KONTROLA KVALITETA VODE ZA PIĆE U SELU DUBRAVICA U BRANIČEVSKOM OKRUGU U PERIODU 13-15. GODINE Slađana Milojković 1, Miloš B. Rajković, Teodora Marjanović 3 1 Poljoprivredna škola sa domom učenika Sonja Marinković, Ilije Birčanina 7, Požarevac, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, Beograd-Zemun, 3 Zavod za javno zdravlje Požarevac, Jovana Šerbanovića 14, Požarevac, Izvod U okviru rada izvršeno je ispitivanje kvaliteta vode za piće u seoskom naselju Dubravica koje nema centralno vodosnabdevanje u periodu 13-15. godine. Ispitivanja su pokazala da se % mikrobiološke ispravnosti u ispitivanim uzorcima vode 13. godine kretala do 85%, dok se fizičko-hemijska ispravnost vode za piće kretala do 95%. Obilne padavine koje su se dogodile 14.godine ostavile su posledice na kvalitet vode za piće. Ispitivanjem fizičko-hemijske ispravnosti vode za piće iz individualnih bunara došlo se do zaključka da je kvalitet vode dosta opao i iznosi 5% ispravnosti od ispitivanih uzoraka. Što se tiče mikrobiološke ispravnosti vode za piće ona je iznosila 6% ispravnosti od ispitivanih uzoraka. U 15. godini ispitivanja su pokazala da se % mikrobiološke ispravnosti u ispitivanim uzorcima vode kreće do 55%, a fizičko-hemijska ispravnost vode za piće kretala se do 6%, što je za oko 3% manje u odnosu na ispitivanja iz 13. godine. Ispitivanjem fizičko-hemijske ispravnosti vode za piće iz individualnih bunara zapažen je povećan sadržaj nitrata u čak pet ispitivanih uzoraka, a u dva uzorka bio je povećan sadržaj nitrita, takođe je došlo i do povećanja elektroprovodljivosti i mutnoće u jednom uzorku. Što se tiče mikrobiološke ispravnosti vode za piće sadržaj ukupnih kolifornih bakterija i kolifornih bakterija fekalnog porekla povećan u osam uzoraka, što znači da i dalje septičke jame nisu dovoljno izolovane od bunara. Kako je ljudski faktor i dalje presudan prilikom upotrebe vode za piće i svakodnevnu upotrebu, neophodno je vršiti permanentnu edukaciju stanovništva o značaju zdravstveno bezbedne vode za piće i kontinuirano vršiti monitoring svih izvorišta vode koji ne pripadaju centralnom vododnabdevanju. Ključne reči: voda za piće, fizičko-hemijska ispravnost vode za piće, mikrobiološka ispravnost vode za piće. UVOD Zdravstveno bezbedna voda za piće predstavlja osnovu zdravog življenja i jedan je od prioriteta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Bezbednost podrazumeva mikrobiološki, fizičko-hemijski i radiološki ispravnu vodu, dovoljne količine vode i njenu kontinuiranu isporuku. Kvalitet prirodnih voda, koje nalaze raznovrsnu namenu za održavanje života ljudi, rezultat su prirodnih procesa koji se odigravaju u sistemu voda-zemlja-vazduh u dužem vremenskom periodu. Ukoliko ne postoji snažnije prirodno dejstvo (prirodne katastrofe: uragani, poplave, zemljotresi i sl.) ili antropogeno dejstvo na prirodni sistem, priroda uspostavlja prirodni fon u nekom eko sistemu. Najčešći uticaj na prirodni fon u nekom ekosistemu su hemijska zagađenja [koja prouzrokuju povećano (alarmantno)] prisustvo: pesticida, organskih heterocikličnih jedinjenja, fenola i teških metala (olovo, bakar, hrom, kadmijum, živa, cink i dr.). Hemijske materije mogu biti mineralnog porekla (iz zemljišta), ili mineralna đubriva, pesticidi, industrijski otpad koji mogu dovesti do akutnog, ili hroničnog trovanja i malignih oboljenja. Od termičkih zagađenja prisutne su kisele kiše, izduvni gasovi automobila, koja prouzrokuju smog, zbog povećanog prisustva gasova SO, O 3, NO x i dr. Posebno su opasna radioaktivna zagađenja u kojima je detektovano prisustvo radioaktivnih izotopa stroncijuma, radijuma, olova i sl. Površinske vode (reke, jezera) primaju veliku količinu otpadnih voda koje sadrže biološke i hemijski organske i neorganske kontaminatore. Na taj način se kontaminira zemljište u okolini reka i jezera, što ima posledice po životnu sredinu (okolinu). Podzemne vode prolazeći kroz zemlju se prirodno prečišćavaju, ali deo kontaminatora ostaje. Industrijska filtracija vode samo delimično zadržava elemente štetne po živi svet. Kuvanjem u vodi uništava se veća količina bakterija, a ostaju virusi, hemijska zagađenja i teški metali. Hlorisanje vode je zapravo dezinfekciju vode, ali hlor je štetan po zdravlje, a posebno kod dece u razvoju. Na kvalitet vode utiču sezonske geološke promene, padavine, izvori korišćenja i stanje vodovodnih cevi. Olovo, vinil-hlorid i mnoge druge kancerogene materije koje se nalaze u vodovodnim cevima prodiru u vodu za piće. Voda je osnov za sve hemijske, biološke i mehaničke funkcije u organizmu. Radi provere prirodnog fona - zdravstvene ispravnosti vode za piće u Braničevskom okrugu vrši se permanentno kontrolisanje vode za piće [1-4], budući da postoje različiti načini vodosnabdevanja stanovništva: centralno, snabdevanje iz lokalnih vodnih objekata ili individualno, iz sopstvenih bunara. Jedno od sela u kojima se permanentno kontroliše voda za piće je i selo Dubravica koje se nalazi na 75 m nadmorske visine i na oko 1 km udaljenosti od Požarevca. Dosadašnja ispitivanja pokazala su da se fizičko-hemijska ispravnost vode za piće u ovom selu kretala oko 95% [5]. 1
