BIOGRAFIJA Rođena sam god u Beogradu gde sam završila osnovnu i srednju školu sa odličnim uspehom. Stomatološki fakultet Univerziteta u Beo

BIOGRAFIJA Rođena sam 30.04.1972 god u Beogradu gde sam završila osnovnu i srednju školu sa odličnim uspehom. Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu upisala sam školske 1991/92 godine, a diplomirala 1997 godine sa prosečnom ocenom 8,88. Obavezan lekarski staž sam obavila na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Stručni ispit sam položila januara 1999 godine. Radni odnos na Stomatološkom fakultetu u Beogradu kao asistent pripravnik za nastavni predmet Bolesti zuba zasnovala sam 01.07.1999 godine. Specijalističke studije iz Bolesti zuba i endodoncije započela sam 2000 godine, a specijalistički ispit sam položila jula 2004 godine sa odličnim uspehom. Poslediplomske studije na Klinici za bolesti zuba Stomatološkog fakulteta započela sam školske 1998/99 godine. Magistarsku tezu pod nazivom Fizičko-hemijske i antimikrobne karakteristike sredstava za irigaciju kanala korena zuba odbranila sam 2005 godine. U zvanje asistenta za nastavni predmet Bolesti zuba izabrana sam 2005 godine. Do sada sam objavila/saopštila sledeće radove: I Radovi u časopisima sa SCI liste 1. Pavlović V, Živković S. Mogućnosti primene hlorheksidina kao sredstva za irigaciju kanala korena zuba- antimikrobna i SEM ispitivanja. Srp Arh Celok Lek 2010;138(9-10):557-63 2. Opačić-Galić V, Petrović V, Živković S, Jokanović V, Nikolić B, Knežević-Vučković J,Mitić-Ćulafić D. New nanostructural biomaterials based on active silicate systems and hydroxyapatite:characterization and genotoxicity in human peripheral blood lymphocytes. Int Endod J 2012; 1-11 3. Petrović V, Opačić-Galić V, Jokanović V, Jovanović M, Basta Jovanović G, Živković S. Biocompatibility of a new nanomaterial based on calcium silicate implanted in subcutaneous connective tissue of rats. Acta veterinaria 2012; 62:697-708 II Rad u međunarodnom časopisu 1. Živković S, Stevanović R, Dačič D, Opačić V, Pavlović V. Influence of smear layer on the apical leakage of 1 new and 2 old canal sealers. Balk J Stom 2004;8:119-22 1

III Radovi u nacionalnim časopisima 1. Živković S, Pavlović V,Dačić D, Pavlica D. Antimikrobni efekat sredstava za irigaciju kanala korena zuba. Stom Glas S 200;47:99-102 2. Pavlović V, Živković S. Medikamentni rastvori u lečenju obolelih zuba kroz istoriju. Stom Glas S 2003;50:205-7 3. Živković S, Brkanić T,Dačić D, Opačić V, Pavlović V,Medojević M. Razmazni sloj u endodonciji. Stom Glas S 2005;52:7-19 4. Pavlović V, Živković s. Uklanjanje razmaznog sloja rastvorom limunske kiseline. Stom Glas S 2005;52:193-9 5. Pavlović V, Živković S. Efekat različitih tehnika irigacije na kvalitet čišćenja zidova kanala korena zuba. Stom Glas S 2008;55:221-8 6. Petrović V, Opačić-Galić V, Živković S. Učestalost bola posle endodontskog lečenja i ponovnog tretmana asimptomatskih zuba. Stom Glas S 2011;58:75-81 III Izvodi u zbornicima međunarodnih i domaćih skupova 1. Pavlović V, Živković S, Dačić D. Ispitivanje antibakterijskog efekta sredstava za irigaciju kanala korena zuba. XIV Kongres lekara Srbije i kongres lekara otadzbine i dijaspore,beograd 2000 2. Dačić D, Živković S, Pavlović V. Ispitivanje efikasnosti čišćenja zidova kanala korena ručnim endodontskim instrumentima. 3 th Kongres stomatologa Jugoslavije 2000, Novi Sad. P-222 3. Pavlović V, Živković S, Pavlica D, Dačić D. Ispitivanje antibakterijske aktivnosti sredstava za medikaciju kanala korena. 3 th Kongres stomatologa Jugoslavije 2000, Novi Sad. P-223 4. Živković S, Pavlović V, Pavlica D. Antimicrobial effects of four endodontic irrigants. 5 th Congress of the Balkan Stomatological Society 2000, Thessaloniki. Abstract 53 5. Živković S, Dačić D, Pavlović V, Todorović A. Microleakage in class 2 cavities of six restorative materials. 5 th Congress of the Balkan Stomatological Society 2000, Thessaloniki. Abstract 271 6. Živković S,Pavlović V, Dačić D. Antimicrobial effect of Active point as intracanal medication. III Macedonian Dental Congress 2002, Ohrid. Abstract 114 7. Dačić D, Živković S, Pavlović V. Cleaning efficiency of different mechanical and ultrasonic instruments (SEM). III Macedonian Dental Congress 2002, Ohrid. Abstract 58 8. Opačić-Galić V, Živković S, Pavlović V. Učestalost eksternih resorpcija korena zuba. IV Kongres stomatologa Srbije i Crne Gore 2004, Igalo,Herceg Novi. P-016 9. Pavlović V, Živković S, Opačić V. Uticaj limunske kiseline na čišćenje kanala korena zuba. 10 th Congress of the BaSS 2005, Beograd,P-132 2

10. Pavlović V, Opačić Galić V. Postoperative pain after usage of two different intracanal medicaments. 15 th Congress of the BaSS 2010, Thessaloniki. P-160 11. Petrović V. Primena hlorheksidina u irigaciji i medikaciji kanala korena zuba. I Kongres stomatologa Srbije 2010, Beograd.OP-020 12. Opačić-Galić V, Petrović V, Živković S, Jokanović V, Mitić-Ćulafić D. The genotoxicity of hydroxyapatite and hydroxyapatite with dicalcium silicate in human peripheral lymphocytes. Preclinical testing of active substances and cancer research with international symposium on anti-cancer agents, cardiotoxicity and neurotoxicity, 2011, Kragujevac, Srbija 3

Obrazloženje teme doktorske disertacije ISPITIVANJE BIOLOŠKIH I FIZIČKIH SVOJSTAVA NANOSTRUKTURNIH BIOMATERIJALA NA BAZI AKTIVNIH KALCIJUMSILIKATNIH SISTEMA I HIDROKSIAPATITA 1.Predmet istraživanja Idealan endodontski materijal bi trebalo da obezbedi hermetično zatvaranje korenskog kanalskog sistema odnosno patoloških komunikacija između kanalskog sistema i okolnog tkiva. Kvalitetno rubno zaptivanje i adekvatna marginalna adaptacija materijala su najznačajniji faktori za dugoročan uspeh endodontskog tretmana (1). S obzirom da su endodontski materijali u neposrednom kontaktu sa dentinom i periodontalnim tkivom duži niz godina, neophodno je da budu biokompatibilni, odnosno da ne izazivaju toksične, genotoksične, zapaljenske i alergijske efekte u tkivima domaćina. Pored toga, treba da su nerastvorljivi u tkivnim tečnostima, dimenzionalno stabilni, rendgen kontrasni, da poseduju antimikrobna svojstva i da su jednostavni za upotrebu (2). Konvencionalni endodontski materijali najčešće ne ispunjavaju sve navedene zahteve. Sredinom devedesetih godina na tržištu se pojavio materijal pod imenom Mineral trioksid agregat (MTA), namenjen pre svega zatvaranju retrogradnih kaviteta posle apikalne hirurgije (3). MTA je mešavina trikalcijum silikata, dikalcijum silikata, trikalcijum aluminata, kalcijum sulfata i bizmut oksida (4). Detaljna istraživanja u prethodnih dvadeset godina su ukazala da se radi o materijalu izražene biokompatibilnosti i superiornog rubnog zaptivanja u odnosu na konvencionalne endodontske materijale (1). Osim što je biokompatibilan, MTA podstiče regeneraciju pulpnog i periradikularnog tkiva kao i čvrstih zubnih tkiva što ga čini bioaktivnim i bioinduktivnim materijalom (5,6). Odlikuju ga i dobra hemijska i fizička svojstva, antimikrobno delovanje i sposobnost vezivanja u vlažnoj sredini (2). Zbog svega navedenog ovaj materijal, prvobitno namenjen zatvaranju retrogradnih kaviteta u apeksnoj hirurgiji i tretmanu jatrogenih perforacija, danas se preporučuje i za direktno prekrivanje pulpe, pulpotomiju, terapiju korenskih resorpcija i terapiju zuba sa nezavršenim rastom korena. Najznačajniji nedostaci MTA su teškoće u kliničkoj manipulaciji i dugo vreme vezivanja. Dugo vreme vezivanja (više od 3 h) nosi rizik od ispiranja materijala sa mesta aplikacije s obzirom da se postavlja u kavitete koji mogu biti kontaminirani krvlju i drugim tkivnim fluidima. Takođe, dugo vreme vezivanja odlaže završetak endodontskog tretmana (7). U cilju prevazilaženja navedenih problema, aktuelna su istraživanja u kojima se ispituju osobine delimično izmenjenih formulacija MTA kao i drugih kalcijumsilikatnih cemenata nalik MTA-u, dobijenih raličitim tehnologijama (8-15). Takođe se istražuju mogućnosti primene kalcijumsilikatnih cemenata u svojstvu silera za opturaciju kanala korena, sa akcentom na unapređenju fluidnosti, a bez narušavanja pozitivnih osobina materijala (16-22). 4

