Originalni naučni rad 347.724 Dr Stevan Šogorov, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu POSTUPAK I PRAVNE POSLEDICE POVLAČENJA I PONIŠTENJA UDELA U DRUŠTVU S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU Sažetak: Povlačenje i poništenje udela je institut poznat kako u uporednom tako i u našem pravu. Ciljevi povlačenja udela su veoma različiti, najčešće se na taj način sprečava namirenje poverilaca nekog člana na njegovom udelu u društvu. Povlačenje i poništenje udela je u Zakonu o privrednim društvima predviđeno samo kao mogućnost, ali do toga može doći samo ako se aktom o osnivanju ili ugovorom članova društva utvrde osnovi za povlačenje. Ovim aktima bi trebalo tada predvideti i postupak povlačenja, a ako se on ne uredi, moraju se primeniti opšta pravila koja važe u društvus ograničenom odgovornošću. Skupština je nadležan organ za donošenje odluke o povlačenju i poništenju udela, ako se ovim aktima ne predvidi nadležnost drugog organa, pre svega upravnog odbora i direktora. Za odluku nije potrebna saglasnost vlasnika udela, osim ako se tako predvidi tim aktima. Odluka mora imati zakonom propisanu sadržinu i mora se upisati u knjigu odluka, odnosno knjigu udela. Povlačenjem udeo prestaje da postoji, dotadašnjem vlasniku udela prestaju prava i obaveze po osnovu udela. Ukoliko se odlukom o povlačenju drugačije ne utvrdi, vrednost osnovnog kapitala društva ostaje ista. Klučne reči: društvo s ograničenom odgovornošću, udeo, povlačenje i poništenje, postupak, pravne posledice 1. UVODNE NAPOMENE U pravu društava s ograničenom odgovornošću postoji institut povlačenja i poništenja udela. Povlačenjem udeo prestaje, gase se prava i 21
Dr Stevan Šogorov, Postupak i pravne posledice povlačenja i poništenja... (str. 21 31) obaveze koje je član društva po osnovu udela imao. 1 To istovremeno znači i prestanak članskog odnosa za člana o čijem je udelu reč. Članski udeo kao takav prestaje da postoji, on je amortizovan, ali se time, načelno, ne dira u osnovni kapital društva. Ako dođe do povlačenja udela, odlukom skupštine društva kojom se udeo povlači, određuje se i dejstvo povlačenja na osnovni kapital. Ukoliko se tom odlukom drugačije ne utvrdi, vrednost osnovnog kapitala društva ostaje ista. Ciljevi koje društvo želi postići povlačenjem mogu biti veoma različiti. Najčešće do povlačenja dolazi u slučaju insolventnosti člana, da bi se sprečilo prinudno namirenje poverilaca na njegovom udelu u društvu. Isto tako do povlačenja u praksi dolazi kada nastupe određene okolnosti u vezi sa ličnošću člana (napr. zabrana vršenja određenih privrednih delatnosti i sl.). Primenom ovog instituta se mogu ostvariri i značajni ekonomski ciljevi, kao što su povećanje rentabiliteta ostalih udela u društvu, 2 pojačava se samofinansiranje društva i sl. Povlačenje udela se javlja i kao instrument sprečavanja ulaska u društvo nepoželjnih lica po osnovu nasleđivanja, poklona i sl. ali i po osnovu prodaje udela u slučaju da članovi društva, i samo društvo, nisu zainteresovani za njegovu kupovinu. Članski udeo u društvu s ograničenom odgovornošću se u našem pravu može povući i poništiti (amortizovati), ako je to predviđeno ugovorom o osnivanju društva ili ugovorom članova društva. 3 Ovim aktima se određuju i osnovi i postupak povlačenja. Ako se ovim aktima ne utvrde slučajevi u kojima se članski udeo može povući, tada povlačenje i poništenje nije moguće. Zakon, dakle, nije osnov za povlačenje i poništenje, jedini pravni osnov za to mogu dati ugovor o osnivanju i ugovor članova društva. Zbog načina na koji je u našem pravu uređena mogućnost povlačenja i poništenja udela u društvu s ograničenom odgovornošću, uređivanje postupka i pravnih posledica povlačenja i poništenja udela aktom o osnivanju ili ugovorom članova društva ima izuzetan značaj. 22 2. POSTUPAK Određenost postupka za povlačenje pretpostavlja uređenost svih pitanja od značaja za vođenje postupka, kao što su pitanja postupka donoše- 1 Čl. 124 st. 5 Zakona oprivrednim društvima (ZPD). 2 Sudhoff, Der Gesellschaftsvertrag der GmbH, Zweite, neubearbeitete Auflage, München, 1969. s 332. 3 Čl. 124 st.1 ZPD.
