PREGLEDNI RAD / REVIEW PAPER DOI: 10.2298/VETGL1506443K UDC: 636.1.09:616.97 UTICAJ POLNO PRENOSIVIH ZARAZNIH BOLESTI NA UZGOJ KONJA* INFLUENCE OF SEXUALLY TRANSMITTED INFECTIONS IN A HORSE BREEDING Marjan Kosec, Nataša Šterbenc, Janko Mrkun, Igor Klobučar, Primož Klinc** Najčešći problemi u reprodukciji kod konja se obično dele na probleme zarazne i nezarazne etiologije. Od uzročnika zaraznih bolesti najviše se pominju virusi i bakterije, a ređe protozoe, mikoplazme i gljivice. U ovom radu iznećemo najvažnije činjenice o polno prenosivim zaraznim bolestima, njihovoj kliničkoj slici, rizičnim faktorima, preventivnim merama i merama za sprečavanje širenja i eradikacije bolesti. Najveći faktor rizika kod polno prenosivih zaraza konja predstavljaju priplodni pastuvi, kako u prirodnom pripustu, tako i kod veštačkog osemenjavanja. Zbog toga je, u cilju sprečavanja genitalnih zaraza kod konja, jako bitno da su pastuvi koji se upotrebljavaju za priplod zdravi (nezaraženi). To možemo utvrditi sa sigurnošču jedino ako su pastuvi pred početkom pripustne sezone pregledani (testirani) na najčešće polno prenosive zarazne bolesti (CEM, EAV). Poznato je da se u većini slučajeva klinička slika kod polno prenosivih bolesti pastuva ne manifestuje na polnim organima. Varijacije u kliničkoj slici možemo očekivati i kod kobila u zavisnosti od faze bolesti i njene etiologije. Štete koje nastaju od polno prenosivih bolesti možemo podeliti na direktne i indirektne. Direktne štete su posledica endometritisa, pobačaja, rađanja mrtvorođene i nevitalne ždrebadi, dok su indirektne štete posledica ograničavanja prometa zaraženih i sumnjivih životinja, izolacije zaraženih životinja, lečenja i prekidanja pripusta. Ključne reči: konji, zaraze, polno prenosive bolesti * Rad primljen za štampu 23.02.2016. ** Dr sc. vet. med. Marjan Kosec, profesor, dr sc. vet. med. Nataša Šterbenc, asistent, dr sc. vet. med. Janko Mrkun, vanredni profesor, dr sc. vet. med. Igor Klobučar, viši stručni saradnik, dr sc. vet. med. Primož Klinc, docent, Klinika za reprodukciju i konje, Univerzitet u Ljubljani, Veterinarski fakultet, Ljubljana, Slovenija 443
Uvod / Introduction Nakon 2. svetskog rata došlo je do velikih promena u uzgoju konja u svetu. Promene su se dešavale u različitim vremenskim periodima i u različitim zemljama. Zbog smanjene upotrebe konja za rad (transport, obrada zemlje, šumarstvo), došlo je do smanjivanja veličine konja i promene rasnog sastava. A u isto vreme povećao se broj sportskih i rekreativnih konja. To je imalo za posledicu velike razlike u ceni (vrednosti) pojedinih konja. Dobri sportski konji postaju vrlo skupi i zbog toga zahtevi za proveru zdravstvenog statusa su sve češći. Sve je veći broj stručnjaka za konje, koji od svih osobina koje se traže kod konja, na prvo mesto stavljaju zdravstveni status konja (GoHorseShow, 2015). Veliki broj konja se tokom njihovog života upotrebljava i za reprodukciju i vrlo je bitno da nisu zaraženi i da nisu nosioci polno prenosivih zaraznih bolesti. Poznato je da pastuvi predstavljaju najveći faktor rizika kod širenja polno prenosivih zaraza konja (Samper i Tibary, 2006). Da bi smanjili ili isključili taj rizik, trebalo bi da su svi pastuvi na početku pripustne sezone nezaraženi polno prenosivim bolestima. To možemo utvrditi jedino kontrolama koje smo obavili pre početka pripustne sezone. Osim pastuva, rizične su i kobile nepoznatog porekla, kobile koje su više godina neplodne, i koje su više puta menjale vlasnika i kobile koje su bile pripuštane sa pastuvima nepoznatog zdravstvenog statusa (Kosec i sar., 2012). Zarazne bolesti se mogu preneti prirodnim pripustom ili veštačkim osemenjavanjem. Problem transmisije bolesti kod veštačkog osemenjavanja