ISPITIVANJE UTICAJA LETEĆEG PEPELA IZ TERMOELEKTRANE TE KOSTOLAC NA ZEMLJIŠTE BRANIČEVSKOG OKRUGA Miloš B. Rajković 1, Aleksandar Đorđević 1, Mirjana Stojanović 2, Slađana Milojković 1 1 Poljoprivredni fakultet u Zemunu, Univerzitet u Beogradu, Nemanjina 6, Beograd-Zemun, Srbija 2 Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS), Beograd UVOD Sagorevanjem fosilnih goriva, posebno niskokaloričnih vrsta uglja za proizvodnju električne energije, nastaju mnoge zagađujuće materije, uključujuće i okside azota, sumpor(iv)-oksid, ugljenik(ii)-oksid i ugljenik(iv)-oksid, halogena jedinjenja, ugljovodonike, prašinu, ćađ i druge čestice. Sve ove materije imaju veliki uticaj na životnu okolinu, a konsekventno mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme kod ljudi (astma, bronhitis, infekcije disajnih puteva i dr.). Ilustrativan primer za generisanje kiselih kiša predstavlja termoenergetski kompleks Kostolac. Ovaj termoenergetski sistem na bazi uglja obuhvata 3 termoelektrane ukupna snage 1000 MW i dva površinska ugljenokopa od 400 km². Iz termoelektrana u atmosferu odlaze velike količine neprečišćenog pepela, a sa otkrivki na kopovima i sa deponija uglja, zbog stalnog samosagorevanja uglja, takođe dolazi do emisije štetnih gasova (slika 1). U vremenskom periodu od maja 1996. do aprila 1997. godine, na mernom mestu u centru Kostolca, koncentracija SO 2 je 127 dana bila na nivou maksimalno dozvoljene (GVI granična vrednost imisije), dok je 16 dana bila iznad nje, dostižući ekstremnu vrednost od 292,8 µg/m 3 u oktobru 1996. Budući da se ovaj termoenergetski kompleks geografski nalazi u oblasti delte Velike Morave, u predvorju Karpatskih planina, najveći deo aerozagađenja, pod uticajem severnoistočnog vetra, košave, prostire se na oblast gusto naseljenog područja južnog Banata i severne Šumadije. Termoelektrane u Srbiji za proizvodnju električne energije koriste lignit, niskog kvalitata, sa visokim sadržajem pepela (20 30%). Zbog neefikasnosti elektrofiltera, koncentracija pepela (tzv. leteći pepeo (LP) ili elektrofilterski pepeo) u izlaznim dimnim gasovima može da se kreće od 30 3000 µg/m 3 [20]. Letećim pepelom se nazivaju fine čestice koje ostaju u suspenziji sa dimnim gasom. Ove čestice se sastoje najvećim delom od neorganske, nesagorive materije prisutne u uglju, od kojih se deo tokom sagorevanja transformiše u staklastu amorfnu strukturu. U termoelektranama u Srbiji godišnje se za proizvodnju električne energije iskoristi oko 35 miliona tona uglja, pretežno lignita. Ova vrsta uglja je donje toplotne moći (6000 8000 kj/kg), prosečnog sadržaja vlage 45 53% i pepela 1
10 23% [2]. Na osnovu iznetog, termoelektrane u Srbiji generišu od 3,5 8 miliona tona pepela na godišnjem nivou. Slika 1. TE Kostolac Za termoelektranu TE Kostolac, čiji se uticaj na životnu okolinu razmatra u ovom radu, osnovno gorivo je lignit iz površinskog kopa Drmno, sledećih osnovnih karakteristika [3]: Osnovne karakteristike lignita iz kopa Drmno Garantovana vrednost Granične vrednosti Donja toplotna moć (kj/kg) 7330 6500-8370 Sadržaj vlage (u %) 43,9 43-44 Sadržaj pepela (u %) 22,2 18,4-25,8 Sadržaj sumpora (u %) 1,2 1,1-1,2 Od ukupno utrošenog uglja u termoelektranama koje rade u Srbiji, oko 17% uglja ne sagori i ostaje u obliku pepela koji se specijalnim sistemima transportuje do deponija. Ispitivanje kontaminiranosti zemljišta, vode, vazduha a time i hrane opasnim i štetnim materijama postaje sve neophodnije sa povećanjem emisije zagađujućih materija iz industrijskih postrojenja, produkata sagorevanja fosilnih goriva u industriji, saobraćaju i domaćinstvima, povećanom hemizacijom u poljoprivredi i drugim antropogenim aktivnostima kojima se remeti osnovna funkcija zemljišta proizvodnja zdravo bezbedne hrane [4]. U ovom radu određen je ukupni sadržaj nekih teških metala (Cd, Cr, Pb, Ni) od ukupno osam potencijalno štetnih elemenata (As, Cd, Cr, Hg, Ni, Pb, Cu i Zn). 2
Kriterijum za ocenu zagađenosti zemljišta ovim elementima su maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) u zemljištu, date u Pravilniku o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama za njihovo ispitivanje [5]. Ukupni sadržaj metala u nekom zemljištu je rezultat inputa metala iz više izvora, što se može izraziti sledećom formulom: M uk = (M m + M a + M đ + M ah + M oo + M dn ) (M b + M g ) gde su: M oznaka za teški metal, m matični supstrat, a atmosferski talog, đ đubrivo, ah agrohemikalije, oo organski otpaci (zagađivači), dn neorganski zagađivači, b usvojeno od strane biljaka (prinos biljaka), g gubici putem ispiranja, volatizacije i dr. Bioraspoložive količine metala zavise od hemijskih svojstava zemljišta, koje određuje oblike u kojima se metali nalaze u zemljištu. Podaci dati u tabeli 1. pokazuju raspone koncentracija metala ( u ppm mg/kg) koji se nalaze u poljoprivrednim zemljištima u različitim delovima sveta [6] i Srbiji [7]. Nikl u zemljište dospeva preko atmosferskog depozita, najčešće anrtopogenim putem. Sagorevanje uglja je značajan izvor emisije Ni, zatim rudnici i topionice metala, šumski požari, meteoritski pepeo, čestice soli i spaljivanje otpada. Za zemljišta sveta uzima se prosečna koncentracija Ni od 40 mg/kg zemljišta (propisana gornja dozvoljena koncentracija Ni u zemljištu koja su đubrena u svetu iznosi 32 50 mg/kg zemljišta) [8], mada mu koncentracija