nja odluke, nadležnosti organa, postupka obaveštavanja člana i postupka davanja njegove saglasnosti i dr. Zakonom su, međutim, samo delimično uređena važna pitanja postupka povlačenja udela. Tako je zakonom određen organ koji je nadležan za donošenje odluke o povlačenju udela, kao i osnovna sadržina te odluke. Pored toga, zakonom je dodatno predviđeno samo još i to da se ova odluka obavezno unosi u knjigu odluka društva ograničenom odgovornošću. 4 Zbog značaja postupka, trebalo bi sva važnija pitanja koja su u vezi s njim urediti ugovorom o osnivanju ili ugovorom članova društva. Ukoliko se to ne učini, a osnovi za povlačenje udela su predvišeni tim aktima, postupak povlačenja i poništenja udela se može sprovodinti samo primenom opštih pravila o donošenju odluka skupštine društva, odnosno drgugog nadležnog organa društva. Nadležni organ Ako je aktom o osnivanju ili ugovorom članova društva predviđena mogućnost povlačenja i poništenja udela, tada je zakonska pretpostavka da je nadležni organ za donošenje odluke o tome skupština društva s ograničenom odgovornošću. Prema odgovarajućoj zakonskoj normi odluku o povlačenju i poništenju udela donosi skupština članova društva s ograničenom odgovornošću, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije određeno. 5 Ova načelna norma konretizovana je normom koja u okviru opšte nadležnosti skupštine društva utvrđuje da skupština odlučuje o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala društva, sticanju sopstvenih udela i povlačenju i poništenju udela, kao i o emisiji hartija od vrednosti 6 S obzirom na ovakvu zakonsku pretpostavku, skupšina društva s ograničenom odgovornošću je nadležan organ za donošenje odluke o povlačenju i poništenju udela ne samo onda kada je to ugovorom o osnivanju ili ugovorom članova društva to predviđeno,već i kada nije. Ovakvo rešenje je u skladu sa odgovarajućim rešenjima u uporednom pravu. Naime, zbog značaja instituta povlačenja udela, nadležni organ za donošenje odluke o povlačenju je i u uporednom pravu skupština društva. 7 4 V. Čl. 124 st. 2, 3 i 4 ZPD. 5 V. Čl. 124 st. 2 ZPD. 6 V. Čl 137 t. 6 ZPD. 7 Za nemačko pravo videti par. 46 st. 1 Zakona o društvima sa ograničenom odgovornošću, za švajcarsko pravo videti Steiger, Die Gesellschft mit beschränkter Haftung, u: Kommentar zum Schweizerischen Zivilgesetzbuch, V Band, Das Obligationenrecht, Zürich, 1965, s. 395. 23
Dr Stevan Šogorov, Postupak i pravne posledice povlačenja i poništenja... (str. 21 31) Do donošenja Zakona o privrednim društvima u našem pravu situacija u pogledu nadležnog organa za povlačenje i poništenje udela nije bila sasvim jasna. Naime, mada je bilo logično da nadležan organ bude skupština, dileme je unosila i inače sporna, a u praksi različito tumačena, odredba u Zakonu o preduzećima po kojoj upravni odbor odlučuje o raspolaganju akcijama i udelima preduzeća, ako statutom nije drukčije određeno. 8 Ako se pod akcijama i udelima preduzeća razumeju akcije i udeli kojima preduzeće raspolaže, tj. akcije i udeli u drugim privrednim društvima (kao i sopstvene akcije i udeli) tada bi odluke o povlačenju udela u društvu sa ograničenom odgovornošću trebalo da donosi skupština društva, jer je povlačenje udela po pravilu (ali ne i nužno) skopčano sa smanjenjem osnovnog kapitala, što je u nadležnosti skupštine. Isto tako, povlačenje udela je nužno dovodilo do izmene ugovora o osnivanju društva, o čemu je takođe odlučivala skupština. Konačno, skupština je bila nadležna i za donošenje odluke o isključenju člana društva, 9 što je pravni institut najbliži povlačenju udela, pa se i po analogiji mogao izvesti zaključak o nadležnosti skupštine. Ugovorom o osnivanju i ugovorom članova društva se, međutim, može predvideti da će neki drugi organ, a ne skupština, biti nadležan za donošenje odluka o povlačenju udela. U uporednom pravu se smatra da se kao nadležan organ može predvideti ne samo uprava već i nadzorni odbor, direktor, posebna komisija, čak i arbitraža. 