Copyright EDUKA

Транскрипт

1

2 Mowa Jovi} Ivan Jovi} ^ITANKA ^ITANKA ZA PRVI RAZRED OSNOVNE [KOLE

3 Mowa Jovi} Ivan Jovi} ^ITANKA za prvi razred osnovne {kole GLAVNI UREDNIK Prof. dr Bo{ko Vlahovi} ODGOVORNA UREDNICA Doc. dr Nata{a Filipovi} RECENZENTI Prof. dr Tihomir Petrovi} Prof. dr Nada Todorov Ivana Juhas, prof. razredne nastave ILUSTRACIJE I DIZAJN Qubomir Babi} Mladen An elkovi} LEKTURA I KOREKTURA Spomenka Tripkovi} IZDAVA^ Eduka d.o.o. Beograd Ul. Zmaja od No}aja br. 10/1 Tel./faks: , , Sajt: imejl: eduka@eduka.rs ZA IZDAVA^A Prof. dr Bo{ko Vlahovi}, direktor [tampa: Izdawe br.: Tira`:

4 MALI VODI^ RE^NIK RAZGOVARAMO O A [TA TI KA@E[ O... MALA [KOLA PISAWA U^IMO I PODSE]AMO SE ODIGRAJ IGRU! SMEJEMO SE...

5 DeTe Qubivoje R{umovi}, Dete Dragomir \or evi}, Nije lako biti dete Dragan Luki}, Joca vozi trolejbus Re~, slovo, glas Jovan Jovanovi} Zmaj, Zimska pesma Stevan Rai~kovi}, Crtanka Dragan Dragojlovi}, Buba Marina udaja Aleksandar Popovi}, Ne}e uvek da bude prvi Nau~ili smo u prethodnom poglavqu U [KOLSKOJ KLUpI Qubivoje R{umovi}, Au {to je {kola zgodna Desanka Maksimovi}, Prvak Bora Oqa~i}, Prvi dan u {koli Re~enica, re~: Vesna Vidojevi} Gajovi}, Ki{na pri~a Du{an Radovi}, Tu`ibaba Pisawe velikog slova: Dragan Luki}, Doma}i zadatak

6 Milan [ipka: Bukvar Gvido Tartaqa, Zna on unapred Mirjana Ogwanovi}, Legenda o Svetom Savi (iz Politikinog zabavnika) Miodrag Popovi}, Vuk Karaxi} u Tr{i}u (prema kwizi Vuk Stefanovi} Karaxi}) Nau~ili smo u prethodnom poglavqu DRUgARSTVO Pero Zubac, Dobar drug ti vredi vi{e Lav Nikolajevi~ Tolstoj, Dva druga Narodna pri~a Golub i p~ela Re~enice kao obave{tewe, pitawe i zapovest Ezop, Lav i mi{ Dositej Obradovi}, Dva jarca; Dve koze Narodna basna Lisica i gavran Jovan Jovanovi} Zmaj, Pesma o Kinezima Branko ]opi}, Je`eva ku}ica Nau~ili smo u prethodnom poglavqu

7 SVeT OKO NAS Mira Ale~kovi}, Vetar seja~ Du{an Radovi}, Jesewa pesma Desanka Maksimovi}, Hvalisavi ze~evi Narodna pesma Ja sam ~udo video Zagonetke narodne i zagonetke Grigora Viteza, Brane Cvetkovi}a i Desanke Maksimovi} Gvido Tartaqa, Kitova beba Vesna ]orovi} Butri}, No}ni }o{ak Jovan Jovanovi} Zmaj, Nevidqivi oxa~ar Poka`i {ta zna{ Ko sve `ivi u {kolskoj biblioteci Igraonica

8 DeTe U prvom poglavqu svoje îtanke l ~ita}e{: N o detiwstvu, igri i ma{ti, N o na{im odnosima sa drugim qudima; t nau~i}e{: N da razlikuje{ pesmu od pri~e i drame, N da zapaà{ osobine likova i redosled doga aja u pri~i, N da razlikuje{ re~, slovo i glas. Uìvaj u ~itawu!

9 DETE Dete nije dete Igra~ka za strine i tete Dete je dete Da ga volite i razumete. Ne}ete mi verovati I veliki pesnik Gete Nekada je bio beba I veoma nemirno dete. Brkati Hajduk Veqko [to je zlotvoru pra{io pete U po~etku je sisao palac I bio nemogu}e dete. Junaci kosmosa [to lete na druge planete Prvo su sedeli na no{ama A posle su seli u rakete. Dete nije dete Igra~ka za strine i tete Dete je dete Da ga volite i razumete. RE^NIK Qubivoje R{umovi} Kqu~ne re~i: detiwstvo, odnosi u porodici, pesma veliki pesnik Gete misli se na jednog od najpoznatijih nema~kih pesnika Johana Volfganga Getea Hajduk Veqko misli se na Veqka Petrovi}a, koji je bio poznat po svojoj hrabrosti; hajduci su se borili za oslobo ewe Srbije od Turaka zlotvor onaj koji ~ini zlo drugima pra{iti pete naterati nekoga u bekstvo kosmos svemir, vasiona 8

10 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Pro~itaj prva dva reda u pesmi. [ta dete nije? 2. Pro~itaj ~etvrti red u pesmi. Objasni kako se treba odnositi prema detetu. 3. [ta su nekada bili pesnik Gete, Hajduk Veqko i junaci kosmosa? 4. Podvuci red u pesmi u kome se govori {ta je Hajduk Veqko radio kao dete. Objasni na {ta se po tvom mi{qewu misli kad se kaè nemogu}e dete. 5. [ta rade junaci kosmosa kao odrasli qudi? [ta su radili kad su bili deca? 6. Zaokruì u pesmi delove koji se ponavqaju. Razmisli o tome za{to je pesnik odlu~io da istu stvar kaè dva puta.... A [TA TI KA@E[ O Ko sa~iwava tvoju porodicu? Kako ~lanovi porodice treba da se pona{aju jedni prema drugima? Razgovarajte o tome u odeqewu. 2. Neka svako od vas donese po jednu fotografiju iz vremena kad je bio beba. Fotografije zaka~ite na pano i onda poku{ajte da pogodite koja je ~ija. Razgovarajte posle o tome kako rastemo i mewamo se. 3. Qubivoje R{umovi}, pesnik koji je napisao pesmu Dete, napisao je i zbirku pesama Bukvar de~jih prava. Prona i u biblioteci tu kwigu. Sa u~iteqicom ili u~iteqem razgovarajte o de~jim pravima. Iznesi {ta ti misli{ o tome. Objasni kako ti razume{ svoja prava. 9

11 ODIGRAJ IGRU! Na kraju tvoje îtanke nalazi se Igraonica. Odigraj igru pod brojem 1. Prona}i }e{ je na strani 104. MALA [KOLA PISAWA Odaberi nekog ~lana svoje porodice mamu, tatu, baku, deku, brata, sestru ili nekog drugog ko ti je blizak i drag. Ukratko napi{i slede}e: kako se zove, ~ime se bavi, {ta naj~e{}e radite zajedno. Nacrtaj tog ~lana svoje porodice. UÎMO I PODSE]AMO SE SMEJEMO SE... Mo`da ti je ve} poznato da je ovo pesma. Ona se razlikuje od pri~e. Da li ti se vi{e dopadaju pesme ili pri~e? Objasni za{to. Jovica: ûjem da si dobio sestricu. Kako se zove? Perica: Jo{ se ne zna. Govori veoma nerazgovetno. 10

12 NIJE LAKO BITI DETE êsto jede{, tvrdo spava{, mnogo jurca{, pravi{ {tete... kad te grde, odobrava{ Nije lako biti dete. Lepo `va}i! Peri ruke! beì daqe od tog Srete! s tobom stalno neke muke! Nije lako biti dete. Batinama kad se nada{, u odbranu zove{ tete, pred prutom se isprepada{ Nije lako biti dete! Pa ricinus, pa vakcine... Zabrawene cigarete... Jo{ si mali za to, sine! Nije lako biti dete. Na drve}e sve se pewe{. Tajno voli{ Oqe, Cvete... Pod teretom torbe stewe{ Nije lako biti dete. îm spaze da nisi mali, zrelo{}u ti nekom prete, ìvot jeste zgodan, ali... Nije lako biti dete. Dragomir \or evi} Kqu~ne re~i: detiwstvo, prava deteta, pesma, stih RE^NIK tvrdo spavati misli se na ~vrst, dubok san iz kog se te{ko budimo prut tanki {tap, deo grane o~i{}en od li{}a koji je u pro{losti sluìo za ka`wavawe dece ricinus lekovito uqe neprijatnog ukusa 11

13 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Podvuci u pesmi redove koji se ponavqaju. 2. Za{to nije lako biti dete? Pro~itaj i nabroj zbog ~ega odrasli u pesmi grde decu. 3. Objasni kako razume{ zna~ewe re~enice S tobom stalno neke muke! 4. Objasni za{to se dete iz pesme pla{i batina i pruta.... A [TA TI KA@E[ O Kakav je odnos odraslih i dece opisan u ovoj pesmi? Opi{i kakav treba da bude odnos odraslih prema deci. 2. Sa ~asova Sveta oko nas podseti se onoga {to zna{ o svojim pravima i obavezama. Objasni kako po tvom mi{qewu dete treba da se pona{a. Koja su tvoja prava? Koje su tvoje obaveze? 3. U pesmi se pomiwe ka`wavawe dece batinama. Objasni kakvo je tvoje mi{qewe o tome. Da li je nasiqe prema drugoj osobi pogre{no? Objasni za{to. 4. Predloì kako treba da se re{avaju sukobi i me usobna neslagawa. 5. Sva deca na svetu imaju ista prava. Ona su zapisana u jednom dokumentu koji se zove Konvencija Ujediwenih nacija o pravima deteta. Taj dokument je potpisala ve}ina dràva na svetu. Raspitaj se kod odraslih {ta u tom dokumentu pi{e. Moète to zajedno potraìti i na internetu. 12

14 MALA [KOLA PISAWA Napi{i kratku poruku odraslim qudima opisanim u ovoj pesmi. U poruci ih posavetuj kako treba da se pona{aju prema deci. Pro~itajte svoje poruke u odeqewu. Sa drugovima i drugaricama razgovaraj o tome {ta ste napisali. U^IMO I PODSE]AMO SE Pesma se sastoji od stihova. Stih je jedan red u pesmi. Dete je dete Da ga volite i razumete. SMEJEMO SE... STIH STIH Perica: Ja sam bio mnogo pametno dete. Prohodao sam sa samo deset meseci. Jovica: Ja sam, bogami, bio mnogo pametniji. Mene su nosili do ~etvrte godine! ODIGRAJ IGRU! Odigrajte igru pod brojem 2. Potra`ite je u Igraonici, na strani

15 JOCA VOZI TROLEJBUS Kod ku}e Joca ~esto vozi trolejbus. On prvo javi mami: Mama, ja }u sada da vozim trolejbus i da zna{ da vi{e nisam kod ku}e. Onda Joca po e ukrug oko stola. Mama zaboravi da Joca nije kod ku}e, pa vikne: Joco, donesi mami malo drva! Joca, naravno, ne moè da poslu{a mamu jer nije kod ku}e. Onda se mama opet zaboravi pa vikne: Joco, gotove su pala~inke! A Joca, ba{ nekako u to vreme, prolazi trolejbusom pored svoje ku}e i ~uje mamu, pa saop{ti putnicima: Kola su u kvaru. Pravac garaà. Onda dotr~i do mame i kaè: Za opravku trolejbusa tri pala~inke. RE^NIK Kqu~ne re~i: de~ja igra, ma{ta, likovi u pri~i trolejbus vozilo sli~no autobusu, koje se kre}e pomo}u struje koja do wega dolazi posebnim kablovima Dragan Luki} 14

16 RAZGOVARAMO O... PRIÎ 1. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora: De~ak Joca: a) vozi pravi trolejbus po svojoj ku}i; b) igra se tako {to zami{qa da vozi trolejbus; v) vozi se pravim trolejbusom po gradu. Mami su drva potrebna: a) da ih sloì za ukras pored pe}i; b) da ne~im zaposli Jocu; v) da zaloì vatru. 2. Objasni za{to se Joca pretvara da mamu ne ~uje kad ga zamoli da donese drva. Za{to je ~uje kad ga pozove na pala~inke? Objasni {ta to govori o Joci. 3. Podvuci re~i koje ozna~avaju Jocine osobine. ma{tovit vredan dosadan poslu{an miran nesta{an 4. Brojevima od 1 do 4 obeleì redosled doga aja u pri~i. Joca traì tri pala~inke. Mama zove Jocu da joj donese drva. Joca se pravi da je ne ~uje. Joca po~iwe da se igra trolejbusa i javqa to mami. Mama zove Jocu na pala~inke. 5. Pogledaj sliku de~aka ispod teksta. Zapazi de~akovu senku. [ta je u woj neobi~no? Objasni {ta de~ak sa slike zami{qa. Opi{i wegovu igru. 15

17 ... A [TA TI KA@E[ O Opi{i svoju omiqenu igru. 2. O ~emu najvi{e voli{ da ma{ta{? 3. Da moè{ biti neko drugi, ko bi bio/bila? 4. Objasni za{to je ma{tawe va`no. UÎMO I PODSE]AMO SE U ovoj pri~i govori se o mami i Joci. Mama i Joca su likovi u ovoj pri~i. Mo`da odranije zna{ da se slike u kwigama nazivaju ilustracije. One sluè da bi nam bliè do~arale pri~u ili pesmu uz koju stoje. Umetnici koji slikaju ili crtaju ilustracije nazivaju se ilustratori. SMEJEMO SE... Perica: Mama, mi{ je usko~io u kantu sa mlekom. Mama: Jesi li ga izvadio? Perica: Nisam, ali sam u kantu ubacio ma~ku. 16

18 U^IMO... RE^, SLOVO, GLAS Re~enice se sastoje iz re~i. A iz ~ega se sastoje re~i? Re~i se sastoje iz glasova ili iz slova. Slova su zapisani glasovi. Kada izgovorimo A, izgovorili smo glas. Kada ga napi{emo, glas postaje slovo. Nije te{ko! Evo, ovako: ki{a re~ k i { a slova Kada u nekoj re~i promenimo glas ili slovo, ona mewa svoje zna~ewe. Ponekad ne zna~i vi{e ni{ta: red rid. Ponekad dobije novo zna~ewe: red rad. ODIGRAJ IGRU! meda krema car pesma deda kreda dar ~esma U Igraonici se pod brojem 3 krije zanimqiva igra u kojoj }ete se igrati re~ima. Potra`ite je na strani