jako varira u zavisnosti od tipa zemljišta. Glavni faktor koji određuje ponašanje i pristupačnost Ni je ph vrednost zemljišta: smanjenje ph vrednosti zemljišta dovodi do povećanja aktivnosti, mobilnosti i pristupačnosti Ni, što se objašnjava činjenicom da se u tim uslovima smanjuju adsorptivna svojstva čvrste faze zemljišta prema Ni [9]. Prosečna koncentracija hroma u zemljištu je do 100 mg/kg, a hrom u zemljište dospeva antropogenim putem, iz poljoprivrednih materijala, atmosferskim depozitom, muljevima i dr. Najstabilniji oblici hroma u zemljištu su Cr(III) i Cr(VI). Cr(VI) je postojan kao anjon i brzo se ekstrahuje iz zemljišta, taloži u biljkama, ali je vrlo toksičan (mnogo je toksičniji za biljke od Cr(III)). Pri ph > 6,00 dominantni oblici Cr(VI) su: HCrO 4, Cr 2 O 2 7 i CrO 2 4. Cr(III) je mnogo manje pokretan i adsorbuje se jako za čestice. Rastvorljivost Cr(III) se smanjuje pri ph > 4,00, a pri ph > 5,00 potpuno se taloži. Cr(VI) pri visokom redoks-potencijalu i u prisustvu organske materije se redukuje u Cr(III). Redukcija je brža u kiseloj od alkalne sredine. U većini zemljišta dominantan je Cr(III) nerastvorljiv i manje pokretan u oksidima i hidroksidima. Koncentracija pristupnog ukupnog hroma za biljke je ekstremno mala u većini zemljišta, te se otuda u biljkama hrom nalazi u veoma malim koncentracijama (0,2-0,4 mg /kg suve materije). 3
Tabela 1. Koncentracije teških metala u poljoprivrednim zemljištima (mg/kg) u različitim delovima sveta i maksimalan dozvoljen sadržaj u zemljištima Srbije Element Opseg Uobičajena vrednost Srbija Ag 0,01-8 0,05 25 As 0,1 50 1 20 do 25 Au 0,001 0,002 - - Cd 0,01 2,4 0,2 1 do 3 Co 1 40 10 - Cr 5 1500 70 100 do 100 Cu 2 250 20 30 100 Hg 0,01 0,3 0,03 0,06 2 Mn 20 10000 1000 400 Mo 0,2 5 1 2 - Ni 2 1000 50 - Pb 2 3000 10 30 ruralno područje 100 30 100 urbano područje Sb 0,05 260 2 - Se 0,01 2 0,05 - Sn 1 200 4 - Ti 0,03-10 - - U 0,7 9 < 2 - V 3-500 90 - W 0,5-83 1,5 - Zn 10-300 50 300 Smatra se da pored geohemijskog porekla kadmijuma (Cd se nalazi često u zemljištima bogatim rudom cinka, karbonatima, fosforitima, crnim škriljcima i glinama), visoki sadržaj može biti posledica antropogenog zagađivanja. Relativno visoke koncentracije Cd se nalaze u sirovim fosfatima iz kojih se proizvode fosforna đubriva, pa otuda ova đubriva mogu biti izvor kontaminacije poljoprivrednih zemljišta kadmijumom i drugim teških metala. Dokazano je da se za poslednjih 30 godina blago povećao prosečan sadržaj Cd u zemljištu i to za 0,053 mg/kg. Smatra se da je kadmijum na prvom mesto unešen u zemljište preko fosfornih đubriva (54 58%), zatim putem atmosferskog taloga (39-41%) i preko kanalizacionog mulja (2 5%) [11]. Mineralna đubriva mogu takođe da budu potencijalni kontaminatori zemljišta teškim metalima (Hg, Pb, Ni). Sirovine od kojih se dobijaju đubriva mogu da sadrže teške metale (sirovi fosfat, kalijumove soli, čilska šalitra i dr.). Dejstvo teških metala zavisi od količine đubriva, svojstava zemljišta, naročito vrednosti ph, biljne vrste i dr. [10]. Kao posledica rada termoelektrana na ugalj, neophodno je uzeti u obzir neposredno i posredno štetno delovanje na zemljište: neposredno, ogleda se u trajnom gubljenju kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta usled zauzimanja velikih površina za potrebe deponovanja pepela i rudnika za eksploataciju uglja, dok se 4
posredno ogleda u uticaju letećeg pepela na poljoprivredno zemljište u pravcu prostiranja dimnog gasa, što je i bio predmet ispitivanja u ovome radu. U ovom radu izvršeno je ispitivanje uticaja blizine TE Kostolac na životnu okolinu ispitivanjem kvaliteta zemljišta Braničevskog okruga. Takođe je ispitivan sastav letećeg pepela kao i njegov uticaj na agrohemijska svojstva, hemijski i mehanički sastav zemljišta koja se koriste za poljoprivredne kulture (ruralna oblast). MATERIJAL I METODE 1. Fizička, hemijska, radiološka i mineraloška karakterizacija pepela U okviru ispitivanja tehničkih karakteristika pepela iz TE Kostolac izvršena je njegova fizička, hemijska, radiološka i mineraloška karakterizacija. Određivanje vlage u uzorcima pepela: Za određivanje vlažnosti uzoraka pepela korišćena je BMK (Validna metoda kuće Određivanje vlažnosti uzorka) (E.6.5:2007). Određivanje nasipne mase: Za određivanje nasipne mase pepela korišćena je BMK (Validna metoda kuće Određivanje vlažnosti uzorka) (E.6.11:2007). Određivanje granulometrisjkog sastava pepela: Standardnom metodom prosejavanja, na seriji sita tipa Tyler, prečnika prosevne površine 200 mm, određivanje granulometrijski sastav, mokrim prosejavanjem. 2. Gamaspektrometrijsko merenje Uzorak letećeg pepela osušen je na 105ºC do konstantne težine, zatim usitnjen, homogenizovan i upakovan u cilindričnu posudu, iste geometrije kao i standard za kalibraciju detektora. Gamaspektrometrijsko merenje izvršeno je na čistom germanijumskom detektoru firme EG&G ORTEC. Detektor je povezan sa višekanalnim analizatorom (8192 kanala) istog proizvođača i sa odgovarajućom računarskom opremom. Energetska kalibracija, kao i kalibracija efikasnosti detektora obavljena je pomoću radioaktivnog standarda 931-OL-092-01 Czech Metrological Institute, gustine (1,22±0,01) g/cm 3. Vreme merenja uzorka je 60000 s, a osnovno zračenje je mereno 250000 s. 3. Analiza i metodologija uzorkovanja zemljišta Radi uzimanja svakog pojedinačnog uzorka zemljišta napravljena je rupa veličine 30x40 cm, zatim je ašovom zasecan vertikalno sloj debljine 3-5 cm. Od ovog sloja isečena je vertikalno po sredini prizma širine 3-5 cm, koja predstavlja pojedinačni uzorak. Po završenom uzimanju uzorka zemljišta metodom četvrtanja dobijen je srednji ili prosečan uzorak. Frakcije zemljišta: 1. frakcija krupnog peska (sa česticama Ø > 0,2 mm), 2. frakcija sitnog peska (sa česticama Ø 0,2 0,02 mm), 3. frakcija praha (sa česticama Ø 0,02 0,002 mm) i 4. frakcija gline (sa česticama Ø < 0,002 mm) određivane su 5