Predmet ovog istraživanja bila bi dva nanostrukturna materijala sintetisana u Institutu za nuklearna istraživanja u Vinči prema recepturi V.Jokanovića i saradnika (23). Prvi materijal je kalcijumsilikatni sistem na bazi trikalcijum i dikalcijum silikata (CS), dok je drugi mešavina hidroksiapatita sa kalcijumsilikatnim sisitemom (HA-CS). Oba materijala sadrže i barijum sulfat, dodat u cilju postizanja rendgenkontrasnosti (23,24). Hidroksiapatit je dobro poznata bioaktivna keramika koju karakteriše biokompatibilnost, odsustvo alergenog potencijala, netoksičnost, nekancerogenost i biokonduktivnost (25). Kalcijumsilikatne materijale takođe karakteriše bioaktivnost koja je posledica njihove sposobnosti da u kontaktu sa tkivnim fluidima na svojoj površini formiraju strukture slične apatitu (26). U sintezi materijala korišćena je nanotehnologija, odnosno inovativna kombinacija hidrotermalne sol-gel metode i metode samosagorevajućih talasa. Poznato je da nanotehnologije poboljšavaju osobine materijala, smanjuju njihovu masu, povećavaju njihovu stabilnost i unapređuju njihovu funkcionalnost (25). Tako su unapređenom tehnologijom dobijeni materijali u čijoj se strukturi razlikuju tri hijerarhijska nivoa: aglomerati veličine nekoliko mikrometara su izgrađeni od čestica veličine 117-477 nm, koje se sastoje od još manjih elemenata- kristalita, veličine 20nm (23). Nanostruktura materijala bi trebala da obezbedi biološko ponašanje materijala u živim tkivima s obzirom da veličina aglomerata nije komparabilna sa porama ćelijskih membrana. Prema literaturi, materijali dobijeni sol-gel metodom su bioaktivniji u odnosu na materijale istog sastava koji su dobijeni drugim metodama (27). Izražena aktivnost čestica je značajna za brzo vezivanje materijala. Čestice manje veličine pospešuju hidrataciju materijala te posledično povoljno utiču na njegovo očvršćavanje i vreme vezivanja (28). Vezivanje kalcijumsilikatnog sisitema (CS) počinje 3 minuta od početka mešanja sa destilovanom vodom, a u potpunosti se završava nakon 10 minuta. Vezivanje mešavine hidroksiapatita sa kalcijumsilikatnim sistemom (HA-CS) počinje nakon 5 minuta a završava se 15 minuta od početka mešanja (23). Značajno kraće vreme vezivanja u odnosu na MTA, moglo bi biti značajna prednost u uslovima njihove eventualne primene u određenim kliničkim indikacijama. U ovom istraživanju biće ispitivane i mogućnosti primene ovih materijala u svojstvu endodontskih silera. Osnovne formulacije materijala CS i HA-CS su modifikovane dodatkom modifikovanih etara skroba, hidroksimetil celuloze i modifikovanih montimorilonita (CS* i HA-CS*) čime je korigovana plastičnost i fluidnost materijala. Vezivanje modifikovanih materijala počinje nakon 8 minuta (CS*) odnosno 15 minuta (HA-CS*) od početka mešanja, a završava se nakon 35 minuta(cs*) odnosno 45 minuta (HA-CS*). Svi dodaci kojima su modifikovane reološke osobine materijala i vreme vezivanja dodati su u ukupnom iznosu od 3 mas.%. 2. Radna hipoteza Nanomaterijali na bazi kalcijumsilikata i hidroksiapatita ne izazivaju toksične efekte na ćelijama živog tkiva i imaju favorizujući efekat na reparatorne procese u živom tkivu. 5

Nanomaterijali na bazi kalcijumsilikata i hidroksiapatita imaju antimikrobne efekte komparabilne sa MTA-om. Nanomaterijali na bazi kalcijumsilikata i hidroksiapatita imaju dobra adhezivna i mehanička svojstva. 3.Ciljevi istraživanja 1. Da se ispita biokompatibilnost nanomaterijala na bazi kalcijumsiilikata (CS), mešavine hidroksiapatita (HA-CS) i kalcijumsilikata i njihovih modifikovanih formulacija (CS* i HA-CS*) u in vitro uslovima primenom indirektnog testa citotoksičnosti. 2. Da se ispitaju antimikrobni efekti nanomaterijala na bazi kalcijumsiilikata (CS), mešavine hidroksiapatita (HA-CS) i kalcijumsilikata i njihovih modifikovanih formulacija (CS*i HA-CS*) u in vitro uslovima na odabranim vrstama mikroorganizama primenom testa difuzije u agaru. 3. Da se ispitaju antimikrobni efekti nanomaterijala na bazi kalcijumsiilikata (CS), mešavine hidroksiapatita(ha-cs) i kalcijumsilikata i njihovih modifikovanih formulacija (CS*i HA-CS*) u in vitro uslovima na Enterococcus faecalis, primenom testa minimalne inhibitorne koncentracije. 4. Da se nakon punjenja kanala korena zuba u in vivo uslovima na eksperimentalnim životinjama ispitaju efekti nanomaterijala na bazi kalcijumsilikata (CS) i materijala na bazi hidroksiapatita i kalcijumsilikata (HA-CS) na pulpo-periodontalno tkivo. 5. Da se na ekstrahovanim zubima, primenom testa prodora boje, ispita kvalitet rubnog zaptivanja nanomaterijala na bazi kalcijumsiilikata (CS) i mešavine hidroksiapatita i kalcijumsilikata (HA-CS) nakon aplikacije materijala u eksperimentalno napravljenim intraradiksnim perforacijama. 6. Da se na ekstrahovanim zubima, primenom testa smicanja, ispita jačina veze modifikovanih nanomaterijala na bazi kalcijumsiilikata (CS*) i materijala na bazi hidroksiapatita i kalcijumsiilikata (HA-CS*) sa dentinom kanala korena nakon primene ovih materijala u svojstvu endodontskih silera. 7. Da se na ekstrahovanim zubima, testom prodora boje i SEM analizom, ispita kvalitet međuspoja modifikovanih nanomaterijala na bazi kalcijumsiilikata (CS*) i materijala na bazi hidroksiapatita i kalcijumsiilikata (HA-CS*) sa dentinom kanala korena odnosno gutaperkom nakon primene ovih materijala u svojstvu endodontskih silera. 4. Materijal i metode 6

Prema postavljenim ciljevima istraživanje bi se realizovalo u dva pravca. U prvom delu istraživanja ispitivala bi se biološka svojstva materijala odnosno citotoksični efekti materijala na humanoj ćelijskoj liniji i antimikrobni efekti materijala na odgovarajućim kulturama mikroorganizmima u in vitro uslovima. Efekti materijala na pulpoperiodontalno tkivo ispitivali bi se u in vivo uslovima na eksperimentalnim životinjama. Drugi deo istraživanja bi se sproveo na humanim stalnim zubima, ekstrahovanim iz ortodontskih ili parodontoloških razloga. Na ekstrahovanim zubima bi se ispitivala fizička svojstva navedenih materijala u smislu kvaliteta rubnog zaptivanja, jačine veze materijala i dentina kanala korena zuba i procene kvaliteta veze materijal-dentin odnosno materijalgutaperka nakon opturacije kanala korena zuba. Zubi će biti prikupljeni u Domu Zdravlja Milutin Ivković Palilula i Domu Zdravlja Zemun, uz pismenu saglasnost pacijenta za učešće u ovoj studiji. 4.1. Ispitivanje citotoksičnosti Citotoksičnost materijala bi se ispitivala u in vitro uslovima, na humanim fibroblastima pluća MRC-5 (ECACC Nᵒ84101801), indirektnim testom citotoksičnosti- MTT testom. Priprema ćelija Humani fibroblasti pluća bi se gajili u odgovarajućim flaskovima sa hranljivom podlogom (DMEM) uz dodak 10% fetalnog goveđeg seruma, 2 mm L-glutamina, 100 IU/mL penicilina i 100 μg/ml streptomicina. Ćelijske kulture bile bi inkubirane na 37ᵒC u atmosferi sa 5% CO 2 /95% vlažnosti vazduha do formiranja monoslojne kulture, što bi se potvrdilo svetlosnim mikroskopom (Boeko, Germany). Nakon toga ćelije bi bile tripsinizirane, isprane fiziološkim rastvorom, a potom centrifugirane i resuspendovane u medijumu. Vijabilnost ćelija bi bila proverena tripan blu rastvorom, nakon čega bi se odredio ukupan broj ćelija. Ćelije bi zatim bile zasejane u 96-bunarske mikrotitarske ploče, u broju od 10 000 ćelija u 100μL medijuma po jednom bunaru i inkubirane 24h do formiranja monosloja. Priprema uzoraka Ispitivala bi se citotoksičnost kalcijumsilikatnog sistema (CS) i mešavine hidroksiapatita i kalcijumsilikatnog sistema (HA-CS) i citotoksičnost njihovih modifikovanih formulacija(cs* i HA-CS*). Kao kontrolni materijal koristio bi se beli MTA (Mineral trioksid agregat, Angelus Soluҫões odontológicas Londrina, Brazil). Ispitivala bi se citotoksičnost rastvora materijala neposredno po njihovom mešanju i citotoksičnost izlužaka (ekstakata) vezanih materijala nakon 24h, 7 dana i 21 dana. Rastvori materijala dobili bi se rastvaranjem 0,1 g materijala u 1 ml medijuma. Citotoksičnost bi bila testirana u 4 opadajuće koncentracije rastvora i to 100%, 50%,25% i 7