19 ZIMSKA PESMA Zima, zima e, pa {ta je? Ako j, zima, nije lav! Zima, zima pa neka je, ne boji se ko je zdrav! Hajd napoqe momak ko je, tamo veje krupan sneg, vidi{ onde navejô je ~itav bedem, ~itav breg. A {ta moè zima meni, {ta mi moè, {ta mi sme?! Nek mi nosi} pocrveni, eto to je, to je sve. Seka Zorka, nemoj stati, tvoj nek bude prvi red; sad }emo se zagrejati ~u~ni samo na taj led! Gle sad ìve èleznice to je trka, to je let. Zbogom, ptice krilatice, na{ je sada ceo svet! Jovan Jovanovi} Zmaj Kqu~ne re~i: zima, de~ja igra, opis omiqenog godi{weg doba RE^NIK Hajd napoqe momak ko je zna~i: neka iza e napoqe ko je hrabar bedem visoki zid kojim je ne{to ogra eno ìva èleznica misli se na decu koja se voze jedna iza drugih na sankama, pa to izgleda kao voz na èlezni~koj pruzi 18

20 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Pro~itaj prva ~etiri reda u pesmi. Prebroj koliko se puta u wima pomiwe re~ zima. Razmisli za{to pesnik ponavqa i isti~e tu re~ na po~etku. 2. Zamisli za{to bi se neko mogao pla{iti zime. Navedi nekoliko razloga za strah od zime. Objasni za{to se deca iz pesme ne pla{e zime. 3. Ispri~aj za{to deca iz pesme uìvaju u zimi. 4. Opi{i kako zami{qa{ igru dece iz pesme. Za{to su deca ìva èleznica?... A [TA TI KA@E[ O Koje je tvoje omiqeno godi{we doba? Objasni za{to. 2. U ~emu najvi{e uìva{ zimi? Kako voli{ da provodi{ vreme? Koje su tvoje omiqene zimske igre? 3. Postoje krajevi sveta u kojima nema smene godi{wih doba kao kod nas. U nekim krajevima sneg se nikada ne topi, dok u nekima vlada ve~no leto. Da li se tebi dopada smena godi{wih doba ili bi ti bilo draè da uvek vlada tvoje omiqeno godi{we doba? Objasni za{to. 19

21 MALA [KOLA PISAWA Napi{i ~etiri re~enice o svom omiqenom godi{wem dobu. Neka svaka re~enica bude odgovor na slede}a pitawa. 1. Koje je tvoje omiqeno godi{we doba? 2. Kakvo je vreme tokom tog godi{weg doba? 3. Kako izgleda drve}e? 4. [ta najvi{e voli{ da radi{ tokom tog godi{weg doba? SMEJEMO SE... Sretnu se beli i mrki medved. Mrki medved upita belog medveda: Izvini, koji sapun koristi{? ODIGRAJ IGRU! Odigrajte igru broj 4. Potra`ite je u Igraonici, na strani

22 CRTANKA Daj mi dve-tri ~iste hartije al' iste i jednu olovku da nacrtam plovku. Daj mi boju belu zbog cveta za p~elu a i posle wega zbog dve grudve snega. Daj mi `utu boju da obojim proju pa }u wome zatim sunce da pozlatim. I plava mi treba za komadi} neba ona }e da doda vodu radi broda. Daj mi posle plave zelenu zbog trave i zbog skoro trista na drvetu lista. Sad crvenu novu zbog crepa na krovu i zbog jednog lica i zbog lubenica. Daj mi boju crnu da nacrtam srnu da obojim ma~ku da udarim ta~ku. Stevan Rai~kovi} Kqu~ne re~i: crtawe, ma{ta, opis umetni~ke slike RE^NIK hartija papir plovka patka 21

23 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Podvuci u pesmi re~i koje nam govore {ta je sve dete iz pesme nacrtalo. 2. îme je nacrtana plovka? Pro~itaj u RE^NIKU {ta ta re~ zna~i. 3. Pro~itaj posledwa dva stiha u pesmi. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Udariti ta~ku na ne{to zna~i: a) zapo~eti ne{to; b) zavr{iti ne{to; v) nacrtati ta~ku na ne~emu. 4. Zapazi koje boje dete u pesmi koristi za predmete, bi}a i pojave. Pravilno linijama poveì. proja nebo ma~ka trava crep sneg lubenica lice brod cvet srna sunce li{}e 5. U pesmi dete za ne~ije lice koristi crvenu boju. Objasni za{to. Kad smo crveni u licu?... A [TA TI KA@E[ O [ta ti najvi{e voli{ da crta{? 1. Navedi svoju omiqenu boju. 3. Objasni za{to je ma{ta va`na za slikawe. MALA [KOLA PISAWA Ovo je slika na{eg poznatog slikara Save [umanovi}a Tri devoj~ice u igri. Napi{i nekoliko re~enica o ovoj slici. 22

24 Pro~itaj pa`qivo pri~u. Zapazi kojim redom se u woj odvijaju doga aji. BUBA MARINA UDAJA Bio je petak kada je Buba Mara po{la na pijacu. Ponela je veliku crveno-crnu torbu preko ruke. Odelo joj je bilo ~isto i ispeglano. Buba Mara je bila jedna od najlep{ih putnica koje su tog jutra pro{le pored mravqe ku}e. Ba{ kad je Buba Mara prolazila pored kapije, pozove je mali mrav da svrati. Buba Mara mu se mnogo zahvalila, jer nije mogla svratiti iako joj je mrav obe}avao med i u{tipke. Jurila je na pijacu da svojoj maloj sestri kupi sveìh jagoda. Kada je prolazila pored ku}e Male Ose, i ona je zvala Buba Maru da svrati jer je imala spremqene pala~inke. Buba Mara se srda~no zahvalila i produìla daqe. Blizu mesta gde je bila pijaca sretne svog druga sa kojim je u~ila osnovnu {kolu. Nisu se dugo videli i on joj je predloìo da se osveè u poslasti~arnici. Dugo su Kqu~ne re~i: redosled doga aja u pri~i, pri~awe prema slikama, prepri~avawe pri~e prema planu pri~ali jedno drugom o doga ajima koji su se desili od kada se nisu videli. Tada je wen drug iz detiwstva zaprosio wenu ruku. Buba Mara se stidqivo osmehivala kriju}i crveno lice. Zajedno su odabrali najboqe jagode i ona je poùrila da ih odnese sestri i da se sa wom pozdravi. Zatim je sa svojim drugom odletela u topli junski dan. Dragan Dragojlovi} 23

25 Na ovim slikama predstavqena je pri~a Buba Marina udaja. Radosled slika je izme{an. Kojim redom slike treba da budu pore ane? Obele`i ih brojevima od 1 do 4. U svesci prepri~aj ovu pri~u koriste}i podsetnik: 1. Buba Mara je po{la u {etwu. 2. Susret sa Malim Mravom. 3. Susret sa Malom Osom. 4. Susret sa drugom iz osnovne {kole. 5. Buba Marin odlazak sa mu`em. 24

26 NE]E UVEK DA BUDE PRVI MAMA: Decoooo! Do ite! SIN: Molim, mama? K]I: Evo me, mama! MAMA: Ko }e od vas dvoje da poli`e iz ~inije fil za tortu {to sam pravila? SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao! K]I: Uvek si ti prvi! SIN: U! Pa vikni ti prva. Ko je prvi, taj je pobednik!! MAMA: Dobro, dobro! Ne sva ajte se! Ko }e da pojede ovu polovinu pomoranxe {to mi je ostala od torte? SIN: Ja }u, mama! Ja sam prvi rekao! Kqu~ne re~i: drama, dramski pisac 25

27 K]I: Opet on! Ne}u! Za{to uvek on? SIN: Odmah kuka{, kao da sam ti ja kriv {to sporo vi~e{! MAMA: Dobro, a ko }e da ide u podrum za drva? (ti{ina) [ta je sad? (ti{ina) [ta je, Milice? (ti{ina) [ta je, Vlado? SIN: Ne}u da Milica kaè da uvek ja prvi vi~em... Eto, pu{tam joj, neka i ona jednom bude prva, nisam ja toliko grabqiv. UÎMO I PODSE]AMO SE Aleksandar Popovi} Pro~itali smo dramu. Drama je napisana po ulogama da bi je mogli izvoditi glumci. Re~i u zagradi govore glumcima kako da se pona{aju na pozornici. Za pisca koji pi{e drame kaèmo da je dramski pisac. RAZGOVARAMO O... DRAMI 1. Ko razgovara u ovoj drami? 2. Prona i u drami kako se de~ak i devoj~ica zovu. De~ak se zove, devoj~ica se zove. 3. [ta mama pita decu prva dva puta? [ta ih pita tre}i put? 4. Objasni za{to se deca prva dva puta sva aju ko }e prvi, a posledwi put }ute. 5. Pro~itaj jo{ jednom posledwu de~akovu re~enicu u drami. Navedi de~akove osobine. 26

28 ... A [TA TI KA@E[ O Navedi svoje mi{qewe o pona{awu dece u ovoj drami. 2. Predloì kako bi brat i sestra trebalo da se pona{aju. 3. Objasni za{to je va`no da ~lanovi porodice dele obaveze i pomaù jedni drugima. 4. Iznesi neki primer kako ti pomaè{ roditeqima. MALA [KOLA PISAWA Napi{i ovu dramu na druga~iji na~in. Zamisli da se deca pona{aju potpuno druga~ije. U tvojoj drami brat i sestra su spremni da podele fil od torte i pomoranxu, i èle zajedni~ki da pomognu mami. SMEJEMO SE... Perica stoji pred ogledalom zatvorenih o~iju. Sestra ga upita {ta to radi. Ni{ta, samo gledam kako izgledam dok spavam. ODIGRAJ IGRU! Potraì u Igraonici igru broj 5, na strani

29 Nau~ili smo u prethodnom poglavqu pesma pri~a drama Daj mi dve-tri ~iste hartije al, iste i jednu olovku da nacrtam plovku. Pesma se sastoji od stihova. Stih je jedan red u pesmi. Kod ku}e Joca ~esto vozi trolejbus. On prvo javi mami: Mama, ja }u sada da vozim trolejbus i da zna{ da vi{e nisam kod ku}e. U ovoj pri~i se govori o mami i Joci. Mama i Joca su likovi u ovoj pri~i. RE^ se sastoji od glasova/slova. Mama: Decoooo! Do ite! Sin: Molim, mama? K}i: Evo me, mama! Drama je napisana po ulogama da bi je mogli izvoditi glumci na pozornici. Izgovaramo GLAS. Zapisujemo SLOVO. Kada u nekoj re~i promenimo glas ili slovo, ona mewa svoje ZNA^EWE. RED RAD ROD 28

30 U [KOLSKOJ KLUpI U drugom poglavqu svoje îtanke l ~ita}e{: N o {kolskim danima, igri i u~ewu, N o na{im odnosima sa prijateqima; t nau~i}e{: N da zapaà{ mesto i vreme radwe u pri~i, N da razlikuje{ re~ i re~enicu, N da pravilno pi{e{ veliko slovo. Uìvaj u ~itawu!

31 AU [TO JE [KOLA ZGODNA Au {to je {kola zgodna, Le~i lewost i samo}u, Kô da mi je ku}a rodna, [teta {to ne radi no}u! Kad nisam u svojoj {koli, Mene moja du{a boli, Nema one druìne Da delimo uìne. Au {to je {kola sjajna, U klupama par do para, Svaki {apat, svaka tajna Jednu novu qubav stvara. Kad nisam u svojoj {koli, Mene moja du{a boli, Nema one s kikom Koju ne dam nikom! Kqu~ne re~i: drugarstvo, {kola Qubivoje R{umovi} RE^NIK druìna dru{tvo vi{e drugova i drugarica; re~ se ~esto koristi za veselo dru{tvo koje se okupqa radi druèwa i zabave ku}a rodna dom u kom smo se rodili i odrasli 30

32 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Poku{aj da objasni{ kako {kola u pesmi le~i lewost i samo}u. Pogledaj u RE^NIKU {ta zna~i re~ druìna. Da li ti koristi{ ponekad tu re~? Koju re~ koristi{ umesto te re~i? 2. Kako se de~ak iz pesme ose}a kad nije u {koli? 3. Izraz mene moja du{a boli zna~i: a) da je de~ak tuàn; b) da ose}a bol u stomaku jer je gladan; v) da je zaqubqen. 4. Pro~itaj posledwa dva stiha. Objasni ko je ona s kikom. [ta de~ak ose}a prema woj? Na osnovu ~ega to zakqu~uje{?... A [TA TI KA@E[ O Ko sve pripada tvojoj druìni u {koli? S kim najvi{e voli{ da se druì{? 2. Razmisli {ta ti se u tvojoj {koli ne dopada. [ta u woj treba promeniti? MALA [KOLA PISAWA Napi{i {ta u tvojoj {koli treba promeniti, a {ta ti se u woj svi a. 1. Na jednoj strani {kolske sveske napi{i naslov U {koli mi se svi a, a na drugoj strani U {koli bih promenio ili U {koli bih promenila. 2. Ispod tih naslova nabroj stvari koje ti se svi aju, odnosno one koje misli{ da treba promeniti. 3. Uporedi svoj rad sa radovima drugova i drugarica iz odeqewa. 31

33 UÎMO I PODSE]AMO SE Mo`da ve} zna{. Pesme i pri~e pi{u pisci. Kada pisac pi{e pesme, za wega kaèmo da je pesnik. Kada pi{e pri~e, zovemo ga pripoveda~. 1. Pro~itaj kako se zove pisac koji je napisao ovu pesmu. 2. Pogledaj SADR@AJ na po~etku svoje îtanke. U SADR@AJU podvuci gde se pojavquje ime ovog pisca. 3. Prona i stranice sa pesmama ovog pisca. 4. Na stranici 105 pro~itaj o ìvotu tog pisca. Veoma je va`no da nau~i{ da koristi{ ovu kwigu i druge kwige. U tome }e ti pomo}i SADR@AJ na po~etku kwige, brojevi stranica, naslovi poglavqa i drugo. SMEJEMO SE... Perica: Mama, danas sam samo ja u celom odeqewu znao da odgovorim na jedno pitawe. Mama: Bravo, sine, a koje je to pitawe bilo? Perica: Ko je razbio prozor? ODIGRAJ IGRU! U Igraonici na strani 104 potraì igru pod brojem 6. U woj se krije divno drvo prijateqstva. 32

34 PRVAK Petli}u peva~u, sutra me probudi pre nego {to ptice iz gnezda poska~u, pre dece i qudi vikni glasom jasnim, prvi dan u {kolu da ti ne zakasnim. I ti, sunce jarko, {to ranije mo`e{, u prozor mi grani da pre mene Ivan i Petar i Marko sutra ne porani. I ti, mama, rano, kako zora svane, u sobu utr~i i sa mene svuci brzo pokriva~e ho}u da u {koli, s tablicom u ruci, budem prvo a~e. Desanka Maksimovi} Kqu~ne re~i: drugarstvo, {kola RE^NIK tablica mala tabla na kojoj su aci u pro{lim vremenima kredom pisali zadatke i ve`be 33