tako što je odmereno 10 g zemljišta i preneto u flašicu za mućkanje (zapremine > 330 cm 3 ). Uzorku je dodato 25 cm 3 Na 4 P 2 O 7 10H 2 O koncentracije 0,1 mol/dm 3 nakon čega je uzorak energično promućkan i ostavljen da odstoji, dodato je 225 cm 3 destilovane vode i uzorak mućkan na rotacionoj mućkalici oko 16 sati. Izdvajanje frakcije krupnog peska prosejavanjem: Metalno sito sa otvorima Ø 0,2 mm namesti se iznad staklenog cilindra zapremine 1000 cm 3 na koji je namešten veći levak. Uzorak se prebaci preko metalnog sita u stakleni cilindar, nakon čega se vrši propiranje čestica peska koje su se zadržale na situ destilovanom vodom (iz špric boce). Zatim se sito sa levkom skida sa staklenog cilindra. Čestice krupnog peska, koje su se zadržale na gornjem situ, prebacuju se mlazom destilovane vode iz špric boce u porcelansku šolju za uparavanje, suše se u električnoj sušnici i meri na analitičkoj vagi masa čestica frakcije krupnog peska. 1. pipetiranje - izdvajanje frakcije < 0,02 mm (zbir frakcija praha i gline): Suspenzija uzorka, koja se nalazi u staklenom cilindru, doliva se destilovanom vodom do 1000 cm 3. Istovremeno se zaseban cilindar puni destilovanom vodom u koju se uranja termometar. Cilindar sa suspenzijom zemljišta se zatvara gumenim zatvaračem, mućka rukom u horizontalnom položaju tokom jedne minute, ponovno uspravlja na radni sto, skida se gumeni zatvarač sa cilindra, startuje štoperica, i ostavlja da miruje određeno vreme. Vreme potrebno da frakcija < 0,02 mm pređe put od 10 cm zavisi od temperature vode u kojoj se odvija sedimentacija. 2. pipetiranje - izdvajanje frakcije < 0,002 mm (samo glina): Cilindar se zatvara gumenim zatvaračem, mućka rukom u horizontalnom položaju tokom jedne minute, uspravlja na radni sto, skida se gumeni zatvarač sa cilindra, startuje štoperica, i ostavlja da miruje. Vreme potrebno da čestice gline pređu put od 5 cm očita se na osnovu temperature vode. Po isteku vremena potrebnog da frakcija gline pređe put od 5 cm u suspenziju se uranja trbušasta pipeta na dubinu od 5 cm, ispipetira se 25 cm 3 suspenzije (pipetiranje traje 20 s), kvantitativno prenese u porcelansku šolju, uparava na vodenom kupatilu, suši u električnoj sušnici, hladi u eksikatoru i meri na analitičkoj vagi. Podatak predstavlja masu frakcije gline. Određivanje sadržaja mikroelemenata u zemljištu: Mikroelementi se nalaze u zemljištu u različitim formama, te su u različitom stepenu pristupačni za biljke. Sem toga, na pokretljivost mikroelemenata u zemljištu i njihovu pristupačnost za biljke veliki uticaj ima reakcija zemljišta, sadržaj organskih materija, količina fosfora, nitrata i mehanički sastav zemljišta, oksido-redukcioni uslovi, vlažnost zemljišta. Određivanje pristupačnih oblika mikroelemenata u zemljištu se sastoji u njihovoj ekstrakciji iz zemljišta odgovarajućim ekstrakcionim rastvorom. U dobijenom ekstraktu sadržaj elemenata određuje se metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije. Određivanje sadržaja ukupnog azota u zemljištu: Određivanje sadržaja ukupnog azota vrši se metodom po Kjeldahl-u ili Semimikro-Kjeldahovom metodom-modifikacija po Bremne-ru koja je i korišćena u ovom radu. Azot se u zemljištu nalazi preko 90% u obliku organskog azota, a ispod 10% u obliku neorganskog azota. 6
Metoda se zasniva na razaranju uzorka zemljišta conc. H 2 SO 4 uz dodatak K 2 SO 4 i katalizatorske smeše (CuSO 4 +Se) i zagrevanju do ključanja. Posle određenog vremena digestije sav azot iz uzorka prevede se u amonijačni jon, koji se oslobađa destilacijom u prisustvu viška NaOH. Destilat se hvata u bornoj kiselini, a amonijum-borat koji se dobija ima baznu reakciju, i direktno se titriše sa sumpornom kiselinom poznate koncentracije. Stavi se odmerena masa zemlje, koja sadrži oko 1 mg N (od 0,2-1,0 g) u kolbi zapremine 50 cm 3. Uzorak vazdušno suve zemlje treba da bude fino usitnjen u ahatnom avanu i prosejan kroz sito sa veličinom otvora 0,2 mm, zatim se doda 2 cm 3 vode, promućka da se ovlaži ceo uzorak, i ostavi da stoji 30 minuta. Posle toga doda se 1,1 g smeše K 2 SO 4 sa katalizatorom (CuSO 4 +Se) i 3 cm 3 conc. H 2 SO 4 pa se vrši postepeno zagrevanje na električnom rešou tokom dva sata. Posle završenog razaranja ostavi se kolba da se ohladi, doda oko 20 cm 3 vode i izvrši kvantitativno prenošenje razorenog uzorka u balon za destilaciju. Zapremina celokupnog rastvora u balonu treba da iznosi do 50 cm 3. Na kraju prenošenja, doda se 20 cm 3 NaOH koncentracije 10 mol/dm 3 i balon za destilaciju spoji sa aparaturom. Kraj hladnjaka uroni se u 5 cm 3 rastvora borne kiseline i mešanog indikatora, koji se nalazi u kolbi zapremine 50 cm 3. Zatim se vrši destilacija uvođenjem vodene pare. Na kraju se vrši titracija stvorenog amonijum-borata sa 0,01 mol/dm 3 H 2 SO 4. Promena boje u