un Na se rascvetao veliki prole}ni. Iz su ga posmatrali, i. re~e: Verovatno se sme{i mom kosmatom, jer stalno gleda u wega. Ne, re~e. Sme{i se mojim dugim. Ma, ne!, naquti se. Zar ne vidite kako buqi u moje i osmehuje mi se? Nemojte se prepirati, zacvrkuta. se sme{i i sun~anom prole}u! je bila u pravu., i su se postideli. je povila rep, je savio u{i, a se brzo sakrio u svoju ku}icu. Preveo sa slovena~kog: S.M. Ispri~aj kako zami{qa{ ka}un koji se sme{i prole}nom suncu. Smisli i napi{i prole}ni razgovor izme u visibabe i detli}a. Umesto nekih re~i neka budu tvoji crte`i. 97

98 Iz leksikona QUBI^ICA Cvet qubi~ice najavquje dolazak prole}a. On je tamnoqubi~aste boje i opojno miri{e. Qubi~ica raste u {umama, na obalama reka i potoka, na livadama, u parkovima i ba{tama. Listovi su joj zeleni, srcastog oblika. Qubi~ica je lekovita biqka. MASLA^AK Masla~ak je biqka koja raste svuda po livadama i parkovima. Ima svetlo`uti cvet koji se uve~e zatvara, a ujutru, kad grane sunce, otvara. Na wega rado sle}u p~ele i skupqaju slatki prah. Od mladog li{}a masla~ka pravi se ukusna salata. Kada cvet masla~ka uvene, ostaje seme koje raznosi vetar. 98 Da li zna{ da razlikuje{ miris qubi~ice od mirisa zumbula? Da li si nekada duvao u masla~ak i od semena pravio avion~i}e? Predlo`i dru{tvu da se u prirodi igrate poga awa mirisa raznih biqaka. Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori o tome gde rastu qubi~ica i masla~ak.

99 Laste su se vratile Laste su ~itave zime bile u Africi. Tamo im je bilo toplo i imale su dovoqno hrane. Sada su se vratile. Do{le su u svoja stara gnezda ispod krovova ku}a. Videle su da gnezda treba popraviti. Brzo su se dale na posao. Donosile su blato, suve vlati trave, paperje. Radile su vredno i radosno su cvrkutale. Uskoro }e mama lasta da snese jaja. Iz wih }e se izle}i pti}i. Roditeqi }e stalno donositi mu{ice, bubice i crvi}e, jer mladunci treba da porastu. Jednoga dana po~e}e da u~e kako se leti. Na jesen }e i oni u toplije krajeve. Upi{i nazive ptica u ukr{tenice. Neka ti slike pomognu. kukavica, slavuj, {eva, grlica, lasta, crvenda} sova, {tiglic, jarebica, detli}, svraka, kos, kobac, vrana, vrabac Podvuci u tekstu re~enice koje govore o tome kako laste prave gnezdo. Drugom bojom podvuci re~enice koje govore o mladuncima laste. 99

100 [ta smo nau~ili 1 GODINA IMA 12 MESECI. U 1 GODINI SU 4 GODI[WA DOBA. 1 MESEC IMA 30 DANA ILI 31 DAN, OSIM FEBRUARA KOJI IMA MAWE DANA. I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII DAN - JUTRO - PRE PODNE - PODNE -POPODNE -VE^E 1 NEDEQA IMA 7 DANA PONEDEQAK, UTORAK, SREDA, ^ETVRTAK, PETAK, SUBOTA, NEDEQA

101 [ESTI DEO U^I]EMO: o tome za{to qudi prave ku}e o tome {ta sve qudi rade o opasnostima o lepom pona{awu o saobra}ajnim znacima o saobra}aju o primawu i slawu poruka o planu akcije TVOJ ZADATAK ]E BITI: da re{i{ test i utvrdi{ da li `ivi{ zdravo da re{i{ zadatke sa zabavne strane da napravi{ telefon od plasti~nih ~a{a da odgovori{ na pitawa iz livadskog kviza da proveri{ znawe o godi{wim dobima 101

102 Za{to qudi prave ku}e [ta bi bilo kad qudi ne bi imali ku}e? Da bi se za{titili od ki{e, snega, vetra i divqih zveri, qudi su po~eli da prave skloni{ta. Prvo su to bile pe}ine, a onda su po~eli da grade kolibe od grana i li{}a. Kasnije su gradili boqe ku}e: od drveta, zemqe, kamena ili nekog drugog materijala. 102 Da li znate bajku Tri praseta? Kakve su ku}e pravili prasi}i? Nacrtaj ovde tri wihove ku}e.

