УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ ИНСТИТУТ ЗА ХОРТИКУЛТУРУ КАТЕДРА ЗА ВОЋАРСТВО ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На основу Законом о научно-истраживачкој делатности ( Службени гласник РС, 110/2005, 50/2006 и 18/2010), Правилника о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научно-истраживачких резултата истраживача (Службени гласник РС, бр. 38/2008), Критеријума за стицање научних звања и одлуке Изборног већа Универзитета у Београду- Пољопривредног факултета, број 360/9-5/1 од 27.06.2013. године именовани смо у Комисију која ће припремити извештај о научноистраживачком раду мр Александра Радовића истраживача приправника у Институту ПКБ Агроекономик - Падинска Скела - Београд, за избор у звање истраживач сарадник. У складу са постојећим критеријумима, а на основу увида у поднету документацију о досадашњој научноистраживачкој активности кандидата, Комисија подноси следећи 1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ ИЗВЕШТАЈ Мр Александар (Радивоје) Радовић, рођен је 25.11.1981. године у Фочи (Република Босна и Херцеговина, данашња Република Српска), где је завршио основну и средњу школу. Пољопривредни факултет у Српском Сарајеву уписао је школске 1999/2000. године, на коме је и дипломирао 2004. године. Последипломске студије уписао је на Пољопривредном факултету у Београду, група Помологија, школске 2005/2006. године. Магистарску тезу под насловом Биолошко-помолошке карактеристике перспективних хибрида малине жутог плода одбранио је 21.12.2009. године. У периоду од 01.03.2010. до 01.10.2011. године био је ангажован на Пољопривредном факултету у Београду као студент демонстратор за извођење вежби и колоквијума на предмету Oплемењивање воћака и винове лозе. Од 01.02.2012. запослен је у Институту ПКБ Агроекономик у Београду на радном месту истраживача-приправника. Ангажован је на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, евиденциони број ТР 31063 Примена нових генотипова и технолошких иновација у циљу унапређења воћарске и виноградарске производње. На Универзитету у Београду - Пољопривредном факултету пријавио је докторску дисертацију под насловом: Биологија оплођења и помолошке особине сорти дуње (Cydonia oblonga Mill.), а веће научних области биотехничких наука Универзитета у Београду је на седници одржаној 09.07.2013. године, број 61206-3421/2-13 дало сагласност на предлог теме докторске дисертације. 1
Са пољопривредним произвођачима је остварио успешну сарадњу кроз организацију научног и стручног саветовања - Унапређење производње воћа и грожђа које се сваке године одржава крајем јула у Гроцкој. До сада је као аутор или коаутор објавио 16 научних радова. Члан је Друштва генетичара Србије. 2. ПРЕГЛЕД НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИХ РЕЗУЛТАТА Радови у међународном часопису (М23): 1. Nikolić, M., Radović, A., Fotirić, M., Milojević, J., Nikolić, D. (2009): Pomological properties of promising raspberry seedlings with yellow fruit. Genetika, 41(3): 255-262. 2. Fotirić-Akšić, M., Radović, A., Milivojević, J., Nikolić, M., Nikolić. D. (2011): Genetic parameters of yield components and pomologic properties in raspberry seedlings. Genetika, 43(3): 667-674. Радови саопштени на скуповима међународног значаја штампани у целини (М33): 1. Nikolić, D., Žunić, D., Matijašević, S., Radović, A., Đorđević, J. (2011): Properties of promising grapevine hybrids obtained by self-pollination and cross-pollination of the Začinak cultivar. Proceedings/21st International Geinsenheim Conference on Grapevine Propagation, Campus Geinsenheim, Germany, July 21-23, pp. 445-456. 2. Nikolić, D., Radović, A. (2011): The morphological properties of the flower and the per cent of fertilised pistils of promising yellow fruiting raspberry hybrids. Proceedings/International Scientific Symposium of Agriculture Agrosym Jahorina 2011, pp. 165-171. 3. Fotirić-Akšić, M., Nikolić, M., Radović, A., Milivojević, J., Nikolić. D. (2012): Yield components and fruit quality of promising yellow fruit raspberry seedlings. Acta Horticulturae, 926: 143-147. 4. Fotirić-Akšić, M., Radović, A., Milivojević, J., Nikolić, M., Nikolić. D. (2012): Generative potential and fruit quality of promising red raspberry seedlings. Acta Horticulturae, 946: 101-106. Радови саопштени на скуповима међународног значаја штампани у изводу (М34): 1. Nikolić, D., Stevanović, N., Radović, A., Milatović, D., Rakonjac, V. (2012): In vitro research of the fungicide effect on pollen germinability and tubes growth of species of genera Prunus and Pyrus. 2nd Symposium on Horticulture in Europe. Angers, France. 1-5 July. Book of Abstracts, pp. 321. 2. Rakonjac, V., Nikolić, D., Fotirić-Akšić, M., Radović, A. (2012): Characteristics of vineyard peach hybrids obtained by self-pollination. 2