10 Nema zapreka da se sličan stav ne prihvati i u našem pravu. Ipak, s obzirom na specifičnosti našeg prava privrednih društava, posebno organa upravljanja u društvu s ograničenom odgovornošću, realno bi bilo da se pri određivanju alternativnog organa nadležnog za donošenje odluke o povlačenju i poništenju udela u našem pravu pre svega predvidi inokosna ili kolegijalana uprava društva. To konkretno znači da će se ugovorom o osnivanju ili ugovorom članova društva 24 Donošenje odluke Za povlačenje udela neophodno je da nadležni organ donese odluku o tome. Automatsko povlačenje, bez donošenja odluke, smatra se u uporednom pravu nedopuštenim, čak i ako je predviđeno u ugovoru o osnivanju društva. 11 8 V. čl. 62 t. 11 ZOP-a- 9 V. čl. 388 st. 1 ZOP-a. 10 Upor. Rowedder, Gesetz betreffend die Gesellschaften mit beschränkter Haftung (GmbHG), Kommentar, München, 3. neubearbeitete Auflage, 1997. Par. 34. Rd 10. 11 Upor. Rowedder, op. cit. Par. 34, Rd 11.
Ako je za donošenje odluke nadležna skupština, tada za postupak njenog donošenja važe opšta pravila koja važe za donošenje skupštinskih odluka uopšte. Pre svega, odluka o povlačenju i poništenju udela se može doneti kako na redovnoj tako i na vanrednoj sednici skupštine društva. Da bi skupština mogla da donese takvu odluku neophodno je da na sednici skupštine postoji kvorum. Taj kvorum je većina od ukupnog broja glasova članova društva, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije određen veći broj glasova,budući da je to opšte zakonsko pravilo o kvorumu. 12 Ako skupština pri prvom sazivanju nije imala kvoruma, kvorum za održavanje ponovljene skupštine čini trećina od ukupnog broja glasova članova društva s ograničenom odgovornošću, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije određen veći broj glasova. 13 U pogledu samog odlučivanja, važi opšte pravilo da skupština odlučuje prostom većinom broja glasova od kvoruma, ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije određeno da se odluke donose većinom glasova svih članova. 14 Specijalno zakonsko pravilo o tome da je za donošenje određenih odluka potrebna saglasnost svih članova društva ne bi se mogla primeniti na odluku o povlačenju i poništenju udela, osim ako tako nije predviđeno ugovorom o osnivanju ili ugovorom članova društva. Naime, po tom specijalnom zakonskom pravilu skupština članova društva s ograničenom odgovornošću odlučuje saglasnošću svih članova društva, osim ako osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije određeno da se odlučuje većinom glasova, ali ne manjom većinom od ukupnog broja glasova o: izmenama i dopunama osnivačkog akta i ugovora članova društva; povećanju i smanjenju osnovnog kapitala osim dodatnih uloga članova u skladu sa osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva; statusnim promenama; promeni pravne forme i prestanku društva; raspodeli dobiti članovima društva; sticanju sopstvenih udela društva; kao i raspolaganju imovinom društva velike vrednosti. 15 Kako, međutim, povlačenje i poništenje udela ne znači istovremeno i smanjenje osnovnog kapitala društva, to ovo specijalno zakonsko pravilo neće važiti za donošenje skupštinske odluke o povlačenju i poništenju udela, osim ako nije izrišito predviđeno osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva. 12 V. čl. 144. st 1 ZPD. 13 Čl. 144 st. 3 ZPD. 14 Čl. 146 st. 1 ZPD. 15 Čl. 146 st.2 ZPD. 25
