УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Број захтева: 40/6-5.1. Датум: 26.10.2011. године ВЕЋЕ НАУЧНИХ ОБЛАСТИ БИОТЕХНИЧКИХ НАУКА З А Х Т Е В за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 46. став 5. тачка 3. Статута Универзитета у Београду ( Гласник Универзитета број 131/06), дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: «УТИЦАЈ НАЧИНА ИСХРАНЕ НА САДРЖАЈ ЛИПИДА И САСТАВ МАСНИХ КИСЕЛИНА У МЕСУ ШАРАНА (Сyprinus Сaprio L., 1758) У ПОЛУИНТЕНЗИВНОМ СИСТЕМУ ГАЈЕЊА», Научна област: зоотехника ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: 1. Име, име једног од родитеља и презиме: мр ДЕЈАНА (Крсто) ТРБОВИЋ 2. Назив и седиште факултета на коме је стечено високо образовање: Хемијски факултет Универзитета у Београду 3. Година дипломирања: 2000. 4. Назив магистарске тезе кандидата: «Тестирање изврсности лабораторија одређивање трагова елемената у води» 5. Назив факултета на коме је теза одбрањена: Хемијски факултет Универзитета у Београду 6. Година одбране магистарске тезе: 2008. Обавештавамо вас да је Наставно-научно веће факултета на седници одржаној 26.10.2011. године размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Небојша Ралевић
Универзитет у Београду ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ Број: 40/6-5.1. Датум: 26.10.2011. године БЕОГРАД-ЗЕМУН На основу члана 128. Закона о високом образовању и члана 70. и 71. Статута Пољопривредног факултета, Наставно-научно веће Факултета на седници одржаној 26.10.2011. године, донело је О Д Л У К У ПРИХВАТА СЕ извештај о позитивној оцени пријаве докторске дисертације коју је поднела мр ДЕЈАНA ТРБОВИЋ и одобрава израда дисертације, по добијању сагласности од Универзитета, под насловом: «УТИЦАЈ НАЧИНА ИСХРАНЕ НА САДРЖАЈ ЛИПИДА И САСТАВ МАСНИХ КИСЕЛИНА У МЕСУ ШАРАНА (Сyprinus Сaprio L., 1758) У ПОЛУИНТЕНЗИВНОМ СИСТЕМУ ГА- ЈЕЊА». За ментора се именује др Зоран Марковић, редовни професор. П Р Е Д С Е Д Н И К НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА Д Е К А Н (Проф. др Небојша Ралевић) Доставити: кандидату, ментору, Институту за зоотехнику, Студентској служби и архиви.
НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА Датум: 25. 09. 2011. Одлуком Наставно-научног већа Пољопривредног факултета од 29.06.2011. године, именовани смо у Комисију за оцену пријаве докторске дисертације Утицај начина исхране на садржај липида и састав масних киселина у месу шарана (Cyprinus carpio) у полуинтензивном систему гајења кандидата мр Дејане Трбовић, па пошто смо проучили поднету пријаву, подносимо следећи Р Е Ф Е Р А Т 1. Наслов дисертације Комисија сматра да предложени наслов дисертације: Утицај начина исхране на садржај липида и састав масних киселина у месу шарана (Cyprinus carpio) у полуинтензивном систему гајења треба кориговати у Утицај начина исхране на садржај липида и састав масних киселина у месу шарана (Cyprinus carpio L., 1758) у полуинтензивном систему гајења 2. Предмет и програм истраживања Аквакултура је у свету већ неколико десетина година најбрже растући сектор производње хране. Данас обезбеђује више од половине укупне количине рибе за исхрану човечанства. У неким европским земљама шаран (Cyprinus carpio L., 1758) представља најзначајнију врсту риба топловодних рибњака. Од укупне производње ципринида у свету, производња шарана чини 18% (Takeuchi i dr. 2002). У зависности од начина исхране, разликују се три система гајења: екстензивни, полуинтензивни (полуекстензивни) и интензивни. Полуинтензиван систем гајења шарана је доминантан облик производње шарана у свету (97-98%) и базира се на комбинацији природне и додатне хране. Природна храна је веома важна за изградњу организма риба. Конзумирањем природне хране, зоопланктона и фауне дна, чији се развој стимулише применом агротехничких мера, шаран обезбеђује велики део градивне компоненте -протеина. Најједноставнија додатна хранива за шарана су житарице: пшеница, кукуруз, јечам. У свету, а и код нас, све чешће се житарице замењују концентрованом