103 Ku}e su razli~ite Ovako su u Srbiji izgledale ku}e na{ih pradedova. Da li ovakve ku}e jo{ uvek postoje? indijanski {ator eskimski iglo koliba od blata afri~kih plemena kineska ku}a na vodi Pogledaj ove slike. Na svetu postoje razli~iti narodi i oni grade razli~ite ku}e. Spoj svaku ku}u sa odgovaraju}im likom. Za{to Indijanci prave {atore? Za{to Eskimi prave ku}e od leda? Za{to je qudima u Africi dovoqna ku}a od pru}a? Za{to se prave ku}e na vodi? 103

104 Zanimawa qudi - {ta sve qudi rade Ispri~aj koja su zanimawa tvojih roditeqa. Posmatraj {ta ko radi na ovim slikama. Ka`i koji su nazivi zanimawa ovih qudi. Po ~emu ih prepoznaje{? Zamisli da radi{ jedan od ovih poslova. Za{to bi ti taj posao bio zanimqiv? Napi{i {ta bi `eleo da bude{ kad poraste{. 104

105 Za{to postoje razna zanimawa Ispri~aj {ta ko radi na ovim slikama. ^ime se bave qudi sa ovih slika? Kako su wihova zanimawa povezana? Da li bi jedan ~ovek mogao da obavi sve ove poslove? Zakqu~i za{to postoje razna zanimawa. Dopi{i: Zanimawa sa slika u vezi su sa KW M 105

106 ^uvam svoje zdravqe Doru~kujem. Igram se i {etam u prirodi. Posle jela perem zube. Kad u em u ku}u uvek operem ruke. Popijem {oqu mleka. Spavam najmawe 9 sati. 106 Da li se trudi{ da zdravo `ivi{? Proveri u ovom testu {ta od ovoga radi{ svakoga dana. U svaki kvadrati} upi{i DA ili NE.

107 Kupam se. Jedem vo}e. Jedem povr}e. Popijem 4 ~a{e vode. Smejem se i dobro sam raspolo`ena. Izbroj na koliko si pitawa odgovorio sa DA. 7 ili vi{e DA `ivi{ zdravo. mawe od 7 DA razmisli o tome {ta bi mogao da u~ini{ da bi zdravije `iveo. 107

108 Opasnosti VRELA VODA SLOMQENO STAKLO Igrao si se napoqu i isprqao ruke. Odlazi{ da ih opere{. Kada si okrenuo slavinu, video si da se voda pu{i. [ta da uradi{? Sam si u kuhiwi. Ho}e{ da pije{ mleko. Sipao si ga u staklenu ~a{u. ^a{a ti je iskliznula iz ruke, pala na pod i razbila se u sitne komade. [ta da uradi{? Ne stavqaj ruke pod slavinu pre nego {to proveri{ koliko je voda topla! Kada se voda pu{i zna~i da je vrela. Budi obazriv ne dodiruj je, jer bi mogao da dobije{ bolne opekotine! Zatvori slavinu. Odvrni najpre slavinu s hladnom vodom i pusti da voda neko vreme te~e. Tek onda polako pode{avaj toplotu vode odvrtawem i druge slavine. Ne diraj slomqeno staklo rukama. Mogao bi da se pose~e{! Odmah pozovi mamu, tatu ili nekog odraslog u pomo}. Ako si bos, ne pomeraj se sve dok ne do e neko od odraslih. Ako si u cipelama, pa`qivo obi i staklo. PAZI, STRUJA! Gleda{ televiziju i odjednom vidi{ mla eg brata kako puzi ka uti~nici. Dr`i tatine kqu~eve i poku{ava da ih gurne u uti~nicu. [ta da uradi{? Brzo od brata uzmi kqu~eve ili drugi predmet koji bi mogao da gurne u uti~nicu! Pomeri brata daqe od uti~nice. Pozovi mamu, tatu ili nekog starijeg i obavesti ih o tome. Ne ~ekaj da se zavr{i emisija! Ako mora{ da iza e{ iz sobe da bi pozvao pomo}, povedi sa sobom i mla eg brata. 108 Da bi izbegao opasnost, treba da zna{ jo{ neka pravila pona{awa. Na primer da li je dobro prilaziti nepoznatom psu? Da li je dobro tr~ati pored wega?

