Б06. КЛИНИЧКА БИОМЕХАНИКА Предмет се налази у трећем семестру. Недељно има 4 часа предавања и 2 часa вежби. Предмет носи 9 ЕСПБ бодова. Циљ предмета: По завршетку наставе из Клиничке биомеханике од студента се очекује да буде способан да: Познаје детаље грађе и функције локомотороног система. Функциију локомоторних јединица Анализу активних и пасивних сила током покрета Да анализира покрет преко система билошких полуга. Упозна основе физиолошких процеса који учествују у покрету Одреди најоптималније и најеркономичније држање тела у свакодневном животу и радном процесу. Да добијене биомеханичке вредности примени у каснијем раду и одредјивању кинезитерапијског програма. Исход предмета: Знања које ће студент стећи: Студенти ће бити способни да: идентификују и опишу скелетне, мишићне, неуралне, васкуларне и лимфатичке структуре горњих и доњих екстремитета, грудног коша, абдомена, карлице, главе и врата. индентификују и опишу одступања од нормалног покрета, држања тела и неправилних позиција у радном процесу. да одреде мишићну снагу путем мануeлног мишинћог теста измере обим покрета у свим зглобовима да спроведу анализу тонуса да одреде покретлјивост кичменог стуба преко мера дистанције Услови слушања наставе: Да би слушао наставу на овом предмету, студент мора да буде уписан у трећи семестар студијског програма - основне струковне студије Облици наставе Теоријска настава се одржава на Медицинском факултету. Практичан рад одвија на у наставној бази факултета у КЦ Крагујевац, Центар за Физикалну медицину и рехабилитацију.
Наставне јединице по недељама: МОДУЛ 1- РАЗВОЈ И ДЕЛАТНОСТ КЛИНИЧКЕ БИОМЕХАНИКЕ (1) 0,6 ЕСПБ 1. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Дефиниција. Предмет и значај изучавања. Методе рада. Везе с другим наукама. Место и улога у рехабилитацији. Историјат јединица 2 јединица 3 јединица 4 Евалуација функција локомоторног апарата. Мерни инструменти у кинезиологији МОДУЛ 2 функционална АНАТОМИЈА ЛОКОМОТРОНОГ СИСТЕМА (1,2,3,4,5,6,7) 4,2 ЕСПБ 2. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Функционална анатомија костију, Функционална анатомија зглобова Раст и развој костију Врсте покрета у зглобовима. Подела зглобова према функцији. Силе експулзије зглоба. Положаји зглобова: анатомски (нулти), физиолошки и функционални. Антропометријске тачке. Топографска орјентација тела у простору. Мерење тежине тела и одредјивање тежишта тела 3. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Функционална анатомија скелетних мишића. Макроскопска грађа попречнопругастих мишића. Подела мишића према облику мишићног тела и правцу пружања мишићних влакана повезаност са функцијом. Мерење телесне тежине. Одређивање тежине сегмената тела. Одређивање тежишта тела и тежишта појединих сегмената 4. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Хистолошка грађа попречнопругастих мишића, мишићно влакно.инервација мишића. Моторна јединица. Алфа и гама моторни систем. Моторна плоча. Мерење дужине и обима телесних сегмената. Дужина горњег и доњег екстремитета. Мерење обима есктремитета. Мерење обима грудног коша Механичке особине мишића. 5. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Контрактилност, раздражлјивост, растеглјивост, еластичност, мишићни тонус. Мишићни припоји: слободан и фиксирани мишићни припој. Моноартикуларни, биартикуларни и полиартикуларни мишићи Мишићна активност -Подела скелетних мишића према способности за разне врсте контракција
јединица 5 јединица 6 јединица 7 Осовине екстремитета. Анатомски положај зглобова, физиолошки положај зглобова, функционални положај зглобова. Принудни положај зглобова. Неисправни положаји (некомпензовани, компензовани). 6. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Улога мишића у координисаној активности. Агонисти, антагонисти, фиксатори (стабилизатори), синергисти, неутрализатори Механизам мишићне контракције. Неуромишићна јединица, Закон,,све или ништа и снага контракције. Неуромишићни трансмитери Одређивање положаја зглоба. Регистровање резултата одређивања положаја зглоба Покретлјивост зглоба. Степени слободе покретлјивости зглоба. Угао покретлјивости Врсте покрета. Називи покрета. Равни и осовине покрета. Дефинисање почетног положаја и смера кретања. Дефинисање обима покрета. Коефицијент функционалне покретлјивости. Мерење покрета у зглобу. Правила и услови мерења. Методе мерења покрета у зглобу. Општи појмови: стварни, суплементарни (замишлјени) и комплементарни угао. 7. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Сумација мишићне контракције. Реципрочна инервација. Коконтракција Врсте мишићних контракција. Динамичка (Концентрична, ексцентрична), статичка-изометријска. Мишићни тонус Однос дужине мишића и контрактилне напетости мишића. Функционална предност биартикуларних и полиартикуларних мишића. Утицај брзине контракције на тензију у мишићу Оцена функције мишића. Оцена снаге мишића методоммануелног мишићног теста (ММТ). Принципи и услови тестирања Мишићни тонус. 8. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Одржавање мишићног тонуса. Закон реципрочне инервације. Промене мишићног тонуса: хипертонија, атонија, хипотонија. Резидуални мишићни тонус Енергетика мишићне контракције. Мишићна активност у анаеробними аеробним условима. Кисеонички дуг Утицај мишићног рада на крвоток и дисање. Мишићни рад и варење
јединица 2 јединица 3 Оцена функције мишића. Оцена снаге мишића методоммануелног мишићног теста (ММТ). Принципи и услови тестирања Оцена снаге спастичних мишића (ММТ). Оцена спастицитета. Мерење обима покрета код спастичних мишића МОДУЛ 3 - ФИЗИЧКИ И РАДНИ КАПАЦИТЕТ. (1,) 0,6 ЕСПБ Физички и радни капацитет. 11. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Рефлексни лук и рефлексна активност. Подела рефлекса. Спинални рефлекси Рецептори и њихова подела. Кинестетска и сервомоторна контрола. Кинестезија Испитивање рефлексне активности, увежбавање кинестезије. Проприорецептори. 12. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Мишићно вретено. Голджијев тетивни апарат. Рецептори капсуле зглоба. Функција гама система Екстерорецептори. Визуелни. Аудитивни. Вестибуларни рецептори и њихов значај у кинезиологији. Условни рефлекси 9. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Функционални капацитет. Физичка кондиција. Декондиционираност. Утренираност. Општи и локални замор. Симптоми замора. Отклањање замора. Мотивација и замор Дозирање физичке базичне активности. Дозирање рекреативне физичке активности. Дозирање спортске физичке активности. МОДУЛ 4- ФУНКЦИОНАЛНА АНАТОМИЈА НЕРВНОГ СИСТЕМА. (1,2,3,) 1,8 ЕСПБ 10. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Централни нервни систем. Периферни нервни систем. Кранијални и спинални нерви. Неурон и његова функција. Сензитивни и моторни неурон. Синапса. Трансмитери Кичмена мождина и њена функција. Продужена мождина и њена функција. Мождано стабло и његова функција. Мали мозак и његова функција.м Улога великог мозга у контроли моторних функција Рефлексна активност Кинезиолошка анализа пацијенета са оштећењем централног моторног неурона хемиплегија, параплегија.
Увежбавање проприоцепције. Кинезиолошка анализа пацијената са лезијом периферног моторног неурона јединица1 јединица 2 јединица 3 МОДУЛ 5 ПСИХОМОТОРНИ РАЗВОЈ (1,2,3) 1,8 ЕСПБ Психомоторни развој Раст и развој. 13. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Раст и физички развој, мануелна спретност, постурална контрола, статички баланс, динамички баланс, координација, синкинезије, латерализација, 14. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Психомоторне способности. Снага. Координација. Прецизност. Брзина. Баланс. Издржлјивост Анализа биомеханичких принципа и закона по телесним сегментима глава и врат, торакс, кичмени стуб, горњи екстремитет, доњи екстремитет. Тонус и релаксација, писање, темпороспацијална структурација Кинезиологија постуралног става 15. НЕДЕЉА НАСТАВЕ Кинезиолошка анализа деце у развоју и код поремећаја постуралног става 'сколиоза, кифоза, лордоза. Облици наставе Настава се изводи кроз предавања, практични рад на вежбама и самостални рад студената Начин полагања испита и оцењивања Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 5 писмени испит практична настава 10 усмени испт 60 тестови 25 колоквијум-и... семинар-и
Званична литература 1. Милорад Јевтић.: Биомеханика локомоторног система, Медицински факултет, Крагујевац, 2004. 2. Јевтић М.: Клиничка кинезитерапија 2 издање, Медицински факултет, Крагујевац, 2006.