završnoj tački titracije je iz zelene u ljubičastu. Na isti način kao i uzorak priprema se slepa proba. Procentni sadržaj ukupnog azota u zemljištu se računa po sledećoj formuli: a b 0,14 % N 100 P gde je: a cm 3 0,01 mol/dm 3 H 2 SO 4 utrošeni za titraciju uzorka; b cm 3 0,01 mol/dm 3 H 2 SO 4 utrošeni za titraciju slepe probe; P masa uzorka zemlje u mg; 0,14 1 cm 3 0,01 mol/dm 3 H 2 SO 4 ekvivalentan je sa 0,14 mg NH 4 -N. Određivanje sadržaja humusa (u %) metodom mokrog sagorevanja: Humus predstavlja kompleks organskih jedinjenja koji je obrazovan razaranjem i sintezom organskih sastojaka u zemljištu. Ima veliki uticaj na fizičko-hemijske i fizičke osobine zemljišta, takođe predstavlja izvor hranivih materija za biljke. Princip ove metode je da se oksidacijom ugljenika iz humusa u ugljen-dioksid i prečišćavanjem nađenih količina CO 2 odredi ukupan sadržaj humusa. Na analitičkoj vagi odmeri se 0,1 0,5 g uzorka koji je prethodno pripremljen (samleven, osušen i prosejan na sito prečnika 0,25 cm) i prenese u ernenmajer od 300 cm 3. Zatim se doda 130 cm 3 destilovane vode, 20 cm 3 rastvora H 2 SO 4 i 50 cm 3 rastvora KMnO 4 koncentracije 0,1 mol/dm 3 i sadržaj u erlenmajeru promeša. U grlić erlenmajera se stavlja levak, a potom se stavlja na rešo da se polako zagreje i kuva 15 minuta. Kada je kuvanje završeno, boca se skida sa rešoa i odmah se titriše rastvorom oksalne kiseline kako bi sa crvenkast sadržaj obezbojio. Na ovaj način se vrši neutralizacija KMnO 4. Kako je prelazak iz crvenkaste u bezbojnu postepen pri titrisanju može doći do greške, odnosno da se doda veća količina oksalne kiseline. Višak se utvrđuje retitracijom sa KMnO 4 do ponovnog pojavljivanja crvenkaste boje. 7
Procentualni sadržaj humusa u zemljištu se određuje pomoću formule: ( a 1,0005 b 0,9995) 1,724 0,000514 100 Humus % C gde je: a zapremina utrošenog KMnO 4 u cm 3 za retitraciju + 50 cm 3 KMnO 4 koji je dodat na početku u erlenmajer, b zapremina utrošenog rastvora oksalne kiseline u cm 3, 1,0005 i 0,9995 faktori normaliteta, 1,724 koeficijenat za prevođenje ugljenika u humus, 0,000514 koeficijenat koji označava da svaki cm 3 0,1 mol/dm 3 KMnO 4 oksidiše 0,000514 g ugljenika u CO 2, 100 koeficijent za izračunavanje procenta, C masa uzorka zemljišta. Određivanje ph vrednosti zemljišta: U zavisnosti od toga, u kakvom se stanju nalaze joni vodonika u zemljištu, razlikuju se sledeće forme kiselosti: aktivna (aktuelna) i potencijalna. Aktivnu kiselost čine joni vodonika koji se nalaze u rastvoru zemljišta, a njihova količina zavisi od prisustva mineralnih i organskih kiselina i hidrolitički kiselih soli i stepena njihove disocijacije. Potencijalna kiselost uslovljena je adsorbovanim jonima vodonika i aluminijuma. Pri reakciji adsorptivnog kompleksa zemljišta (AKZ) sa katjonima iz rastvora zemljišta ili sa rastvorima dodatih soli joni vodonika i aluminijuma prelaze u rastvor i na taj način čine potencijalnu kiselost zemljišta, koja se određuje iz sodnog ekstrakta zemljišta. U zavisnosti od toga, kakvom soli se zamenjuju adsorbovani joni, koji određuju keselost, razlikuju se dve njene forme: razmenljiva i hidrolitička. Razmenljiva kiselost određuje se tretiranjem uzorka zemlje rastvorom neutralne soli (najčešće 1 mol/dm 3 rastvorom KCl), dok se Hidrolitička kiselost određuje tretiranjem uzorka zemlje rastvorima jakih baza i slabih kiselina. Izmeri se dva puta po 10 g zemlje i stavi u čaše. U jednu čašu se unese pipetom 25 cm 3 destilovane vode, a u drugu 25 cm 3 rastvora KCl. Zatim se povremeno vrši mešanje staklenim štapićem u toku 30 minuta i nakon toga se vrši očitavanje ph vrednosti pomoću ph-metra. Određivanje ukupnog sadržaja teških metala u zemljištu metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije (AAS) Mnogi mikroelemenati, koji su važni u ishrani biljaka: B, Cu, Co, Fe, Mn, Mo i Zn, a posebno oni koji spadaju u teške metale, Cu, Co, Fe, Mn, Mo, Zn, Cr, F, Ni, Se, Sa i V (tzv. elementi u tragovima (osim Fe), kada se nađu u zemljištu u većim količinama od normalnih, mogu da deluju toksično na biljke i zivotinje koje se hrane biljkama obogaćenim ovim elementima. U tom smislu se teški metali posebno proučavaju da bi se utvrdilo da li je neko zemljište kontaminirano ili ima normalan sadržaj ovih elemenata. Da bi se došlo do tog odgovora potrebno je uraditi i ukupni i pristupačni sadržaj teških metala u zemljištu. Metoda se zasniva na digestiji uzoraka zemljišta raznim smešama kiselina: HNO 3 -HClO 4 -HF (u Pt ili teflonskim teglicama), conc. HNO 3 (uz dodatak H 2 O 2 ) i carske vode (HCl+HNO 3 ). Pri tome se prisutni makro- i mikroelementi u zemljištu prevode u rastvorljiva jedinjenja. U dobijenim rastvorima se metodom atomske 8