109 Opasnosti NEKOME JE POZLILO Nekome u ku}i je pozlilo. Ti si sam sa wim. [ta da uradi{? Ako je neko od odraslih u blizini, odmah ga pozovi! Ako u blizini nema odraslih osoba, pozovi telefonom slu`bu hitne pomo}i na broj 94. PO@AR Neko je zaboravio da iskqu~i peglu. Ti si sam u ku}i, ispod pegle je ve} po~elo da gori. [ta da uradi{? Odmah pozovi nekog odraslog! Seti se da pozove{ telefonom vatrogasnu slu`bu. Wihov broj je 93. Ako si sam, brzo iza i iz stana! POPLAVA Zapazio si da je umivaonik pun vode i da se ona preliva i lije po podu. Smisli i napi{i {ta }e{ tada uraditi. [ta da uradi{? Va`ni brojevi telefona: Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo}

110 Lepo pona{awe Za{to je va`no da se lepo pona{amo? Zato {to se tada lepo ose}amo. Zato {to se tada i drugi oko nas lep{e ose}aju. Kako se pozdravqamo ZDRAVO! Ba{ je lepo kad se javi{, sa osmehom kad pozdravi{: Dobro jutro! starijima. Zdravo! svojim drugarima. Kako se predstavqamo Zdravo, ja sam Bole! Drago mi je, ja sam \ole. Tvoj osmeh i naklon blag, svakome je tada drag. ZDRAVO, JA SAM BOLE! DRAGO MI JE, JA SAM \OLE! 110

111 Za{to se ka`e da je lep onaj koji se lepo pona{a? Za koga ka`emo da se ru`no pona{a? Kako se nekome obra}amo HVALA! Izvinite, gospo o, gde je Cvetna ulica? Molim Vas, gospodine, da l je tamo pijaca? Pomo} ve}a ili mala na kraju se ka`e: Hvala! Kako razgovaramo s nekim MISLIM D A SI IPAK TI U PRAVU! Sagovornika gledamo i pa`qivo slu{amo. Sagovornika ne prekidamo dok govori. Govorimo svoje mi{qewe. Nekada je va`no da doka`emo da smo u pravu. Nekada je va`no da prihvatimo da nismo u pravu. Ve`bajte pravila lepog pona{awa. 111

112 Poma`em u ku}i Posmatraj ove slike. Razmisli o tome {ta ti radi{ u ku}i. Ako neki od ovih poslova redovno obavqa{, kru`i} oboj zelenom bojom. Ako neki posao ne radi{, a mogao bi, kru`i} oboj plavom bojom. Kod poslova koje ne bi trebalo da radi{ sam, kru`i} oboj crvenom bojom. 112 Izbroj zelene kru`i}e. Ako ih ima 5 ili vi{e od 5, to zna~i da dosta poma`e{ u ku}i. Bravo! Ako ima{ 4 ili mawe od 4 zelena kru`i}a, razmisli o tome kako bi mogao vi{e da poma`e{.

113 Saobra}ajni znaci Posmatraj ove saobra}ajne znake i objasni {ta oni zna~e. Zaokru`i one znake koje sre}e{ na putu do {kole. Pogledaj kako treba da se kre}u pe{aci kada nema trotoara. Sigurno si zapazio da oni treba da se kre}u pored kolovoza tako da im vozila dolaze u susret. Za{to je dobro da se tako kre}u? 113

114 Saobra}aj SEMAFOR STOJ! ^as je crven, ~as je `ut, ^as je vedar, ~as je qut. Drugo oko zna~i: PAZI! Mo`e ne{to da te zgazi. STOJ! SRE]AN PUT! Prvo oko zna~i: STOJ! Da ne bude posle joj! Tre}e zna~i: SRE]AN PUT! Ne zameri {to sam qut. PAZI! Ivica Vawa Rori} SRE]AN PUT! kolovoz je deo ulice ili puta kojim se kre}u kola, vozila trotoar je malo izdignut i poplo~an ili asfaltiran put za pe{ake s obe strane ulice 114 Ovo je raskrsnica. Na jednom semaforu su ozna~ene boje. Razmisli, a zatim pravilno oboj ostale semafore.