храном, чиме се у периодима депресије природне хране (јун, јул, август) обезбеђује довољно протеина и осталих храњивих материја за што бољи прираст. Производња рибе у Србији је, и поред повољног биоеколошког поднебља, недовољна. Доминанатан облик националне аквакултуре је полуинтензиван систем гајења шаранских врста. Последњих година (од 2005. године), са завршеном приватизацијом шаранских рибњака и унапређењем технологије гајења, пре свега употребом пелетираних и екструдираних храна, производња шарана се повећала на око 10 000 тона рибе конзумне величине и млађи. Међутим, и поред раста производње шарана, услед чињенице да потрошња рибе у Србији има тренд раста, производња свих врста риба, заједно са 1
количинама рибе које се улове у рекама и језерима подмирује свега четвртину потреба становништва. Растуће потребе се подмирују увозом морске, али и слатководних врста риба, пре свега шарана и калифорнијске пастрмке. Према подацима из 1998. године највећи произвођачи шарана у Европи, са укупним уделом у производњи, су: Пољска 21%, Украјина 19%, Чешка 16% и Немачка 12%. Поред социолошких и економских промена у земљама средње и источне Европе, циљ је да се повећа производња у аквакултури у Европи, нарочито гајење врста рибе у поликултури у рибњацима. Међутим, све већа потражња и потрошња рибе из аквакултуре, како у земљи, тако и у свету намеће и одређене захтеве у погледу њеног квалитета и нутритивних својстава. Начин гајења риба у великој мери одређује и квалитет меса риба. Квалитет рибе је тешко објашњив појам, због различитих фактора које треба разматрати. Популација, врста рибе, сезона мреста, сезона узгоја, исхрана, манипулације после излова и чување су неки од кључних фактора који ће утицати на квалитет рибе (Nielsen i dr., 2002). Квалитет рибе укључује нутритивне, микробиолошке, биохемијске и физичко-хемијске параметре. Одређивање хемијског састава меса рибе укључује одређивање садржаја влаге, липида, протеина и пепела. Садржај угљених хидрата се одређује рачунским путем. На хемијске параметре који одређују састав меса рибе утичу бројни фактори као што су: величина рибе, полна зрелост, температура, салинитет воде, храна, време и учесталост храњења, гладовање, тип и количина састојака хране. Садржај протеина и пепела не варирају много, као што је случај са садржајем липида, јер нису под утицајем исхране, већ су, углавном, одређени врстом, генетским карактеристикама и величином рибе (Morris, 2001). Садржај липида рибе, са друге стране, је у директној вези са исхраном рибе. Када се упореди гајена риба са рибом из отворених вода, већи садржај липида има гајена риба шаран који се храни житарицама, а пре свега кукурузом у другом делу сезоне. Садржај липида код рибе из отворених вода не може да се коригује исхраном и, осим других фактора, под утицајем је врсте и доступности хране из водене средине. Важност исхране код гајених риба је огромна и, за узгајиваче, представља моћно оруђе у добијању производа који ће позитивно утицати на људско здравље. Последњих година се предузимају мере које би допринеле интензивирању аквакултуре, унапређењу услова узгоја, повећању нутритивне вредности хране, увођењем додатне исхране пелетираном или екструдираном храном. (Marković,. 2010). Садржај липида и састав масних киселина код рибе варирају унутар и између врста, а многобројни фактори, додатно доприносе овим варијацијама. Бројна истраживања указују да маснокиселински састав хране битно утиче на састав масних киселина у месу рибе (Steffens i Wirth, 2007.). Храна богатија н-3 полинезасићеним масним киселинама (ПНМК), при истим условима узгоја, значајно утиче на повећање односа н-3/н-6 ПНМК у ткивима рибе. Fauconneau i dr., 1995. установили су да је прираст масе шарана стимулисан повећаним уносом хране, независно од старости рибе и да је уско повезан са повећањем садржаја масти, како у телу рибе, тако и у њеном мишићном ткиву. Ова чињеница је веома битна за узгој шарана, јер давање високоенергетске хране у циљу стимулације раста и