35 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Pro~itaj naslov pesme. Ko se u pesmi obra}a petli}u? 2. Kako petao budi qude? Kako se ti budi{ na vreme? 3. Dete se na po~etku obra}a petlu. Kome se jo{ obra}a u pesmi? 4. Za{to dete iz pesme `eli da ustane pre svih? 5. Zakqu~i kako se dete ose}a pre prvog dana u {koli.... A [TA TI KA@E[ O... Seti se svog raspolo`ewa pre prvog dana u {koli. Ispri~aj drugovima i drugaricama kako si se tada ose}ao ili ose}ala. MALA [KOLA PISAWA Opi{i svoj prvi dan u {koli. Odgovori na neka od ovih pitawa: Ko te je odveo u {kolu? Da li si sreo ili srela nekog poznatog? Kako vam se predstavila u~iteqica ili u~iteq? [ta ste radili na ~asovima? Kako si se ose}ao ili ose}ala? SMEJEMO SE... Mama: Hajde, budi se, mora{ u {kolu. Perica: Pa, mama, ju~e sam bio, {ta }u opet? 34

36 PRVI DAN U [KOLI LICA: sin, otac SIN: Dobar dan, tata. OTAC: O, zdravo, juna~e! Kako si proveo prvi dan u {koli? SIN: Pa, onako... OTAC: [ta ste radili? Jeste li ne{to u~ili? SIN: Jesmo, tata. Nau~ili smo da lepo aplaudiramo. OTAC: A kome ste aplaudirali? SIN: Na{oj u~iteqici. Dr`ala nam je govor. OTAC: A o ~emu je govorila? SIN: O svemu pomalo. Prvo nam je govorila kako treba da se pona{amo u ku}i, na ulici i u {koli. OTAC: I {ta jo{? SIN: Zatim nam je rekla da ne dolazimo u {kolu prqavih ruku, da ne psujemo, da ne razbijamo prozore i sijalice, da ne igramo fudbal na ulici, da po{tujemo starije, da ne jedemo zeleno vo}e, da ne pri~amo na ~asovima, da ne prepisujemo doma}e zadatke, da ne prelazimo ulicu na zabrawenom mestu, da ne vu~emo devoj~ice za kosu, da ne lutamo kasno no}u ulicama, da nam roditeqi ne pi{u doma}e zadatke, da ne... OTAC: ^ekaj, sine, {ta si se zahuktao? Vama je, izgleda, sve zabraweno. A {ta vam je dozvoqeno? SIN: Dozvoqeno nam je... dozv... (kroz pla~)... dozvoqeno nam je da u~imo i dawu i no}u! RE^NIK zahuktati se ovde u zna~ewu: govoriti ne{to brzo i uzbu eno Kqu~ne re~i: {kolske obaveze, pona{awe u {koli, drama Bora Oqa~i} 35

37 RAZGOVARAMO O Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Prvi dan u {koli je: a) pesma, b) pri~a, v) drama. 2. [ta su deca nau~ila prvog dana u {koli? 3. [ta je, prema de~akovom mi{qewu, deci u {koli dozvoqeno? 4. Objasni kako se de~ak zbog toga ose}a. 5. Za{to je, prema tvom mi{qewu, u~iteqica deci na po~etku rekla sve {to je de~ak nabrojao?... A [TA TI KA@E[ O Pro~itaj jo{ jednom {ta je u~iteqica rekla acima. Iznesi svoje mi{qewe o tome. Da li se slaè{ sa svim {to je rekla ili se sa ne~im ne slaè{? Objasni za{to. 2. Nabroj {ta je sve deci dozvoqeno u {koli. Opi{i kako se ti ose}a{ u {koli. 3. Sa drugom iz klupe izvedi ovu dramu. Podelite uloge. Razmislite o tome kako govori tata, a kako de~ak. Odglumite dramu pred odeqewem. SMEJEMO SE... Jovica: Jesam li ja tebe video sino} kako tr~i{ niz ulicu? Perica: Ma da. Spre~avao sam neku tu~u. Jovica: A ko se tukao? Perica: Milan i ja. 36

38 UÎMO... REÊNICA, REÎ Pa`qivo pro~itaj narednu pri~u. KI[NA PRIÂ Ki{na glista voli kada pada ki{a. Kada pada ki{a, ki{na glista iza e iz zemqe i po e u {etwu. U {etwu ki{na glista po e bez ki{obrana. Ki{obran sluì da se sakrijemo od ki{e. Od ki{e se kriju samo oni koji ne vole da pokisnu. Ko ne voli da pokisne, ne voli ki{no vreme. Ki{no vreme prija samo ki{noj glisti. Kad pada ki{a, moja mama stavi bure ispod oluka i sakupqa ki{u. Kad ne pada ki{a, ja uzmem kanticu i napunim je ki{nicom iz bureta. Onda zalivam rupu u kojoj ìvi moja prijateqica ki{na glista. Ona misli da pada ki{a i iza e u {etwu. Takve {etwe su najlep{e: sunce sija, a ki{a pada. Kqu~ne re~i: re~enica, re~ RE^NIK ki{nica voda dobijena skupqawem ki{e, naj~e{}e u buretu Vesna Vidojevi} Gajovi} 37

39 Nadamo se da ti se dopala pri~a o ki{noj glisti. Ova pri~a je sastavqena od re~enica. Kada govorimo, sluìmo se re~enicama. Kada se zapi{u zanimqive i lepe re~enice, nastaju zanimqive i lepe pri~e ili pesme. Re~enica je sastavqena od re~i: ki{na glista voli kada pada ki{a Ki{na glista voli kada pada ki{a. Re~enica je neka misao izraèna re~ima. Na primer, moè{ pomisliti da je ki{a lepa. Tu svoju misao moè{ onda re}i naglas ili je zapisati: Ki{a je lepa. Re~enica uvek po~iwe velikim slovom, a zavr{ava se ta~kom, uzvi~nikom ili znakom pitawa. Evo ovako: Ki{na glista voli kada pada ki{a. Mene ki{a stra{no nervira! Za{to onda ta ki{na glista voli kada pada ki{a? 1. Prebroj re~enice u ovoj pri~i. 2. Podvuci re~enicu u kojoj se kaè ~emu sluì ki{obran. 3. Navedi o ~emu govori tre}a re~enica. REÎ REÊNICA 38

40 MALA [KOLA PISAWA 1. Sastavi tri re~enice u kojima }e{ postaviti neko pitawe o ki{noj glisti iz ove pri~e. 2. Sastavi tri re~enice u kojima }e{ odgovoriti na postavqena pitawa. ODIGRAJ IGRU! U Igraonici pod brojem 7 nalazi se zanimqiva igra u kojoj }e{ smi{qati re~enice. Potraì je na strani 105. SMEJEMO SE... Pitaju Pericu za{to drì zatvoren ki{obran po pqusku. Ju~e sam ga kupio, pa mi je ào da ga odmah pokvasim. Perica: Pocepao ti se ki{obran. Jovica: Nije, isekao sam rupu da vidim kad prestane ki{a. 39

41 Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu!... UÎTEQICA: Dobro, vrati}e ti je... Sedi. DEÂK (ismeva tuìbabu {apatom): Molim, u~iteqice, molim, u~iteqice... Molim, u~iteqice, on me ismeva... UÎTEQICA: Nemoj, Popovi}u, da ga ismeva{! (kezi se): Eeee! DEÂK: Tuìbabo! Kqu~ne re~i: pona{awe prema drugima, drama, {aqivo Molim, u~iteqice, on mi kaè da sam ja tuìbaba! UÎTEQICA: Nisi ti tuìbaba, sedi samo... (obra}a se de~aku): E, eto vidi{ da nisam! DEÂK: Nisi ti tuìbaba, ti si t u ` i d e d a! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi kaè da sam ja tuìdeda! 40

42 UÎTEQICA: Nije mogu}e!... Popovi}u, Popovi}u, budi miran! Eee... U~iteqica ti je rekla da bude{ miran! DEÂK: Nisi ti tuìbaba, ni tuìdeda ti si n i { t a! TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on kaè da sam ja ni{ta! UÎTEQICA: A {ta ti wemu kaè{? TU@IBABA: I on je ni{ta!... UÎTEQICA: E pa u redu... Sedite sada i budite mirni! TU@IBABA (Seda na svoje mesto i radoznalo gleda {ta }e de~ak da u~ini; de~ak ne reaguje, {to tuìbabu nervira. Odjednom sko~i.) Molim, u~iteqice, on me gleda! UÎTEQICA: [ta kaè{? TU@IBABA (pla~no): Molim, on me stalno ovako gleda! (Okre}e se prema de~aku i kezi se.) Beee! RE^NIK guma misli se na gumicu za brisawe RAZGOVARAMO O... DRAMI Du{an Radovi} 1. Tuìbabu tako nazivamo zato {to neprekidno tuàka druge. Na {ta se tuìbaba u drami najpre poàlio u~iteqici? 2. Kako je, po tvom mi{qewu, tuìbaba trebalo da postupi kad mu je bez pitawa de~ak uzeo gumicu za brisawe? Kako bi ti postupio/postupila? 3. [ta na kraju drame tuìbaba zamera de~aku? Kako se, po tvom mi{qewu, de~ak ose}ao? 41

43 ... A [TA TI KA@E[ O Da li ti se nekada dogodilo ne{to sli~no doga aju opisanom u ovoj drami? 2. U kojim prilikama je zaista potrebno da se dete poàli odrasloj osobi? 3. Navedi kako treba da se pona{amo jedni prema drugima. Ispri~aj kako se ti pona{a{ prema svojim prijateqima. UÎMO I PODSE]AMO SE Kada su nam neka pesma, pri~a ili drama sme{ne, kaèmo da su {aqive. MALA [KOLA PISAWA Razgovor dva de~aka iz drame Tuìbaba napi{i na drugi na~in. Neka se razgovor odvije tako da se de~aci na kraju sloè. U ovom razgovoru ne u~estvuje u~iteqica. De~aci sami uspevaju da do u do re{ewa svojih nesuglasica. Sa drugom ili drugaricom iz klupe uporedi kako ste re{ili zadatak. ODIGRAJ IGRU! U Igraonici se, pod brojem 8, krije igra u kojoj u~imo da se boqe sporazumevamo. Potraì je na strani

44 U^IMO... PISAWE VELIKOG SLOVA Pro~itaj narednu pri~u. Obrati pa`wu na to gde je u pri~i napisano veliko slovo. DOMA]I ZADATAK Vratila se Jasna iz {kole, a mama je upitala: Kako je bilo u {koli, Jasna? Lepo re~e Jasna, ostavi torbu, dohvati sendvi~ i po e da se igra. A {ta ima{ za doma}i zadatak? Ni{ta. Ni sutradan Jasna nije imala ni{ta za zadatak, ni prekosutra, i jednoga dana mama je po{la u {kolu. Pozdravila se sa u~iteqicom i upitala je: Da li je ta~no da vi svojim acima ni{ta ne zadajete za doma}i zadatak? Svaki dan zadajem doma}i zadatak rekla je u~iteqica. Onda su pozvali Jasnu. Mama je upitala: Jasna, kako si mogla da mi ka`e{ da ti u~iteqica nije zadavala doma}e zadatke? Pa... nije re~e Jasna. U~iteqica je uvek govorila: Deco, napi{ite celu stranu slovo a. Ali meni nije ni{ta rekla. Od tada Jasnina u~iteqica ovako zadaje doma}i zadatak: Deco, kod ku}e napi{ite celu stranicu slovo e. I ti, Jasna, napi{i to isto. Deco, kod ku}e ispi{ite celu stranicu slovo o. I ti, Jasna, ispi{i... Dragan Luki} Kqu~ne re~i: pisawe velikog slova na po~etku re~enice, pisawe velikog slova u imenima 43

45 U~ili smo o re~enicama. U re~enici velikim po~etnim slovom pi{emo re~ na po~etku re~enice: Kako je bilo u {koli? U~iteqica je strpqiva. Kada jo{ re~ po~iwemo velikim slovom? Velikim po~etnim slovom pi{emo razna imena. Imena nemaju samo na primer, qudi ponekad daju imena. Gradovi, sela, dr`ave, planine i reke tako e imaju svoja imena. Sva ta imena uvek se pi{u po~etnim velikim slovom. Velikim po~etnim slovom pi{emo: imena i prezimena qudi: Ju~e sam srela Jasnu Jovanovi}. 44

46 imena ìvotiwa: Moj pas se imena gradova, sela i naseqa: Selo Slanci je blizu Beograda. Moja baka ìvi u Batajnici. nazivi ulica i {kola: Ana ìvi u Ulici Desanke Maksimovi}. Ana ide u Osnovnu {kolu Jovan Jovanovi} Zmaj. Napi{i: a) svoje ime i prezime: ; b) ime mesta (grada ili sela) u kome ìvi{: ; v) naziv svoje ulice: ; g) naziv svoje {kole:. MALA [KOLA PISAWA Napi{i svoju pri~u o Jasni. U pri~i navedi: kako se zovu Jasnini mama i tata, u kom mestu Jasna ìvi, kako se zove wen ku}ni qubimac, kako se zovu weni prijateqi, u koje mesto Jasna èli da otputuje za raspust. 45

47 BUKVAR Bukvar je prva kwiga, iz bukvara aci prvaci u~e slova, kako da ~itaju i pi{u. Re~ bukvar nastala je veoma davno, pre petsto, mo`da i vi{e godina. Tada, u jeziku na{ih predaka, re~ bukva nije zna~ila samo vrstu drveta nego i ono {to mi danas podrazumevamo kad ka`emo slovo pisani znak za glas. Po tome je i kwiga iz koje se u~e slova, ili bukve, dobila naziv bukvar. Pored re~i bukvar, u na{em jeziku postoji i novija re~ slovarica, ali obi~no se ne misli na kwigu, ve} na kutiju s ise~enim slovima, predvi enim za slagawe. U doslovnom prevodu na dana{wi jezik, bukvar bi bio slovar, ali ga niko tako ne naziva jer je ve} ranije slovar zna~io re~nik (prema staroj slovenskoj re~i slovo = re~). Kod nas se, umesto bukvar, govori jo{ i po~etnica, zato {to je to prva, po~etna kwiga u osnovnoj {koli. Nekada se bukvar nazivao azbukvar i bekavica jer se iz wega u~ila azbuka i sricala se, bekala, slova. Ina~e, osim bukvara, od stare re~i bukva nastale su i na{e re~i bukvalan (doslovan), zatim bukvalno i jo{ neke re~i, toliko zastarele da ih ne vredi ni pomiwati. Milan [ipka Kqu~ne re~i: bukvar, u~ewe ~itawa i pisawa Stari srpski bukvar 46