2 nd Symposium on Horticulture in Europe. Angers, France, 1-5 July. Book of Abstracts, pp. 273. Рад у научном часопису (М53): 1. Радовић, А., Јанковић, З., Ђуровић, Д., Зец, Г., Ђорђевић, Б., Бакић, И. (2012): Утицај позних пролећних мразева на измрзавање цветних пупољака сорти дуње на подручју Београда. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик, 18(5): 69-74. Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини (М63): 1. Николић, Д., Радовић, А. (2010): Перспективне сорте и подлоге појединих врста воћака и винове лозе. Уводни реферат са првог научног симпозијума агронома са међународним учешћем Agrosym Јахорина 2010 09-11. децембар, стр. 12-29. Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64): 1. Радовић, А., Фотирић-Акшић, М., Ракоњац, В., Миливојевић, Ј., Николић, Д., Николић, М. (2011): Диверзитет и међусобни односи компоненти приноса и помолошких особина код једнородних сејанаца малине. IV Симпозијум Селекције за оплемењивање организама. Друштво Генетичара Србије, 02-06. октобар. Зборник абстраката, стр. 94. 2. Николић, Д., Ракоњац, В., Фотирић-Акшић, М., Радовић, А., Трајковић, Ј. (2011): Особине плода и семена генотипова дивље трешње (Prunus avium L.) намењених за производњу генеративних подлога. IV Симпозијум Селекције за оплемењивање организама. Друштво Генетичара Србије, 02-06. октобар. Зборник абстраката, стр. 93. 3. Николић, Д., Ракоњац, В., Фотирић-Акшић, М., Радовић, А. (2012): Карактеристике хибрида брескве из комбинације укрштања Flaminia x Summerset. 14. Конгрес воћара и виноградара Србије са међународним учешћем, 9-12.октобар, Врњачка Бања. Зборник радова и абстраката, стр. 91. 4. Ђорђевић, Б., Вулић, Т., Ђуровић, Д., Милатовић, Д., Зец, Г., Радовић, А. (2012): Биолошке и производне особине сорти јабуке отпорних на проузроковача чађаве краставости [Venturia inequalis (Cooke)Wint.]. 14. Конгрес воћара и виноградара Србије са међународним учешћем. 9-12.октобар, Врњачка Бања. Зборник радова и абстраката, стр. 113. 5. Ђуровић, Д., Степановић, В., Ђорђевић, Б., Радовић, А., Зец, Г. (2012): Погодност плодова различитих сорти дуње за чување у хладњачи. 14. Конгрес воћара и виноградара Србије са међународним учешћем, 9-12.октобар, Врњачка Бања. Зборник радова и абстраката, стр. 214. 3
Одбрањен магистарски рад (М72): 1. Радовић, А. (2009): Биолошко-помолошке карактеристике перспективних хибрида малине жутог плода. Магистарска теза. Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет. Преглед коефицијената компетентности према Правилнику о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научно-истраживачких резултата истраживача Врста и квантификација научноистраживачких резултата М Вредност резултата Број радова Збирни резултат Рад у међународном часопису M23 3 2 6 Саопштење са међународног скупа штампано у целини Саопштење са међународног скупа штампано у изводу М33 1 4 4 М34 0,5 2 1 Рад у научном часопису M53 1 1 1 Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу M63 0,5 1 0,5 M64 0,2 5 1 Одбрањн магистарски рад M72 3 1 3 3. АНАЛИЗА РАДОВА Укупно 16,5 Мр Александар Радовић се од почетка истраживачког рада бавио широм проблематиком из области воћарства, а највише оплемењивањем и селекцијом воћака. Радови кандидата обрађују проблематику најважнијих компоненти приноса и квалитета плода код 20 једнородних хибрида малине жуте и црвене боје плода добијених слободним оплођењем жутог клона сорте Микер. Посебан акценат је стављен на испитивање хибрида малине жутог плода, обзиром да је у свету одређен број оплемењивачких програма управо усмерен у овом правцу. Поредећи хибриде малине жутог и црвеног плода са стандардном сортом Микер, установљено је да су они у погледу компоненти приноса били на нивоу или су заостајали за стандардном сортом. У погледу квалитета плода они су углавном превазишли стандардну сорту. Највише пажње посвећено је испитивању компоненти варијабилности, генетичкој и фенотипској варијабилности, као и херитабилности у ширем смислу. Од проучаваних особина највише су варирали параметри квалитета плода и садржај укупних киселина у плоду. Код свих особина је установљено да су коефицијенти генетичке варијације били мањи у односу на коефицијенте фенотипске варијације, што указује на значајан утицај спољашњих фактора у експресији ових особина. Вредности коефицијента херитабилности у ширем смислу су 4