12,5%. Ekstrakti materijala bi bili dobijeni na sledeći način: Nakon mešanja eksperimentalnih materijala prema upustvu V.Jokanovića (prah:destilovana voda 2:1)(23) i MTA prema upustvu proizvođača, materijali bi bili postavljeni u plastične kalupe prečnika 5mm i visine 2 mm. Za svaki materijal bi se napravilo po 6 uzoraka. Nakon inkubacije od 24 h, uzorci bi se izvadili iz kalupa, sterilisali i postavili u 12- bunarske ploče, po jedan uzorak u svaki bunar. Svakom bunaru bi se dodalo po 1 ml medijuma, nakon čega bi ploče, tokom trajanja eksperimenta bile u inkubatoru na 37Cᵒ. Testirala bi se citotoksičnost 100% i 50% izlužaka ( izlužak:medijum 1:1). Citotoksičnost rastvora materijala kao i izlužaka vezanih materijala bila bi testirana nakon sterilizacije materijala filtracijom. Procena citotoksičnosti MTT testom Nakon 24 h od zasejavanja ćelija, iz 96-bunarskih mikrotitarskih ploča bi se uklonio medijum, a u bunare sa ćelijama bi se dodavalo po 200 μl testiranih materijala. Rastvori materijala kao i izlušci vezanih materijala u svakoj gore pomenutoj koncentraciji bili bi testirani na po 6 bunara. Pozitivna kontrola (ćelije bez materijala) i negativna kontrola (medijum) takođe bi se testirale na po 6 bunara.kompletna eksperimentalna procedura bila bi izvedena pod aseptičnim uslovima u Laminaru (BIO-CL-130,EHRET Gmbh & CO.KG). Posle dodavanja materijala mikrotitarske ploče bi se inkubirale 20h, u atmosferi vazduha sa 5% CO 2. Nakon 24-časovnog tretmana ćelija testiranim materijalima, materijali bi se uklonili a ćelije isprale fiziološkim rastvorom. U svaki bunar dodavalo bi se 200μL 10% MTT-a(1- (dimethyltiazol-2-yl)-2,5 diphenyl tetrazolium bromide) ( 20μL MTT u 180μL medijuma), nakon čega bi se ploče inkubirale 4h. Nakon uklanjanja MTT-a, u svaki bunar bi se dodalo 200μL DMSO-a da bi se rastvorili formirani kristali formazana, a zatim bi se optička gustina rastvorenih produkata formazana kvantifikovala spektrofotometrijski na ELISA čitaču (Thermo Scientific Multiscan FC, Finland) na talasnoj dužini od 570nm. Procenat preživljavanja ćelija računao bi se prema sledećoj formuli: 100%x (OD570 testsups - OD570 medijum )/(OD570 kontrola -OD570 medijum ) 4.2 Ispitivanje antimikrobnog efekta Antimikrobni efekat materijala CS, HA-CS, CS, HA-CS* i MTA bio bi ispitivan na dva načina: testom difuzije u agaru i testom minimalne inhibitorne koncentracije. 4.2.1. Test difuzije u agaru Kao test mikroorganizmi koristili bi se Streptococcus mutans ATCC 35668, E. Coli ATCC 25922, Enterococcus faecalis ATCC 29212, Prevotella melaninigenica ATCC25845 i Porphyromonas gingivalis ATCC 33277. Kulture mikroorganizama, gustine 10 6 /ml (0,5 Mc Farland) bile bi zasejane na odgovarajiće podloge. Materijali zamešani po odgovarajućim recepturama bi bili nanešeni na sterilne papirne diskove prečnika 5 mm (po 8 za svaki materijal), a zatim bi bili postavljeni na podloge sa zasejanim mikroorganizmima. Negativnu kontrolu predstavljali bi papirni diskovi bez test materijala a pozitivnu odgovarajući 8

antibiotici. Petri posude bi potom bile inkubirane aerobno,odnosno anaerobno tokom 24h, nakon čega bi se očitali rezultati. Antimikrobni efekat materijala tumačio bi se na osnovu prečnika zone inhibicije rasta testiranih mikroorganizama izraženog u milimetrima. Merenja bi se obavila na svih osam polja, po 3 merenja za svako polje. Za antimikrobni efekat testiranih materijala uzimala bi se srednja vrednost izmerenih zona inhibicije rasta testiranih mikroorganizama. 4.2.2. Test minimalne inhibitorne koncentracije U ovom eksperimentu ispitivao bi se antimikrobni efekat serijski razblaženih rastvora materijala. Početna koncentracija (stok) svih materijala bila bi 100 mg/ml i dobila bi se rastvaranjem praha svakog ispitivanog materijala u destilovanoj vodi. Kao test mikroorganizam koristila bi se bakterija Enterococcus faecalis ATCC 29212 gustine 10 6 / ml. Prekonoćna kultura E.faecalis-a bila bi centrifugirana 10 minuta na 4000 rpm i resuspendovana u 0,01 M MgSO 4. Ispitivanje bi se obavilo u 96-bunarskim mikrotitarskim pločama. Svaki materijal bi bio testiran u 24 bunara. Gradijent koncentracije odnosno serijska razblaženja materijala dobila bi se na sledeći način: U prvi red bunara mikrotitarskih ploča unosilo bi se po 180 μl hranljive podloge i 20μL iz napravljenog stoka odgovarajućeg test materijala. U sve ostale bunare sipalo bi se po 100μL hranljive podloge. Zatim bi se iz prvog bunara uzimalo 100μL volumena i prebacivalo u drugi bunar, iz drugog u treći i tako do poslednjeg osmog bunara iz koga bi se izbacivao višak volumena od 100μL. Nakon napravljenog gradijenta koncentracija u svaki bunar bi se dodalo po 20μL bakterija u 80 μl hranljive podloge. Kao negativna kontrola bi se koristila bakterijska kultura u hranljivoj podlozi bez dodatka test materijala (8 bunara). Kao pozitivna kontrola koristio bi se antibiotik serijski razblažen kao i test materijali (8 bunara). Kontrola zagađenja bila bi sprovedena takođe na 8 bunara u koje bi bilo postavljeno po 200 μl hranljive podloge.nakon toga ploče bi bile inkubirane 37ᵒ tokom 24h. Kao indikator rasta bakterija koristio bi se rastvor rezazurina u sterilnoj destilovanoj vodi koncentracije 0,675 mg/ml. Rezazurinska reakcija bi se pratila promenom boje iz plave u ružičastu, s obzirom da se rezazurin u prisustvu bakterija redukuje u rezofurin koji je ružičaste boje. Poslednja koncentracija pri kojoj nije došlo do promene boje tumačila bi se kao minimalna inhibitorna koncentracija odnosno MIC. 4.3 Ispitivanje efekata materijala na pulpo-periodontalno tkivo Istraživanje bi se sprovelo u in vivo uslovima na 6 eksperimentalnih životinja- kunića (lat. Oryctolagus cuniculus), oba pola, starosti godinu dana, odgovarajuće telesne težine, koji se uzgajaju u vivarijumu za potrebe medicinskih istraživanja. Hiruška procedura bi podrazumevala da se kod svakog kunića, nakon endodontskog tretmana centralnih sekutića gornje i donje vilice, kanali korena ispune eksperimentalnim materijalima CS i HA-CS. Kao 9

