УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ Егзистенцијална, метапрозна и историјска димензија мотива смрти у романима Цинк, Снежни човек и Мамац Давида Албахарија кандидаткиње Миљане Магловски -oбавезна садржина- I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 31.5.2019. године, Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: - Владислава Гордић Петковић, редовни професор, Англистика, 3.10.2008. године, Филозофски факултет у Новом Саду; - Михајло Пантић, редовни професор, Наука о књижевности, Српска књижевност, 25.11.2009. године, Филолошки факултет у Београду и - Жељко Милановић, ванредни професор, Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, 6.7.2018. године, Филозофски факултет у Новом Саду. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Миљана, Бранимир, Магловски 2. Датум рођења, општина, Република: 30.10.1971, Нови Сад, Република Србија 3. Година уписа на магистарске студије: 1996. Смер/усмерење: Српска и упоредна књижевност Број положених испита: 11 (Информатика, Методологија Техника научног рада, Грчка и римска лирика, Поетика барока, Роман Јакобсон, Поезија српског неосимболизма, Есеј у српској књижевности XX века, Поетика прозе Данила Киша, Поетички аспекти експресионизма у јужнословенском контексту, Постмодернизам, Руски језик) Просечна оцена: 9,54 III НАСЛОВ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: Егзистенцијална, метапрозна и историјска димензија мотива смрти у романима Цинк, Снежни човек и Мамац Давида Албахарија IV ПРЕГЛЕД МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна поглавља, слика, шема, графикона и сл. Рад је написан на деведесет и седам страна и садржи: Сажетак (3), Сажетак на енглеском језику (4), Увод (5-11), три основне целине у којима се истражује егзистенцијална (12-38), метапрозна (39-61) и историјска димензија мотива смрти (62-85), Закључак (86-91) и Списак извора и литературе (92-97). У оквиру сваке целине налазе се анализе три романа (Цинк, Снежни човек и Мамац). Поглавље
2 Егзистенцијална димензија мотива смрти састављено је од следећих целина: Смрт оца као пут до сина (12-21), Смрт као панкосмички догађај (22-29) и Смрт као чежња за исконском хармонијом (30-38). Поглавља Прича о смрти као егзистенцијални чин (39-44), Смрт као излазак из тамнице језика (45-52) и Повратак матерњем језику (53-61) чине другу целину која је истраживала метапрозну димензију мотива смрти ( Метапрозна димензија мотива смрти ), док трећу целину која у фокус ставља историјску димензију мотива смрти ( Историјска димензија мотива смрти ) чине поглавља Смрт као историјски чин (62-65), Два лица историје (66-74) и Историја човека је историја света (75-85). Рад садржи графикон (78) којим се илуструје Јунгова теорија синхроницитета. V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ: Кандидаткиња је показала познавање ранијих ставова истраживача о проблему који је истраживан у магистарској тези као и познавање могућности проучавања које су отворене претходним истраживањима. У поглављу Егзистенцијална димензија мотива смрти показано је какав је утицај стварне и симболичке смрти на биће јунака, на психолошке процесе у њему који воде ка заокружењу личности и егзистенције. У поглављу Метапрозна димензија мотива смрти истражена је немоћ језика да у симболички поредак уведе смрт као најтрауматичнији догађај човековог живота и непостојање суштинске комуникације јунака са спољашњим светом која се огледа у супротстављености говора и писма. Поглавље Историјска димензија мотива смрти указује на везе између историје света и човекове личне историје. Историја је у ова три романа схваћена као одраз човекове свести у времену, као лични историјски чин прихватања преображајне моћи смрти. У истраживању мотива смрти рад се ослонио на аналитичку психологију Карла Густава Јунга и његове теорије о архетиповима, колективном несвесном, синхроницитету и процесу индивидуације. Анализе романа Цинк, Снежни човек и Мамац показале су да је кроз књижевно уобличење једног од кључних Јунгових појмова индивидуације мотив смрти као покретач јунаковог преображаја постао поетичко начело писца. У закључку истраживања се показало да је смрт начело несвесног које се налази у темељу животне филозофије Албахаријевих јунака и стваралачке поетике писца. Смрт у романима Давида Албахарија представља спремност бића да прихвати промену и да разуме њену преображајну моћ како би досегло властиту пуноћу и отворило врата истинској уметности и бољем свету. Рад је показао да је смрт, која из дубина несвесног доноси промену кроз разумевање и интеграцију Другог и различитог, заправо, друго име за живот. VI. ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Истраживање егзистенцијалне, метапрозне и историјске димензије мотива смрти у романима Цинк, Снежни човек и Мамац Давида Албахарија показало је да је смрт не само свеприсутни мотив, тема, него и поетичко начело писца. Рад је анализирао распон мотива смрти који се на први поглед јавља као конкретан трауматичан догађај који покреће процес индивидуације и човекову потрагу за целином бића кроз лавиринте несвесног из које треба да проистекне и суштински однос према језику и свету, а потом и као најважније егзистенцијално начело промене као јединог могућег излаза из понора бића, језика и историје. Анализа егзистенцијалне димензије у роману Цинк показала је да је конкретна смрт видиковац са којег се сагледава однос према родитељу, властито понашање и постојање и полазиште у потрази за накнадним разумевањам и освешћивањем љубави као јединог животног принципа. Попут психодраме у којој се мењају улоге како би се сагледала и у себе интегрисала позиција Другог (Сенке), прича у курзиву коју јунак покушава да напише јесте главно средство на његовом путу индивидуације. Истраживање егзистенцијалне димензије мотива смрти у роману Снежни човек, такође, је показало да је смрт оличена у распаду земље покретач процеса индивидуације јунака. О тегобном путу потраге за целовитошћу бића (Сопством) најбоље сведочи јунаков однос према кући у којој се обрео у Новом свету. Силазак у подрум и забрављену собицу испод степеништа представља јунаков покушај да у дубинама колективног несвесног пронађе мудрост. Анализа Снежног човека показује како га сазнање о нужности историје схваћене као пројекције човековог стања свести ослобађа свих земаљских и људских окова и води ка нирвани. Рад је показао да и у овом роману Давид Албахари смрт не доживљава као крај и ништавило него као панкосмички догађај, тренутак повратка човека искону и несвесном у којем се успоставља не само властита хармонија него и хармонија света.
3 У роману Мамац процес индивидуације инициран је смрћу, најпре, оца и мајке, а потом и крвавим распадом земље. Анализа егзистенцијалне димензије овог романа показала је да је у разумевању мотива смрти пресудна архетипска симболика мајке која, попут доброг духа, води јунака кроз све етапе развоја свести. Мајчин глас са магнетофонских трака представља архетип Аниме који јунак мора у себе да интегрише како би постао пуније биће и истински уметник. Рад указује да је роман Мамац још једно књижевно уобличење процеса индивидуације у којем се кроз јединство исконског женског и мушког принципа затвара уробороски круг вечне хармоније. О томе сведочи и назив романа: речи МАМА придодато је последње слово речи ОТАЦ. У анализи метапрозне димензије мотива смрти у романима Цинк, Снежни човек и Мамац у фокусу су однос између језика, приче и стварности као и сукоб две концепције света и језика, односно, два начина приповедања приче. Однос два наративна тока у роману Цинк приче о болести и смрти оца која је носилац стварносне димензије и приче у курзиву о човеку и детету која репрезентује фикцију најјасније показују каква је природа односа језика и Реалног. Смрт оца, која представља зид Реалног, онемогућава језик да обухвати трауматичну стварност и да у симболички поредак увуче умирање. Зато прича о оцу не настаје, док се она у курзиву исцрпљује са јунаковим досезањем катарзе. Једино место где прича не умире јесте трећи наративни ток прича о причи. У споју ова три тока, попут боромејског чвора, успоставља се не само целовитост приче него и егзистенције. Такође, истраживање је указало да се мотив смрти крије и у главној тачки размимоилажења оца и сина у односу према језику. Отац је биће класицистичког поретка у којем речи успостављају директну везу са предметима и стварношћу и у којем говор представља највећу вредност језика, док је јунак биће писма као бесконачног трага означитеља које је осуђено на тамницу језика без наде да ће икада пронаћи значење. Смрт човека у причи у курзиву представља једини начин да јунак заузме позицију великог Другог и успостави писмо као властити закон. Анализа метапрозне димензије романа Цинк још једном је потврдила да смрт у прози Давида Албахарија поседује моћ да роди нови поглед на језик и причу. Истраживање метапрозне димензије романа Снежни човек открива мотив смрти у сукобу између говора и писма. Доласком у Нови свет јунак се суочава са логоцентричном средином утемељеном на законитостима Платоновог света идеја која у себи носи доминацију у мишљењу, култури, историји као и превласт говора над писмом. У таквом свету, јунак не може ни да говори ни да пише ни да живи и зато бира смрт. На том путу индивидуације, у потрази за писмом, важну улогу игра професор политичких наука као јунакова Сенка. Мучни сусрети и разговори са њим имају за сврху да јунака доведу до преображаја и сазнања да језик мора да дође из дубине човековог бића, из његовог несвесног. Стога, у ритуалном чину сједињења са природом и пахуљама јунак постаје отелотворење самих речи и језика. Смрт је родила писца. Рад и у овом сегменту указује на смрт као поетичко начело Давида Албахарија. У фокусу анализе метапрозне димензија мотива смрти у