postoji ako se ejakulat uzima zaraženim pastuvima, pri čemu infektivni materijal predstavlja sveža ili smrznuta sperma. Prirodni pripust predstavlja veću opasnost za širenje zaraze jer se pastuv zarazi opasujući bolesnu kobilu, a zatim dalje širi zarazu. Kod prirodnog pripusta pastuv obično opasuje manji broj kobila, koje su obično vezane za određenu teritoriju što omogućava lakše ograničavanje zaraze. Upotreba veštačkog osemenjavanja omogućava korišćenje duboko zamrznutog semena pastuva neograničeno dugo, uz istovremeno distribuiranje takvog semena na velike razdaljine. To znači da kod veštačkog osemenjavanja ne postoji opasnost da kobila koitalno prenese infektivni material na pastuva, ali ukoliko je pastuv zaražen, širenje zaraze može biti mnogo veće uz istovremeno mnogo veće štete. Kod veštačkog osemenjavanja pastuvi moraju biti pod značajno većom veterinarskom kontrolom (Blanchard i sar., 1987). Jedan od značajnih uzroka širenja zaraza kod pastuva je neodržavanje higijene pastuva (higijena bokseva), higijena uzimanja i procesuiranja ejakulata (Clement i sar., 1994). Cilj ovog rada je predočiti najčešće zarazne bolesti koje štetno deluju na reprodukciju konja i koje se prenose polnim kontaktom ili inficiranom spermom. 444
Virusne infekcije / Viral infections Kod konja, među polno prenosivim zarazama koje prouzrokuju virusi, najčešće pominjemo virusni arteritis konja i koitalni egzantem konja. Osim toga, govorićemo i o virusnom rinopneumonitisu konja, koji ne pripada ovoj grupi bolesti ali, zbog pojave abortusa, mrtvorođene i avitalne žrebadi, može štetno uticati na reprodukciju konja. Virusni arteritis konja / Equine viral arteritis (EVA) Virusni arteritis konja je polno prenosiva bolest prisutna u celom svetu osim Japana i Islanda. Nizak broj zaraženih životinja ima Velika Britanija (Timoney, 1993). U državama gde je bolest prisutna broj pozitivnih životinja varira od nekoliko procenata pa do 30 40 %. Postoje velike razlike između država i između rasa (Timoney i sar., 1996). U Sjedinjenim američkim državama (SAD) među konjima koji nisu bili vakcinisani, najveći procenat serološki pozitivnih životinja bio je kod kasačkih konja. U Evropi, taj broj je najveći među kasačima i toplokrvnjacima, a u Sloveniji najveći procenat je među kasačima, manji procenat je među toplokrvnjacima, a kod hladnjokrvnjaka nađeni su samo pojedinačni slučajevi (Kaaden, 1990). Virus se obično prenosi respiratornim putem, nakon abortusa gravidnih kobila i semenom zaraženih pastuva. Infektivni materijal predstavljaju abortirani plodovi, placenta i plodove tečnosti. Kobila nakon abortusa duže vreme ostaje serološki pozitivna, ali već nakon 28 dana prestaje sa izlučivanjem virusa. Pastuvi zaraženi EAvirusom, mogu izlučivati virus spermom više meseci, više godina, a neki čitav život. Kod tih pastuva virus se održava u ampulama semenovoda i na taj način predstavlja dugotrajni izvor zaraze (Del Piero, 2000; Newton i sar.,1999). U najvećem broju slučajeva bolest protiče asimptomatski. Klinička slika odgovara znakovima respiratorne bolesti, koja se klinički ne razlikuje od ostalih respiratornih oboljenja. Potvrda je moguća isključivo laboratorijskom analizom. Osim toga, javljaju se edemi donjih delova ekstremiteta, donjeg dela trbuha, prepucijuma, skrotuma, vimena, kao i konjunktivitis i fotofobija (Glaser, 1997). S obzirom da su pastuvi u najvećem broju slučajeva izvor infekcije, trebalo bi pre pripustne sezone izvršiti serološke analize svih priplodnjaka. Serološki pozitivnim pastuvima treba uzimati spermu i utvrditi da li izlučuju virus. Pastuvi koji ne izlučuju virus mogu da se koriste za priplod, a oni za koje se utvrdi da izlučuju, treba isključiti iz pripusta (Alshwede i Zurmuhlen, 2000). U cilju sprečavanja širenja bolesti ili eradikacije možemo sprovoditi i imunoprofilaksu (vakcinaciju) (Ashwedw i Leyk, 1998). 445