kontrolni materijal bi se koristio beli MTA (Mineral trioksid agregat, Angelus Soluҫões odontológicas Londrina, Brazil). Nakon uvođenja kunića u opštu anesteziju, operativno polje bi bilo dezinfikovano rastvorom povidon jodida. Dijamantskim borerom bi se formirali kaviteti I klase na oralnoj površini zuba, nakon čega bi se sterilnim karbidnim borerima uklonio krov zubne komore i koronarna pulpa. Korenska pulpa bi bila uklonjena pulpekstirpatorima, a kanali obilno isprani fiziološkim rastvorom. Instrumentacija kanala korena bi se izvela ručnim K turpijama, uz ispiranje fiziološkim rastvorom između instrumenata. Kanali bi zatim bili posušeni papirnim poenima i napunjeni odgovarajućim materijalom. Kod svake životinje kanal korena maksilarnog desnog sekutića bi bio napunjen MTA-om, dok bi u preostala tri zuba kanali korena bili napunjeni eksperimentalnim materijalima CS ( 3 životinje), odnosno HA-CS ( tri životinje). Materijali bi bili zamešani sa destilovanom vodom prema upustvu proizvođača (MTA), odnosno prema recepturi V. Jokanovića (CS, HA-CS). Postoperativno životinje bi bile smeštene u individualne kaveze i svakodnevno kontrolisane. Životinje bi bile žrtvovane nakon 28 dana. Isečene vilice zajedno sa zubima bi dalje bile pripremljene za histološku analizu. 4.4 Ispitivanje rubnog zaptivanja testom prodora boje Ovo ispitivanje bi bilo sprovedeno na ekstrahovanim molarima gornje i donje vilice. Ispitivanje bi se sprovelo na ukupno 34 molara sa do kraja razvijenim i nefuzionisanim korenovima. Kvalitet rubnog zaptivanja materijala CS i HA-CS procenjivao bi se testom prodora boje. Kao kontrolni materijal koristio bi se MTA (Angelus Soluҫões odontológicas, Londrina, Brasil). Pre početka eksperimenta, zubi bi bili očišćeni od mekih i čvrstih naslaga i dezinfikovani u 2,5% NaOCl-u. Pristupni kaviteti bi bili preparisani visokoturažnom bušilicom a preparacija kanala korena bi se izvela mašinskim instrumentima, u redukcionom kolenjaku do turpije #30 na radnoj dužini ( 1mm kraće od apeksa) uz irigaciju NaOCl-om. Nakon finalnog ispiranja i sušenja kanali korena bi bili opturisani tehnikom lateralne kondezacije gutaperke. Kao siler koristila bi se pasta Acroseal (Septodont, Francuska). Zubi bi zatim bili inkubirani na 37ᵒC tokom 7 dana do potpunog vezivanja silera. Nakon toga korenovi bi bili lakirani sa dva sloja laka, u cilju sprečavanja prodora boje u dentinske kanaliće i lateralne kanale. Visokoturažnom bušilicom uz vodeno hlađenje, borerom # 4, na podu pulpne komore (interradiksna furkacija) pravili bi se perforacioni kaviteti prečnika borera. Posle ispiranja i sušenja kaviteta, zubi bi bili nasumično podeljeni u 3 eksperimentalne (po 10 zuba) i 2 kontrolne grupe (po 2 zuba). Pre postavljanja materijala u kavitete na podu komore, zubi će biti postavljeni u sunđer natopljen Hank-ovim rastvorom, do nivoa cementno-gleđne granice, da bi se simulirali klinički uslovi. Eksprimentalni materijali, CS i HA-CS biće zamešani u odnosu prah:destilovana voda,2:1. MTA će biti zamešan prema upustvu proizvođača. Svaki 10

materijal biće postavljen u 10 zuba. Po dva zuba činiće pozitivnu kontrolu (furkacioni kaviteti neće biti zatvoreni) i negativnu kontrolu (zubi bez furkacionih kaviteta). Materijali bi se mešali metalnim špatulama na sterilnim staklenim pločicama,a u kavitete bi se kondezovali amalgamskim nabijačima. Nakon vezivanja materijala, pristupni kaviteti bi bili definitivno zatvoreni i prelakirani sa dva sloja laka. Zubi bi potom bili inkubirani na 37ᵒC narednih 6 meseci. Nakon 6 meseci, zubi bi bili potopljeni u rastvor srebro nitrata tokom 2 h, a zatim isprani fotografskim razvijačem. Zubi bi zatim bili longitudinalno isečeni u predelu interradiksne furkacije, odnosno furkacionih kaviteta u koje su postavljeni testirani materijali. Prodor boje u zoni između materijala i zubnog tkiva analizirao bi se na svetlosnom mikroskopu i bio bi izražen u milimetrima. Vrednosti prodora boje biće merene od spoljašnje ivice kaviteta do nivoa poda komore. 4.5. Ispitivanje jačine veze materijala sa dentinom kanala korena zuba-testom smicanja Ispitivanje bi se sprovelo na 30 humanih jednokorenih zuba sa jednim korenskim kanalom. Testirali bi se modifikovane formulacije materijala CS*i HA-CS*. Kao kontrolni materijal koristio bi se Acroseal (Septodont, Francuska). Jačina veze materijala sa dentinom ispitivala bi se primenom testa smicanja tzv. push-out testom. Zubi očišćeni od mekih i čvrstih naslaga bi bili dezinfikovani u 2,5% NaOCl-u. Preparacija kanala korena izvela bi se mašinskim instrumentima zaključno sa turpijom #30 na radnoj dužini (1 mm kraće od apeksa) uz irigaciju NaOCl-om između instrumenata. Nakon finalnog ispiranja kanali korena bi bili posušeni i nasumično podeljeni u tri grupe od po 10 uzoraka. U kontrolnoj grupi, kao siler bi bio korišćen Acroseal (Septodont, Francuska). U eksperimentalnim grupama bi se kao sileri koristili CS*,odnosno HA-CS*. Acroseal bi bio zamešan prema upustvu proizvođača. CS* i HA-CS* biće zamešani u odnosu praha i destilovane vode 2:1. Svi sileri bi se u kanale korena unosili lentulo spiralom. Kvalitet opturacije bio bi proveren rendgenografijom. Svi uzorci potom bi bili ostavljeni na 37ᵒC tokom 7 dana radi vezivanja silera. Uzorci bi zatim bili isečeni perpendikularno u odnosu na uzdužnu osovinu zuba u Isomet mašini. Kod svakog uzorka pravila bi se po tri poprečne sekcije korena debljine 1mm. Početne sekcije bi se pravile na istoj udaljenosti od koronarne ivice korena kod svih uzoraka. Poprečne sekcije korenova zatim bi se u odgovarajućim držacima postavljale u univerzalni merač sile ( PCE-FM 200, PCE group). Sekcije bi bile izložene sili pri konstantnoj brzini utiskivača od 1 mm/min kojom bi se uzorci opterećivali do momenta dislociranja kanalnog punjenja. Vrednosti u momentu dislociranja punjenja bile bi snimane u programu Lutron (specifično dizajniranom za pomenuti merač sile) i izražene u Njutnima. 11

4.6. Ispitivanje kvaliteta međuspoja materijal/dentin i materijal/gutaperka- testom prodora boje i SEM analizom U ovom delu istraživanja, ispitivanje bi se sprovelo na 34 intaktna, jednokorena zuba sa jednim korenskim kanalom. Od materijala testirali bi se modifikovane formulacije materijala CS*, HA-CS* i Acroseal kao kontrolni materijal. Nakon preparacije pristupnih kaviteta visokoturažnom bušilicom, preparacija kanala korena izvela bi se mašinskim instrumentima, zaključno sa turpijom #30 na radnoj dužini (1 mm kraće od apeksa) uz irigaciju NaOCl-om između instrumenata. Nakon finalnog ispiranja kanali korena bi bili posušeni i nasumično podeljeni u tri grupe od po 10 uzoraka. U uzorcima kontrolne grupe kao siler bi bio korišćen Acroseal. U drugoj i trećoj grupi kao sileri bi se koristili CS*, odnosno HA-CS*. Acroseal bi bio zamešan prema upustvu proizvođača. CS* i HA-CS* biće zamešani u odnosu praha i destilivane vode 2:1. Sileri bi se u kanale korena unosili lentulo spiralom. Master gutaperka poen bi bio obložen odgovarajućim silerom a zatim postavljen u kanal korena na odgovarajuću dužinu. Kvalitet opturacije bio bi proveren rendgenografijom. Kao negativna kontrola služila bi dva zuba sa zatvorenim apeksom. Kao pozitivna kontrola služila bi 2 zuba napunjena samo gutaperkom bez silera. Pristupni kaviteti bi bili definitivno zatvoreni, a uzorci inkubirani na 37ᵒC tokom 7 dana radi vezivanja silera. Nakon toga zubi bi bili potopljeni u rastvor srebro nitrata a potom isprani u fotografskom razvijaču. Krunice zuba potom bi bile uklonjene na gleđno-cementnoj granici, korenovi longitudinalno presečeni i posmatrani na svetlosnom mikroskopu. Prodor boje merio bi se od apikalnih ka koronarnim delovima obe polovine korenova i bio bi izražen u milimetrima. Polovine korenova svakog uzorka zatim će biti pripremljne za posmatranje na SEM-u JOEL JSM- 6460 LV (Tokio, Japan), na različitin uveličanjima. Fotomikrografije bi se pravile u koronarnoj, srednjoj i apeksnoj trećini kanala korena. Međuspojevi materijala sa dentinom zida kanala korena, odnosno gutaperkom će biti kvalitativno analizirani. 5.Statistika Svi dobijeni podaci u okviru predloženih istraživanja biće obrađeni adekvatnim statističkim metodama. 6. Opravdanost istraživanja Nanomaterijali koji bi se ispitivali u ovoj studiji dobijeni su inovativnom tehnologijom koja bi trebala da im obezbedi superiorne osobine u odnosu na dostupne materijale sličnog sastava. Prilikom testiranja novih materijala neophodno je pre svega ispitati njihovu 12