115 1. Kako prelazim ulicu KAD ULICU JA PRELAZIM, PRVO STANEM, DOBRO PAZIM POGLEDAM LEVO: DA LI NEKO IDE? POGLEDAM DESNO: DA LI NEKO IDE? PONOVO GLEDAM LEVO. POSLE GLEDAM DESNO. 6. URAAA! PRE[LA SAM! Posmatraj kako Maja prelazi ulicu. Ova pravila su veoma va`na. Koristi ih! Prema ovim slikama ve`baj u odeqewu prela`ewe ulice. 115

116 Saobra}aj nekad i sad VAZDU[NI VODENI DRUMSKI NEKAD SAD 116 Posmatraj slike i zakqu~i kakav je saobra}aj bio nekada, a kakav je danas. Napi{i ispod svake slike {ta zapa`a{.

117 @ELEZNI^KI PO[TANSKI NEKAD HEJ, IVANE! POGLEDAJ GDE SAM! SAD KAD ZAVR[IM DRUGI RAZRED I JA ]U VOZITI AVION! Raspitaj se kod starijih kako su oni nekada putovali. Objasni {ta si o tome saznao. 117

118 [aqemo i primamo poruke HALO, OVDE JE MAJA. ZDRAVO, IVANE! [TA IMA NOVO? ZDRAVO, MAJO! POGLEDAJ KROZ PROZOR! PADA PRVI SNEG! Zamisli da si prodavac zimskog sladoleda. Smisli i napi{i reklamu za zimski sladoled. Zamisli da si na zimovawu. Napi{i razglednicu nekome koga voli{. Ne zaboravi adresu! 118 Recimo da si kod druga i da `eli{ da ostane{ du`e nego {to si se dogovorio s roditeqima. [ta }e{ tada uraditi?

119 Smisli i napi{i vest koju je objavila televizija o prvom snegu i dolasku zime. Dragi gledaoci, Napi{i kako sve mogu da se po{aqu poruke. vest na radiju Napravi telefon od plasti~nih ~a{a 1. Uzmi dve plasti~ne ~a{e i ~iodom im po sredini probu{i dno. 2. Provuci kanap kroz rupe i na svakom kraju ve`i ~vor. 3. Zajedno sa drugom zategni kanap. Prisloni uvo na ~a{u. 4. Neka tvoj drug po~ne razgovor, koriste}i svoju ~a{u kao mikrofon. Iz ~a{e }e{ za~uti glas svog druga. Ako zna{, objasni kako se ukqu~uje ra~unar i kako zapo~iwe s radom neki program. 119

120 Recept NEOBI^NI NAPITAK OD RAZNOG VO]A (recept za 4 osobe) Pravi se uz pomo} roditeqa! 2 pomoranxe EVO [TA TI JE SVE POTREBNO 2 {oqe jagoda ZA PRIPREMU OVOG NAPITKA: 2 banane 1 litar soka od pomoranxe 1 ~a{a soka od ananasa 6 ka{ika {e}era 1. Prvo pripremi jednu dubqu staklenu ~iniju. 2. Oqu{ti pomoranxe, a zatim ih iseci na koluti}e. Neka ti u tome pomogne neka odrasla osoba! 3. Jagode dobro operi i o~isti od peteqki. 4. Banane oqu{ti i uz pomo} nekog starijeg iseci na kolutove. 5. U staklenu posudu pore aj prvo kolutove pomoranxe. Zatim malo {e}era, jagode, ponovo malo {e}era, pa onda kolutove banana i malo {e}era na kraju. 6. Slo`eno i po{e}ereno vo}e prelij sokom od pomoranxe i sokom od ananasa. 7. ^iniju stavi u fri`ider da odstoji pola sata. 8. Na kraju napitak sipaj u {iroke ~a{e i u wih stavi ka{i~ice. U svaku ~a{u mo`e{ dodati po 1 kockicu leda. Ovaj napitak mo`e biti zanimqivo poslu`ewe gostima. Prijatno! 120 Koje praznike slavi tvoja porodica? Kako se pripremate za slavqe? Kako do~ekujete goste? ^ime ih poslu`ujete?