apsorpcione spektrofotometrije određuje ukupni sadržaj raznih teških metala: Mn, Cu, Zn, Co, Cr, Pb, Ni, Cd, As, Hg, Se i drugih. Pored toga, iz istih rastvora i istom metodom mogu da se odrede ukupni sadržaji makroelemenata: Al, Fe, Ca, Mg, K i Na. Odmeri se 2,00 g fino sprašene (< 100 mesh-a), suve zemlje, prenese u erlenmajer zapremine 150 cm 3, doda 20 cm 3 conc. HNO 3 i na vrh stavi mali stakleni levak. Onda se erlenmajeri stave na električnu ploču zagrejanu na 150 C i ostave da smeša u njima blago ključa za vreme od 2 sata. Zatim se hlade 5 minuta, pa se doda 3,00 cm 3 30% H 2 O 2 i vrši blago zagrevanje da dođe do reakcije sa peroksidom, a onda se pusti da smeša blago ključa 15 minuta. Na kraju se smeša u erlenmajeru ohladi i prenese kvantitativno u normalni sud od 100 cm 3 ispiranjem sa dejonizovanom vodom. Zatim se vrši filtriranje kroz papir Whatman No. 41, a rastvor se čuva u reagens bocama (plastične ili staklene) do analize na atomskom apsorpcionom apsorberu. Dobijene vrednosti se u literaturi navode u prirodnim (normalnim) sadržajima u raznim zemljištima, kao i o povišenim (toksičnim), koji označavaju da je neko zemljište zagađeno teškim metalima. Određivanje sadržaja pristupačnih teških metala u zemljištu metodom atomske apsorpcije Odmeri se 15,00 g zemlje, suve i usitnjene, pa se doda 30 cm 3 rastvora DTPA (diethylene-triamine-pentaacetic acid). Zatim se u plastičnim bocama vrši mućkanje u trajanju od 2 sata. Posle toga se vrši filtriranje kroz papir Whatman No 42 (ili sličan njemu). Rastvori se čuvaju u pogodnim plastičnim ili staklenim sudovima (reagens boce, epruvete) i u njima se metodom atomske apsorpcije određuje sadržaj raznih mikroelemenata. Priprema DTPA rastvora: Izmeri se 14,9 g TEA (trietanolamin, p.a.), 1,97 g DTPA i 1,47 g CaCl 2 2H 2 O, pa se to pomeša i rastvori u oko 200 cm 3 dejonizovane vode. Posle rastvaranja razblaži se dejonizovanom vodom do oko 900 cm 3 i podesi se ph vrednost na 7,30 pomoću 1 mol/dm 3 HCl, pa se na kraju dopuni vodom do 1 dm 3. Dobijeni rastvor je: 0,05 mol/dm 3 DTPA, 0,01 mol/dm 3 CaCl 2 i 0,1 mol/dm 3 TEA. Sva merenja sadržaja teških metala u zemljištu izvršena su na atomskom apsorpcionom spektrofotometru plamenom, SpectrAA 220FS, Sample preparation Sistem SPS 5, PC AT 486 Varian, Australija, a rezultati su iskazani u ppm (μg/g ili mg/kg), prema standardu SRPS B.B8.070 (putem dokumentovanih metoda akreditovane laboratorije Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, ITNMS: DM 10 0/4, 0/6, 0/7, 0/8, 0/9, 0/10, 0/11, 0/12, 0/13 i 0/17). Zemljište koje je ispitivano u radu uzorkovano je sa sledećih lokacija u neposrednoj blizini TE Kostolac, kao i na različitim udaljenostima od nje: uzorak 1: Požarevac (> 10 km), uzorak 2: Dubravica 12 15 km), uzorak 3: Žagubica (> 20 km), uzorak 4: Vukovac (> 20 km), uzorak 5: Drmno (u sklopu termoelektrane), uzorak 6: Kličevac (10 km), uzorak 7: Ćirikovac (10 km), uzorak 8: Bradarac (ca. 10 km), uzorak 9: Stari Kostolac (u sklopu termoelektrane), 9
uzorak 10: Klenovnik (u sklopu termoelektrane), uzorak 11: Petka (5 10 km), uzorak 12: Ostrvo (ca. 10 km). REZULTATI I DISKUSIJA 1. Pristup modelovanju kvaliteta vazduha Ocena uticaja emisije štetnih materija iz dimnih gasova emitovanih iz blokova B1 i B2 TE Kostolac na kvalitet vazduha u pojasu 50 i 100 km od Kostolačkih elektrana upotrebljen je atmosferski disperzioni model sistem (DISPER 4.0) [22]. U analizi je korišćen opšte poznati Gaussin-ov model disperzije sa Brigsovim modelom dimnog gasa (jednačina 1), koji je shematski prikazan na slici 2. i baziran na emisiji SO x, NO x i praškastih materija (PM) u TE Kostolac. Slika 2. Shematski prikaz Gaussin-ovog modela disperzije oblaka dimnog gasa gde su: Q emisija zagađujuće materije iz izvora (gs 1 ), w brzina vetra na visini emisije (ms 1 ), H e efektivna visina dimnjaka (m), σ y koeficijenti bočne disperzije (m), i σ z koeficijenti vertikalne disperzije (m). Meteorološki podaci Klimatske karakteristike razmatranog područja imaju odlike umereno kontinentalne klime, uz izražen uticaj stepsko-kontinentalne klime susednog Banata. Relativna blizina Đerdapske klisure utiče na pojačano duvanje jugoistočnog vetra košave. Podaci o klimatskim uslovima prikazani su na slikama 3. i 4, zasnovane na višegodišnjim merenjima sprovedenim od strane RHMZ Srbije na meteorološkim stanicama Veliko Gradište (25 km istočno od termoelektrane), Kostolac (2 km jugozapadno od termoelektrane) i Ram (13 km severoistočno od termoelektrane) [18, 19]. 10
Slika 3. Brzine i pravci duvanja vetra u regionu TE Kostolac Slika 4. Prosečne godišnje temperature u Kostolačkom regionu Morfologija letećeg pepela snimljena upotrebom skenirajuće elektronske mikroskopije (SEM) prikazana je na slici 5. [1]. Slika 5. Morfologija letećeg pepela snimljena upotrebom skenirajuće elektronske mikroskopije 11
2. Fizička, hemijska, radiološka i mineraloška karakterizacija pepela Rezultati ispitivanja fizičkih svojstava pepela: specifična gustina, zapreminske mase i hidraulične zbijenosti prikazani su u tabeli 2. [12]. Tabela 2. Fizičke karakteristike pepela Fizičko svojstvo Vrednost (u kg/m 3 ) Nasipna masa 2200 Zapreminska masa 648 Hidraulična zbijenost (50% č.m.) 667 Određivanje granulometrijskog sastava pepela Standardnom metodom prosejavanja, na seriji sita tipa Tyler, prečnika prosevne površine 200 mm, određivan je granulometrijski sastav pepela a rezultati su prikazani u tabeli 3 i na slici 6. Tabela 3. Srednji granulometrijski sastav uzoraka pepela Klasa krupnoće (μm) Maseno učešće m (%) Kumulativno učešće po plusu R (%) Kumulativno učešće po minusu D (%) -1000 + 425 1,74 1,74 100,00-425 + 300 3,61 5,35 98,26-300 + 212 8,24 13,59 94,65-212 + 150 15,30 28,89 86,41-150 + 106 25,42 54,32 71,11-106 + 75 14,09 68,41 45,68-75 + 45 23,71 92,12 31,59-45 + 0 7,88 100,00 7,88 Ukupno 100,00 Srednji prečnik zrna: 110 μm, opseg 80-120 μm 12 10 8 86,41 94,65 98,26 10 D (%) 71,11 6 4 2 31,59 45,68 0 0 0 7,8 4 7 10 15 21 30 42 100 d (mm) Slika 6. Srednji granulometrijski sastav uzoraka pepela 12