Dr Stevan Šogorov, Postupak i pravne posledice povlačenja i poništenja... (str. 21 31) Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva može se,međutim, predvideti da nadležni organ za donošenje odluke o povlačeju i poništenjuudela ne bude skupština već neki drugiorgan, pre svega upravn odbor ili direktor društva. U tom slučaju ovi organi donose odluku na način kako to inače čine po drugim pitanjima. 26 Sadržina odluke Kada odluku o povlačenju i poništenju udela donosi skupština društva, zakonom je utvrđena njena obavezna sadržina. Zakonom je tako predviđeno da odluka sadrži: osnov povlačenja i poništenja, iznos koji se plaća članu povučenog i poništenog udela i dejstvo poništenja na osnovni kapital društva. 16 Ugovorom o osnivanju ili ugovorom članova društva može se predvideti dodatna obavezna sadržina odluke. Slabost je zakona što je predvideo obaveznu sadržinu samo odluke o povlačenju i poništenju udela koju donosi skupština društva, a ne i bilo koji drugi nadležni organ. Ipak, mislimo da bi se na osnovu analogije moglo zaključiti da elementi obavezne sadržine propisani za skupštinsku odluku treba da važe i za takvu odluku koju bi doneo drugi nadležni organ. Povlačenje uz saglasnost člana Pošto se povlačenjem udela narušava pravo člana da svoj udeo zadrži, osnovno je pravilo da se ono sprovodi uz njegov pristanak (saglasnost). To je pravilo prisutno praktično u svim pravima koja poznaju institut povlačenja udela. I u našem ranijem pravu važilo je isto pravilo - zakonska je bila pretpostavka da se povlačenje udela može sprovesti samo ako se član sa time saglasi. 17 U sadašnjem pravu, međutim, zakonska je pretpostavka da povlačenje udela ima prinudni karakter, odnosno da za njega nije potrebna saglasnost vlasnika udela. Suprotno se, međutim, može predvideti ugovorom o osnivanju ili ugovorom članova društva. Do ovakvog zaključka dolazimo analizom zakonske norme o donošenju skupštinske odluke uz saglanost člana. Naime, zakonsko je pravilo da se odluke koje umanjuju prava jednog ili više članova društva s ograničenom odgovornošću u odnosu na prava bilo kog drugog člana društva donose samo uz saglasnost člana ili članova društva na koje se odluka odnosi, ako za- 16 Čl. 124 st 3 ZPD. 17 V. čl. 362 st 3 Zakona o preduzećima iz 1996 godine (ZOP).
konom nije drukčije uređeno. 18 Odluka o povlačenju i poništenju udela nije, međutim, takva da umanjuje prava vlasnika udela u odnosu na prava bilo kog drugog člana, njemu će biti isplaćena pripadajuća naknada vrednosti udela, kao što bi bila ili će možda biti isplaćena i svakom drugom članu društva čiji udeo bude povučen i poništen. Ovakve odluke nemaju, dakle diskriminatoran karakter. Suprotno tumačenje navedene zakonske norme, prema kojem bi se povlačenjem i poništenjem udela umanjivala prava vlasnika udela, nije prihvatljivo. Takvo tumačenje bi vodilo zaključku da je u našem pravu moguće samo povlačenje udela samo uz saglasnost člana što bi protivrečilo opštoj normi iz čl. 124 st. 1 i 2 ZPD. Osim toga, slične norme o glasanju uz saglasnost člana nema kada odluku donosi direktor ili upravni odbor društva (ako su oni osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva određeni kao nadležni organ za donošenje odluke o povlačenju i poništenju udela) zbog čega se za naše pravo mora izvesti zaključak da je povlačenje i poništenje udela moguće samo ako je predviđeno osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva, ali ako se predvidi, ono je po zakonskoj pretpostavci prinudno, osim ako je tim aktima predviđeno da se može doneti samo uz saglasnsot člana čiji se udeo povlači i poništava. Dakle, za