скраћивања времена узгоја утиче на повећање садржаја масти, док садржај протеина у месу остаје константан (Kaushik, 1995). Постоје бројна испитивања која се односе на утицај начина исхране и фактора околине, односно температуре воде и сезоне гајења, на састав масних киселина и садржај масти шарана гајених у рибњацима. Тако, испитивања која су рађена у Мађарској ( Farkas, 1984), у Чешкој (аутори Vacha i Tvrzicka, 1995), а слична испитивања и у Израелу (Viola i dr., 1988) показала су да маснокиселински састав рибе зависи од начина исхране и да је под утицајем температуре. Пољски аутори Bieniarz i 2
dr. 2001. су испитивали састав масних киселина и садржај холестерола у различитим фамилијама шарана гајених под истим условима и храњених истом врстом хране. Ова испитивања су показала да је садржај ПНМК и холестерола до извесне мере генетски условљен, што омогућава селекцију шарана у циљу добијања популације са већим процентом ПНМК и нижим садржајем холестерола у мишићном ткиву, а тиме и квалитетније хране за људску исхрану. Сличним испитивањима аутори Buchtove i dr. 2007. утврдили су разлике у садржају укупних ПНМК. Потрошња рибљег меса у већини европских земаља зависи од традиције конзумирања рибљег меса, климе, социјалне структуре и економске моћи становништва, организације и снабдевености тржишта. Разлог мале потрошње у нашој земљи није у ниској производњи, слабом улову, неодговарајућој преради и понуди, него и у непознавању великих предности рибљег меса. Предмет планираних истраживања је процена утицаја различитог начина исхране шарана у два рибњака са полуинтензивним системом гајења на хемијски састав, садржај холестерола и маснокиселински састав мишићног ткива конзумног шарана. Такође, у циљу успостављања корелационе зависности маснокиселинског састава и других параметара квалитета меса рибе од начина исхране, пратиће се и параметри квалитета и маснокиселински састав хране за исхрану шарана. Овим истраживањима ће се дати значајан допринос интензивирању аквакултуре и унапређењу услова узгоја, затим, повећању нутритивне вредности меса шарана, као најзаступљеније врсте рибе у националној аквакултури. Осим економског ефекта, ова истраживања би дала значајан допринос научним сазнањима која се односе на истраживање шарана као врсте рибе која је мало научно проучавана. 3. Научни циљ истраживања Основни циљ планираних истраживања је испитивање узорака конзумног шарана из рибњака са полуинтензивним узгојем, са два начина прихрањивања: екструдираном храном и житарицама, одн. кукурузом. Планира се испитивање параметара хемијског састава, садржаја холестерола и маснокиселинског састава меса рибе конзумне величине. Такође, предвиђено је и испитивање хемијског и маснокиселинског састава хране за исхрану рибе. Узорци шарана, са оба рибњака, узимаће се у истом временском периоду, са максималним размаком између узорковања до седам дана, у зависности од услова на терену, како би се спречиле варијације услед температурних разлика. На основу статистичке анализе добијених резултата, праћењем параметара квалитета меса шарана омогућило би се сагледавање утицаја начина исхране (екструдираном храном и кукурузом) на добијање квалитетних производа из аквакултуре. Такође, установило би се да ли постоје значајне разлике у хемијском саставу и саставу масних киселина током сезоне гајења конзумног шарана и до које мере врста хране може да утиче на састав масних киселина. 4. Основне хипотезе од којих се полази Речна риба је, као и морска риба, важан извор есенцијалних масних киселина за људску исхрану. Од посебног интереса су н-3 и н-6 масне киселине. Испитивања маснокиселинског састава шарана показала су да различите методе гајења и исхране узрокују значајне варијације у уделу н-3 и н-6 ПНМК. Шаран додатно прихрањиван 3