Hemijski sastav letećeg pepela (izražen preko oksida odgovarajućih metala) iz TE Kostolac prikazan je u tabeli 4, iz koje se vidi da sadrži 83,63 mas.% (SiO 2 + Al 2 O 3 + Fe 2 O 3 ) i 6,66 mas.% CaO, te se prema američkoj normnoj specifikaciji ASTM C618 može okarakterisati kao pepeo klase F (niski sadržaj CaO). Tabela 4. Srednji hemijski sastav elektrofilterskog pepela Elemenat (u obliku oksida) mas. % ASTM C618 SiO 2 56,79 (SiO 2 + Al 2 O 3 + Fe 2 O 3 ) min. 70% Al 2 O 3 19,10 Fe 2 O 3 7,74 CaO 6,66 MgO 1,28 5,0 max. TiO 2 1,01 SO 3 3,89 5,0 max. P 2 O 5 0,15 Na 2 O 0,62 K 2 O 0,87 NiO 0,034 PbO 2 0,011 Cr 2 O 3 0,024 CuO 0,059 CoO 0,023 MnO 0,13 V 2 O 5 0,040 SrO 0,157 BaO 1,330 ZnO 0,041 As 2 O 3 0,012 SiO 2 / Al 2 O 3 2,97 vlaga 105ºC 0,09 Gubitak žarenjem 900ºC 4,05 Mineralni sastav letećeg pepela prikazan je u tabeli 5. Tabela 5. Kvantitativni mineralni sastav pepela [22] Mineralni sastav udeo, u % Zrna termički izmenjenih minerala glina 53,0 55,1 Staklasta faza 24,5 28,2 Kristobalit 2,1 2,4 Minerali Fe 2,7 5,1 Degradirani feldspati 1,9 2,7 Degradirani karbonati 0,8 0,9 Anhidrit 6,0 7,5 Ugalj 2,5 3,7 Ostalo 0,5 13
Agrohemijska svojstva pepela prikazana su u tabeli 6. Tabela 6. Agrohemijska svojstva pepela Svojstvo ph ph Higroskopna Humus CaCO 3 N P 2 O 5 K 2 O (H 2 O) (KCl) vlaga (%) (%) (%) (%) (mg/100 g) (mg/100 g) Vrednost 8,22 7,97 25,9 3,49 12,55 0,045 17,45 46 Pepeo se odlikuje baznim karakterom, ima izvestan sadržaj humusa nastao iz nesagorelog uglja, siromašan je azotom, srednje obezbeđen fosfatom i dobro obezbeđen kalijumom [22]. 3. Gamaspektrometrijsko merenje Radioaktivne materije nastaju i u termoelektranama. One uz gasove CO 2, NO 2, čađ, emituju i kancerogene organske čestice (uključujući policiklične ugljovodonike), čestice teških metala (Pb, Hg, As), ali i prirodne radioaktivne elemente iz Radioaktivnog niza Urana (U-238) (Ra-226, Rn-222, Pb-210, Po-210), Radioaktivnog niza Torijuma (Th-232, Th-228) i Radioaktivnog niza Kalijuma (izotop K-40). Sagorevanjem uglja u termoelektranama, ovi radioaktivni elementi se prenose iz uglja u biosferu, odakle se prenose i talože u zemljištu na različititoj udaljenosti od mesta emisije. Dok u uglju postoji radioaktivna ravnoteža niza (svi članovi radioaktivnog niza imaju istu aktivnost), ona se njenim sagorevanjem narušava, zbog čega u pepelu dolazi do višestrukog povećanja sadržaja radioaktivnih elemenata, koje zavisi od vrste, sastava i kvaliteta uglja i načina loženja, pa može iznositi i do nekoliko stotina puta više od prirodnog zračenja. Izmereni sadržaj prirodnih radionuklida u uzorcima letećeg pepela prikazan je u tabeli 7. Tabela 7. Sadržaj prirodnih radionuklida u uzorcima letećeg pepela TE Kostolac Radioaktivni niz Radionuklid Aktivnost (Bq/kg) Niz U-223 Ra-226 7,8±1,2 Niz Th-232 Th-232 17,3±1,7 Prirodni kalijum K-40 130,6±5,7 Cezijum-137 Cs-137 < 0,6 Na osnovu simulacija disperzije imisija dima i pepela iz TE Kostolac (slika 3) pošlo se od pretpostavke da se veći deo razmatrane oblasti odlikuje ravnim terenom. Na udaljenosti od 15 km od izvora emisije ne postoji značajno uzvišenje iznad nivoa zemlje, dok se nakon 20-og kilometra u istočnom pravcu nalaze brdoviti predeli, ali bez visokih vrhova [13]. Potrebno je naglasiti da uzvišenje terena može da dovede do povišenih koncentracija štetnih materija, naročito u uslovima stabilne atmosfere (klase stabilnosti D, E i F ). Maksimalne vrednosti koncentracije za tačke koje su 200-400 m iznad nivoa na kom se nalaze lokacije TE Kostolac (za navedene klase stabilnosti atmosfere). 14
prosečan sadržaj 132,2 kg/kg prosečan sadržaj 54,24 mg/kg prosečan sadržaj < 0,01 mg/kg prosečan saržaj 4,9 mg/kg Humus (%) Ugljenik (%) ph u H 2 O ph u 1 M KCl Hidrolitička kiselost Suma baza mg K 2 O/ 100g zemlje mg P 2 O 5 / 100g zemlje 4. Rezultati ispitivanja zemljišta po mehaničkom sastavu i hemijskim karakteristikama Rezultati ispitivanja zemljišta po mehaničkom sastavu sa koga su uzimani uzorci prikazani su u Tabeli 8. Ispitivana zemljišta po mehaničkom sastavu pripadaju teksturnim klasama glinuše i ilovače. Po hemijskim karakteristikama ispitivana zemljišta se, takođe, značajno razlikuju, što je prikazano u tabeli 9. Uzorak Higroskopska vlaga (u %) Tabela 8. Rezultati ispitivanja mehaničkog sastava zemljišta Pesak (2-0,05) Pesak Krupni pesak (2-0,2) Sitan pesak (0,2-0,05) Prah Fizička Glina glina <0,002 mm 0,05-0,01 0,01-0,002 <0,01 mm Teksturna klasa uzorak 1 2,85 9,43 2,66 6,76 22,09 34,80 33,68 68,48 L.6 uzorak 2 1,22 3,20 1,24 1,96 21,44 35,44 39,92 75,36 T.6 uzorak 3 1,15 24,03 12,62 11,41 10,85 38,16 26,96 65,11 l.6 uzorak 4 1,05 37,60 9,78 27,82 17,00 23,00 22,40 45,40 T.i. uzorak 5 2,22 16,40 4,50 11,89 18,89 26,44 38,28 64,72 L.6 uzorak 6 1,27 23,00 1,88 21,1 35,71 21,96 19,32 41,28 s.i. uzorak 7 1,77 11,36 0,99 10,37 28,71 26,88 33,04 59,93 T.i. uzorak 8 1,73 12,44 0,58 11,85 30,13 28,28 29,16 57,44 T.i. uzorak 9 2,27 17,86 0,58 14,28 26,14 29,84 26,16 56,00 T.i. uzorak 10 1,57 23,12 8,94 14,18 25,37 26,72 24,80 51,51 T.i. uzorak 11 2 8,43 0, 85 7, 58 24,57 32,84 34,16 67,0 l.6 uzorak 12 1,48 15,91 2,83 13,08 21,78 33,08 29,24 62,32 l.6 Oznake u tabeli predstavljaju: T.6. teška glinuša; l.6. laka ilovača; T.i. teška ilovača; s.i. srednja ilovača; l.g. laka glinuša. Tabela 9. Rezultati ispitivanja hemijskih karakteristika zemljišta Uzorak V (%) H (%) CaCO 3 (%) Teški metali (u mg/kg) Ni Cr Cd Pb uzorak 1 - - 6,65 7,60 - - - - 1,13 >100 31,0 uzorak 2 2,62 1,52 6,98 6,62 - - - - 1,70 26,1 12,7 uzorak 3 3,22 1,87 5,27 4,52 12,30 6,20 33 67-40,6 9,7 uzorak 4 1,64 0,95 6,61 5,43 2,26 18,90 89 11-24,6 15,6 uzorak 5 2,52 1,46 6,24 5,38 4,85 26,12 84 16-22,0 5,5 uzorak 6 2,08 1,21 7,59 7,07 - - - - 10 50,0 42,3 uzorak 7 2,94 1,70 6,37 6,10 4,85 24,72 83 17-57,8 15,4 uzorak 8 2,31 1,34 6,50 6,30 1,29 25,12 95 5-39,8 13,2 uzorak 9 2,14 1,24 7,03 7,00 - - - - 5,74 >100 46,8 uzorak 10 2,69 1,56 7,07 7,02 - - - - 6,81 >100 47,1 uzorak 11 2,83 1,64 6,85 6,82 - - - - 0,56 >100 24,8 uzorak 12 3,14 1,82 6,96 6,91 - - - - 7,023 >100 46,4 15