biokompatibilnost u in vitro uslovima, da bi se dobila opšta slika o ponašanju materijala u kontaktu sa živim tkivom i njegovoj eventualnoj toksičnosti. U ovoj studiji bi se pratili i efekti nakon starenja materijala, čime bi se dobili podaci i o eventualnim izmenama u ćelijskom odgovoru u funkciji vremena. Pored biokompatibilnosti, neophodno je da endodontski materijali poseduju dobra fizička svojstva koja će im obezbediti dugotrajnost na mestu njihove aplikacije kao i dobru adhezivnost za zubna tkiva koja će sprečiti infekciju odnosno reinfekciju komplikovanog kanalskog sistema. U tom smislu, ovim istraživanjem dobili bi se podaci koji bi bliže ukazali na biološka i fizička svojstva ovih nanomaterijala i eventualno stvorili uslove za njihova dalja ispitivanja u kliničkim uslovima. INFORMACIJA ZA PACIJENTA Zamoljeni ste da učestvujete u istraživanju pod nazivom Ispitivanje bioloških i fizičkih svojstava nanostrukturnih biomaterijala na bazi aktivnih kalcijumsilikatnih sistema i hidroksiapatita. U istraživanje će biti uključeni samo pacijenti koji daju dobrovoljni pismeni pristanak. U ovom istraživanju će biti ispitivana dva nova materijala sintetisana u Srbiji, u Institutu za nuklearna istraživanja u Vinči. Svrha istraživanja je dobijanje podataka o biološkim i fizičkim osobinama materijala, odnosno o mogućnostima njihove primene u oblasti endodontske terapije zuba. Radi se o nanomaterijalima na bazi kalcijumsilikata odnosno mešavini kalcijumsilikata i hidroksiapatita. Materijali su dobijeni inovativnom tehnologijom koja bi trebala da im obezbedi superiorne osobine u odnosu na komercijalno dostupne materijale. Deo istraživanja u kome bi se ispitivale fizičke osobine materijala (adhezivnost, jačina i kvalitet veze sa dentinom kanala korena zuba i gutaperkom za punjenje kanala korena) bi se sproveo na humanim ekstrahovanim zubima. Vi ste zamoljeni da učestvujete u ovom istraživanju zato što je neophodno da Vam se iz terapijskih razloga, nevezano za ovo istraživanje, izvadi zub ili više zuba. Pristanak za učešće u ovom istraživanju podrazumeva korišćenje Vašeg/ih zuba za potrebe ovog istraživanja i na njima će biti odgovarajućim metodama ispitivane fizičke osobine gore pomenutih materijala. Svaka informacija vezana za Vas biće poverljiva. Vaši lični podaci neće biti korišćeni pri objavljivanju rezultata istraživanja. Nepristajanje na učestvovanje u ovom istraživanju neće ugroziti Vaše dalje lečenje u ovoj ustanovi. 13

SAGLASNOST PACIJENTA Pročitao/la sam ponuđenu informaciju za pacijente, ona mi je bila razumljiva i pružila mi je dovoljno podataka o istraživanju u kome bih učestvovao/la. Dobrovoljno pristajem da ekstrahovani zub/i budu korišćeni za potrebe istraživanja pod nazivom Ispitivanje bioloških i fizičkih svojstava nanostrukturnih biomaterijala na bazi aktivnih kalcijumsilikatnih sistema i hidroksiapatita I s p i t a n i k (ime i prezime) (potpis) I s t r a ž i v a č - osoba koja je dobila pristanak (ime i prezime) (potpis) *svedok (ime i prezime) (potpis) 14

LITERATURA 1. Torabinejad M, Parirokh M. Mineral trioxide aggregate: A comprehensive literature review-part II: Leakage and biocompatibility investigations. J Endod 2010;36:190-202 2. Parirokh M, Torabinejad M. Mineral trioxide aggregate: A comprehensive literature review-part I: Chemical, physical and antibacterial properties. J Endod 2010a;36:16-27 3. Torabinejad M, Watson TF, Pitt Ford TR. The sealing ability of a mineral trioxide aggregate as a retrograde root filling material. J Endod 1993;19:591-5 4. Camilleri J, Montesin FE, Brady K, Sweeney R, Curtis RV, Pitt Ford TR. The costitution of mineral trioxide aggregate. Dent Mat 2005;21:297-303 5. Gandolfi MG, Taddei P, Tinti A, Prati C. Apatite- forming (bioactivity) of ProRoot MTA. Int Endod Jour 2010;43:917-29 6. Okiji T, Yoshiba K. Reparative dentinogenesis induced by mineral trioxide aggregate: A review from the biological and physicochemical points of view. Int J Dent 2009:1-12 7. Parirokh M, Torabinejad M. Mineral trioxide aggregate: A comprehensive literature review-part III: Clinical applications, drawbacks and mechanism of action. J Endod 2010b;36:400-13 8. Kogan P, He J, Glickman GN, Watanabe I. The effects of various additives on setting properties of MTA. J Endod 2006;32:569-72 9. Ber B, Hatton JF, stewart GP. Chemical modification of ProRoot MTA to improve handling characteristics and decrease setting time. J Endod 2007;33:1231-4) 10. Tay KCY, Loushine BA, Oxford C, Kapur R, Primus CM, Gutmann JL et al. In vitro evaluation of a ceramicrete-based root-end filling material. J Endod 2007;33:1438-43 11. Huang TH, Shie MY, Kao CT, Ding SJ. The effect of setting accelerator on properties of mineral trioxide aggregate. J Endod 2008;34:590-3 12. Takenaka y, Iijima M, Kawano S, Akita Y, Yoshida T, Doi Y et al. The development of carbonate-containing apatite/collagen composite for osteoconductive apical barrier material. J Endod 2008;34:1178-100 13. Asgary S, Shahabi S, Jafarzadeh T, Amini S, Kheirieh S. The properties of a new endodontic material. J Endod 2008;34:990-3 14. Chen CC, Ho CC, Chen CHD, Ding SJ. Physicochemical properties of calcium silicate cements for endodontic treatment. J Endod 2009;35:1288-91 15. Gandolfi MG, Siboni F, Prati C. Chemical-physical properties of TheraCal, a novel lightcurable MTA-like material for pulp capping. Int Endod J 2012;45:571-9 16. Bernardes RA, de Amorium Campelo A, Junior DSS, Pereira LO, Duarte MAH, Moraes IG, Bramante CM. Evaluation of the flow rate of 3 endodontic sealers: Sealer 26, AH Plus and MTA Optura. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod 2010; 109: e47-e49 17. Sagsen B, Ustun Y, Demirbuga S, Pala K. Push-out bond strenght of two new calcium silicate-based endodontic sealers to root canal dentin. Int Endod J 2011;44:1088-91 15