били високи за компоненте приноса, а посебно за масу и димензије плода, што указује на висок потенцијал за побољшање ових особина. Поред малине, кандидат се бавио и испитивањем најважнијих морфолошких особина и квалитета плода код хибридног потомства сорти брескве добијених из комбинације укрштања Flaminia x Summerset у поређењу са стандардном сортом Summerset. Испитивани хибриди брескве су испољили сличности или значајне вразлике у односу на стандард, при чему се посебно издвојило неколико хибрида брескве у погледу позног времена сазревања, масе и квалитета плода. Један део истраживања кандидата био је усмерен и на проучавање најважнијих агробиолошких и технолошких особина код перспективних хибрида винове лозе добијених самооплођењем и странооплођењем аутохтоне сорте Зачинак. Из наведених истраживања издвојени су најперспективнији хибриди малине, брескве и винове ложе који су интересантни као кандидати за признавање нових сорти поменутих врста воћака и винове лозе, или за даљи оплемењивачки рад. Такође, мр Александар Радовић учествовао је у изучавању особина код потомства насталог самооплођењем типова виноградарске брескве, као што су бујност, родност, клијавост семена и особине сејанаца. Био је укључен и у истраживања везана за испитивање биолошких и производних особина сорти јабуке отпорних према проузроковачу чађаве краставости (Venturia inequalis (Cooke)Wint.). У уводном реферату са првог научног симпозијума агронома са међународним учешћем Agrosym Јахорина 2010, кандидат описује најновија достигнућа у свету из области оплемењивања воћака и винове лозе, приказаних кроз новостворене сорте и подлоге и указује да би нове сорте и подлоге са најбољим производним особинама требало интродуковати и испитати у нашим агроеколошким условима, како би се неке од њих препоручиле за производњу, а све у циљу побољшања структуре сортимента воћака и винове лозе у нашој земљи. Значајна пажња посвећена је испитивању утицаја позних пролећних мразева на измрзавање цветних пупољака сорти дуње на подручју Београда, при чему су утврђене врло значајне разлике између испитиваних сорти, које су повезане са степеном развијености цветних пупољака у време појаве позног мраза, као и са временом почетка цветања испитиваних сорти. Код сорти које су имале мање развијене цветне пупољке и које су касније почињале са цветањем утврђен је мањи проценат измрзлих цветних пупољака. Са практичног становишта, за потребе производње испитиван је утицај фунгицида на клијавост полена и раст поленових цевчица појединих врста рода Prunus и Pyrus, при чему је утврђен знатан пад клијавости полена и дужине поленових цевчица у варијантама са применом фунгицида, у односу на контролну варијанту без фунгицида. Посебан утицај фунгицида испољио се на смањење дужине поленових цевчица, што са практичног аспекта може да има велики утицај на успех оплођења код испитиваних врста воћака 4. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ Из приложене докуметације, као и на основу изнетих података и анализе научно-истраживачког и стручног рада кандидата, може се закључити да је мр Александар Радовић постигао значајне резултате и да је његова научна и 5
стручна активност у протеклом периоду била веома интензивна и разноврсна. Кандидат је проучавао знатан број врста воћака и винове лозе са различитих аспеката и притом дошао до значајних резултата, како за воћарсковиноградарску науку, тако и за праксу. На основу увида у целокупан рад мр Александра Радовића истичемо да пословима прилази савесно са одликама озбиљног истраживача и да са успехом усваја методе научно-истраживачког рада. С тим у вези, комисија сматра да кандидат испуњава све услове за стицање научног звања истраживач сарадник у области Биотехничких наука и предлаже Изборном већу Пољопривредног факултета да донесе одлуку о његовом избору у звање истраживач - сарадник. Београд, 12. 07. 2013. Чланови Комисије: др Драган Николић, редовни професор Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет др Драган Милатовић, ванредни професор Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет др Радосав Церовић, научни саветник Институт за кукуруз Земун Поље, Београд 6