житарицама садржи мање количине н-3 ПНМК. Однос н-3/н-6 ПНМК код шарана који се прихрањује комерцијалним пелетама веома је сличан н-3/н-6 ПНМК односу у храни. Садржај и врста липида хране утичу на садржај и квалитет липида у месу шарана. Храна је један од фактора који највише утиче на продуктивност у аквакултури. Правилна прихрана гајене рибе храном доброг квалитета даће, поред осталих битних фактора, као нпр. насад квалитетне млађи, добар прираст шарана као коначног производа, са укусним месом и малим садржајем масти. Значај природне хране у прирасту шарана је неспоран, док одабир хране за прихрану, нпр. житарице, пелетирана и екструдирана храна, и даље наилази на дилеме. Житарице садрже 8-12% протеина, па прихрана шарана житарицама има за последицу зависност прираста рибе од расположивости природне хране током производног циклуса у шаранским рибњацима. Веома често се у завршној фази гајења добија шаран са већим процентом масти (услед товљења базираног на прихрани кукурузом). Прихрана концентрованим, пелетираним и екструдираним смешама са 25-32% протеина, подразумева већа финансијска издвајања, али обезбеђује витамине и минерале за правилан раст рибе и знатно већи принос по јединици површине. 5. Методе и материјал који ће се користити у истраживањима Узорци шарана обезбедиће се са два рибњака са полуинтензивним узгојем: са рибњака ''Ечка'', Лукино Село, и рибњака ''Живача'' из Бољеваца. Хемијска испитивања ће се извршити у лабораторији Института за хигијену и технологију меса из Београда. Циљ истраживања је испитивање и карактеризација узорака шарана из рибњака са полуинтензивним узгојем, са два начина прихрањивања, према садржају липида и саставу масних киселина, почев од септембра до краја товне сезоне (децембар), односно до излова конзумног шарана намењеног тржишту. Узорци ће бити узети и у априлу месецу после зимовања конзумног шарана, тј. после периода када не узима додату храну, осим оне из станишта. Предвиђено је узимање по осам узорака шарана са оба рибњака, сличних телесних маса, који ће бити анализирани у трипликату. Такође, планирано је узимање узорака хране за исхрану шарана у сваком периоду узорковања; по шест узорака биће анализирано у трипликату. При сваком узорковању бележиће се температуре воде. По доношењу у лабораторију, измериће се дужина и маса сваке рибе. После евисцерације, биће уклоњене глава, реп и кости, а филети рибе ће бити хомогенизовани. Анализе хемијског састава биће започете одмах по филетирању, а до почетка испитивања садржаја холестерола и састава масних киселина, узорци ће се замрзнути и чувати у пластичним кесама на -18 Ц до месец дана. За хемијске анализе мишићног ткива рибе и хране за исхрану рибе користиће се стандардне методе: Одређивање садржаја протеина методом по Kjeldahl-u - (према упутству произвођача Manual book - Digestion System 20; Manual book-kjeltec Auto 1030 Analyzer, Tecator, Sweden). Одређивање садржаја воде - сушење узорка на 103 ± 2 о C до константне масе (SRPS ISO 6496/01 i SRPS ISO 1442/98). Одређивање садржаја укупне масти хидролиза узорка са разблаженом хлороводоничном киселином и екстракција масти петролетром по Soxhlet-u (SRPS ISO 6492/01 i SRPS ISO 1443/92). 4
Одређивање садржаја укупног пепела мерење масе остатка после жарења на 550 ± 25 ºC (SRPS ISO 5984/02 i SRPS ISO 936/99). Одређивање садржаја целулозе метода са међуфилтрацијом. Третирање дела узорка за испитивање кључалом разблаженом сумпорном киселином и кључалим раствором калијум-хидроксида, а остатак се одваја филтрацијом и, после сушења и жарења, измери (SRPS ISO 6865/04). Одређивање састава масних киселина у храни за рибе и мишићном ткиву рибе: Екстракција укупних липида смешом н-хексана и изо-пропанола методом убрзане екстракције растварачима (АSЕ 200 Dionex, Немачка). Метилестри масних киселина се, из липидног екстракта, добијају трансестерификацијом са триметилсулфонијумхидроксидом (TMSH) (SRPS EN ISO 5509:2007). Метилестри масних киселина се квалитативно и квантитативно анализирају методом гасне хроматографије са FID детектором (Shimadzu GC 2010). Одеђивање садржаја холестерола у мишићном ткиву рибе: Директна сапонификација узорка, без претходне екстракције липида. Након сапонификације, липиди се