18. Oliviera ACM, Tanomaru JMG, Faria-Junior N, Tanomaru-Filho M. Bacterial leakage in root canals filled with conventional and MTA-based sealers. Int Endod J 2011;44:370-5 19. Camilleri J, Gandolfi MG, Siboni F, Prati C. Dynamic sealing ability of MTA root canal sealer. Int Endod J 2011;44:9-20 20. Da Silva GF, Guerreiro-Tanomaru JM, Sasso-Cerri E, Tanomaru-Filho M, Cerri PS. Histological and histomorphometrical evaluation of furcation perforations filled with MTA, CPM and ZOE. Int Endod J 2010;44:100-10 21. Collares FM, Leitune VCB, Rostirolla FV, Trommer RM, Bergmann CP, Samuel SMW. Nanostructured hydroxyapatite as filler for methacrylate-based root canal sealers. Int Endod J 2012;45:63-7 22. Gomes-Filho JE, Moreira JV, Watanabe S, Lodi CS, Cintra LTA, Junior ED et al. Sealability of MTA and calcium hydroxide-containing sealers. J Appl Oral Sci 2012; 20(3):347-51 23. Opačić-Galić V, Petrović V, Živković S,Jokanović V, Nikolić B, Knežević-Vučković J, Mitić-Ćulafić D. New nanostructural biomaterials based on active silicate systems and hydroxyapatite: characterization and genotoxicity in human peripheral blood lymphocytes. Int Endod J 2012; 1-11 24. Petrović V, Opačić-Galić V, Jokanović V, Jovanović M, Basta Jovanović G, Živković S. Biocompatibility of a anew nanomaterial based on calcium silicate implanted in subcutaneous connective tissue of rats. Acta Veterinaria 2012; 62:697-708 25. Jokanović V. Nanomedicina, najveći izazov 21 veka.beograd, Data Status 2012 26. Sarkar NK, Caicedo R, Ritwik P, Moiseyeva R, Kawashima I. Physicochemical basis of the biologic properties of mineral trioxide aggregate. J Endod 2005;31:97-100 27. Li P, de Groot K. Better bioactive ceramics through sol-gel process. J Sol-Gel Sci Technol 1994;2:797-801 28. Asgary S, Eghbal MJ, Parirokh M, Ghoddusi J, Kheirieh S, Brink F. Comparasion of mineral trioxide aggregate s composition with Portland cements and a new endodontic cement. J Endod 2009;35:243-50 16

Obrazac 1. Fakultet STOMATOLOŠKI UNIVERZITET U BEOGRADU STRUČNO VEĆE ZA MEDICINSKE Broj zahteva članu 6. i članu 7. stav 1.ovog pravilnika) 22.11.2013. (Datum) NAUKE (Naziv stručnog veća kome se zahtev upućuje, aglasno Beograd, Studentski trg br.1 ZAHTEV za davanje saglasnosti na predlog teme doktorske disertacije Molimo da, shodno članu 57. st.3. Zakona o univerzitetu ("Službeni glasnik RS" br. 21/02), date saglasnost Na predlog teme doktorske disertacije: ISPITIVANJE BIOLOŠKIH I FIZIČKIH SVOJSTAVA NANOSTRUKTURNIH BIOMATERIJALA NA BAZI AKTIVNIH KALCIJUMSILIKATNIH SISTEMA I HIDROKSIAPATITA NAUČNA OBLAST PODACI O KANDIDATU: BOLESTI ZUBA SA ENDODONCIJOM 1.Ime, ime jednog od roditelja i prezime kandidata: PETROVIĆ SRBOLJUB VIOLETA 2. Naziv i sedište fakulteta na kome je stekao visoko obrazovanje: STOMATOLOŠKI FAKULTET U BEOGRADU 3. Godina diplomiranja: 1997 4. Naziv magistarske teze kandidata: FIZIČKO HEMIJSKE I ANTIMIKROBNE KARAKTERISTIKE ZA IRIGACIJU KANALA KORENA ZUBA 5. Naziv fakulteta na kome je magistarska teza odbranjena: STOMATOLOŠKI FAKULTET U BEOGRADU 6. Godina odbrane magistarske teze: 2005 7. Naziv fakulteta na kome je kandidat završio doktorske studije: / odsek, smer ili grupa / Godina završetka doktorskih studija: / Obaveštavamo vas da je Nastavno naučno veće (naziv nadležnog tela fakulteta) na sednici održanoj 19.11.2013. razmotrilo predloženu temu i zaključilo da je tema podobna za izradu doktorske disertacije. DEKAN FAKULTETA Prof. dr Miroslav Vukadinović Prilog: 1. Predlog teme doktorske disertacije sa obrazloženjem, 2. Akt nadležnog tela fakulteta o podobnosti teme za izradu doktorske disertacije.

NASTAVNO -NAUČNOM VEĆU STOMATOLOŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU Na VIII redovnoj sednici Nastavno-naučnog Veća Stomatološkog fakulteta u Beogradu održanoj 24.09.2013 godine imenovana je komisija u sastavu: 1. Prof.dr Slavoljub Živković (Stomatološki fakultet, Beograd) 2. Dr Vukoman Jokanović, naučni savetnik (Institut za nuklearne nauke, Vinča) 3. Doc.dr Jelena Sopta (Medicinski fakultet, Beograd) za ocenu podobnosti prijavljene teme doktorske disertacije dr Violete Petrović pod nazivom: ISPITIVANJE BIOLOŠKIH I FIZIČKIH SVOJSTAVA NANOSTRUKTURNIH BIOMATERIJALA NA BAZI AKTIVNIH KALCIJUMSILIKATNIH SISTEMA I HIDROKSIAPATITA Imenovana komisija je proučila obrazloženje predložene teme doktorske disertacije i podnosi Nastavno-naučnom Veću Stomatološkog fakulteta sledeći: IZVEŠTAJ A. Biografski podaci o kandidatu Dr Violeta Petrović je rođena 30.04.1972 godine u Beogradu. Diplomirala je na Stomatološkom fakultetu u Beogradu 1997 godine sa prosečnom ocenom 8,88. Specijalistički ispit iz specijalističke oblasti Bolesti zuba i endodoncije položila je 2004 godine. Magistarsku tezu pod nazivom Fizičko-hemijske i antimikrobne karakteristike sredstava za irigaciju kanala korena zuba odbranila je 2005 godine. Na Klinici za bolesti zuba radi od 1999 godine. B. Objavljeni naučni radovi I saopštenja Na Klinici za bolesti zuba Stomatološkog fakulteta u Beogradu, dr Violeta Petrović aktivno učestvuje u naučno-istraživačkom radu iz oblasti endodontske terapije, biokompatibilnosti 1

fizičkih osobina dentalnih materijala i do sada je objavila sledeće naučne radove i učestvovala na sledećim kongresima: I Radovi u časopisima sa SCI liste 1. Pavlović V, Živković S. Mogućnosti primene hlorheksidina kao sredstva za irigaciju kanala korena zuba- antimikrobna i SEM ispitivanja. Srp Arh Celok Lek 2010;138(9-10):557-63 2. Opačić-Galić V, Petrović V, Živković S, Jokanović V, Nikolić B, Knežević-Vučković J,Mitić- Ćulafić D. New nanostructural biomaterials based on active silicate systems and hydroxyapatite:characterization and genotoxicity in human peripheral blood lymphocytes. Int Endod J 2012;46:506-516 3. Petrović V, Opačić-Galić V, Jokanović V, Jovanović M, Basta Jovanović G, Živković S. Biocompatibility of a new nanomaterial based on calcium silicate implanted in subcutaneous connective tissue of rats. Acta veterinaria 2012; 62:697-708 II Rad u međunarodnom časopisu 1. Živković S, Stevanović R, Dačič D, Opačić V, Pavlović V. Influence of smear layer on the apical leakage of 1 new and 2 old canal sealers. Balk J Stom 2004;8:119-22 III Radovi u nacionalnim časopisima 1. Živković S, Pavlović V,Dačić D, Pavlica D. Antimikrobni efekat sredstava za irigaciju kanala korena zuba. Stom Glas S 200;47:99-102 2. Pavlović V, Živković S. Medikamentni rastvori u lečenju obolelih zuba kroz istoriju. Stom Glas S 2003;50:205-7 3. Živković S, Brkanić T,Dačić D, Opačić V, Pavlović V,Medojević M. Razmazni sloj u endodonciji. Stom Glas S 2005;52:7-19 4. Pavlović V, Živković s. Uklanjanje razmaznog sloja rastvorom limunske kiseline. Stom Glas S 2005;52:193-9 5. Pavlović V, Živković S. Efekat različitih tehnika irigacije na kvalitet čišćenja zidova kanala korena zuba. Stom Glas S 2008;55:221-8 6. Petrović V, Opačić-Galić V, Živković S. Učestalost bola posle endodontskog lečenja i ponovnog tretmana asimptomatskih zuba. Stom Glas S 2011;58:75-81 2