Spolni osip konja Exantema visicolosum coitale equi / Equine coital exanthema Koitalni egzantem prouzrokuje konjski herpes virus tipa 3. Virus se najčešće prenosi sa kobile na pastuva ili obrnuto kod prirodnog parenja. Isto tako, može se preneti upotrebom kontaminiranih instrumenata tokom ginekološkog pregleda (Pascoe i Bagus,1989). Na početku bolesti pojavljuje se svrab i životinje pokušavaju da se češu o različite predmete u štali (zid, pregrade). U isto vreme se po labijama vulve, vestibulumu vagine i perineumu kod kobila, a kod pastuva po penisu i prepucijumu pojavljuju male zažarene papule, koje kasnije prelaze u pustule. Pustule kasnije ulceriraju. Na ulceroznim mestima pojavljaju se kraste, koje kasnije otpadnu, a na tim mestima pojavljuju se bele mrlje depigmentacije, koje ukazuju da je životinja prebolela koitalni egzantem (Rathor, 1989). Bolest traje 10 14 dana i nakon 3 nedelje dolazi do ozdravljenja. Specifičnog leka nema, potrebno je održavati higijenu, mogu se upotrebljavati lokalni dezinficijensi i antibiotici za smanjivanje sekundarnih infekcija. Osnovni profilaktički postupak je zabrana opasivanja i nadzor bolesnih životinja. Rinopneumonitis / Equine Rhinopneumonitis Rinopneumonitis konja ili zarazni pobačaj kobila, kako se još naziva ovo oboljenje, nije tipična polno prenosiva bolest, ali zbog abortusa koji se može javiti kod ždrebnih kobila, pomenućemo ga na ovom mestu. Bolest uzrokuje herpes virus konja tipa 1 i 4 (EHV-1, EHV-4). Klinička slika bolesti slična je kompleksu respiratornih oboljenja, sa povišenom temperaturom, smanjenim uzimanje hrane, malaksalošću, nosnim iscedkom i kašljem. Respiratorni oblik bolesti je značajan za žrebad u prvim nedeljama i mesecima života, za odbijenu ždrebad i mlade konje koji se selektiraju za uzgoj ili trening. Najveće gubitke rinopneumonitis uzrokuje kod ždrebnih kobila, kod kojih se mogu pojaviti abortusi između 7. i 10. meseca. Osim abortusa mogu se javiti i prerani porođaji, mrtvorođena ili avitalna ždrebad koja teško prežive (Allen i sar., 1999). Kod rinopneumonitisa odraslih konja sporadično se pojavljuje paralitično nervno obolenje (equine herpesvirus myeloencephalopathy EHM) u obliku vaskulitisa krvnih sudova kičmene moždine ili mozga (Gunn, 1992). Ranijih godina u Sloveniji smo imali nekoliko primera pobačaja kod odgajivača konja koji su držali veći broj ždrebnih kobila (8 16), gestacione starosti između 7 11 meseci. Pobacilo je preko 50 % tih kobila, za koje se kasnije utvrdilo da je uzrok bio rinopneunonitis. U cilju sprečavanja pojave rinopneumonitisa preporučuje se program vakcinacije i karantina za novopridošle životinje koje se uvode na ergelu. 446
Bakterijske infekcije / Bacterial infections Na penisu i prepucijumu pastuva, isto tako u ejakulatu nakon uzimanja možemo naći različite bakterije kao što su Escherichia coli, Staphylococcus aureus, Bacillus spp., Klebsiella spp., Pseudomonas spp., Streptococcus eqsimilis, Streptococcus zooepidemicus koje možemo posmatrati kao saprofite (Atherton i Pitt, 1982). Međutim, kod endometritisa kobila najčešće izolujemo E. coli, Pseudomonas aeruginosa, Klebsiella pneumoniae i Streptococcus zooepidemicus. To znači da neke bakterije koje se na spoljašnjoj površini smatraju saprofitima u određenih slučajevima (veliki broj bakterija, određeni sojevi, smanjena otpornost materice) mogu izazvati ozbiljne promene na reproduktivnom traktu kobila i na taj način smanjiti plodnost (Klug i Sime, 1992). U slučajevima kada je saprofitska flora uništena, stvorena je mogućnost za razvoj patogenih bakterija koje unete semenom ulaze u