povlačenje udela u društvu potrebna je saglasnost člana, ukoliko je to predviđeno aktom o osnivanju društva ili ugovorom članova društva. U tom slučaju udeo se ne može povući, bez obzira što su mogućnost povlačenja, osnovi i postupak za povlačenje utvrđeni ugovorom o osnivanju, odnosno ugovorom članova društva, ako član o čijem udelu se radi ne da saglasnost za povlačenje. Ugovorom o osnivanju društva odn ugovorom članova društva je, međutim, moguće predvideti da će se udeo moći povući i bez saglasnosti člana. Ista situacija će postojati i kada se aktom o osnivanju ili ugovorom članova društva samo predvidi mogućnost povlačenja udela, jer će po opštoj zakonskoj pretpostavci to biti prinudno povlačenje. Prirodno bi bilo da se prinudno povlačenje, ako se predvidi, veže za određene osnove i postupak, da bi članovi društva, prihvatanjem ugovora o osnivanju, jasnije mogli da sagledaju rizik povlačenja udela protiv njihove volje. Pa ipak, ugovorom o osnivanju društva (odn.ugovorom članova društva) je moguće predvideti prinudno povlačenje i bez navođenja osnova, kao i bez određivanja postupka za povlačenje. U takvoj situaciji bi se smatralo da se prinudno može povući udeo iz bilo kog razloga, a po opštim pravilima postupka za donošenje odluke skupštine ili drugog nadležnog organa. Ukoliko je ugovorom o osnivanju odn. ugovorom članova društva predviđeno da je potrebna saglasnost člana za povlačenje udela, takva sa- 18 Čl. 146 st. 3 ZPD. 27
Dr Stevan Šogorov, Postupak i pravne posledice povlačenja i poništenja... (str. 21 31) glasnost bi bi trebala biti data na način koji je tim aktima predviđen. Tako se za saglasnost člana može predvideti da će biti punovažna samo ako se da u pismenoj ili drugoj formi (napr. izjavom datoj na zapisnik pred određenim ovlašćenim licem ili organom društva i sl.). Ako se ugovorom o osnivanju (odn. ugovorom članova društva) ne predvidi nikakva forma, saglasnost se može dati i usmeno, a može biti izražena i konkludentnom radnjom (napr. prijemom naknade za udeo i sl.). Saglasnost člana može biti data pre ili posle donošenja donošenja odluke o povlačenju udela. 19 Obaveštavanje o povlačenju i upis odluke Kada se od strane nadležnog organa donese punovažna odluka o povlačenju udela, ona se mora uputiti članu čiji se udeo povlači. 20 Dok član ne dobije obaveštenje o povlačenju, odluka ima karakter jednostranog akta društva i za člana ne proizvodi pravne posledice. 21 Odluka o povlašenju i poništenju udela se obavezno unosi u knjigu odluka društva 22 odnosno u knjigu udela. Upis nije konstitutivnog karaktera za samu odluku o povlačenju i poništenju udela, ali je po zakonu obavezan, i za tačnost unosa odgovaraju direktor odnosno članovi upravnog odbora društva. 23 Međutim, upis u knjigu udela je važan za svaku promenu koja se tiče udela (pa tako i za udeo koji se povlači) budući da u odnosu na društvo s ograničenom odgovornošću, član društva je lice koje je kao takvo upisano u knjigu udela, a u odnosu na treća lica član društva je lice koje je kao takvo registrovano. 24 28 3. PRAVNE POSLEDICE Povlačenjem udeo prestaje da postoji, za dotadašnjeg člana prestaju prava i obaveze po osnovu njega 25 odnosno član društva s ograničenom 19 Za isto pravilo u uporednom pravu vidi napr.; Baumbach-Hueck,GmbH Gesetz, 13. neubearbeitete Auflage, München, 1970. s. 153;Rowedder, op. cit. Par. 34 Rd 9. 20 Schmidt, Gesellschaftsrecht, 2. völlig neu bearbeitete und erweiterte Auflage, Köln, Berlin, Bonn, München, 1991. s. 881. 21 Baumbach-Hueck, op. cit. s. 154.; Rowedder, op. cit. Par. 34 Rd 12. 22 Čl. 124 st. 4 ZPD. 23 Čl. 119 st. 5 ZPD. 24 Čl. 120 st. 1 ZPD. 25 Upor. Baumbach-Hueck, ibidem.