III Izvodi u zbornicima međunarodnih i domaćih skupova 1. Pavlović V, Živković S, Dačić D. Ispitivanje antibakterijskog efekta sredstava za irigaciju kanala korena zuba. XIV Kongres lekara Srbije i kongres lekara otadzbine i dijaspore,beograd 2000 2. Dačić D, Živković S, Pavlović V. Ispitivanje efikasnosti čišćenja zidova kanala korena ručnim endodontskim instrumentima. 3 th Kongres stomatologa Jugoslavije 2000, Novi Sad. P-222 3. Pavlović V, Živković S, Pavlica D, Dačić D. Ispitivanje antibakterijske aktivnosti sredstava za medikaciju kanala korena. 3 th Kongres stomatologa Jugoslavije 2000, Novi Sad. P-223 4. Živković S, Pavlović V, Pavlica D. Antimicrobial effects of four endodontic irrigants. 5 th Congress of the Balkan Stomatological Society 2000, Thessaloniki. Abstract 53 5. Živković S, Dačić D, Pavlović V, Todorović A. Microleakage in class 2 cavities of six th restorative materials. 5 Congress of the Balkan Stomatological Society 2000, Thessaloniki. Abstract 271 6. Živković S,Pavlović V, Dačić D. Antimicrobial effect of Active point as intracanal medication. III Macedonian Dental Congress 2002, Ohrid. Abstract 114 7. Dačić D, Živković S, Pavlović V. Cleaning efficiency of different mechanical and ultrasonic instruments (SEM). III Macedonian Dental Congress 2002, Ohrid. Abstract 58 8. Opačić-Galić V, Živković S, Pavlović V. Učestalost eksternih resorpcija korena zuba. IV Kongres stomatologa Srbije i Crne Gore 2004, Igalo,Herceg Novi. P-016 9. Pavlović V, Živković S, Opačić V. Uticaj limunske kiseline na čišćenje kanala korena zuba. 10 th Congress of the BaSS 2005, Beograd,P-132 10. Pavlović V, Opačić Galić V. Postoperative pain after usage of two different intracanal medicaments. 15 th Congress of the BaSS 2010, Thessaloniki. P-160 11. Petrović V. Primena hlorheksidina u irigaciji i medikaciji kanala korena zuba. I Kongres stomatologa Srbije 2010, Beograd.OP-020 12. Opačić-Galić V, Petrović V, Živković S, Jokanović V, Mitić-Ćulafić D. The genotoxicity of hydroxyapatite and hydroxyapatite with dicalcium silicate in human peripheral lymphocytes. Preclinical testing of active substances and cancer research with international symposium on anti-cancer agents, cardiotoxicity and neurotoxicity, 2011, Kragujevac, Srbija 3

IV Predavanja po pozivu 1.Značaj irigacije u preparaciji kanala korena. Petrović V. Simpozijum sekcije za bolesti usta i zuba i zuba SLD i Centra za kontinuiranu edukaciju Stomatološkog odseka Medicinskog fakulteta u Nišu, septembar 2005 C. Obrazloženje teme 1.Naučna oblast - Stomatološke nauke - Bolesti zuba 2.Predmet rada Predložena disertacija dr Petrović za predmet rada ima ispitivanje bioloških i fizičkih svojstava dva novosintetisana nanostrukturna materijala na bazi kalcijumsilikatnog sistema (CS) odnosno hidroksiapatita i kalcijumsilikatnog sistema (HA-CS). Materijali su sintetisani nanotehnologijom i to inovativnom kombinacijom hidrotermalne sol-gel metode i metode visokotemperaturne lančane reakcije sagorevanja. Unapređenom tehnologijom su dobijeni materijali složene nanostrukture koje odlikuje izražena aktivnost čestica koja rezultira brzim vezivanjem materijala. Vezivanje kalcijum silikatnog sistema završava se posle 10 minuta a mešavine hidroksiapatita sa kalcijumsilikatnim sistemom posle 15 minuta. U ovom istraživanju biće ispitivane i mogućnosti primene ovih materijala u svojstvu endodontskih silera. U te svrhe osnovne formulacije materijala su modifikovane hemijski inertnim supstancama (CS*, HA-CS*) čime je korigovana plastičnost i fluidnost materijala, produženo radno vreme i odloženo vreme vezivanja na 35 minuta (CS*) odnosno 45 minuta (HA-CS*). 3.Naučni cilj istraživanja - ciljevi predložene disertacije su: - Ispitati citotoksičnost materijala na bazi kalcijumsilikata (CS), mešavine hidroksiapatita i kalcijumsilikata (HA-CS) i njihovih modifikovanih formulacija u in vitro uslovima na humanoj ćelijskoj liniji 4

- Ispitati antimikrobne efekte materijala na bazi kalcijumsilikata (CS), mešavine hidroksiapatita i kalcijumsilikata (HA-CS) i njihovih modifikovanih formulacija (CS * i HA-CS*) u in vitro uslovima na odabranim vrstama mikrorganizama - Ispitati reakciju pulpo-periodontalnog tkiva nakon punjenja kanala korena zuba materijalima na bazi kalcijumsilikata (CS) i mešavine hidroksiapatita i kalcijumsilikata (HA-CS), u in vivo uslovima na eksperimentalnim životinjama - Ispitati kvalitet rubnog zaptivanja materijala na bazi kalcijumsilikata (CS) i mešavine hidroksiapatita i kalcijumsilikata (HA-CS) nakon aplikacije materijala u eksperimentalno napravljenim intraradiksnim perforacijama - Ispitati jačinu veze modifikovanih formulacija materijala na bazi kalcijumsilikata (CS*) i mešavine hidroksiapatita i kalcijumsilikata (HA-CS*) sa dentinom kanala korena zuba - Ispitati kvalitet veze modifikovanih formulacija materijala na bazi kalcijumsilikata (CS*) i mešavine hidroksiapatita i kalcijumsilikata (HA-CS*) sa dentinom kanala korena i gutaperkom za punjenje kanala korena zuba 4.Metode istraživanja Ispitivanje citotoksičnosti materijala biće realizovano u in vitro uslovima, na humanim fibroblastima pluća, indirektnim testom citotoksičnosti- MTT testom. Antimikrobni efekti materijala na odabranim kulturama aerobnih i anaerobnih mikroorganizama, biće procenjivani primenom testa difuzije u agaru i testa minimalne inhibitorne koncentracije. Efekti materijala na pulpo-periodontalno tkivo nakon punjenja kanala korena zuba eksperimentalnih životinja procenjivali bi se nakon eksperimentalnog perioda od 28 dana, histološkom analizom kojom bi se analiziralo više parametara za procenu biokompatibilnosti i bioinduktivnosti materijala. Fizička svojstva materijala će se ispitivati na humanim ekstrahovanim zubima. Kvalitet rubnog zaptivanja će se ispitivati na molarima gornje i donje vilice. Nakon aplikacije materijala u eksperimentalno napravljene intraradiksne perforacije i eksperimentalnog perioda od 6 meseci, za procenu rubnog zaptivanja primeniće se test prodora boje (10% srebro nitrat) a dobijeni rezultati će biti analizirati na svetlosnom mikroskopu. Jačina veze materijala sa dentinom kanala korena će se ispitivati na jednokorenim zubima testom smicanja. Nakon opturacije kanala korena ispitivanim materijalima, poprečne sekcije 5

korenova debljine 1 mm će se u univerzalnom meraču sile izlagati sili pri konstantnoj brzini utiskivača od 1mm/min do momenta dislociranja punjenja. Dobijene vrednosti biće snimane u programu Lutron i izražene u Mpa. Kvalitet veze materijala sa dentinom kanala korena i gutaperkom za punjenje kanala korena zuba biće ispitivan na jednokorenim zubima testom prodora boje (10% srebro nitrat) i skening elektronskom mikroskopijom (SEM) pod različitim uveličanjima. 5.Aktuelnost problematike u svetu Sredinom devedesetih godina na tržištu se pojavio materijal pod imenom Mineral trioksid agregat (MTA). MTA je mešavina trikalcijum silikata, dikalcijum silikata, trikalcijum aluminata, kalcijum sulfata i bizmut oksida. Brojne studije u prethodnih 20 godina su ukazale na superiorna biološka svojstva MTA u odnosu na konvencionalne endodotske materijale, dobra hemijska i fizička svojstva materijala i na mogućnosti njegove primene u različitim indikacijama u okviru endodontske terapije zuba (Torabinejad i Parirokh 2010, Parirokh i Torabinejad 2010. Ipak, glavni nedostaci MTA, teška klinička manipulacija i dugo vreme vezivanja do danas nisu prevaziđeni. Aktuelna su istraživanja u kojima se ispituju svojstva delimično izmenjenih formulacija MTA kao i svojstva cemenata sličnih MTA-u dobijenih različitim tehnologijama u cilju prevazilaženja navedenih problema ( Huang i sar. 2008, Gandolfi i sar. 2012). Takođe se istražuju i mogućnosti primene kalcijumsilikatnih cemenata i hidroksiapatita kao silera za opturaciju kanala korena (Sagsen i sar.2011, Collares i sar. 2012), sa akcentom na unapređenju fluidnosti materijala, ali uz očuvanje njihovih dobrih, pre svega bioloških svojstava. 6.Očekivani rezultati Nanostrukturni materijali na bazi kalcijumsilikatnih sistema i hidroksiapatita, koji će se ispitivati u ovoj studiji su dobijeni inovativnom tehnologijom koja bi trebala da im obezbedi superiorna svojstva u odnosu na dostupne materijale sličnog sastava. Predložena istraživanja daće bliži uvid u biološka i fizička svojstva ovih materijala i ukazati na eventualne prednosti odnosno nedostatke ovih materijala u odnosu na materijale sličnog sastava sa kojima će se u okviru istraživanja porediti. 6