121 Zabavna strana Re{i zagonetku. Belo je kao guska, ga~e kao guska, a nije guska. Re{i ukr{tenicu. Nekada su po prugama i{li mali vozovi koje je pokretala vodena para. Narod ih je ponegde zvao ]IRA. Re{i dopuwalku. (nasug) Krava ima tele, patka ima pa~i}e, a ma~ke su vesele kad imaju. 1) 3) 5) 2) 4) S A O B R Re{i ukr{tenicu. Kari} 7) 9) 6) 8) 7) A ] A J 6) 2) 4) 3) 5) 1) Kada do e zima, tada pada... 2) Posle prole}a dolazi... 3) Posle subote dolazi... 4) [kolski raspust po~iwe u mesecu koji se zove... 5) Prvi mesec u godini je... 6) Mesec koji ima najmawe dana je... 7) Kada pro e 12 meseci, to zna~i da je pro{la jedna... 1) wime se prevoze putnici putevima 2) prevozi putnike i robu vazdu{nim putem 3) prevozi putnike i robu prugom 4) plovno sredstvo za prevoz putnika po vodi 5) pokre}e ga struja; prevozi putnike po gradu 6) ide po {inama; prevozi putnike po gradu 7) narodno ime za mali parni voz 8) malo plovno prevozno sredstvo 9) prevozno sredstvo koje vuku kowi 121

122 Kako ~uvamo okolinu 122 Napi{i {ta se doga a na ovim slikama. Oboj zelenom bojom kru`i} pored one slike koja pokazuje {ta je dobro za okolinu. Crvenom bojom oboj kru`i} pored slike na kojoj se prikazuje ono {to nije dobro.

123 Napravimo plan akcije [to mawe plasti~nih kesa 1. [TA JE PROBLEM? Zaga ivawe okoline plasti~nim kesama. Neki qudi ih bacaju van kanti za sme}e ili ih vetar izvla~i iz kontejnera i raznosi. Otpaci od plastike sporo se raspadaju i zaga uju prirodu. 2. KAKO DA RE[IMO PROBLEM? Napravimo dogovor u odeqewu. Neka svako od nas predlo`i ~lanovima svoje porodice da se pri kupovini u prodavnici ne uzimaju plasti~ne kese. Po imo u prodavnicu sa platnenom torbom ili korpom. Onda nam kese ne}e biti potrebne. 3. [TA JE CIQ NA[E AKCIJE? Da iz prodavnica ne uzimamo plasti~ne kese. Tako }e ih svuda biti mawe. 4. KO ]E [TA DA RADI? Ja }u to predlo`iti drugovima iz odeqewa. Izabra}emo tri u~enika koji }e o tome da brinu. 5. KADA ]EMO TO DA URADIMO? To }emo uraditi u mesecu maju. 6. ^IJU PODR[KU TRA@IMO? Tra`imo podr{ku u~iteqa i roditeqa. REZULTAT Koliko je porodica prihvatilo ovaj predlog? Za koliko je smawen broj uzetih kesa tokom nedeqe? [ta misli{ o uspehu ove akcije? akcija organizovani i zajedni~ki rad na ne~emu problem te{ko}a koju treba re{iti plan zamisao o svemu {to treba uraditi da bi se ne{to postiglo 123

124 Pratim promene u prirodi leto u {umi P^ELE SU ME IZUJEDALE, AL SAM SE DOBRO NASLADIO MEDOM. U^IM MOJE KOSI]E DA SKUPQAJU CRVI]E. URA! IMA HRANE NA SVE STRANE! MOJI MLADI SU VE] NAU^ILI DA SAMI TRA@E HRANU. U [UMI JE BA[ PRIJATNO. IMA HLADOVINE. 124 Pogledaj sliku. Ispri~aj kako izgleda {uma leti. [ta se promenilo od prole}a? [ta si zapazio: 1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima?