matericu i dovode do zapaljenskih promena. Intaktna koža penisa procesom deskvamacije površinskih ćelija omogućava homeostazu normalne bakterijske flore i sprečava prekomerni rast patogenih bakterija. Zbog toga prekomerno pranje penisa sapunom i deterdžentima može dovesti do promena na koži penisa i na taj način omogućiti rast patogenih bakterija (Bowen i sar., 1982). Reprodukcija konja zahteva vođenje precizne evidencije o datumu osemenjivanja ili prirodnog pripusta. O svim promenama koje nisu prihvatljive (više kobila ponovo se vratilo na pripust, promene na genitalijama) vlasnici bi trebali da obaveste veterinara. Ako veterinar sumnja ili kasnije potvrdi da se radi o bakterijskoj infekciji genitalnih organa mora se pristupiti lečenju. U slučajevima kada su izolovane čiste kulture Klebsielle ili Pseudomonasa preporučuje se pranje penisa sa 0,2 % HCl ili 5,25 % natrijum-hipohloritom (Bowen, 1987). Pod specifičnom polno prenosivom bakterijskom infekcijom smatra se infekcija izazvana sa Taylorella equigenitalis, koja uzrokuje zarazno zapaljenje maternice kobila kontagiozni metritis (CEM). Prvi primeri bolesti utvrđeni su u Engleskoj 1977 godine (Timoney, 1996). Kasnije je bolest otkrivena u većini evropskih zemalja i u Americi. U Sloveniji prvi slučaj otkriven je 1980 godine (Mehle i sar., 1984). Zbog prirode bolesti, teško je utvrditi koliko je bolest danas prisutna u svetu (Kristula i Smith, 2004). Kod kobila bolest se pojavljuje u tri oblika. Akutni oblik bolesti javlja se obično 10 14 dana nakon pripusta ili osemenjavanja kontaminiranom spermom. Bolest je kratkog toka i karakteriše se pojavom gustog sluzavog iscedka belo-sive boje iz vagine. Hronični oblik bolesti prate blaga upala materice sa manje prisutnim iscedkom. Treći pojavni oblik bolesti karakteriše odsustvo simptoma ali životinja predstavlja izvor infekcije. Obično u ovom pojavnom obliku uzročnik infekcije se zadržava u području klitorisa. Pastuvi ne pokazuju kliničke znake bolesti. Taylorella equigenitalis se kod zaraženih pastuva nalazi u uretri, fosi uretralis ili prepucijumu. Zbog toga zaraženi pastuvi predstavljaju najveću opasnost za širenje zaraze. 447
Bolest se najčešće prenosi prirodnim opasivanjem ili kontaminiranom spermom. Drugi načini transmisije bolesti je upotrebom nesterilnih instrumenata za ginekološki pregled ili preko opreme za negu konja. Poznati su i primeri prenosa uzročnika prilikom porođaja sa zaražene majke na ždrebad. Na osnovu iskustava pojedinih autora neki primeri prenosa infekcije ostali su neobjašnjeni. Zbog zahtevnog i dugotrajnog lečenja bolesti koje prate visoki troškovi, najvažnije su preventivne mere u cilju sprečavanja prenosa infekcije koitalnim putem. Inficirani pastuvi predstavljaju najčešći izvor infekcije pa je zbog toga pre svake pripustne sezone bitno da se ispitaju na prisustvo prouzrokovača CEM. Ako u vreme pripustne sezone dolazi do pojava karakterističnih kliničkih znakova CEM kod kobila trebalo bi prekinuti opasivanje i ponovo pretražiti pastuva, kao i kobile koje su bile pripuštane sa tim pastuvom. Infekcije izazvane protozoama / Protozoan infections Kada govorimo o polno prenosivim zarazama koje uzrokuju protozoe prvo pomislimo na durinu. Bolest koju uzrokuje Trypanosoma equiperdium bila je pre prvog svetskog rata dosta prisutna u Evropi. Danas je ova bolest iskorenjena u većini evropskih zemalja i SAD. Godine 1970 ponovo je došlo do epidemije durine u Italiji (Equine Disease Quoterly, 2012; Larson, 2011). Zadnji put u Evropi bila je durina dijagnostikovana 2011 isto tako u Italiji (Scacchia i sar., 2011; Leste- Lasserre, 2014). Prisutna je još u Africi ( Botswana, Etiopia, Namibia, Južna Afrika), Aziji (Kyrgystan, Mongolia, Pakistan, Turkmenistan, Uzbekistan, Rusia), Južnoj