екстрахују смешом етар/хексан. Сакупљени екстракт се упари у струји азота до сувог остатка, који се раствори у мобилној фази (ацетонитрил/изопропанол). Садржај холестерола се одређује методом течне хроматографије на апарату HPLC Wаters-2695 Separation modul, са PDA детектором (Wаters 2996 Photodiodearray detector). Добијени резултати би се анализирали АНОВА тестом (анализа варијансе). Корелације између појединих параметара квалитета меса рибе утврдиће се одређивањем коефицијената корелације. Да би се установиле евентуалне разлике између појединих параметара квалитета меса рибе у зависности од времена узорковања као и начина исхране биће урађена анализа главних компоненти (principal component analysis - PCА). 6. Списак саопштених и објављених научних и стручних радова (прилог 2) 7. Биографија кандидата Име и презиме: Дејана Трбовић Година и место рођења: 1973. Задар Диплома: 30.09.2000. Хемијски факултет, Универзитет у Београду Магистратура: 02.06.2008. Хемијски факултет, Универзитет у Београду Запослење: Институт за хигијену и технологију меса; истраживач сарадник; ради у Одељењу за хемијска испитивања; обавља послове контроле квалитета намирница анималног порекла, хране за животиње и др.; аналитичар за одређивање састава масних киселина гасном хроматографијом 5
8. Закључак и предлог На основу анализе пријаве докторске дисертације под насловом Утицај начина исхране на садржај липида и састав масних киселина у месу шарана (Cyprinus carpio) у полуинтензивном систему гајења, коју је поднелa мр Дејана Трбовић, Комисија оцењује да је тема дисертације од значаја за унапређење научних сазнања из области утицаја исхране на квалитет меса шарана, као једне од највише гајених врста риба у Свету. Испитивања утицаја начина исхране на садржај липида и састав масних киселина шарана ће дати одговор на питање да ли треба задржати традиционални начин прихране шарана житарицама, или су нови трендови исхране комплетном (екструдираном) храном оправдани са аспекта унапређења квалитета меса шарана. Резултати ових истраживања ће позитивно утицати на развој слатководне аквакултуре, пре свега ципринидне, која доминира у светској, али и српској аквакултури и допринеће да се, унапређењем квалитета меса слатководна врста риба шаран начини атрактивнијим и пожељнијим за конзументе. На основу свега изнетог, Комисија предлаже Наставно-научном већу Пољопривредног факултета у Београду да усвоји позитивну оцену пријаве докторске дисертације под насловом Утицај начина исхране на садржај липида и састав масних киселина у месу шарана (Cyprinus carpio L., 1758) у полуинтензивном систему гајења и одобри мр Дејани Трбовић, њену израду. За ментора докторске дисертације Комисија предлаже др Зорана Марковића, редовног професора Пољопривредног факултета Универзитета у Београду. Београд, 25. 09.2011. КОМИСИЈА: Др Зоран Марковић, ред. проф., ужа научна област: Примењена зоологија и рибарство Пољопривредни факултет у Београду Др Душан Живковић доцент ужа научна област: Наука о месу Пољопривредни факултет у Београду Др Аурелија Спирић, научни саветник ужа научна област: Квалитет и безбедност хране Институт за хигијену и технологију меса, Београд 6
ПРИЛОГ 1. Списак коришћене литературе 1. Bieniarz K., Koldras M., Kaminski J., Mejza T., (2001). Fatty acids, fat and cholesterol in some lines of carp (Cyprinus carpio) in Poland. Archives of Polish Fisheries, 9, 5-24. 2.Buchtova H., Svobodova Z., Križek M., Vacha F., Kocour M., Velišek J., (2007). Fatty acid composition in intramuscular lipids of experimental scaly crossbreds in 3-year-old common carp (Cyprinus carpio L.). Acta Veterinaria Brno, 76, S73-S81. 3.Farkas T. (1984). Adaption of fatty acids composition to temperature a study on carp (Cyprinus carpio L.) liver slices. Comp. Biochem. Physiol. 79 B: 531-535. 4.Kaushik S. J., (1995). Nutrient requirements, supply and utilization in the context of carp culture. Aquaculture, 129, 225-241. 5. Марковић З. (2010). Шаран, гајење у рибњацима и кавезним системима. Проф др Зоран Марковић, стр 152. 