125 NE[TO [U[KA! MORA DA JE EVO SLATKE HRANE. STIGLE KRU[KE RANE! Obi i s nekom odraslom osobom obli`wu {umu ili ve}i park. Uo~i {ta se promenilo u odnosu na jesen, zimu i prole}e. Uporedi svoja zapa`awa o {umi sa onim {to se de{ava na ovoj slici. Napi{i {ta si zakqu~io. 125

126 Iz leksikona HRAST Hrast je veliko listopadno drvo. Mo`e da `ivi i do hiqadu godina. Raste sporo, pa mu je drvo tvrdo. Plod hrasta je `ir. Wime se rado hrane divqe sviwe, je`evi, veverice i druge {umske `ivotiwe. Od hrastovog drveta pravi se name{taj i parket. JELA Jela je zimzeleno {umsko drvo. Dosti`e veliku visinu i mo`e da `ivi veoma dugo do hiqadu godina. Listovi su joj u obliku iglica. Umesto cvetova i plodova jela ima {i{arke, koje stoje uspravno, kao sve}a. Semenkama iz {i{arki rado se hrane ptice i veverice. Od drveta jele pravi se name{taj, a od iglica i {i{arki prave se lekoviti ~ajevi i uqa. 126 ^ime je pokriven hrastov `ir? Za Novu godinu boqe je okititi ve{ta~ku nego pravu jelku. Za{to? Podvuci u tekstu re~enice koje govore o tome {ta sve mo`e da se napravi od hrastovog drveta, a {ta od drveta jele.

127 [umski plodovi BOROVNICA Raste na {umskim proplancima. Niski grmi}i borovnice imaju ukusne tamnoplave plodove od kojih se prave kola~i, xemovi, kompoti i sokovi. [UMSKA JAGODA U prole}noj travi mogu se videti beli cvetovi {umske jagode. Od wih }e postati crveni mirisni plodovi. Zasladi se! KUPINA Crni plod kupine raste na bodqikavom grmqu. Vredi se malo i ogrebati. Kupina je slatka, ukusna i zdrava. [IPAK ili [IPURAK Krajem leta grmovi {ipka kite se crvenim duguqastim plodovima. Od wih se sprema ukusan xem, a su{e se da bi se od wih kasnije spremao ~aj. VRGAW Ova pe~urka se dobro skriva u li{}u ili travi. Najboqe raste posle ki{e. Od vrgawa se mogu spremati razna jela. LISI^ARKA Pe~urku lisi~arku lako }e{ prona}i u {umi zbog wene upadqive naranxaste boje. Raste u grupi. Kada se pripremi za jelo, divnog je ukusa. Obi i {umu sa odraslima. Raspitaj se i saznaj koji jo{ {umski plodovi postoje. BUDI VEOMA OPREZAN S PE^URKAMA! NEKE SU OTROVNE! Pe~urke sme{ da bere{ samo u prisustvu odrasle osobe. 127

128 [ta je ta~no o senici i o veverici Pro~itaj slede}e re~enice. Zaokru`i odgovor DA pored re~enice za koju misli{ da je ta~na ili NE ako misli{ da nije ta~na. Ja imam lepo {areno perje. DA NE Ve}a sam od svrake. DA NE Hranim se crvi}ima i gusenicama koje {tete drve}u. DA NE Zimi se ne selim u toplije krajeve. Pravim gnezdo na dimwacima ku}a. DA DA NE NE Ja pevam: ci-ci-do, ci-ci-do! DA NE Rado jedem `irove, le{nike i u jazbini koju iskopam u zemqi. DA DA NE NE Imam {irok, kosmat rep koji mi poma`e da ska~em. DA NE Celu zimu prespavam. DA NE Sporo se kre}em. DA NE Na drve}u pravim gnezdo. DA NE Moji mladunci sisaju mleko dok ne porastu. DA NE 128

129 [ta zna{ o pticama Sigurno si nau~io dosta o pticama. U svaki obla~i} upi{i zanimqivost koju zna{ o wima. Mi smo zapo~eli, a ti nastavi. NEKE PTICE, KAO [TO JE SOJKA, UMEJU DA IMITIRAJU GLASOVE QUDI 129

130 Livadski kviz Odgovori na ova pitawa. Ako nisi siguran, obi i livadu i potrudi se da sazna{ odgovor. ^emu pu`u slu`i ku}ica? Za{to je skakavac zelene boje? ^ime se hrani pauk? [ta rade p~ele na cvetu? Za{to se jelenak tako zove? 130

131 Pu` voli da gricka mlado li{}e. Da li ima zubi}e? Ko ja~e zuji bumbar ili p~ela? Gde krtice spavaju? Opi{i kako se kre}e skakavac. Koje livadsko cve}e za tebe ima najlep{i miris? Re{i ukr{tenicu. 131