роману Мамац налази се јунаков однос према матерњем језику, јаз између говора и писма и потрага за суштином писања. Из угла симболике мајке, у раду се осветљава не само однос према језику него и однос према смрти јер за јунака као бића детерминисаног језиком, одлазак из ратом захваћене домовине и боравак у туђини представља не само удаљавање од матерњег језика него и губљење идентитета. Одлазак у Канаду представља тачку од које креће јунаков преображај и потрага за матерњим језиком у себи. Кључна улога у том процесу индивидуације припада писцу Доналду као јунаковој Сенки. Сучељавање њихових ставова о улози језика и смислу приповедања доводе јунака до разумевања и интеграције Другог у сопствено биће. Истраживање ове димензије романа је показало све етапе процеса индивидуације чији је врхунац чин рађања писца. Историјска димензија мотива смрти у романима Цинк, Снежни човек и Мамац сагледана је из два угла опште историје света утемељене на репресивној природи логоцентризма и личне историје човека која започиње историјским чином промене и чије се време мери етапама у развоју људске свести. Ова два, наизглед, одвојена тока у романима Давида Албахарија представљају одраз у огледалу. У основи се налази човек и његова борба са несвесним. Историја света, традиционално схваћена као каталог збивања у протоку времена, само је пројекција места до којег је човек дошао у процесу индивидуације. Рад показује да се такво схватање историје може пронаћи и у роману Цинк у дискретним наговештајима приповедања о очевом животу као слика нацистичког логора који носи архетипску симболику материце, Великог Женског и несвесног. Јунакова побуна против очеве традиционалне матрице света која је изнедрила фашизам представља историјски чин мењања лица света. У роману Снежни човек историјска димензија мотива смрти расветљена је кроз анализу филозофије
4 историје чији корени сежу до времена Старе Грчке и тадашњих филозофских школа. Рад показује да се мотив смрти налази у сукобу између Платоновог идеализма, који доноси монолитност света идеја и непромењивост као категорију постојања, и хераклитовско-демокритовске филозофске линије, која у природи и космосу проналази доказе за озакоњење принципа промене. То је главна тачка размимоилажења професора политичких наука и Албахаријевог јунака. Историја и ратови заправо су одраз човека обликованог Платоновом западном метафизиком. Разговори са професором јунаку потврђују присуство застрашујућих идеја које се налазе у самом бићу фашизма, а које се у изворном облику могу пронаћи у Платоновој Држави. Истраживање је указало на то да се трагичност јунака Снежног човека налази у немогућности да прихвати овакав систем света и да је његова смрт покушај појединца да мења свет и његову историју. Решење изласка из егзистенцијалног понора и у овом роману крије се у колективном несвесном оличеном у мапама у подруму које доноси разумевање и прихватање механизама историје. Историјска димензија мотива смрти највидљивија је у роману Мамац не само као мајчина животна прича препуна страдања и смрти током Другог светског рата него и као трауматични оквир јунаковог живота који су обликовали крвави сукоби деведесетих година прошлог века на простору бивше Југославије. Ослањајући се на Јунгово учење о колективном несвесном и архетиповима као и на његову теорију синхроницитета, рад је показао, и на графички начин илустровао, пишчево поимање историје и улогу и смисао смрти у њој. У роману Мамац откривају се две временске осе лична историја и историја света које се огледају једна у другој, сугеришући случајну подударност која носи смисао. Те тачке синхроницитета нуде могућност за историјски чин личног преображаја и, следствено томе, преображаја света. У истраживању ове димензије мотива смрти, у раду је понуђено једно могуће виђење синхроницитета кроз откривање развојне линије фашизма и национализма у бившој Југославији и Србији као и кроз указивање на књижевну полемику Давида Албахарија и Добрице Ћосића о улози књижевности и историје. Спона између две осе јесте архетип Аниме оличен у мајчином гласу са трака који носи древну мудрост о историји као преображајној моћи несвесног, учи љубави, разумевању и саосећајности и води ка досезању Сопства и заокружењу бића. Истраживање овог сегмента потврдило је пишчев став изнет у претходним романима да је историја заправо поље несвесног које има функцију освешћивања човека. Истраживање егзистенцијалне, метапрозне и историјске димензије у романима Цинк, Снежни човек и Мамац показало је да је смрт, заправо, начело несвесног. Смрт за Давида Албахарија значи спремност бића да прихвати промену и да разуме њену преображајну моћ како би досегло властито Сопство. Једино на тај начин отварају се врата истинској уметности и бољем свету. Смрт није крај живота него почетак космичке промене. Следствено томе, рад је указао на смрт као на поетички принцип прозе Давида Албахарија.