Mogu se izdvojiti dve grupe zemljišta po sadržaju karbonata (CaCO 3 ) u zemljištu karbonatna i beskarbonatna. U karbonatnim uzorcima sadržaj CaCO 3 varira od 0,56 10%, što je u korelaciji sa aktivnom kiselošću zemljišta (ph u H 2 O). Aktivna kiselost beskarbonatnih uzoraka varira u intervalu 5,17 6,61 (ph u H 2 O) što ukazuje na različite pedogenetske procese koji su prisutni u ispitivanim zemljištima, kao i njihova pripadnost određenim sistematskim kategorijama zemljišta. Prema sadržaju humusa zemljišta se bitno razlikuju i sadržaj humusa varira od od 1,64 3,22%, odnosno od slabo humusnih zemljišta do umereno humusnih. Na osnovu ispitivanja sadržaja pristupačnog kalijuma (kao K 2 O), može se uočiti da se u sklopu termoelektrane nalaze zemljišta čiji je sadržaj pristupačnog kalijuma preko 100 mg/100 g zemljišta, što mogu da budu toksične koncentracije. Takođe, ostale oblasti kontaminirane kalijumom ili se nalaze u samom krugu termoelektrane ili se nalaze na liniji oblaka koji se izbacuje iz dima termoelektrane. Sadržaj nikla u zemljištu takođe ukazuje na kontaminaciju zemljišta usled prisustva termoelektrane, dok je sadržaj olova u zemljištu (iako se nalazi u ruralnom području pokazuje rezultat urbanog područja) (tabela 1) rezultat intenzivnog saobraćaja u ispitivanoj oblasti. Trogodišnjim istraživanjem zagađenosti zemljišta u kostolačkom basenu, utvrđeno je da nivo olova i kadmijuma još uvek leži u granicama prosečnog, prirodnog sadržaja koji se kreće 10-15 mg Pb/kg, odnosno oko 0,5 mg Cd/kg zemlje. Interesantno je napomenuti da je nivo arsena i žive u zemljištu iz okoline površinskih kopova Ćirikovac i Klenovnik nešto veći od nivoa ovih elemenata u okolini površinskog kopa Drmno, što se objašnjava dužim periodom rada stare kostolačke termoelektrane u odnosu na noviju termoelektranu Drmno. Radi ispitivanja uticaja zemljišta na poljoprivrednu kulturu, u našim prethodnim radovima izvršeno je ispitivanje sadržaja teških metala, koji nisu neophodni za normalne biološke procese (nisu biogeni elementi) od kojih su najistaknutiji: Pb, Ni, Cd i Cr, u krompiru sorte Desiree koji je uzgajan na ispitivanim zemljištima [15,16]. Na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja zaključeno je da svi uzorci krompira sadrže više od 1 ppm Pb, a da najviše Pb u uzorcima krompira ima 3,13 ppm (što je čak 3 puta više od dozvoljenih vrednosti) a koji je uzgajan na velikoj udaljenosti od termoelektrane (> 20 km). Što se tiče Cd, svi uzorci uveliko premašuju dozvoljenu vrednost od 2 do čak 5 puta. Cr i Ni nisu predviđeni Zakonom da se nalaze u uzorcima, a primećeno je da Cr i Ni se nalaze u istom uzorku (uzorak 3), što ukazuje na lokalnu kontaminaciju zemljišta, što nema veze sa prisustvom termoelektrane niti sa udaljenošću od nje. Na osnovu rezultata ispitivanja pokazano je da je prosečno 1,88% Ni, 4,34% Cr, 16,92% Cd i 4,99% Pb prisutnog u ispitivanim zemljištima i prešlo u krompir. Dobijeni rezultati analize nedvosmisleno ukazuju da je na ovim zemljištima korišćena velika količina fosfatnih đubriva [15,16]. Interesantna je i korelacija Cd sa Ni u uzorcima krompira, jer je u svim uzorcima u kojima se nalazi najviše Cd zabeležena i najviša koncentracija Ni. Literaturno je utvrđeno da 30-60% Cd, sadržanog u biljkama, dolazi direktno iz atmosfere, a 40-70% iz zemljišta [17], dok je našim ispitivanjem pokazano da je, u slučaju uzorka koji je najviše kontaminiran Cd (uzorak 3), to i dokazano (sadržaj Cd iznosi 28,6%). 16
Prema rezultatima sadržaja pristupačnih oblika kalijuma i fosfora, može se uočiti da način ni đubrenje nije bilo kontrolisano, ali da je nedvosmislen uticaj termoelektrane koja emituje dimni gas sa letećim pepelom koji sadrži kalijum (izotop K-40) [12]. Zaključak Zemljišta na različitim lokalitetima Braničevskog okruga, koja se nalaze u okolini TE Kostolac, po mehaničkom sastavu pripadaju teksturnim klasama glinuše i ilovače, dok se po hemijskim karakteristikama značajno razlikuju: u karbonatnim uzorcima sadržaj CaCO 3 varira u granicama 0,56-10%, što je u korelaciji sa aktivnom kiselošću zemljišta (ph u H 2 O). Aktivna kiselost beskarbonatnih uzoraka varira u intervalu 5,17-6,61 (ph u H 2 O) što ukazuje na različite pedogenetske procese koji su prisutni u ispitivanim zemljištima, kao i njihova pripadnost određenim sistematskim kategorijama zemljišta. Prema sadržaju humusa ispitana zemljišta se bitno razlikuju jer sadržaj humusa varira od 1,64 3,22%. tj. od slabo humusnih zemljišta do umereno humusnih. Prema rezultatima sadržaja pristupačnih oblika kalijuma i fosfora, može se zaključiti da način đubrenja