48 RAZGOVARAMO O Objasni svojim re~ima {ta je bukvar. 2. Podvuci re~enicu u kojoj se govori kada je nastala re~ bukvar. 3. U jeziku na{ih predaka re~ bukva ozna~avala je: a) vrstu drveta; b) slovo; v) i vrstu drveta i slovo. 4. Prona i re~enicu u kojoj se ka`e kako bi glasio doslovan prevod re~i bukvar na dana{wi jezik. Za{to danas niko tako ne naziva bukvar? 5. Za{to bukvar zovemo jo{ i po~etnica?... A [TA TI KA@E[ O Koja je tvoja omiqena kwiga? Ispri~aj za{to najvi{e voli{ tu kwigu. 2. Priseti se ilustracija koje voli{. Opi{i kako one izgledaju. MALA [KOLA PISAWA Preporu~i drugima svoju omiqenu kwigu ili slikovnicu. Ukratko napi{i: o ~emu kwiga govori; {ta ti se u woj najvi{e dopada; za{to misli{ da i drugi treba da je pro~itaju; odaberi omiqeni deo iz te kwige i ilustruj ga; sa drugovima i drugaricama iz odeqewa napravi pano na kome }ete predstaviti svoje omiqene kwige. 47

49 ZNA ON UNAPRED (Pozornica je samo delimi~no otvorena, pa se vidi samo sredwi deo scene koji prikazuje jedan kraj u~ionice. Vide se u~iteq i Mi{a, a iza wih tabla. Moè se ~uti àmor, ka{qawe i smeh drugih aka koji se ne vide.) UÎTEQ: Dakle, Mi{o, kaì lepo za{to si opet zakasnio. Kaì glasno da te ceo razred ~uje... MI[A: Oprostite, pokidala mi se vezica na cipeli, pa sam traìo drugu i nisam je na{ao... pa sam tu pokidanu morao vezati u ~vor... Evo, vidite. (Zakora~i levom nogom da pokaè.) UÎTEQ: Vidim, vidim, ali i ju~e si zakasnio. MI[A: Jesam. Oprostite... to je bilo zato {to sam se zadrào kod pekara. Sve nas je zadrào neki ~i~a koji je vazdan prevrtao po xepovima da na e novac... a za to vreme otegao pri~u kako je hleb pre sedamdeset godina bio mnogo boqe pe~en nego danas. E, to su bili pekari! Tako je pri~ao. Kqu~ne re~i: obaveze i prava deteta 48

50 UÎTEQ: Lepo, ali i prekju~e si zakasnio. Se}a{ li se? MI[A: Se}am se vrlo dobro. Kako se ne bih se}ao! Jo{ me pe~e jezik koliko sam se opekao. Doneli su mi za doru~ak belu kafu tako vrelu da smo je morali pretakati iz jedne {oqe u drugu... i sve tako... UÎTEQ: Se}am se, se}am se i ja. Pri~ao si nam. Tako ti je u tome pro{lo pet minuta. Dobro, Mi{o, to je bilo prekju~e, u sredu, ali ti si zakasnio i u utorak. Se}a{ li se? MI[A: Kako da ne! U utorak smo hvatali mi{a po sobi. Niko nije smeo otvoriti vrata. Tako nam je tata naredio da mi{ ne bi pobegao... UÎTEQ: Da, da, se}am se. Zato nisi smeo iza}i dok se ne zavr{i sav taj xumbus... A u ponedeqak? Ako se ne varam, ti si i u ponedeqak zakasnio. MI[A: Da, da! U ponedeqak mi je bio ro endan, pa dok su se svi izre ali da mi ~estitaju... UÎTEQ: Znam, znam i mi smo ti ovde ~estitali. MI[A: Jeste. UÎTEQ: Pa lepo, sad znamo za{to si sve od ponedeqka zaka{wavao u {kolu. Kad bi nam jo{ znao re}i za{to }e{ sutra, u subotu, zakasniti, imali bismo ispuwenu celu nedequ, i ti bi zasluìo peticu iz zaka{wavawa. MI[A: Peticu? UÎTEQ: Da, peticu. Ali, naravno, ti ne zna{ unapred da }e{ zakasniti... Ne moè{ znati danas za sutra. MI[A: Znam, znam i za sutra! UÎTEQ: Kako to? Otkud moè{ znati unapred!? MI[A: Znam. Ujutru, ba{ pred po~etak {kole, treba da nam stigne tetka iz Ni{a... UÎTEQ: Tetka? Pa {ta onda? MI[A: Pa onda... znate... nisam se video s wom tri godine... Uvredi}e se ako odem od ku}e ~im do e... Treba da posedim s wom bar pet minuta... (Zavesa.) Gvido TARTAQA RE^NIK vezica pertla vazdan stalno xumbus nered 49

51 RAZGOVARAMO O... DRAMI... A [TA TI KA@E[ O Pro~itaj na po~etku kako je ure ena pozornica u ovoj drami. Navedi {ta se sve na pozornici vidi. 2. Ko se na pozornici ne vidi, ali se ~uje? 3. Ko u ovoj drami razgovara? 4. Navedi zbog ~ega je sve Mi{a kasnio u {kolu. 5. U~iteq Mi{i kaè da }e dobiti peticu iz zaka{wavawa. Objasni za{to je u~iteq to rekao. Da li je mislio ozbiqno? 6. Mi{a unapred zna da }e zakasniti i sutra. Objasni {ta to govori o Mi{i. Navedi Mi{ine osobine zbog kojih stalno kasni. UÎMO I PODSE]AMO SE Doga aj u ovoj pri~i zbio se u {koli. Mesto na kome se zbiva neka pri~a nazivamo mesto radwe, a vreme u kom se zbiva nazivamo vreme radwe. Zakqu~i kog dana u nedeqi se vodi ovaj razgovor. Na osnovu ~ega to zakqu~uje{? [ta misli{, u koje doba dana razgovaraju u~iteq i Mi{a? Objasni za{to tako misli{. 1. Da li ti ponekad zakasni{? [ta tada obi~no radi{? 2. Kako se ose}a{ kada ~eka{ nekoga ko kasni? 3. Objasni za{to je va`no da stièmo na vreme. 4. Posavetuj Mi{u povodom wegovog stalnog zaka{wavawa. Zamisli da mu se obra}a{ i ispri~aj mu {ta ti misli{ o ka{wewu. 5. Dete ima svoja prava, ali i obaveze. [ta ti misli{ o tome? Navedi {ta misli{ da su tvoja prava, a {ta obaveze. MALA [KOLA PISAWA Odaberi jedan od slede}ih zadataka. 1. Napi{i ovu dramu na druga~iji na~in. Zamisli da u~iteq stalno kasni i da acima svakog dana smi{qa drugo opravdawe za svoje ka{wewe. Napi{i razgovor izme u takvog u~iteqa i aka. 2. Napi{i dramu tako da u woj bude vi{e razli~itih likova dece. Svi kasne na ~as. Svako ima svoje obja{wewe za{to kasni. Odglumite svoje drame na ~asu. 50

52 LEGENDA O SVETOM SAVI Prva povest govori o tome kako je majka sa tek ro enim sinom u naru~ju do{la Svetom Savi jer je ~ula da on deci daruje jo{ jedan par je da i wen sin posmatra ìvot sa ~etvoro o~iju. Svetac je predloìo da po u na obli`we brdo i da ona dobro pogleda unaokolo. Pitao je {ta vidi. Ni{ta, odgovorila je mlada majka, opisuju}i da su joj pred o~ima samo brda i doline. Ne obja{wavaju}i posebno razlog, Sveti Sava joj je predloìo da, ipak, ponovo do e slede}e godine. Istog dana, narednog leta, pojavila se majka sa sinom kod Svetog Save. Zajedno su oti{li na drugo, jo{ ve}e je postavio isto pitawe, ali ona opet nije videla ni{ta naro~ito. Samo brda, doline i {umu. Ponovo je svetac predloìo da se na u slede}e godine. Tre}e godine dogodilo se mawe-vi{e sli~no. Popeli su se na jo{ ve}e brdo. I jo{ jednom isto... [ta vidi{? Brda i doline i drve}e... I tako sedam godina, zajedno su se Sveti Sava, majka i de~ak peli na sve ve}a i ve}a brda. A onda je te, sedme godine, de~ak, kada su zavr{ili uspiwawe, sa vrha brda ne{to ugledao... Povikao je da u daqini vidi ne{to {to sija. I majka je uo~ila isto svetlucawe. Sveti Sava im je objasnio da u daqini sijaju {kola i pored we crkva. Rekao je majci da {to pre odvede 51

53 dete u {kolu i da }e tamo, pored ona dva oka koja mu je Bog ina~e podario, dobiti jo{ dva. Majka je najzad bila sre}na. Pri~a o kojoj je slu{ala jo{ kao dete ispostavila se kao ta~na. Wen sin }e dakle dobiti ~etiri oka. De~ak je u {koli ostao ~etiri godine. Kada se vratio ku}i, majka je s àqewem zakqu~ila da i daqe ima samo dva oka. Uzela je de~aka za ruku i odvela ga ponovo Svetom Savi. Poàlila mu se, podse}aju}i na wegovo obe}awe da }e u sjajnoj ku}i dobiti jo{ dva oka. Sveti Sava je uzeo jednu kwigu i pitao ènu {ta u woj vidi. Ovde nema ni~ega. Samo sitne {are crne boje, odgovorila je. Tu istu kwigu Sveti Sava je dao de~aku, upitav{i ga {ta sve tu ima. Dete je uzelo kwigu u ruke i po~elo da ~ita. Eto vidi{, ti si kod o~iju slepa jer o~i ima{, a ne vidi{ ono {to ovo tvoje dete vidi. A ovo tvoje dete ima jo{ jedne o~i u glavi, u pameti. Zato vi{e vidi i vi{e zna no ti. To mu je {kola dala. Zato wojzi hvala. Od toga dana ponosna majka svuda je pri~ala o tome kako je weno dete od Svetog Save i {kole dobilo jo{ jedan par o~iju. Dodu{e, te se o~i ne vide odmah jer su skrivene u pameti! RE^NIK Kqu~ne re~i: Sveti Sava kao u~iteq Prema: Mirjana Ogwanovi}, O skrivenim o~ima i zlatnim rukama (iz Politikinog zabavnika) legenda izmi{qena pri~a o nekoj li~nosti ili doga aju povest pri~a wojzi woj 52

54 RAZGOVARAMO O [ta je majka èlela za svoje dete? 2. Za{to je tek kad je dete imalo sedam godina ugledala {kolu? Sa koliko godina deca obi~no kre}u u {kolu? 3. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Kad je zavr{io {kolu, de~ak je: a) dobio jo{ dva oka; b) znao da ~ita; v) postao lep{i. 4. Objasni za{to je {kolovawe va`no.... A [TA TI KA@E[ O Objasni {ta se u tvom ìvotu promenilo otkad zna{ da ~ita{. 2. Za{to je va`no da qudi znaju da ~itaju? 3. Nabroj jo{ neka znawa koja su va`na. 4. [ta sve u~i{ u {koli? [ta ti se od toga najvi{e dopada i za{to? MALA [KOLA PISAWA Na internetu, u enciklopediji ili ~asopisu saznaj vi{e o stvarnom ìvotu Svetog Save. Sa drugovima i drugaricama iz odeqewa napravi pano posve}en Svetom Savi. Pano treba da sadrì: kako su mu se zvali roditeqi; kako su mu se zvala bra}a; kako se on zvao pre odlaska u manastir; za{to {kolska slava nosi wegovo ime. 53

55 VUK KARAXI] U TR[I]U Vuk Karaxi} ro en je i odrastao u selu Tr{i}u. Prema pri~i, Vuka su kao veoma mladog ve} po{tovali stariji qudi. Bilo je to zato {to je, uz svog ro aka, Jefta Savi}a, on jedini u celom selu znao da ~ita i su dolazile da im iz crkvenog kalendara pro~ita kad je koji praznik. Trgovci su mu traìli da im vodi bele`nice sa ra~unima. Kako je on jedini u Tr{i}u znao sve molitve napamet, postavqali su ga na slavama uvek uvrh stola, na po~asno mesto. Nije mu bilo ni {esnaest godina, a ve} su ga starije ène iz po{tovawa qubile u ruku. On sam je drào do sebe i traìo je od drugih da ga po{tuju. U starim danima, se}aju}i se mladosti, pri~ao je kako ga je na putu iz Loznice u Tr{i} jednom dozivao nepoznati seqak. ôvek je vikao: Ej, majstore, ej, trgov~e! Vuk je }utao i hodao daqe. Zastao je tek kad mu je nepoznati doviknuo: Ej, gospodine! Prema kwizi Miodraga Popovi}a Vuk Stefanovi} Karaxi} 54

56 RAZGOVARAMO O Gde je Vuk Karaxi} ro en i odrastao? 2. Za{to su ga po{tovali stariji qudi? Iz pri~e zakqu~ujemo: a) da su stariji qudi u Vukovo vreme posebno po{tovali mlade qude; b) da je bilo malo pismenih qudi i da su Vuka po{tovali jer je pismen; v) da su Vuka po{tovali zato {to je on zahtevao da ga po{tuju. 3. Ispri~aj {ta sve zna{ o Vuku Karaxi}u.... A [TA TI KA@E[ O Zamisli kako bi izgledalo kada bi samo retki qudi znali da ~itaju i pi{u. Objasni {ta sve moèmo kad znamo da ~itamo i pi{emo. 2. Kad si ti nau~io ili nau~ila da ~ita{? 3. U îtanci odaberi pesmu, pri~u ili dramu koja ti se najvi{e dopada i objasni za{to ti se dopada. MALA [KOLA PISAWA 1. Neka svako iz razreda odabere jedno slovo na{e azbuke. 2. Napi{ite po tri re~i koje po~iwu tim slovom. 3. Nacrtajte i obojte ono {to te re~i predstavqaju. 4. Svoje radove stavite na pano. Slike slaìte onim redom kojim navodimo slova u azbuci. 55

57 Nau~ili smo u prethodnom poglavqu REÊNICA je neka misao izraèna re~ima. Re~enica je sastavqena od REÎ. ki{na glista voli ki{u Ki{na glista voli ki{u. Re~enica uvek po~iwe velikim slovom, a zavr{ava se ta~kom, uzvi~nikom ili znakom pitawa. Ki{na glista voli kada pada ki{a. Mene ki{a stra{no nervira! Za{to onda ta ki{na glista voli kada pada ki{a? U re~enici VELIKIM POÊTNIM SLOVOM pi{emo re~ na po~etku re~enice: Kako je bilo u {koli? U~iteqica je strpqiva. REÎ Velikim po~etnim slovom pi{emo razna imena. REÊNICA Imena i prezimena qudi: Imena ìvotiwa: Imena gradova, sela i naseqa: Ju~e sam srela Anu Mili}. Moja ma~ka se zove Sivka. Selo Slanci je blizu Beograda. Moja baka ìvi u Batajnici. 56

58 DRUgARSTVO U tre}em poglavqu svoje îtanke l ~ita}e{: t nau~i}e{: N o drugarstvu i o pravim prijateqima, N o ìvotiwama sa osobinama qudi; N da prepozna{ basnu, N da razlikuje{ re~ i re~enicu, N da re~enicama obave{tavamo, pitamo, zapovedamo... Uìvaj u ~itawu!