Americi i Bliskom Istoku (Clausen i sar., 2003). Klinička slika bolesti se kod kobila kaže u edemu labija vulve, vaginalnom iscedku, promenama na koži; a kod pastuva edemu skrotuma i prepucija i iscedku iz uretre (King, 2000). Klinička slika mnogome liči na koitalni exantem, zbog čega se kod koitalnog egzantema može ponekad sumnjati i na durinu. To znači, kada je reč o pretragama polno prenosivih zaraza kod konja, ne treba zaboraviti i na durinu. Ostali mikroorganizmi / Other microorganisms Među ostalim mikroorganizmima koje možemo naći na genitalijama ili u ejakulatu pastuva, i koje se mogu polnim kontaktom preneti na kobile su Mycoplasma spp., Chlamidia spp., M. equigenetalis, M. subdolum i Acholeplasma. Ovi mikroorganizmi mogu smanjiti plodnost zbog balanopostitisa kod pastuva, međutim kod kobila mogu izazvati endometritis i pobačaj (Bermudez i sar., 1987). Hlamidije mogu izazvati blagi salpingitis, smanjenu plodnost ali i pobačaje kod kobila. Kod pastuva utiču na smanjen kvalitet ejakulata (Medenbach i sar., 1999). Osim ovih mikroorganizama, na genitalijama i u ejakulatu pastuva mogu se izolovati i Candida spp. i Aspergillus spp. koje bi mogle biti patogene posebno 448
kod veštačkog osemenjivanja kada se ne pridržavamo osnovnih principa asepse i antisepse (Aurich i sar., 2003). Zaključak / Conclusion Dobre rezultate u reprodukciji konja, između ostalog, možemo očekivati kada su i pastuvi i kobile slobodni od polno prenosivih zaraznih bolesti. Kod sprečavanja širenja ili eradikacije zaraznih bolesti jako je bitna tačna evidencija o svim životinjama uključenih u procese prirodnog parenja ili veštačkog osemenjavanja. S obzirom da pastuvi predstavljaju najveći rizik kod prenosa zaraza u reprodukciji konja, njima treba posvetiti najviše pažnje. Isto tako kobilama nepoznatog porekla, kobilama koje su bile pripuštene sa zaraženim pastuvom, kobilama koje su više vremena jalove ili su pobacile neophodno je posvetiti posebnu pažnju. Da bi se sprečio ili ograničio prenos polnih zaraza kod konja, treba izvršiti kontrolu priplodnih pastuva na prisustvo Taylorellae equigenitalis, odnosno prouzrokovača virusnog arteritisa. U slučajevima pojave kliničkih znaka bolesti treba odmah prekinuti opasivanje, pristupiti dijagnostičkim procedurama za utvrđivanje izvora infekcije i preduzeti sve neophodne mere za sprečavanje širenja zaraze. Ukoliko se utvrdi da je došlo do zaraze pastuva, treba odmah izvršiti kontrolu kobila koje su bile do tog vremena pripuštene sa tim pastuvom. Da bi se sprečili ili smanjili rizici prenosa polnih zaraza treba se pridržavati higijene kod opasivanja, osemenjivanja i kod pretraga ili lečenja životinja. Trebalo bi imati u vidu da osim pastuva i magarci mogu prenositi neke bolesti ili biti izvor infekcije. Isto tako treba sprečavati kontakt sa određenim vektorima od kojih se najčešće pominju insekti, glodari i ptice. Literatura / References 1. Allen GP, Kydd JH, later JD, Smith KC. Recent advances in understanding the pathogenesis, an immunological control of equid herpesvirus-1 (EHV-1) abortion. Equine Infect Dis 1999; 8: 129 46. 2. Ahlswede L, Zurmuhlen K. What should a practitioner know about EAV? Prakt Tierarzt 2000; 82: 1040 4. 3. Ahlswede L, Leyk W, Zurmuhlen K. Studies on equine viral arteritis: serological investigation, virus detection in the semen and aborted fetuses and vaccination. Prak Tierarzt 1998; 24: 18 25. 4. Atherton JG, Pitt TL. Types Pseudomonas aeruginosa isolated from horses. Equine Vet J 1982; 14: 329 32. 5. Aurich C, Spergser J, Nowotny N, Rosengarden R, Aurich JE. Prevalence of veneral transmissible disease and relevant potentially pathogenic bacteria in Austrian Noriker draught horse stallion. Wien Tierarztl Monatsschr 2003; 90: 124 30. 449