nije bio kontrolisan, ali da je nedvosmislen uticaj dimnih gasova iz termoelektrane koji sadrži kalijum (izotop K-40). U uzorcima zemljišta 1 i 9 12 sadržaj kalijuma je preko 100 mg/100 g što su ekstremno visoke koncentracije. Sadržaj fosfora u zemljištima je takođe dosta visok što ukazuje na prekomerno unošenje fosfatnog đubriva. Na osnovu rezultata ispitivanja sadržaja teških metala u biljnoj kulturi krompiru može se zaključiti da je prosečno 1,88% Ni, 4,34% Cr, 16,92% Cd i 4,99% Pb prisutnog u ispitivanim zemljištima i prešlo u krompir. Na osnovu dobijenih rezultata zaključuje se da blizina termoelektrane utiče na povećani sadržaj teških metala u zemljištu, kako u urbanoj, tako i u ruralnoj sredini, a naročito je taj uticaj izražen na povećan sadržaj kalijuma u zemljištu čak i toksičnih doza. Velika udaljenost od termoelektrane doprinosi smanjenju sadržaja teških metala u zemljištu, pod uslovom da se zemljište ne nalazi na pravcu prostiranja dimnih gasova iz termoelektrane. Literatura [1] D. Jozić, Studija utjecaja letećeg pepela iz termoelektrane na fizikalno-kemijska svojstva i ponašanje cementnog kompozita, doktorska disertacija, Sveučiliste u Splitu, Kemijsko-tehnološki fakultet, Split, 2007. [2] V. Vidojković, N. Đorđević, T. Boljanac, M. Vlahović, S. Martinović, Ispitivanje mogućnosti vezivanja čestica letećeg pepela iz termoelektrana elementarnim sumporom, Hemijska industrija, 60(5-6) (2006) s. 144-147. [3] B. Perković, A. Mazurkijevič, V. Tarasek, Lj. Stević, Rekonstrukcije, modernizacije i ostvarivanje projektovane snage bloka B2 u TE Kostolac, Termotehnika, 30(1-4) (2004) s. 57-81. 17
[4] F.Di Giacomo, A. Del Signore, M. Giaccio, Determining the Geographic Origin of Potatoes Using Mineral and Trace Element Content, Journal of Agricultural and Food Chemistry, 55 (2007) pp. 860-866. [5] Službeni glasnik Republike Srbije (1994): Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje, br. 23/94, Beograd. [6] M.B. Webber, A. Kloke and J.Chr. Tjell, (1984): In: Processing and Use of Sewage Sludge, P.L'Hermite and H. Ott (Eds.), Reidel, Dordrecht. [7] R. Kastori (Ed.), Teški metali u životnoj sredini, Chapter: D. Bogdanović, M. Ubavić i V. Hadžić, Teški metali u zemljištu, Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 1997, s. 95-152. [8] J.H. Williams, Commisission of the European Communites, SL./124/ 88, Brussels, 1988. [9] V.Ličina, S.Antić-Mladenović, Fitostabilizacija teških metala na deposolima gajenjem poljoprivrednih kultura (kukuruz) uz primenu novih tehnoloških postupaka rekultavicaije, Savetovanje Održivi razvoj grada Požarevca i energetskog kompleksa Kostolac, Kostolac, 25. april 2012. god., Zbornik radova, s. 132-141. [10] B. Gajić, N. Đurović, Mogući zagađivači poljoprivrednog zemljišta, Ecologica, 21(1) (1991) s. 29-34. [11] Phosphorus & Pottassium, Cadmium Imputs to the Soil from Fertlizers, 120 (1982). [12] M. Crnčević, J. Dobrosavljević, V. Jančić, Z. Stojanović, Z. Đokić, Prikaz projektnog rešenja za izgradnju fabrike za proizvodnju i pakovanje suvih veziva i maltera, Savetovanje Održivi razvoj grada Požarevca i energetskog kompleksa Kostolac, Kostolac, 25. april 2012. god., Zbornik radova, s. 57-66. [13] A. Jovović, M. Stanojević, D. Radić, M. Obradović, D. Todorović, G. Jankes, D. Stoiljković, V. Jovanović, N. Manić, L. Rubov, K. Džekson, G. Ignjatov, Đ. Milovanović, S. Petrović, P. Pašajlić, Analiza raspodele emisije zagađujućih komponenata iz novog vlažnog dimnjaka TE Kostolac B, Termotehnika, 35(2) (2009) s. 177-192 [14] Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, Izveštaj o stanju zemljišta u Republici Srbiji, Beograd. 2009. [15] M.B. Rajković, I. Sredović, B. Žarković, S. Milojković, A. Đorđević, V. Radovanović, Neki pokazatelji kvaliteta krompira gajenog na različitim lokalitetima Braničevskog okruga, Savetovanje Održivi razvoj grada Požarevca i energetskog kompleksa Kostolac, Kostolac, 25. april 2012. god., Zbornik radova, s. 93-110. [16] M.B. Rajković, I.D. Sredović, S.R. Milojković, D.V. Tošković, D.D. Stanojević, Primena mikrotalasne tehnike za razaranje uzoraka krompira u cilju određivanja teških metala atomskom apsorpcionom spektrofotometrijom, Journal of Engineering&Processing Management, An International Journal, 3(1) (2011) s. 43-58. [17] S. Grujić, Kontaminacija životne sredine kadmijumom upotrebom fosfatnih đubriva, Opasan otpad i životna sredina, Vrnjačka Banja, 13.-15. maj 1996, Zbornik radova, s. 353-359. [18] Studija o proceni uticaja na životnu sredinu uvođenja postrojenja za odsumoravanje dimnih gasova TE Kostolac B, Univerzitet u Beogradu, Mašinski 18
fakultet, Beograd, WorleyParsons, Resources and Enerfy, USA, Energoprojekt- Entel, Beograd, 2008. [19] M.R. Beychok,, Fundamentals of Stack Gas Dispersion, 1984. [20] http://kgh.kvartetv.com/fajlovi/37.%20kongres/37-38.pdf [21] Službeni glasnik Republike Srbije (2005): Kategorizacija mulja Određivanje ph-vrednosti, br. 2/06 od 28.12.2005., Beograd. [22] J.Đorđević-Miloradović, N.Miloradović, N.Savić, Rekultivacija i ozelenjavanje deponije jalovišta i pepelišta u Kostolcu, RD Rekultivacija i ozelenjavanje Kostolac, 2012. Acknowledgements. Ovaj rad je rađen u okviru projekta osnovnih istraživanja broj III 43009. Autori se zahvaljuju Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije za učešće u finansiranju ovoga rada. 19