D.ZAKLJUČAK Predložena doktorska disertacija dr Violete Petrović pod nazivom ISPITIVANJE BIOLOŠKIH I FIZIČKIH SVOJSTAVA NANOSTRUKTURNIH BIOMATERIJALA NA BAZI AKTIVNIH KALCIJUMSILIKATNIH SISTEMA I HIDROKSIAPATITA daće izabranim naučnim metodama bliži uvid u biološka svojstva novosintetisanih materijala i to u pogledu njihove biokompatibilnosti, bioinduktivnosti i antimikrobnog delovanja. Realizacijom ovog istraživanja dobiće se takođe podaci o tome da li ovi materijali poseduju adekvatna fizička svojstva koja bi im obezbedila dugotrajnost na mestu aplikacije i dobru adhezivnost za zubna tkiva. Stoga je predložena tema aktuelna i zanimljiva kako sa naučnog tako i sa kliničkog stanovišta. Na osnovu priložene biografije kandidata, obrazloženja teme i plana istraživanja odnosno detaljne analize prijavljene doktorske disertacije, Komisija za ocenu podobnosti prijavljene doktorske disertacije pod nazivom ISPITIVANJE BIOLOŠKIH I FIZIČKIH SVOJSTAVA NANOSTRUKTURNIH BIOMATERIJALA NA BAZI AKTIVNIH KALCIJUMSILIKATNIH SISTEMA I HIDROKSIAPATITA, jednoglasno smatra da su ispunjeni svi naučni kriterijumi potrebni za izradu ove doktorske disertacije i da kandidat može pristupiti realizaciji ovog istraživanja. Komisija takođe predlaže Nastavno-naučnom Veću Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu da kandidatu odobri izradu doktorske disertacije pod istim naslovom. U Beogradu Prof.dr Slavoljub Živković Dr Vukoman Jokanović Doc.dr Jelena Sopta 7

Na osnovu člana 50. Statuta Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nastavno naučno veće Stomatološkog fakulteta, na I redovnoj sednici u školskoj 2013/14. godini, održanoj 19.11.2013. godine, donelo je sledeću O D L U K U Usvaja se pozitivan izveštaj stručne komisije za ocenu predloga teme doktorske disertacije dr Violete Petrović pod nazivom ISPITIVANJE BIOLOŠKIH I FIZIČKIH SVOJSTAVA NANOSTRUKTURNIH BIOMATERIJALA NA BAZI AKTIVNIH KALCIJUMSILIKATNIH SISTEMA I HIDROKSIAPATITA. Utvrđuje se da kandidat može pristupiti radu na doktorskoj disertaciji pod navedenim nazivom, pod uslovom da se sa izveštajem komisije i odlukom ovog Veća saglasi Veće naučnih oblasti medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu. Za mentora kandidatu imenuje se prof. dr Slavoljub Živković. Odluku dostaviti: - Veću naučnih oblasti medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu - Imenovanom/oj, - Mentoru, - Veću, - Odseku za nastavu, - Pisarnici. Referent kadrovskog odseka Violeta Rastović Dekan Stomatološkog fakulteta Prof. dr Miroslav Vukadinović

PODACI O MENTORU za kandidata Violeta Petrović Ime i prezime mentora: Slavoljub Živković Zvanje: redovni profesor Spisak radova koji kvalifikuju mentora za vođenje doktorske disertacije: 1. Živković S. Quality assessment of marginal sealing using 7 dentin adhesive systems, Quintessence Int 2000;31: 423-429 2. Živković S, Bojović S, Pavlica D. Bacterial penetration of restored cavites, Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endodont 2001;353-358 3. Stojičić S, Milutinović S, Šarenac O, Živković S, Japundžić Žigon N: Central vasopressin V 1 A and V 1 B receptors modulate the cardiovascular response to air-jet stress in conscions rats. Biomed Tehn 2006;4:268-271 4. Popović J, Gašić J, Živković S, Petrović A, Radičević G: Evaluation of biological debris on endodontic instruments after cleaning sterilization procedures. Inter Endod J 2010; 43:336-441 5. Gajić Stevanović M, Vukša A, Teodorović N, Živković S: Ocena ostvarivanja prava osiguranih lica na preventivne preglede u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji u periodu 2003-2006 godine. Srp Arh Celok Lek 2010;138:72-78 6. Stojičić S, Živković S, Qian W, Zhang H, Haapasalo M: Tissue dissolution by sodium hypochlorite: effect of concentration, temperature, agitation and surfactant. J Endod 2010;36: 1558-1562 7. Stojšin I, Brkanić T, Živković S: Refluksna bolest kao etiološki faktor erozija zuba. Srp Arh Celok Lek 2010;138:292-296 8. Brkanić T, Stojišin I, Vukoje K, Živković S: SEM analiza kvaliteta čišćenja zidova kanala korena zuba nakon primene NiTi instrumenata. Srp Arh Celok Lek 2010;138: 551-556 9. Pavlović V, Živković S: Mogućnosti primene hlorheksidina kao sredstva za irigaciju kanala korena zuba antimikrobna i SEM ispitivanja. Srp Arh Celook Lek 2010;138: 557-563 1

10. Manojlović D, Radišić M, Vasiljević T, Živković S, Laušević M, Miletić V. Monomer elution from nanohybrid and or moler based composites cured with different light sources. Dent Mater 2011;27:371-378 11. Brkanić T, Stojišin I, Živković S, Vukoje K. Canal wall thickness after preparation with NiTi rotary files. Microsc Res Tech 2012;75:253-257 12. Gašić J, Popović J, Živković S, Petrović A, Barac R, Nikolić M. Ultrastructural analysis of the root canal walls after simultaneous irigation of sodium hypochlorite concentration and 0,2% chlorhexidine gluconate. Microsc Res Tech, DOI.10.1002/jemt 21049 13. Opačić-Galić V, Petrović V, Živković S, Jokanović V, Nikolić B, Knežević-Vukčević J, Mitić-Ćulafić D. New nanostructural biomaterials based on active silicate systems and hydroxyapatite: characterization and genotoxicity in human peripheral blood lymphocytes. Int Endod J 2013; 46: 506-516 14. Manojlović D, Radišić M, laušević M, Živković S, Miletić V. Mathematical modeling of cross-linking monomer elution from resin-based dental composites. Journal of Biomedical Materials Research Part B: Applied Biomaterials 2012 [In Press] doi: 10.1002/jbm.b. 32815. 15. Đorđević I, Lazić V, Živković S, Čairović A, Todorović A, Veselinović V. Terapija orofacijalnog bola transkutanom električnom nervnom stimulacijom. Srp Arh Celol Lek, 2013 (in press) 16. Petrović V, Opačić-Galić V, Jokanović V, Jovanović M, Basta Jovanović G, Živković S. Biocompatibility of a new nanomaterial based on calcium silicate implanted in subcutaneus connective tissues of rats. Acta veterinaria 2012; 62 (5-6): 697-708 17. Popović-Bajić M, Prokić B, Prokić BB, Jokanović V, Danilović V, Živković S. Histological evaluation of direct pulp capping with novel nanostructural materials based on active silicate cements and biodentine on pulp tissue. Acta veterinaria 2013; 63 (2-3): 347-360 18. Mitić A, Mitić N, Milašin J, Živković S, Gašić J, Mitić V, Popović J. Analiza antimikrobnog dejstva rastvora MTAD u inficiranom kanalskom sistemu korena zuba tehnikom PCR. Srp Arh Celok Lek 2013;141:155-162 DEKAN FAKULTETA Datum 2

Univerzitet u Beogradu STOMATOLOŠKI FAKULTET Dr Subotića 8, tel: 2685-288, e-mail: stomfak@rcub.bg.ac.rs бр. 36/21 датум: 21.06.2013. На молбу мр.сци др Виолете Петровић, Етички одбор Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, на седници одржаној дана 20.06.2013. године, даје С А Г Л А С Н О С Т мр.сци др Виолети Петровић за спровођење истраживања у оквиру израде докторске дисертације, под насловом: ИСПИТИВАЊЕ БИОЛОШКИХ И ФИЗИЧКИХ ОСОБИНА НАНОСТРУКТУРНИХ БИОМАТЕРИЈАЛА НА БАЗИ АКТИВНИХ КАЛЦИЈУМСИЛИКАТНИХ СИСТЕМА И ХИДРОКСИАПАТИТА и у друге сврхе се не може користити. ПРЕДСЕДНИК ЕТИЧКОГ ОДБОРА /проф.др Љиљана Јанковић/