6. Blanchard TL, Varner DD, Love CC. Use of a semen extender containing antibiotic to improve the fertility of a stallion with seminal vesiculitis due to Pseudomonas aeruginosa. Theriogenology 1987; 28: 541. 7. Bermudez V, Miller R, Johanson W, Rosendal S, Ruhnke L. Prevalence of Mycoplasma spp. and their relationship to reproductive performance in selected equine herds in southern Ontario. J Reprod Fertil 1987; Suppl 35: 671 3. 8. Bowen JM. Veneral disease in stallion. In: Current therapy in equine medicine 2th ed., Robinson, Saunders Company 1987. 9. Bowen JM, Tobin N, Simpson RB. Effect of washing on the bacterial flora of the stallion's penis. J Reprod Fertil 1982; Suppl 32: 41 5. 10. Clausen PH, Chuluun S, Sodnomdarjaa R, Greiner M, Noeckler K, Staak C, et all. A fild of study to estimate the prevalence of Trypanosoma equiperdum in Mongolian horses Vet Parazitol 2003; 115: 9 18. 11. Clement F, Vidament M, Guerlin B. Microbial contamination of the stallion semen. In: Proceedings of VI international symposium on equine reproduction. Brazil 1994 p. 199 200. 12. Del Piero F. Equine viral arteritis. Vet Pathol 2000; 37: 287 96. 13. Equine Disease Quarterly. Italy Responds to equine dourine outbreak. Lexington: The Horse, 2012.http://www.thehorse.com/articles/29351/italy-responds-to-equine-dourine-outbreak 14. Glaser AL, Chimside ED, Horzinek MC, ed Vries AAF. Equine viral arteritis. Theriogenology 1997; 47: 1275 95. 15. GoHorseShow. GoHorseShow Asks: Most important Characteristic in a breeding Stallion? Dallas: GoHorseShow, 2015.http://gohorseshow.com/2015/02/gohorseshow-asks-most-important-characteristic-in-a-breeding-stallion-2/ 16. Gunn HM. A direct fluorescent antibody technique to diagnosis caused by equine herpesvirus. Irish Vet J 1992; 44: 37 40. 17. Kaaden OR, Haas L, Klopries. Equine viral arteritis. Tierarztliche Praxis 1990; 18 (3): 277 82. 18. Klug E, Sieme H. Infectious agents in equine semen. Acta Vet Scand 1992; Suppl 88: 73 81. 19. Kosec M, Mrkun J, Zrimšek P, Klobučar I, Klinc P, Kobal S. Infektivne bolesti koje utiču na reprodukciju konja. Zbornik 3. regionalno savetovanje, Uzgoj reprodukcija i zdravstvena zaštita konja Novi Sad, 2012, str. 59 64. 20. King M.Sexually transmitted diseases.lexington: The Horse, 2002.http://www.thehorse.com/articles/13375/sexually-transmitted-diseases 21. Kristula AA, Smith BI. Diagnosis and treatment of four stallions, carriers of the contagious metritis organizem case report. Theriogenology 2004; 61: 595 601. 22. Larson E.Animal health officials monitoring dourine in Italy.Lexington: The Horse, 2011.http://www. thehorse.com/articles/27501/animal-health-officials-monitoring-dourine-in-italy 23. Lesté-Lasserre, CMA.Equine venereal disease.lexington: The Horse, 2014.https://www.thehorse. com/articles/30978/equine-venereal-disease 24. Medenbach K, Aupperle H, Schoon D, Wittenbrink MM. Patology of the equine salpinx. Pferdehailkunde 1999; 15: 560 7. 25. Mehle J, Brglez I, Petač D, Bole V, Leban M, Božič M, Vojtkovsky R. Kontagiozni metritis kobila u Jugoslaviji. Vet Glasnik 1984; 38: 757-63. 26. Newton JR, Wood JL, Castilio-Olivares FJ, Munford JA. Serological survelliance of equine viral arteritis in the United Kingdom since the outbreak in 1993. Vet Rec 1999; 145: 511 6. 27. Pascoe RR, Bagus TL. Coital exanthema in stallion. J Reprod Fertil 197; Suppl 23: 147 50. 28. Rathor SS. Equine coital exantema in thoroughbreds. J Equine Vet Sci 1989; 9: 34. 29. Samper JC, Tibary A. Disease transmission in horse. Theriogenology 2006; 66: 551 9. 450