odgovornošću čiji je udeo povučen i poništen gubi prava i obaveze koje je imao po osnovu tog udela. 26 Tim aktom prestaju i prava trećih lica na udelu, napr. pravo zaloge ili pravo uživanja. Međutim, ako su obaveze člana u trenutku povlačenja udela već dospele, one dotadašnjeg člana i dalje obavezuju jer su to obaveze obligacionog karaktera, bez obzira što su proizašle iz članstva. Isto to važi i za prava. Ako su neka prava člana pre povlačenja udela dobila karakter obligacionog potraživanja, ona mu pripadaju i nakon povlačenja udela (napr. potraživanja dividende ako je već doneta odluka skupštine društva o njenoj isplati). Povlačenjem udela članu prestaje članstvo Prava i obaveze dotadašnjeg člana prelaze na ostale članove, srazmerno vrednosti njihovih udela. Njihove kvote učešća u podeli dobiti ili likvidacionog ostatka se na taj način povećavaju, ali se isto tako povećavaju i njihove obaveze (napr. obaveza dodatne uplate i obaveza proizašla iz odgovornosti člana). 27 Povlačenjem udela se ne dira u osnovni kapital društva. Zakonske odredbe o povlačenju udela ne isključuju primenu njegovih odredaba o smanjenju i očuvanju osnovnog kapitala društva. 28 Naknada za povučeni udeo se plaća iz sredstava rezervi ili drugih sredstava društva (napr. iz neraspoređene dobiti i dr.) ali ne i na teret osnovnog kapitala društva. Za eventualno plaćanje naknade na teret osnovnog kapitala neophodno je istovemeno sprovesti postupak smanjenja osnovnog kapitala društva, u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom društva. REZIME Udeo u društvu sa ograničenom odgovornošću se može povući samo ako je to predviđeno ugovorom o osnivanju društva. Tim ugovorom se uređuju i osnovi i postupak za povlačenje. Zakonski osnovi za povlačenje udela ne postoje. Pravilo je u uporednom pravu da se udeo može povući samo uz saglasnost člana čiji se udeo povlači, ako se ugovorom o osnivanju društva drugačije ne predvidi. U našem aktuelnom pravu pravilo je 26 Čl. 124 st. 5 ZPD. 27 Za nemačko pravo upor. napr. Sudhoff, op. cit. s. 347. 28 V. čl. 362 s. 5 ZOP-a. 29
Dr Stevan Šogorov, Postupak i pravne posledice povlačenja i poništenja... (str. 21 31) obrnuto - udeo se može povući i bez saglasnosti člana, osim ako se aktom o osnivanju ili ugovorom članova društva da je ta saglasnost neophodna. Odluku o povlačenju donosi skupština društva, ali se može predvideti nadležnost i drugog organa društva. Povlačenje ima za posledicu prestanak udela. Članu društva prestaje članstvo, njegova članska prava i obaveze prelaze na ostale članove društva, srazmerno vrednosti njihovih udela. Povlačenje udela ne utiče na visinu odnovnog kapitala, osim ako se istovremeno ne povede postupak njegovog smanjenja. 30
Stevan Šogorov Ph.D., Full Professor Novi Sad School of Law Procedure and legal consequences of withdrawal and annulment of private company shares Abstract Private company share may be withdrawn only if it is provided for in formation contract. Formation contract regulates grounds and procedure for withdrawal. There are no grounds for withdrawal in Act. In comparative law as a rule, share may be withdrawn only with consent of the member. Until formation contract provides otherwise. There is opposite rule in domestic law - share may be withdrawn without consent, except formation contract or members contract stipulates that consent is necessary. Resolution of withdrawal is passed by shareholders meeting, but it may be provided for resolution of other body. As a consequence of withdrawal share ceases to exist. Membership ceases to exist for the member, his rights and duties are transferred to other members in proportion to worth of their shares. Withdrawal has no impact on the amount of basic capital, except in the case of its simultaneous reduction. Key words: private company, share, withdrawal and annulment, procedure, legal consequences 31