6.Morris, P.C. (2001). The effects of nutrition on the composition of farmed fish, in Farmed Fish Quality, S.C. Kestin and P.D. Warris (Eds.), p.161-179. Fishing News Books, London. 7.Nielsen, J., Hydlig, G., Larsen, E. (2002). Eating quality of fish-a review. J. Aquatic Food Prod. Technol. 11 (3/4): 125-141. 8.Takeuchi, T., Satoh, S., Kiron, V. (2002). Common carp, Cyprinus carpio. In C.D. Webster and C.E. lim (Eds.), Nutrient Requirements and Feeding of Finfish for Aquaculture (pp. 245-261). New York: CABI Publishers. 9.Vacha F., Tvrzicka E., (1995). Content of polyunsaturated fatty acids and cholesterol in muscle tissue of tench (Tinca tinca), common carp (Cyprinus carpio) and hybrid of bighead carp (Aristichthys nobilis) with silver carp (Hypophthalmichthys molitrix). Polish Archives of Hydrobiology, 42, 151-157. 10. Viola S., Mokady S., Behar O., Cogan U. (1988). Effects of polyunsaturated fatty acids in feeds of tilapia and carp. 1. Body composition and fatty acids profiles at different environmental temperatures. Aquaculture 75: 27-137. 7
ПРИЛОГ 2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја (М 20 ) Рад у врхунском међународном часопису (M 21 = 8) 1.Spiric A., Trbovic D., Vranic D., Djinovic J., Petronijevic R., Matekalo-Sverak V. (2010) Statistical evaluation of fatty acid profile and cholesterol content in fish (common carp) lipids obtained by different sample preparation procedures. Analytica Chimica Acta, 672:66-71. Рад у истакнутом међународном часопису (M 22 = 5) 1.A. Voulgaropoulos, M. Todorović, L. Cruceru, D. Manojlović, D. Trbović, B. Nešić, V.D. Krsmanović (2007). Determination of trace elements in Danube water: Results of the regional interlaboratory study. Desalination, Vol. 213, 1-3, 110-115. Зборници међународних научних скупова (M 30 ) Саопштење са међународног скупа штампано у целини (M 33 = 1) 1.Trbović Dejana, Vranić Danijela, Petronijević Radivoj, Đinović Jasna, Baltić Milan, Čupić Vitomir, Spirić Aurelija (2009). Fatty acid profile and cholesterol content in juvenile rainbow trout (Oncorhynchus mykiss) and common carp fry (Cyprinus carpio). IV International Conference "Fishery", Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, Serbia, May, 27-29.2009, Conference proceedings, 311-316. 2.Danijela Vranić, Dejana Trbović, Jasna Đinović, Vlado Teodorović, Aurelija Spirić, Milan Milijašević, Radivoj Petronijević (2010). Fingerling and market size rainbow trout (Oncorhynchus mykiss): Chemical composition and fatty acids profile, 12 th International Meat Technology Symposium NODA 2010, 14 th International Feed Technology Symposium, Novi Sad, 19 th -21 st October, Proceedings, p. 43-48 3.Miroslav Ćirković, Dejana Trbović, Nikolina Milošević, Vesna Đorđević, Saša Janković, Dragana Ljubojević (2010). Meat quality of two years-old tench and carp grown in extensive conditions, 2 nd Workshop XIV International Feed Technology Symposium, Novi Sad, 19 th -21 st October, Proceedings, p. 400-404. Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (M 34 =0,5) 1.Janković Saša, Spirić Aurelija, Trbović Dejana, Đinović Jasna, Vranić Danijela, Petronijević Radivoj (2009). Optimization of accelerated solvent extraction (ASE) of total lipids from fish muscle for GC/FID fatty acid and HPLC cholesterol determination. 4 th International Symposium on recent advances in food analysis, November 4-6, 2009, Prague, Czech Republic, Book of abstracts, 155. 2.Trbovic D, Vranic D, Spiric A, Djinovic J, Matekalo Sverak V, Spiric D, Petronijevic R. (2010). Fatty acid profile, cholesterol content and chemical composition of common carp 8