59 DOBAR DRUG TI VREDI VI[E Dobar drug ti vredi vi{e i od sunca i od ki{e, i od {ume i od hleba dobar drug ti uvek treba. Kqu~ne re~i: drugarstvo, pisawe pozivnice Kad nai u brige mnoge, nema leka osim sloge, i u dobru i u bedi drugarstvo ti zlata vredi. Ako ima{ dobrog druga, nevoqe }e brzo pro}i. Kad nai e bolest, tuga, bez poziva drug }e do}i. Drug }e uvek na}i re~i tvoje tuge da zale~i. RE^NIK Pero Zubac beda nevoqa sloga kada se qudi me usobno sla`u i po{tuju 58

60 RAZGOVARAMO O... PESMI... A [TA TI KA@E[ O Podvuci stih u kome se pojavquje re~ drugarstvo. 2. Za{to je drugarstvo va`no kad nai u brige? 3. Objasni {ta zna~i nema leka osim sloge. 4. Pro~itaj posledwa dva stiha u pesmi. Kako drugovi le~e tugu? Objasni. MALA [KOLA PISAWA 1. Nabroj svoje najbliè drugove i drugarice. Ispri~aj za{to sa wima voli{ da se druì{. 2. Da li se nekad posva a{ sa svojim drugovima i drugaricama? Objasni {ta tada radi{. Isri~aj kako se pomirite posle sva e. 3. Da li ti je drug nekada pomogao u nevoqi? Ispri~aj. 4. Kako ti pomaè{ svojim drugovima i drugaricama? Napi{i pozivnicu za svoj ro endan i ukrasi je crteòm. Na pozivnici navedi: ime slavqenika, dakle svoje ime; ime druga ili drugarice koju poziva{; ta~no vreme i mesto proslave. ODIGRAJ IGRU! U Igraonici se pod brojem 9 krije igra u kojoj }ete u~iti da budete pa`qivi jedni prema drugima. Prona i je na strani

61 DVA DRUGA I{la {umom dva druga, a pred wih isko~i medved. Jedan se dade u bekstvo, uspuza se uz drvo i sakri, a drugi ostade na putu. Ni{ta mu drugo ne ostade ve} se baci na zemqu i pretvara{e se da je mrtav. Medved pri e i po~e da ga wu{i, a ovaj prestade da di{e. Medved mu owu{i lice, pomisli da je mrtav pa ode. Kad se medved udaqio, onaj drug si e s drveta i stade se smejati: Deder, reci mi {ta ti je medved {aputao na uho? Rekao mi je da su lo{i oni qudi koji u opasnosti napu{taju svoje drugove. Kqu~ne re~i: drugarstvo, mesto radwe u pri~i, ~itawe i popuwavawe tabele RE^NIK deder hajde Lav Tolstoj 60

62 RAZGOVARAMO O... PRIÎ 1. Gde su dva druga {etala? 2. [ta je u~inio prvi drug kada se pojavio medved? Kako se pona{ao drugi? 3. Za{to je medved oti{ao? 4. Kako se pona{ao drug koji je si{ao s drveta? Objasni {ta takvo pona{awe govori o wemu. 5. Podvuci posledwu re~enicu u pri~i. Da li se slaè{ sa tim? Objasni za{to. 6. Kakav odgovor je dobio drug koji je mislio samo na sebe? Da li se wegov prijateq s pravom naqutio? 7. Koje je mesto radwe ovog doga aja? UÎMO... DA ÎTAMO TABELU 1. Seti se pri~a koje su ti odranije poznate. Koje je mesto radwe pri~e o Ivici i Marici? Koje je mesto radwe ve}eg dela pri~e o Crvenkapi? 2. Pogledaj slede}u tabelu i objasni {ta u woj pi{e. Joca vozi trolejbus Tuìbaba Dva druga Likovi de~ak Joca, mama tuìbaba, de~ak, u~iteqica dva druga, medved Mesto radwe Jocina ku}a {kola {uma 61

63 3. Popuni tabelu: Pepequga Crvenkapa Likovi Sne`ana, zla kraqica, patuqci Mesto radwe ODIGRAJ IGRU! {uma, bakina ku}a Pod brojem 10 u Igraonici nalazi se igra sa likovima iz bajki. Prona ite je na strani 105. SMEJEMO SE... Perica: Jovice, kako bi se ti pona{ao da u moru ugleda{ ajkulu? Jovica: Ne bih imao vremena za pona{awe. ODIGRAJ IGRU! U Igraonici se, pod brojem 11, krije igra veoma sli~na pri~i Dva druga. Prona ite je na strani

64 GOLUB I PÊLA Do e p~ela na potok da se napije vode. Stane na jedan kamen i po~ne da pije. Omakne se s kamena, padne u vodu i po~ne se daviti. To opazi golub sa grane. Otkine kqunom jedan list s drveta i baci ga p~eli u vodu. P~ela se popne na list. I kad joj se krila osu{i{e, ona odlete. Drugog dana do e lovac u {umu. Opazi goluba na grani pa nani{ani pu{kom na wega. Spazi to p~ela pa sleti lovcu na ruku. Boje}i se da ga p~ela ne ujede, lovac mahne rukom i golub odleti. RAZGOVARAMO O... PRIÎ Narodna pri~a Kqu~ne re~i: drugarstvo, mesto i vreme radwe u pri~i, strip 1. Kako je golub pomogao p~eli? 2. Kako se p~ela oduìla golubu? 3. Za{to je, po tvom mi{qewu, golub pomogao p~eli? Objasni {ta to govori o wemu. 4. Zapazi koje je mesto radwe na po~etku pri~e. Koje je mesto radwe drugog dana u pri~i? 63

65 ... A [TA TI KA@E[ O... Da li ti je neko nekada pomogao da re{i{ neki problem? Da li si ti pomogao ili pomogla nekome? Ispri~aj. MALA [KOLA PISAWA 1. Pogledaj kako je ova pri~a predstavqena u stripu. Zamisli {ta govore likovi u ovoj pri~i i upi{i to u balon~i}e. 64

66 2. Osmisli pri~u u kojoj su ve} odre eni vreme i mesto radwe, kao i likovi i wihove osobine. Tvoje je samo da smisli{ {ta se u pri~i doga alo! Mesto radwe: bara u {umi. Vreme radwe: letwa no}. Likovi: svitac, roda, àba. Roda pati od nesanice i zato voli svica jer on dolazi da joj svetli svake no}i. Svitac je veseo, dawu spava, a no}u svetli. Jedne letwe no}i pojavi se àba, koja mnogo voli da jede svice. 3. Svoju pri~u o àbi, svicu i rodi predstavi u stripu. 65

67 U^IMO... RE^ENICE KAO OBAVE[TEWE, PITAWE I ZAPOVEST Pro~itaj naredni vic: Sedi zec na pawu u {umi i o{tri {tap. Nai e medved i pita ga: [ta to radi{, zeko? Evo, o{trim {tap da ubijem vuka. U, ala si ti hrabar, zeko! Posle pola sata nai e lisica i pita zeku: [ta to radi{, zeko? Evo, o{trim {tap da ubijem vuka. U, ala si ti hrabar, zeko! Naposletku nai e vuk i upita zeca {ta radi. Ma evo, o{trim {tap i pri~am gluposti. Ve} zna{ da je re~enica niz re~i koji po~iwe velikim slovom, a zavr{ava se ta~kom, uzvi~nikom ili znakom pitawa. Re~enice se razlikuju u zavisnosti od toga {ta se wima saop{tava. Ponekad re~enicom jednostavno obave{tavamo o ne~emu: Sedi zec na pawu u {umi i o{tri {tap. Ponekad re~enicom pitamo: [ta to radi{, zeko? Ponekad re~enicom iskazujemo neka ose}awa povi{enim tonom, kao, na primer, divqewe: U, ala si ti hrabar, zeko! Ponekad re~enicom ne{to zapovedamo, zahtevamo ili u~tivo molimo. Molim te, vu~e, nemoj da se quti{ na zeku! 66

68 LAV I MI[ Dok je lav spavao, pretr~i preko wega mi{. Lav se probudi, uhvati mi{a i htede da ga pojede. Mi{ zacvile i re~e lavu: Molim te, po{tedi me, a ja }u ti se kad-tad oduìti. Lav se nasmeja i pusti mi{a. I zaista, posle nekog vremena, lav se na e u nevoqi. Lovci, koji su ga dugo progawali, uhvate ga u veliku mreù. Za~uje mi{ lava koji je bespomo}no rikao, do e i pregrize mreù. Lav se ponovo na e na slobodi, a mi{ mu re~e: Ti si mi se onda smejao i nisi verovao da i slabi mogu pomo}i jakima. Kqu~ne re~i: basna, pouka RAZGOVARAMO O... BASNI Ezop 1. [ta je mi{ zamolio lava? 2. êmu se lav nasmejao? 3. Kada je mi{ podsetio lava na to podsmevawe? 4. Objasni za{to je mi{ u pravu. Kako sve slabi mogu pomo}i jakima? 5. Nabroj likove u ovoj basni. 67

69 UÎMO I PODSE]AMO SE NA Basna je pri~a koja govori naj~e{}e o u basni imaju osobine qudi. Basne obi~no saop{tavaju neku pouku. To zna~i da iz wih moèmo nau~iti va`ne stvari! Podseti se {ta je mi{ na kraju basne rekao lavu. Objasni za{to se pouka ove basne krije u tim re~ima. ODIGRAJ IGRU! Ako odigrate igru broj 12, sazna}ete za{to su va`ni svi likovi u pri~i. Potraìte je u Igraonici, na strani

70 DVA JARCA Preko dubokog potoka namestili qudi brvno. Srela se na brvnu dva jarca. Skloni se! viknu jedan. Skloni se ti, ja ne}u! re~e drugi. E, da vidimo ko }e se skloniti! re~e prvi i savi rogove spreman za bitku. I drugi se isto tako narogu{i. Grunu{e rogovima jedan na drugoga i oba pado{e u vodu. DVE KOZE Dositej Obradovi} Kqu~ne re~i: basna, saradwa me u qudima Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze be{e stena uspravna kao zid. Ispod wih duboka provalija. Zamisli{e se koze: {ta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su krenule. Zato jedna koza leè i opruì se po zemqi, a druga pa`qivo pre e preko we. Tako obe odo{e ìve i zdrave svojim putem. Dositej Obradovi} RE^NIK brvno debela, grubo otesana daska, za koju moèmo upotrebiti i re~ balvan 69

71 RAZGOVARAMO O... BASNAMA 1. U ovim basnama u istoj nevoqi su se na{le dve koze i dva jarca. 2. Kako su postupile koze? Kako su postupili jar~evi? 3. Ko je po tvom mi{qewu bio pametniji, koze ili jar~evi? 4. Razmisli o tome koju qudsku osobinu su ispoqile koze, a koju jar~evi. 5. [ta je pouka prve, a {ta je pouka druge basne? 6. Poveì naslov pri~e sa mestom radwe: Dva jarca Dve koze Dva druga Golub i p~ela uzana staza na steni brvno preko dubokog potoka put u {umi {umski potok 7. Likovi u basnama su naj~e{}e ìvotiwe koje poseduju odre ene osobine qudi. Razmisli o tome kako su nastali izrazi lukav kao lisica i pla{qiv kao zec. ODIGRAJ IGRU! Sa parom iz klupe odigraj igru broj 13. Nadamo se da se razumete boqe od jar~eva iz basne! Potraì je u Igraonici na strani

72 LISICA I GAVRAN Gavran je na{ao pove}i komad sira i, stoje}i na grani drveta, dr`ao je ~vrsto sir u kqunu. Lisica to opazi i, po{to se privukla drvetu, po~e da hvali gavrana. Ti si veoma lepa ptica re~e ona ima{ prekrasno perje! Niko na svetu ne bi bio tako savr{en kao ti, samo kada bi umeo da peva{! Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki nedostatak. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kqun i zagrakta. Sir mu ispade iz kquna, lisica zgrabi plen i pobe`e. E, moj gavrane mislila je ona ti ima{ glasa i sjaja, ali nema{ pameti. Narodna basna Kqu~ne re~i: basna, va`nost iskrenosti me u prijateqima 71

73 RAZGOVARAMO O... BASNI 1. [ta je lisica prvo rekla gavranu? [ta mu je rekla odmah posle toga? 2. Za{to je lisica hvalila gavrana? [ta je time èlela da postigne? Da li je u tome uspela? 3. Zaokruì naziv dve osobine koje najboqe opisuju lisicu iz ove pri~e. lukava hrabra nerazumna uporna promi{qena 4. Objasni za{to gavran èli da ga lisica hvali. [ta to govori o wemu?... A [TA TI KA@E[ O Navedi neki primer kad si iskreno pohvalio, ili pohvalila, nekoga za ne{to. Objasni za{to si to uradila ili uradio. 2. Kako se ti ose}a{ kad te neko pohvali? 3. Da li je lisica iz basne iskreno hvalila gavrana? Kakve pohvale treba da upu}ujemo drugim qudima? 4. Objasni za{to je va`no da podràvamo jedni druge. MALA [KOLA PISAWA 1. Napi{i kratak savet lisici u kome }e{ navesti kako treba da se pona{a prema drugima. 2. Napi{i kratak savet gavranu u kom }e{ mu re}i koje osobine kod sebe treba da promeni. 3. Na kraju napi{i kako prema tvom mi{qewu treba da glasi pouka ove basne. 72

74 PESMA O KINEZIMA Ovo su Kinezi ako niste znali, jedno j, Kinez velik drugo j, Kinez mali. Kqu~ne re~i: po{tovawe razli~itosti, pesme Jovana Jovanovi}a Zmaja Ovakih u Kini milion, ma ima, oni sme{ni nama, a mi sme{ni wima. Jovan Jovanovi} Zmaj 73