5 VII. ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА У центру пажње овог рада налазе се романи Цинк (1988), Снежни човек (1995) и Мамац (1996) Давида Албахарија у којима се, из три различита угла, истражује мотив смрти. Иако припадају различитим стваралачким циклусима (пре и после одласка у Канаду), то су први романи у опусу писца у којима се преплићу егзистенцијална, метапрозна и историјска димензија мотива смрти. Методологија рада је следила сложеност Албајаријевог приступа мотиву смрти и нужно је произашла из комплексности и вишедимензионалности одабране теме. Мултидисциплинарни приступ, методолошки плуралитет и интерпретативни метод су у раду коришћени на убедљив и научно релевантан начин. Егзистенцијална раван Албахаријевих романа тумачена је са антрополошког, филозофског и религијског аспекта, метапрозна димензија из књижевнотеоријске позиције поетичког и аутореференцијалног, док је историјска димензија у поменутим романима интерпретирана помоћу психолошке и историјске методе. Предложена методологија и избор књижевних теорија које представљају ризницу алата за разумевање Албахаријевих дела показале су да у потпуности одговарају предмету истраживања и предложеној теми. VIII. КОНАЧНА ОЦЕНА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ 1. Да ли је теза урађена у складу са образложењем наведеним у пријави теме Магистарска теза кандидаткиње Миљане Магловски под насловом Егзистенцијална, метапрозна и историјска димензија мотива смрти у романима Цинк, Снежни човек и Мамац Давида Албахарија у потпуности је урађена са образложењем наведеним у пријави теме. 2. Да ли теза садржи све битне елементе Теза садржи све битне елементе који чине структуру научног рада (сажетак, уводна разматрања која подразумевају преглед досадашњне литературе у којој је истраживана слична проблематика и методолошке претпоставке, централна поглавља у којима је предмет анализиран из задатих перспектива, закључна разматрања у којима су сумирани резултати истраживања и списак коришћених извора и литературе). 3. По чему је теза оригиналан допринос науци У центру пажње овог рада налазе се романи Цинк (1988), Снежни човек (1995) и Мамац (1996) Давида Албахарија у којима се, из три различита угла, истражује мотив смрти. Иако припадају различитим стваралачким циклусима (пре и после одласка у Канаду), то су први романи у опусу писца у којима се преплићу егзистенцијална, метапрозна и историјска димензија мотива смрти. Досадашњи књижевнокритички и књижевнотеоријски радови о поетичким особинама романа Цинк, Снежни човек и Мамац слажу се у оцени да је мотив смрти опсесивна преокупација писца. Међутим, досадашње анализе понајвише су оријентисане на метапрозни и историјски аспект који у својим крајњим исходиштима доносе егзистенцијални пад људског бића. Допринос овог истраживања се првенствено огледа у расветљавању неистражене егзистенцијалне равни мотива смрти у контексту антрополошких и филозофских знања и религијских учења и њиховом обједињавању са доминантним метапрозним и историјским углом читања прозе Давида Албахарија. Рад је показао како у романима Цинк, Снежни човек и Мамац Давида Албахарија функционише теорија архетипова, колективног несвесног, синхроницитета као и процес индивидуације који је постао књижевна тема. Рад је понудио ново и другачије читање прозе Давида Албахарија и указао на то да је у њој могуће пронаћи још један ниво значења. Применом увида Јунгове аналитичке психологије, нарочито у роману Мамац, отворио се до сада неидентификовани књижевноисторијски подтекст као суптилна полемика о улози књижевности. Рад на оригиналан и научно релевантан начин открива и показује интертекстуалне везе које су успостављене између романа Давида Албахарија и учења Карла Густава Јунга. 4. Недостаци тезе и њихов утицај на резултат истраживања Комисија је сагласна да магистарска теза кандидаткиње Миљане Магловски нема недостатака. IX. ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене тезе, комисија предлаже: - да се магистарска теза под насловом Егзистенцијална, метапрозна и историјска димензија
6 мотива смрти у романима Цинк, Снежни човек и Мамац Давида Албахарија прихвати а кандидаткињи Миљани Магловски одобри одбрана. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ проф. др Владислава Гордић Петковић, председник комисије проф. др Михајло Пантић, члан проф. др Жељко Милановић, ментор НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.