30. 3Scacchia M, Cammà C, Di Francesco G, Di Provvido A, Giunta R, Luciani M, et al. A clinical case of dourine in an outbreak in Italy. Vet Ital 2011; 47 (4): 473 5. 31. Timony PJ. Contagious equine metritis. Comp Immunol Microbiol Infect Dis 1996; 19: 199 204. 32. Timoney PJ, McCollum WH. Equine viral arteritis. Equine vet Educ 1996; 8 (2): 97 100. 33. Timoney PJ, McCollum WH. Equine viral arteritis. Vet Clin North Am Equine Pract 1993;(9): 295 309. ENGLISH INFLUENCE OF SEXUALLY TRANSMITTED INFECTIONS IN A HORSE BREEDING Marjan Kosec, Nataša Šterbenc, Janko Mrkun, Igor Klobučar, Primož Klinc The most frequent problems in horses reproduction are generally divided into those of infectious and non infectious etiology. Common causes of infectious diseases are usually viruses and bacteria, and less frequently protozoa, mykoplasma and fungi. In this work there are presented the most important fact about sexually transmitted diseases, their clinical picture, risk factors, preventive measures as well as measures to prevent and eradicate the diseases. The biggest risk factor for sexually transmitted diseases in horses are breeding stallions, both in natural mating and in artificial insemination. Therefore, in order to prevent genital infections in horses, it is essential that the stallions used for breeding are healthy (non-infected). That can be determined with certainty only if the stallions are examined (tested) just before the breeding season on most frequent sexually transmitted diseases (CEM,EAV). It is well known that in most cases the clinical picture of sexually transmitted diseses is not manifested on genitals. As well, variations in clinical picture can be expected also in mares, depending on the stage of the disease and its etiology. Harms arising from sexually transmitted diseases can be divided into direct and indirect. Direct damage occurs in the form of endometritis, miscarriage, stillbirths and births of weak foals, and indirect in restricting the traffic of infected and suspicios animals, isolation of the infected ones as well as medical treatment and interrupting mating. Key words: horses, infections, sexually transmitted РУССКИЙ ВЛИЯНИЕ ЗАБОЛЕВАНИЙ, ПЕРЕДАЮЩИХСЯ ПОЛОВЫМ ПУТЕМ, НА РАЗВЕДЕНИЕ ЛОШАДЕЙ Марян Косец, Наташа Штербенц, Йанко Мркун, Игор Клобучар, Примож Клинц** Наиболее распространенные проблемы разведение лошадей обычно делятся на проблемы инфекционной и неинфекционной этиологии. Чаще всего возбудителями инфекционных заболеваний являются вирусы и инфекции, реже - протозои, микоплазмы и грибы. В данной работе мы представляем наиболее важные факты о заболеваниях, передающихся половым путем (ЗППП), их клинической картине, факторах риска, профилактических мерах и мерах по локализации и эрадикации. 451
Самый большим фактором риска для ЗППП у лошадей являются племенные жеребцы, как при естественной случке, так и при искусственном осеменении. В этих целях для предупреждения у лошадей инфекций половых органов, очень важно, чтобы жеребцы, используемые для разведения, были здоровыми (неинфицированными). С уверенностью утверждать это можно только в том случае, если жеребцы перед началом случного сезона были осмотрены (проверены) на наиболее часто встречающиеся ЗППП (CEM, EAV). Известно, что в большинстве случаев клиническая картина ЗППП на половых органах жеребцов не проявляется. Вариативность клинической картины можно наблюдать и у кобыл в зависимости от стадии заболевания и его этиологии. Ущерб, причиняемый ЗППП можно разделить на прямой и косвенный. Прямой ущерб связан с эндометритом, выкидышами, рождением мертвых и нежизнеспособных жеребят; а косвенный ущерб - в ограничении оборота инфицированных и подозреваемых в заражении животных, изоляции инфицированных животных, лечении и прерывании процесса воспроизводства. Ключевые слова: лошади, инфекции, передающиеся половым путем 452