75 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Za{to pesnik kaè da su Kinezi sme{ni nama, ali i mi wima? Po ~emu se mi razlikujemo od Kineza? 2. Da li se mi razlikujemo i me u sobom? Po ~emu se razlikujemo spoqa, u svom izgledu? Po kojim se unutra{wim osobinama razlikujemo?... A [TA TI KA@E[ O Ponekad o nekim va`nim stvarima razmi{qamo druga~ije nego na{i drugovi i drugarice. Ispri~aj kako se ose}a{ kad otkrije{ da se sa nekim ko ti je blizak ne slaè{ u mi{qewu. 2. Sa drugovima i drugaricama u odeqewu porazgovaraj o tome kako treba da se pona{amo kada se sa nekim ne slaèmo u mi{qewu. MALA [KOLA PISAWA 1. U {kolskoj biblioteci potraì pesme Jovana Jovanovi}a Zmaja. Pro~itaj nekoliko pesama i odaberi onu koja ti se najvi{e dopada. 2. Napi{i kratak sastav u kom }e{ objasniti za{to ti se ba{ ta pesma najvi{e svi a. 3. Podeli svoje utiske sa drugovima i drugaricama iz odeqewa. Spremi se da usmeno objasni{ svoj izbor. 74

76 Narednu pesmu napisao je na{ poznati pisac Branko ]opi}. U woj su opisani doìvqaji jednog hrabrog i vrednog jeà. Ovu pesmu ~itaj u nastavcima i diskutuj o woj na ~asovima. JE@EVA KU]ICA LIJINO PISMO SLAVNI LOVAC Po {umi, {irom, bez staze, puta Jeùrka Jeì} povazdan luta. Lovom se bavi, ~esto ga vide, s trista kopaqa na juri{ ide. I vuk, i medo, pa ~ak i ovca, poznaju jeà, slavnoga lovca. Jastreb ga {tuje, vuk mu se sklawa, zmija ga {arka po svu no} sawa. Pred wim dan hoda, {iri se strava, wegovim tragom putuje slava. Kqu~ne re~i: va`nost sopstvenog doma, ~itawe u nastavcima RE^NIK povazdan neprestano, svaki dan zmija {arka zmija koja ima {are na koì kamewar mesto sa kamenim tlom {ara pi{e loga jazbina, mesto gde ìve ìvotiwe Jednoga dana, vidjeli nismo, Jeì} je, kaù, dobio pismo. Medeno pismo, pri~ao meca, stiglo u torbi po{tara zeca. Adresa kratka, slova kô jaja: Za druga Jeà, na kraju gaja. U pismu pi{e: Jeùrka, brate, sawam te ~esto i mislim na te. Evo ti pi{em iz kamewara guskinim perom. Divno li {ara! Do i na ru~ak u moju logu, poùri samo, ne àli nogu. 75

77 Sa punim loncem i masnim brkom ~ekat }u na te, poùri trkom. We`no te grli medena lica i pozdrav {aqe lisica Mica. Je` se veseli: Na gozbu, veli, tu {ale nema, hajd da se sprema. Jeùrka Jeì} lukavo {kiqi, pregleda bodqe i svaku {iqi. Ako bi usput do{lo do boja, nek bude spremna odbrana moja. KOD LIJINE KU]E Sun~ani krug se u zenit digô kad je Jeùrka do lije stigô. Pred ku}om logom, kamenog zida, Jeùrka Jeì} svoj {e{ir skida, klawa se, smje{ka, kavalir pravi, biranom frazom lisicu zdravi: RE^NIK gozba bogati obrok, rasko{an ru~ak boj bitka zenit vreme kad je sunce na sredini neba, ta~no u podne kavalir u~tivi gospodin koji se lepo pona{a birana fraza odabrane, pa`qive re~i vrlino ~ista zec èli da kaè da liju krase samo lepe osobine bajni ~arobni bubaw ratni dobo{ koji se u pro{lim vremenima koristio za pozivawe vojske u bitku Dobar dan, lijo, vrlino ~ista, klawam se tebi, sa bodqa trista. Nek perje pijetla krasi tvoj dom, koko{ nek sjedi u loncu tvom! Guskino krilo lepeza tvoja, a jastuk meki patkica vje~no u miru, sre}i, nikada lave` ne ~ula pse}i. I jo{ ti ovo na kraju velim: ja sam za ru~ak trbuhom cijelim! Otpo~e ru~ak ~aroban, bajni. I je` i lija od masti sjajni. Jelo za jelom samo se niè, Jeùrka ~esto zdravicu diè: u zdravqe lije i wene ku}e, za pogibiju Niè se ru~ak ~etverosatni, zategnu trbuh kô bubaw ratni. 76

78 NO] Evo i no}i, nad {umom cijelom nadvi se suton sa modrim velom. Promakne samo leptiri} koji i vjetar no}nik listove broji. Utihnu {uma, nestade graje, ma~aka divqih o~i se sjaje. Skitnica svitac svjetiqku pali, ~arobnim sjajem putawu àli. A sova huknu svoj ratni zov: Dr`,te se, ptice, po~iwe lov! RASTANAK Jeì} se diè, wu{kicu bri{e. Ja moram ku}i, dosta je vi{e. Dobro je bilo, na stranu {ala, lisice draga, e, ba{ ti hvala. Moja je ku}a ~vrsta kô grad, RE^NIK suton vreme zalaska sunca modar plavi vjetar no}nik vetar koji duva no}u konak mesto gde moè da se prespava gukati ovde u zna~ewu: umiqato govoriti ùditi mnogo èleti ne{to {eva vrsta ptice obiqe bogatstvo kaìder kaì duva ovde u zna~ewu: zadihano govori preno}i u woj, kuda }e{ sad? Tako ga lija na konak sladi, a je` se brani, {ta da se radi: Zahvaqujem se pozivu tvom, al, mi je draì moj skromni dom! Ostani, kume lija sve gu~e, moli ga, zove, za ruku vu~e. Al, je` tvrdoglav, osta pri svom: Draì je meni moj skromni dom! [u{te}i {umom je` mjeri put, kroz grawe mjesec svijetli mu put. Ide je`, gun a, dok zvijezde sjaju: Ku}ico moja, najqep{i raju! POTJERA Ostade lija, misli se: Vraga, {to mu je ku}a toliko draga? Kad jeì} tako ùdi za wom, bit }e to, bogme, bogati dom. Jo{ ima mo`da od perja pod, pe~ene {eve krase mu svod. Ta ku}a, vjerujem, obiqem sja. Po}i }u, kradom, da vidim ja. VUK Poùri lija, ne~ujna sjena, paperje meko noga je wena. Dok juri tako uz grobni muk, pred wom na stazi stvori se vuk. Grrr, kuda ùri{, kaìder lovcu; mo`da si negdje prona{la ovcu? Idem da doznam lija sve duva za{to je` ku}u toliko ~uva. 77

79 Eh, ku}a, trice! veli vuk zao. Ta ja bih svoju za jagwe dao! Po}i }u s tobom jer volim {alu, ho}u da vidim jeà budalu! MEDO Dok jure daqe brzo kô strijela, srete ih medo, prijateq p~ela. Sumwiva ùrba medo ih gleda mo`da ste na{li jezero meda? Ne, nego ma{tu golica moju za{to je` voli ku}icu svoju. Ku}ica, glupost! Moje mi wu{ke, svoju bih dao za gwile kru{ke. Za sati meda dat }u je svakom! govori medo na jelo lakom. Po}i }u s vama jer volim {alu, ho}u da vidim jeà budalu! RE^NIK trice neva`ne sitnice sat u zna~ewu plo~e od voska sa odeqcima u koje p~ele stavqaju med lakom pohlepan, grabqiv, gramziv kaquga blatwava voda; blato u kom se rado vaqaju sviwe wojzi woj bogovski krka dobro i obilno jede ro eno gnijezdo rodna ku}a, dom DIVQA SVIWA Sve troje jure kô divqa rijeka, odjednom evo kaquga neka. Divqa se sviwa u wojzi bawa, pospano {kiqi i jelo sawa. Hr-wi, junaci, sumwiva trka, negdje se, vaqda bogovski krka?! Posko~i sviwa, uz mnogo graje, a vuk joj na to odgovor daje: Traìmo razlog, blatwava zvijezdo, za{to je` voli ro eno gnijezdo! Ro eno gnijezdo! Tako mi sala, za pola ru~ka ja bih ga dala! Po}i }u s vama jer volim {alu, ho}u da vidim jeà budalu! 78

80 PRED KU]ICOM Svi jure slo`no ka ciqu svom, kuda god pro u prasak i lom! Pristigli jeà, glede: on stade kraj neke stare bukove klade. Pod kladom rupa, tamna i gluha, prostirka u woj od li{}a suha. Tu Jeì} u e, pliva u sre}i, {u{ti i pipa gdje li }e le}i. Namjesti krevet, od pedqa duì, zijevnu, pa leè i noge pruì. Sav blaèn, sretan, niè bez broja: Ku}ico draga, slobodo moja! Palato divna, drvenog svoda, kolijevko meka, lisnatog poda, uvijek }u vjeran ostati tebi, ni za {to ja te mijewao ne bi,! U tebi ìvim bez brige, straha, i branit }u te do zadwega daha! TRI GALAMXIJE Medvjed i sviwa i s wima vuja grmnu{e gromko, prava oluja: Budalo jeù, bodqivi soju, zar tako cijeni{ stra}aru svoju?! Koliba tvoja prava je baba, krov ti je truo, prostirka slaba. [tenara to je, tijesna i gluha, sigurno u woj ima{ i buha! Ku}icu takvu, hvali{o mali, za ru~ak dobar svakom bi dali! Reko{e tako, wih troje, quti, dok mudra lija po strani {uti. RE^NIK klada oboreno stablo gluha bez zvukova, tiha vuja vuk od miqa gromko glasno bodqivi soju bodqikavi stvore stra}ara tro{na, bedna ku}a {tenara pse}a ku}ica 79

81 ODGOVOR Diè se Jeì}, o~i mu sjaje, gostima ~udnim odgovor daje: Ma kakav bio moj rodni prag, on mi je ipak mio i drag. Prost je i skroman, ali je moj, tu sam slobodan i gazda svoj. Vrijedan sam, radim, bavim se lovom i mirno ìvim pod svojim krovom. To samo huqe, nosi ih vrag, za ru~ak daju svoj rodni prag! Zbog toga samo, lude vas troje ~estite ku}e nemate ~ujem, od skitwe, pqa~ke i svr{it }ete naopa~ke! To slu{a lija, pa sudi zdravo: Sad vidim i ja, je` ima pravo! To re~e, klisnu jednom }uviku, a ono troje digo{e viku: Je` nema pravo, na stranu {ala: a i ti, lijo, ba{ si budala! KRAJ [ta daqe bje{e, kakav je kraj? Pri~a u~i to, potanko, znaj. Krvnika vuka, jadna mu majka, umlati brzo seqa~ka hajka. Trapavog medu, oh, kuku, lele, do same smrti izbole p~ele. I divqa sviwa pade kô kru{ka, sma~e je zimus lova~ka pu{ka. Po {umi danas, bez staze, puta, Jeùrka Jeì} lovi i luta. Vje{tak i majstor u poslu svom, radi i ~uva ro eni dom. RE^NIK rodni prag rodna ku}a, dom huqa prevarant, lo{a osoba klisnuti pobe}i }uvik strm, strmenit breùqak, brdski vr{ak potanko sa pojedinostima, detaqno trapav nespretan vje{tak neko ko je ve{t u svom poslu, ko ga dobro radi 80

82 MALA [KOLA PISAWA 1. Ovu pesmu ste ~itali u nastavcima. Smislite i odglumite dramu o Jeùrki Jeì}u. 2. Podelite se u grupe. Setite se onoga {to ste pro~itali u pesmi o Jeùrki Jeì}u i upotrebite svoju ma{tu. Svaka grupa neka smisli jedan deo drame. Dogovorite se ko }e {ta da govori. Dajte jedni drugima predloge kako treba da odigrate svoj deo. Moète smisliti i nove dodatne likove. Uìvajte u igri! Prva grupa: jeèv razgovor sa po{tarom. Druga grupa: jeèv razgovor na ru~ku kod lije. Tre}a grupa: jeèv i lijin razgovor na rastanku. êtvrta grupa: lijin razgovor sa vukom. Peta grupa: lijin razgovor sa medom. [esta grupa: lijin razgovor sa sviwom. Sedma grupa: razgovor ìvotiwa sa jeòm ispred wegove ku}e. SMEJEMO SE... Pitali puà da li mu je èna kod ku}e. Jeste, ali kod svoje. ODIGRAJ IGRU! Poigraj se ki{om i nevremenom! Odigraj igru koja se u Igraonici nalazi pod brojem 14, na strani

83 Nau~ili smo u prethodnom poglavqu Likovi u pri~i Mesto radwe DVE KOZE Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze be{e stena uspravna kao zid. Ispod wih duboka provalija. Zamisli{e se koze: {ta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se vratile odakle su krenule. Zato jedna koza leè i opruì se po zemqi, a druga pa`qivo pre e preko we. Tako obe odo{e ìve i zdrave svojim putem. REÊNICA BASNA Pouka: Saradwom i dogovorom se dolazi do pravog re{ewa problema. OBAVE[TEWE PITAWE ZAPOVEST Srele se dve koze na uzanoj stazi. [ta sad da rade? Re{ite taj problem bez sva e! 82

84 SVeT OKO NAS U ~etvrtom poglavqu svoje ^itanke l ~ita}e{: N o ~udesnom svetu prirode, N o na{im ma{tawima; t nau~i}e{: N {ta su zagonetke. U`ivaj u ~itawu!