(cyprinus carpio) from aquaculture. Global Conference on Aquaculture 2010. Farming the waters for People and Food. 22-25.09.2010. Thailand, Phuket, Conference handbook, P-153. Часописи националног значаја (M 50 ) Рад у водећем часопису националног значаја (M 51 = 2) 1.Spirić Aurelija, Trbović Dejana, Vranić Danijela, Đinović Jasna, Petronijević Radivoj, Milijašević Milan, Janković Saša, Radičević Tatjana (2009). Fatty acid composition, cholesterol and total fat content in rainbow trout (Oncorhynchus mykiss) as influenced by fatty acids in diet. Meat technology, 50, 3-4, 179-188. 2.Trbović Dejana, Vranić Danijela, Đinović Jasna, Borović Branka, Spirić Danka, Babić Jelena, Spirić Aurelija (2009). Fatty acid profile and cholesterol content in muscle tissue of one year old common carp (Cyprinus caprio) during growth. Meat technology, 50, 5-6, 276-286. Рад у часопису националног значаја (M 52 =1,5) 1.Vranić Danijela, Trbović Dejana, Đinović Jasna, Mažić Zoran, Spirić Danka, Milićević Dragan, Spiric Aurelija (2010). Nutritivna vrednost kalifornijske pastrmke (Oncorhynchus mykiss) i šarana (Cyprinus carpio) iz akvakulture. Tehnologija mesa, 51, 2, 159-168. 2.Đinović Jasna, Trbović Dejana, Vranić Danijela, Janković Saša, Spirić Danka, Radičević Tatjana, Spirić Aurelija (2010). Stanje ekosistema, kvalitet i bezbednost mesa šarana (Cyprinus carpio) iz akvakulture u toku uzgoja. Tehnologija mesa, 51, 2, 124-132. 9
Додатак уз образац 1. ПОДАЦИ О МЕНТОРУ Име и презиме: Зоран Марковић Звање: редовни професор Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: 1. Živić, I., Marković, Z., Brajković, M. (2006). Influence of the temperature regime on the composition of the macrozoobenthos community in a thermal brook in Serbia. Biologia, Bratislava, 61/2: 179-191, 2006 2. Živić, I., Marković, Z., Brajković, M. (2006). Contribution to the faunistical list of Trichoptera (Insecta) of Serbia. Acta entomologica Slovenica, Vol. 14, st. 1: 55 68. 3. Zivic, I., and Markovic, Z. (2007): Distribution of the species Gammarus balcanicus and Gammarus fossarum on the territory of Serbia (central part of the Balkan peninsula). Crustaceana 80 (1): 67-76. 4. Zivic, I., Protic, Lj., Markovic, Z. (2007): Southernmost finding in Europe of Aphelocherus aestivalis (Fabricius, 1794) (Hemiptera: Heteroptera: Aphelocheiridae). Zootaxa 1496: 63 68. 5. Marković, Z., Dulić, Z., Živić, I., Mitrović-Tutundžić, V. (2009). Influence of abiotic and biotic environmental factors on weight gain of cultured carp on a carp farm. Arch. Biol. Sci., Belgrade, 61 (1), 113-121. 6. Ivana Zivić, Zoran Marković, Zdenka Filipovi-Rojka and Miroslav Zivić (2009). Influence of a Trout Farm on Water Quality and Macrozoobenthos Communities of the Receiving Stream (Trešnjica River, Serbia), International Review of Hydrobiology 94, 6, 673-687 7. Z. Dulić, V. Poleksić, B. Rašković, N. Lakić, Z. Marković, I. Živić, M. Stanković (2009): Assessment of the water quality of aquatic resources using biological methods. Desalination and Water Treatmant, 11, 264-274 pp. 8. Stanković, M., Marković, Z., Dulić, Z., Rašković, B., Živić, I., Lakić, N. (2010). Effect of feeding dynamics on carp growth rate. Bulgarian Journal of Agricultural Science, Volume 16, Number 3 (in press).
9. Dulić, Z., Subakov-Simić, G., Ćirić, M., Relić, R., Lakić, N., Stanković, M., Marković Z. (2010): Water quality in semi-intensive carp production system using three different feeds. Bulgarian Journal of Agricultural Science Volume 16, Number 3 (in press). 10. Mirjana Lenhardt, Goran Marković, Aleksandar Hegediš, Stevan Maletin, Miroslav Ćirković, Zoran Marković, Non-native and translocated fish species in Serbia and their impact on the native ichthyofauna. Reviews in Fish Biology and Fisheries (in press). Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г): А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничкотехнолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, SCIe листе. Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвенохуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIe листе, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51). В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области, квалификују за ментора односне дисерације. Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. Датум: ДЕКАН ФАКУЛТЕТА