85 VETAR SEJA^ Vetar duva kao lud, a Neda se smeje. Mama ka`e: on sad svud putem cve}e seje. Dograbio semewe sa livade zelene i nosi po zraku. Raspukao balon~i} `utome masla~ku. Bulkama je oteo sitno crno seme. Seje, seje livade da budu {arene. Vetar duva kao lud, a Neda se smeje. Neka mu je sre}an put kada cve}e veje. Copyright Mira Ale~kovi} Kqu~ne re~i: pojave u prirodi, de~ja radost EDUKA 84

86 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Na {ta se misli kada se ka`e da vetar duva kao lud? a) duva slabo; b) duva jako; v) duva preglasno. 2. Da li je vetar koristan? Kako to vetar seje cve}e? 3. Da li je vetar uvek koristan ili je ponekad i {tetan? 4. U ovoj pesmi veje cve}e. [ta jo{ mo`e da veje? a) pesak; b) sneg; v) vo}e. MALA [KOLA PISAWA Zamisli put jedne semenke koju je odneo vetar. Nakon toga napi{i pri~u sa naslovom Avanture jedne semenke. Da bi lak{e napisala ili napisao pri~u o semenci, poku{aj da odgovori{ na slede}a pitawa: Odakle je vetar poneo semenku? Da li se semenka upla{ila ili se obradovala? Iznad ~ega je sve letela? [ta je sve videla ispod sebe? Gde je vetar na kraju spustio semenku? Kako se semenci dopao novi kraj? U kakav cvet se semenka vremenom pretvorila? SMEJEMO SE... [ta je to malo, crno, leti i ~uje se: Zzzb, zzzb, zzzb? Muva koja leti unazad. 85

87 JESEWA PESMA Sve je po{lo naopa~ke za vrapce i ma~ke, kad je jesen oka~ila svoje ùte zna~ke, kad je vetar zapevao novembarske ta~ke... Pa`wa! Pa`wa! Velika jesewa kupoprodaja! Prodajemo suncobrane kupujemo ki{obrane! Prodajemo staro li{}e kupujemo pahuqice! Prodajemo trotinete kupujemo sanke! Kupujemo {ubare prodajemo ma{ne! Prodajemo sokne kupi}emo rukavice. Proda}emo sejalice kupi}emo grejalice. Proda}emo sladoled popi}emo ~aj! Jer: sve je po{lo strmoglavce za ptice i cve}e, kad je sunce odustalo na krov da nam sle}e. Kao da je ùto quto, kao da nas ne}e! Du{an Radovi} Kqu~ne re~i: jesen, re~, slovo, glas RE^NIK zna~ka metalni znak raznih oblika koji se ka~i na ode}u zapevati ta~ku nastupiti na pozornici izvode}i ta~ku sa pevawem strmoglavce pasti, sru{iti se glavom nadole sejalica sprava, ma{ina koja seje, ìto na primer 86

88 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Nabroj za koga je sve po{lo naopa~ke kad je stigla jesen. 3. Objasni za{to se ìvotiwe ne raduju jeseni. [ta se doga a sa biqkama u jesen? 4. Kako razume{ stih kad je vetar zapevao novembarske ta~ke? Objasni kako vetar moè da peva. 5. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Izraz sve je po{lo strmoglavce zna~i: a) sve je po{lo niz strmu ulicu, b) sve je po{lo kako ne treba, v) sve se doga a brzo. 2. Zapazi {ta se u pesmi prodaje, a {ta se umesto toga kupuje. Pravilno poveì linijama: Prodajemo suncobrane staro li{}e trotinete {ubare sokne sejalice sladoled Kupujemo 6. Pro~itaj ponovo kraj pesme. Objasni za{to pesnik kaè da je sunce quto u jesen.... A [TA TI KA@E[ O... SMEJEMO SE... ~aj grejalice ki{obrane sanke rukavice ma{ne pahuqice Da li ti se jesen zbog ne~ega dopada? Razgovaraj sa drugovima i drugaricama iz odeqewa o dobrim stranama jeseni. Za{to ptice u jesen lete na jug? Zato {to im je daleko da hodaju. 87

89 HVALISAVI ZE^EVI Hvalili se ze~i}i u zelenoj travici. Jedan rekô: Tako mi ne otpala ruka, ne bojim se vuka. Drugi rekô: Majka da me `iva ne gleda, ne bojim se medveda. Tre}i rekô: Tako mi kupusova struka, ne bojim se lisice, kopca, ni bauka. Uto ne{to {u{nulo negde ispod grana, razbegli se ze~evi na stotinu strana. Desanka Maksimovi} RE^NIK Kqu~ne re~i: hvalisavost, hrabrost struk kupusa misli se na glavicu kupusa kobac vrsta ptice grabqivice koja lovi mi{eve, ze~eve i druge male glodare bauk izmi{qeno ~udovi{te kojim su se u pro{losti pla{ila deca 88

90 RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Kako su se ze~evi hvalili? Linijama pravilno poveì ~ega se koji zec navodno ne boji: prvi zec drugi zec tre}i zec lisica, kobac, bauk vuk medved 2. [ta su ze~evi u~inili na najmawi znak opasnosti? [ta to govori o wima? 3. Kako nazivamo osobinu koja je suprotna hrabrosti? ZEC [umski je zec najbrà zver~ica na svetu jer mu srce najbrè silazi u petu. Gvido Tartaqa... A [TA TI KA@E[ O Na {ta mislimo kada kaèmo srce mi je si{lo u petu? 5. Objasni po ~emu su sli~ne pesme Hvalisavi ze~evi i Zec. 6. Ko je napisao prvu, a ko drugu pesmu? 7. Prona i u SADR@AJU îtanke imena tih pisaca. Na i u îtanci druge pesme koje su napisali. 1. Kada je u redu da se ne~im pohvalimo, a kada nije? 2. Kako treba da se pona{amo kada nas neko hvali? ODIGRAJ IGRU! Otkrij drugima svoje èqe! Odigraj igru pod brojem 15 u Igraonici, na strani 106. SMEJEMO SE... Za{to zec ima duga~ke u{i i kratak rep? Da je obrnuto, zvao bi se veverica. 89

91 JA SAM ÛDO VIDEO Pu` se s bikom tu~e, Koza kola vu~e, Mrav brkove su~e, Kow na grani spava, Zec put preorava, Muva tovar nosi, Vuk na putu prosi, Roda àbu sluì, Mi{ se s ma~kom druì. RE^NIK [aqiva narodna pesma Kqu~ne re~i: {aqiva pesma sukati brkove uvrtati brkove preoravati duboko okopavati zemqu posebnom spravom tovar teret RAZGOVARAMO O... NARODNOJ PESMI 1. O kakvim sve neobi~nim pojavama govori ova pesma? 2. Podseti se na {ta mislimo kada kaèmo da je neka pesma {aqiva. Objasni za{to je ova pesma {aqiva. 90

92 UÎMO... ZAGONETKE U zagonetkama se postavqa pitawe s namerom da nas zbuni i zato je potrebna posebna dosetqivost da bismo ih re{ili. Evo nekoliko primera: Ja sam mlad, tanan, lep, kad putujem, imam rep. [to god idem daqe, mog repa sve mawe, izgubim ga putuju}i, pa bez repa do em ku}i. (igla i konac) Gorom ide ne {u{ka, vodom ide ne br~ka. (senka) Dok se mati rodi, sin po ku}i hodi. (vatra i dim) Pro~itaj naredne zagonetke koje su napisali pesnici Grigor Vitez, Brana Cvetkovi} i Desanka Maksimovi}. Zatim odgovori na pitawa. ûdak Noge ima a ide samo kad ga vuku; lijep glas ima; a pjeva samo kad ga tuku. (klavir) (Narodne zagonetke) Pro~itaj pa`qivo ovu zagonetku. Zamisli kakve noge ima klavir. Kako to klavir peva samo kad ga tuku? Ko tu~e klavir? Razmisli o tome za{to je naslov zagonetke ûdak. [ta je ~udno u ovom opisu klavira? 91

93 Klupko Vidio sam klupko bez konca, a na wemu samo igle. Igle se najednom digle, i{le, i{le, i ku}i stigle. Prona i na internetu fotografiju jeà. Istraì kako se je` pona{a kad je u opasnosti. Objasni za{to sklup~ani je` podse}a na klupko bez konca. (je`) Zlatan sluga Svi na svijetu poznaju ga i svi èle da ga vide, svima je na svijetu sluga, a u zlatnom ruhu ide. (sunce) (Grigor Vitez) Za{to svi na svetu poznaju sunce? Objasni za{to svi èle da ga vide. Zamisli kako bi svet bez sunca izgledao. Za{to je sunce svima sluga? Objasni naslov Zlatan sluga. Pro~itaj naredne zagonetke. Linijom poveì zagonetku sa slikom koja predstavqa weno re{ewe. [ta je to {to stalno ide i korake svoje broji, a svi ipak lepo vide da na jednom mestu stoji? Tvoje o~i uvek vide ne{to {to te uvek prati, kud god ide{, ono ide, a gde stane{, tu }e stati; al, se ne da ˆ uhvatiti. Kaì: {ta to moè biti? Naporedo stoje dvoje da pokaù kud se ide, a ne vide lice svoje, niti jedno drugo vide. Da osmotre sebe malo, potrebno im ogledalo. (Brana Cvetkovi}) 92

94 Hiqade poga~ica na krovu stoje, crvene boje. Ne jedu ih ni ptice ni mace, niti su pe~ene za tebe i mene. Ima jezi~ak, a ne govori; ima plami~ak kad svetli i gori. (sve}a) (crep na krovu) Bele p~ele od ranog jutra u loncu se roje; u podne umorne na dno padnu i stoje. (pasuq na vatri) 1. Sa ~ime je u prvoj zagonetki upore en crep na krovu? 2. Pro~itaj drugu zagonetku. Pitaj nekog odraslog {ta se doga a sa pasuqem kad se skuva. 3. Zakqu~i {ta je jezi~ak na sve}i. Objasni na {ta se misli. Pet blizanaca, braca, zajedno se miju, i zajedno iju, zajedno sve rade; u istom imaju domu jo{ petnaestoro bra}e mlade. (prsti) 4. Za{to su prsti blizanci? Koliko ~ovek ima prstiju? (Desanka Maksimovi}) 93

95 KITOVA BEBA Majka ~edu tepa: Slatki, mali sine, a on ima devet metara duìne. Jo{ mu ona tepa: Bebo moja mila, a ta beba ima dve hiqade kila. Gvido Tartaqa Kqu~ne re~i: qubav roditeqa prema deci RAZGOVARAMO O... PESMI 1. Kako majka tepa sinu? Podvuci u pesmi wene re~i. 2. Za{to je weno tepawe neobi~no? Da li je wen sin zaista mali? 3. Objasni {ta mama kit ose}a prema svom sinu.... A [TA TI KA@E[ O Da li tebi ponekad neko tepa? Opi{i kako. 2. Da li ti nekad nekome tepa{: mla em detetu, ku}nom qubimcu, nekom bliskom? Opi{i kako to radi{. 3. Objasni koja ose}awa izraàvamo kad tepamo nekome. MALA [KOLA PISAWA Opi{i omiqenu ìvotiwu. U svom opisu: napi{i da li je to divqa ili doma}a ìvotiwa, opi{i wen izgled, navedi ~ime se hrani, objasni za{to ti je ba{ ta ìvotiwa omiqena. 94

96 NO]NI ]O[AK Ponekad me u one rane jutarwe sate, kada se sunce tek sluti, a mesec jo{ uvek ba{kari po velikoj nebeskoj posteqi, probude neki {umovi koji svaki put li~e na tanani glasi}. Zvuk dolazi iz mog }o{ka i, kada ustanem i pri em tom mom ~arobnom mestu, ni~eg vi{e nema. Vratim se u krevet i oslu{kujem... A moj }o{ak!? To nije onaj }o{ak za kaznu. ]o{ak, to je }o{e gde ~uvam najva`nije stvari, najdraè igra~ke. Tu, u }o{ku, igra~ke dobijaju magi~nu mo}, u }o{ku one oìve: meda pri~a, lutka se smeje, lopta sama ska~e. U }o{e se }u{nem kada sam tuàn ili kada ne{to ho}u, a ne smem, ~e{}e kada ne{to ne}u, a moram. U tom delu sobe uvek je najtoplije. Tu se najduè zadrì miris kola~a, najboqe se pri~aju pri~e. U tom }o{ku sam proverio: zidovi zaista imaju u{i, ali imaju i usta... U }o{e roditeqi po{aqu sestru i mene kada se posva amo i po~nemo da vi~emo po ku}i jedno na drugo. Znaju da }emo se na tom mestu pomiriti, jer u }o{ku se pri~a tiho, u }o{ku ru`ne re~i onemo}aju, {apat ih razoruà. I onda postaju sme{ne same sebi. A kada re~i po~nu da se smeju, smejemo se i sestra i ja. Ali, ponekad, kada je mnogo quta na mene, sestra se posluì lukavstvom: usred smeha, kada je sigurna da su mama i tata ~uli da je sve u redu, ona po~ne tiho, {u{kaju}i i jedva ~ujno, da pri~a stra{ne pri~e. Skupim se u }o{ku i }utim. Gledam je u o~i i ne}u da je molim da prestane. Znam, rugala bi mi se. A, pla{im se. Mnogo! I onda, posle nekog vremena, kao da nije bilo ni~ega, sestra ustane i ode. Ja jo{ dugo sedim u }o{ku, a stra{ne re~i lebde oko mene, lupaju jedna o drugu, udaraju o zidove i pod, odzvawaju do dugo u no}... RE^NIK slutiti imati ose}awe da }e se ne{to dogoditi ba{kariti se udobno se izleàvati posteqa krevet tanani ovde u zna~ewu: tihi sitni glas Kqu~ne re~i: ma{ta, strah 95

97 Ponekad u ono rano jutro, probu en pramenovima svetlosti, neki {um dolazi do mog kreveta. To su se i re~i probudile. Oslu{kujem: to su one iste re~i koje su mi sino} izgledale tako stra{ne, a evo ih sada, u }o{etu, pod zrakom sunca. Sasvim su druga~ije. Osmehnem se samome sebi. A, iz drugog dela sobe ~ujem uzdah olak{awa. I sestra je budna!? Ni ona se vi{e ne pla{i sopstvenih stra{nih pri~a... Vesna ]orovi} Butri} RE^NIK pramen ~uperak, struk, gu`va (kose, vune) ili tanka traka, pruga ne~ega (magle, svetla) pramen svetlosti traka, pruga svetlosti RAZGOVARAMO O... PRI^I 1. Navedi ko su ~lanovi porodice de~aka iz pri~e. 2. [ta de~ak ~uva u svom }o{ku? 3. Kad roditeqi wega i sestru po{aqu u }o{ak? Za{to to rade? 4. Za{to sestra ponekad pri~a stra{ne pri~e? Kako se de~ak tada ose}a? Za{to ipak ne}e da je zamoli da prestane? 96

98 5. Kako sestrine stra{ne pri~e izgledaju uve~e, a kako ujutro? Objasni za{to. 6. Zaokru`i slovo ispred ta~ne tvrdwe: a) de~ak se pla{i jer je mali; b) de~ak se pla{i jer u wegovoj ma{ti sve izgleda stra{nije; v) de~ak se pla{i jer ne slu{a mamu i tatu.... A [TA TI KA@E[ O Da li se ti ne~ega naro~ito pla{i{? Podeli sa drugovima i drugaricama svoj strah. 2. Objasni kako na{a ma{ta mo`e uticati na na{ strah. 3. [ta ti sve zami{qa{ u svojoj ma{ti? Objasni za{to je va`no da ma{tamo. MALA [KOLA PISAWA Opi{i neku priliku u kojoj si osetila ili osetio strah. Rad naslovi sa Jednom sam se upla{io ili Jednom sam se upla{ila. ODIGRAJ IGRU! Otkrij drugima {ta voli{ i ~ega se pla{i{. Odigraj igru br. 16 koja se nalazi u Igraonici na strani

99 NEVIDQIVI OXA^AR Jovica se boji oxa~ara. Kad sam onomadne do{ao ku}i, ~uo sam da je bio oxa~ar da o~isti oxak. Zapitam Jovicu: No, jesi li video oxa~ara? Nisam. Kako nisi kad je bio tu? Al, ja nisam bio tu! A gde si sam. Kqu~ne re~i: ma{ta, strah Jovan Jovanovi} Zmaj RE^NIK oxa~ar dimni~ar, ~ovek koji ~isti dimwake, tj. oxake onomadne pre neki dan 98

100 RAZGOVARAMO O... PRI^I 1. Razmisli za{to se de~ak Jovica pla{i oxa~ara. Da li je wegov strah opravdan? 2. Kako je Jovica re{io problem svog straha? 3. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. [ta Jovica zami{qa kad za`muri? 4. Podvuci ta~nu tvrdwu. a) Zami{qa da je oxa~ar. b) Zami{qa da nije tu. v) Zami{qa da je mrak. Oxa~ar je stvarno stra{an. Jovica samo zami{qa da je oxa~ar stra{an. 5. Ko je glavni lik u ovoj pri~i? 6. Uporedi pri~u Nevidqivi oxa~ar sa pri~om No}ni }o{ak. Objasni po ~emu su sli~ne. MALA [KOLA PISAWA 1. Napi{i razgovor izme u de~aka Jovice i oxa~ara. Zamisli da je oxa~ar zapo~eo razgovor sa Jovicom. Jovica je morao da otvori o~i i da pri~a sa oxa~arom. [ta }e re}i jedan drugom? 2. Sa drugom ili drugaricom iz klupe pro~itaj ono {to ste napisali. Neka jedno od vas ~ita ono {to govori Jovica, a drugo ono {to govori oxa~ar. 99

101 [TA ZNA[ 1. Pravilno linijom poveì ime pisca sa naslovom pesme ili pri~e. Ako ne moè{ da se seti{, pogledaj u SADR@AJ na po~etku îtanke. Du{ko Radovi} Dragan Luki} Jovan Jovanovi} Zmaj Desanka Maksimovi} Qubivoje R{umovi} Zimska pesma Joca vozi trolejbus Prvak 2. Ko su likovi u pri~i No}ni }o{ak? Jesewa pesma Au {to je {kola zgodna 3. Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora. Kada zapi{emo B, zapisali smo: a) glas B; b) slovo B. 4. Ozna~i brojevima od 1 do 5 doga aje iz pri~e Dva druga. Medved owu{i druga koji se pravio da je mrtav i ode. Prvi drug si e s drveta i smeje se svom drugu koji je ostao s medvedom. Prvi drug se popne na drvo, a drugi se pravi da je mrtav. Onaj koji je ostao s medvedom ukori svog druga {to ga je napustio u opasnosti. Dva druga {etaju {umom kad pred wih isko~i medved. 100

102 5. Pravilno poveì linijama. pesma pri~a drama Do e p~ela na potok da se napije vode. Stane na jedan kamen i po~ne da pije. Omakne se s kamena, padne u vodu i po~ne se daviti. 6. U slede}im primerima podvuci re~enice: Ana pi{e zadatak. Ana, zadatak, pi{e [ta pi{e Ana? 7. Pravilno prepi{i. Majka ~edu tepa: Slatki, mali sine, a on ima devet metara duìne. Ana, daj mi da pregledam zadatak! daj Ana zadatak da pregleda Ana pi{e {ta ana i milica idu u istu {kolu u beogradu ana ima macu sivku a milica psa blekija 8. Iz SADR@AJA îtanke prepi{i naslove basni. SIN: Dobar dan, tata. OTAC: O, zdravo juna~e! Kako si proveo prvi dan u {koli? SIN: Pa, onako

103 9. Pravilno popuni tabelu. Naziv dela Mesto radwe Likovi Joca vozi trolejbus Ne}e uvek da bude prvi Dva druga Golub i p~ela Tuìbaba 10. Pravilno poveì linijama. Mama je pozvala goste. Ana, postavi sto! [ta ima za ru~ak? 11. Pravilno poveì linijama. Pisana za izvo ewe na pozornici. pitawe obave{tewe zapovest pesma Pri~a u kojoj ìvotiwe, biqke ili predmeti imaju osobine qudi. Pri~a naj~e{}e sadrì pouku. Sastoji se iz stihova. drama basna 102

104 KO U [KOLSKOJ BIBLIOTECI Ve} zna{ {ta je biblioteka. To je mesto na kom se ~uvaju kwige. U {kolskoj biblioteci sigurno }e{ prona}i kwige pisaca ~ije se pesme, pri~e i drame nalaze u tvojoj îtanci. Bilo bi zato dobro da sazna{ ne{to o wima! Jovan Jovanovi} Zmaj, poznatiji i kao îka Jova Zmaj, jedan je od najpoznatijih srpskih pisaca za decu. Ure ivao je jedan od prvih ~asopisa za decu kod nas, Neven. U biblioteci potraì zbirku wegovih pesama namewenu najmla ima. Verujemo da su ti neke od wih ve} poznate! Desanka Maksimovi} je najvi{e pisala za decu. Iznad svega je volela prirodu i otuda su mnoge wene pri~e i pesme posve}ene svetu biqaka i ìvotiwa. Potraì u biblioteci zbirku wenih bajki. Verujemo da }e{ uìvati! Branko ]opi} je jo{ jedan na{ pisac koji je voleo da pi{e za decu i o deci. U îtanci je wegova pesma Jeèva ku}ica. U biblioteci potraì poznate Pri~e ispod zmajevih krila. Dragan Luki} je jo{ jedan od divnih pesnika i pripoveda~a za decu. Verujemo da bi ti se dopale wegove pri~e i pesme, u kojima su veoma ~esto glavni junaci deca. Du{an Radovi} je jedan od najomiqenijih srpskih pisaca za decu. Pored mnogih nezaboravnih pri~a i pesama, poznat je i po tome {to je ure ivao sjajni ~asopis za decu Poletarac. Jedno de~je pozori{te u Beogradu nosi ime ovog pisca. Neka ti u biblioteci preporu~e neku wegovu kwigu pri~a ili pesama. Qubivoje R{umovi} spada u na{e najzabavnije pesnike za decu. âk i kada peva o ozbiqnim stvarima koje nas ti{te, on to ~ini na zabavan i vedar na~in. U biblioteci potraì wegov Bukvar de~jih prava. Nau~i}e{ ne{to korisno o svojim pravima, i ujedno se zabaviti! I, naravno, da ne zaboravimo: uìvaj u ~itawu! 103

105 IGRAONICA Ovaj deo îtanke sadrì zabavne igre koje moè{ igrati sa drugovima i drugaricama iz odeqewa. 1. IGRA U ovoj igri }e{ misliti, pa pisati, a ujedno }e{ proveriti koliko poznaje{ svoje drugove i drugarice i koliko oni poznaju tebe. Uzmi papir i na wemu napi{i nekoliko re~enica o sebi, ali tako da ne otkriva{ svoje ime. Moè{ pomenuti da li si de~ak ili devoj~ica, gde ìvi{, ko ~ini tvoju porodicu, kakvog ku}nog qubimca ima{, gde se naj~e{}e igra{ i {ta najvi{e voli{ da radi{. Svoj papir presavij i stavi u kutiju. Neka ih sada va{a u~iteqica ili u~iteq izvla~e i ~itaju va{e radove, a vi se trudite da pogodite o kome od vas je re~! 2. IGRA U ovoj igri sazna}ete {ta va{i drugovi i drugarice vole, a {ta im se ne svi a, pa bi promenili. Za ovu igru potrebna vam je loptica, koju moète napraviti i od papira. Onaj kod koga je loptica ima najpre zadatak da kaè {ta voli. Potom baca lopticu onome koga odabere, i sada taj mora da kaè {ta on voli. Nakon nekog vremena, promenite temu: sada moète odgovoriti na pitawe {ta biste promenili. Na kraju odgovorite na pitawe ~ega se pla{ite. 3. IGRA Neka neko od vas na tabli napi{e: PROLE]E, LETO, JESEN, ZIMA. Ispod svake re~i napi{ite {to vi{e re~i koje vas podse}aju na to godi{we doba. Na primer, ispod re~i ZIMA moète napisati re~i SNEG, SNE[KO, PAHUQA, SANKE i sl. Svi u~estvujete i dajete svoje predloge. 4. IGRA Ovo je jedna novogodi{wa igra! Svako od vas neka na papiri}u napi{e {ta je odlu~io da uradi u novoj godini. Svoje papiri}e ubacite u kutiju. Neka neko od vas izvla~i papiri}e i ~ita naglas {ta na kojem pi{e. Va{ zadatak je da pogodite ko je od vas napisao koju novogodi{wu odluku. 5. IGRA Ovu igru igrajte sa svojim parom iz klupe. Jedno od vas neka bude ogledalo onog drugog: treba da se trudi da {to vernije ponovi ono {to onaj drugi radi. Kasnije promenite uloge. 6. IGRA Na tabli nacrtajte drvo. Neka svako sa svojim parom iz klupe ise~e jedan papir u obliku lista. Na papir upi{ite svoja imena. Potom poku{ajte da osmislite nekoliko stvari koje su vam zajedni~ke, i zapi{ite ih na papir u obliku lista. Razmislite o svom izgledu, osobinama, hobijima, omiqenim igrama i igra~kama i sl. Kad zavr{ite, svoj list zalepite na granu nacrtanog drveta. Neka to bude drvo prijateqstva. 7. IGRA Va{ zadatak u ovoj igri jeste sastavqawe re~enica. Neka neko kaè prvu re~enicu, na primer: Ja idem u {kolu. Zadatak 104

106 narednog u~esnika u igri jeste da svoju re~enicu po~ne posledwom re~i koju je upotrebio wegov prethodnik, na primer: [kola je u Beogradu. Re~enice se daqe na isti na~in re aju: Beograd je grad. Grad je pun smoga. Smog je {tetan. [tetne su cigarete... Igra se zavr{ava onda kada svako kaè svoju re~enicu. 8. IGRA Evo jo{ jedne igre koju }ete igrati sa parom iz klupe. Za igru vam je potreban jedan papir i dve olovke. Va{ zadatak je da u dogovorenom vremenu (na primer, deset minuta) napi{ete pismo nekome koga odaberete, ali tako da jednu re~ napi{e jedno od vas, a drugu drugo, sve dok ne zavr{ite pismo. Pro~itajte naglas svoja pisma. 9. IGRA Predlaèmo jo{ jednu lepu igru! Neka svako od vas napi{e svoje ime na ceduqici. Ceduqice ubacite u {e{ir ili u kutiju, prome{ajte, a potom izvla~ite. Va{ zadatak je da o drugu ili drugarici ~ije ste ime izvukli kaète ne{to lepo. Razmislite o tome koje vam se osobine kod wega ili kod we naro~ito dopadaju. Naravno, ukoliko izvu~ete svoje ime, ponavqate izvla~ewe. 10. IGRA Izaberite neku svima poznatu pri~u: Crvenkapa, Sneàna i sedam patuqaka, Pepequga, Tri praseta... Najpre je va`no da se svi podsetite doga aja i likova iz pri~e. Potom podelite uloge: neka neko bude Crvenkapa, neko mama, neko baka, neko lovac, a neko vuk. Oni koji su dobili ulogu, neka stanu ispred table. Neko od vas pita: Za{to ne bismo iz pri~e izbrisali lovca? Onaj ko ima ulogu lovca mora da objasni za{to je lovac vaàn za pri~u. Na primer: Ako izbri{emo lovca, ko }e spasti Crvenkapu i baku? Ukoliko neko iz publike èli, moè se javiti i dopuniti wegovo obja{wewe. Poku{ajte da spre~ite da se bilo koji lik iz pri~e izbri{e! 11. IGRA Ovo je zanimqiva i zabavna igra. Izaberite ko }e od vas da bude medved. On }e se {uwati uza zid, dok se ostali kre}u po u~ionici. Kada medved zabrunda, svi treba da se umire i da se prave da su mrtvi. Medvedov zadatak je da poku{a da natera nekoga od vas da se pomeri i nasmeje. Tada taj tako e postaje medved. Igra je zavr{ena kada svi postanete medvedi. Pobednik je onaj ko najduè izdrì da se ne pomeri. 12. IGRA Zamislite da su na zajedni~ko putovawe krenuli razli~iti likovi iz pri~e. Likove moète odabrati sami, i potom ih napisati na tabli, na primer: a`daja, ve{tica, Uspavana Lepotica, Ivica i Marica, vuk iz Crvenkape i sl. Va{ zadatak je da smislite po pet ili vi{e stvari koje svaki od tih likova nosi sa sobom na put. U toku razgovora, ove stvari zapisujte na tabli ispod imena odre enog lika. Bi}e zanimqivo videti {ta svaka putna torba sadrì! 13. IGRA Kako bismo se sporazumevali bez govora? Poku{ajmo slede}u igru. Na papiri}ima 105

107 napi{ite kratke re~enice sam, daj mi vode. Gladan sam, daj mi da jedem. Sre}an sam, dobio sam novu igra~ku. Tuàn sam, ho}u da pla~em. Papiri}e ubacite u kutiju. Onaj ko izvu~e odre eni papiri}, treba da odglumi ono {to pi{e, a da ne koristi re~i. Ostali poga aju o ~emu je re~. 14. IGRA Ovo je igra u kojoj }emo od ki{ice stvoriti veliko nevreme! Nadamo se da }ete uìvati. Igra ide ovako: trqajte najpre dlan o dlan, stvaraju}i tako {um slabe ki{e. Poja~avajte zvuk ki{e tako {to }ete pucketati prstima. Po~nite sada da pqeskate (uh, ovo ve} li~i na oluju!). Pqeskajte se sada po butinama: nevreme se poja~ava. A sada udarajte sna`no nogama o pod: ovo je sada vrhunac velike oluje! Naposletku uradite sve to, samo obrnutim redosledom: oluja se smiruje. 15. IGRA U ovoj igri zamisli}ete da ste ulovili zlatnu ribicu koja ispuwava tri èqe. List iz svoje sveske isecite u obliku ribice. Na wega potom napi{ite svoje tri èqe. Svoje zlatne ribice zaka~ite na pano u u~ionici ili zalepite na tablu. Razgovarajte o tome koje su od va{ih èqa ostvarive, a koje neostvarive. Kako da ostvarimo one koje su ostvarive? 16. IGRA Od jednog lista iz sveske iseci srce. U srcu dopuni slede}e dve re~enice: Osobe koje najvi{e volim jesu... Najvi{e bih èleo ili èlela da nekom poklonim... Oka~ite svoja srca (papiri}e) na pano, ili ih zalepite na zid, i porazgovarajte o tome ko je {ta napisao. 106

Гледај више