Zbog toga je cilj ovoga rada bio da se ispita kvalitet vode za piće u selu Dubravica u periodu 13-15. godine pre, odmah nakon i posle obimnih padavina koje su zadesile Srbiju 14. godine i da se utvrdi da li došlo do promene u zdravstvenoj ispravnosti vode za piće u selu Dubravica. Kao prihvaćena referentna vrednost poslužili su rezultati koji su dobijeni ispitivanjem vode za piće pre obilnih padavina tokom 13. godine [5]. MATERIJAL I METODE RADA Dubravica je naselje u Srbiji u opštini Požarevac u Braničevskom okrugu. Naselje se nalazi pri ušću Velike Morave u Dunav oko 1 km severozapadno od Požarevca. Leži na niskoj i aluvijalnoj terasi, između ušća Velike Morave u Dunav i njegovog desnog rukavca Malog Dunava. Poznato je po bagerisanju ušća Velike Morave i utovaru velikih količina šljunka u šlepove. Uzorkovanje, metode ispitivanja i tumačenje rezultata urađeni su u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće [6,7]. Radila se osnovna analiza vode koja obuhvata sledeće parametre: miris, boju, ph vrednost, utrošak KMnO 4, mutnoću, nitrite, nitrate, amonijak, hloride, elektroprovodljivost i mikrobiološku ispravnost. Ukupno je uzorkovano i ispitano uzoraka vode za piće iz domaćinstava sela Dubravica. Fizičko hemijska ispravnost vode za piće u selu Dubravica Mikrobiološko ispitivanje vode za piće u selu Dubravica Mikrobiološko ispitivanje vode predstavlja ukupan broj (aerobnih mezofilnih) bakterija u 1 cm 3 vode. Određuje se tako što se u Petri šolju otpipetira 1 cm 3 ispitivanog uzorka vode, a zatim duboki hranljivi agar (P1), otopljen i ohlađen do približno 5 C. Laganim okretanjem Petri šolje po ravnoj podlozi suspendovati mikroorganizme u podlozi. Inkubirati zasejanu podlogu 4 časa na 37 C, a zatim brojati kolonije. Rezultat se izražava kao cfu/cm 3 (engl. colony forming unit/cm 3 ) [13]. Metode za mikrobiološko ispitivanje vode za piće u ispitivanom periodu 13-15.godine u selu Dubravica, korišćene u ovom radu, detaljno su opisane u našem prethodnom radu [14]. U ovom radu vršeno je: 1. Određivanje ukupnog broja koliformnih bakterija u 1 cm 3 (MPN metoda).. Određivanje ukupnog broja koliformnih bakterija fekalnog porekla u 1 cm 3 (MPN metoda). 3. Izolovanje i identifikacija Pseudomonas Aeruginosa. 4. Određivanje ukupnog broja svih živih bakterija u 1cm 3 (kao fekalno zagađenje). 5. Određivanje broja mikroorganizama u 1 cm 3 vode. Analitičke metode i granica detekcije za sve ispitivane parametre prikazane su u tabeli 1 [8-1]. Tabela 1. Analitičke metode primenjene u radu i njihova granica detekcije [15] Pokazatelj Merna Granica vrednost Analitička metoda jedinica detekcije [6,8] Amonijak mg/dm 3 spektrofotometrijski sa Nessler-ovim reagensom (posle destilacije) 1 Boja mg/dm 3 Pt/Co spektrofotometrijski - 5 skale Metoda A: Kolorimetrijski pomoću Pt/Co skale Elektroprovodljivost μs/cm pri ºC konduktometrijski - 1 Hloridi, kao Cl mg/dm 3 jon-selektivna elektroda, ISE,1 Kolimorfne bakterije broj/1 cm 3 ph vrednost - potenciometrijski, ISE - 6,8-8,5 Miris - organoleptički - bez Mutnoća NTU jedinica turbidimetrijski Metoda A: turbidimetrijski sa silikatnom zemljom Metoda B: nefelometrijski prema standardnom formazinskom polimeru - 5 Oksidativnost mg O /dm 3 Potrošnja KMnO 4, kuvanjem u kiseloj sredini do 8 mg/dm 3 (utrošak KMnO 4) titracijom prema Kubel-Tiemannu Ukus - organoleptički - bez Nitrati, kao NO 3 mg/dm 3 jonska hromatografija, IC,1 5 Nitriti, kao NO mg/dm 3 jonska hromatografija, IC,1,3 Temperatura vode C Temperatura je merena živinim termometrom 8-1 C Mineralizacija (ili suvi ostatak na 18 C) je ukupni maseni sadržaj svih prisutnih materija u vodi. g/dm 3 (u C). Na analitičkoj vagi se prvo izmeri čaša (čija je masa prethodno ustaljena) iz koje će uparavati uzorak. Uparavanje 1 cm 3 uzorka se vrši na vodenom kupatilu do suva. Potom se ostatak u čaši suši 8h u sušnici na 18 C. Čaša se hladi, a potom i meri.
REZULTATI I DISKUSIJA U selu Dubravica broj članova domaćinstava koji piju vodu iz ispitivanih bunara je u proseku 5. Dubina bunara je između 8 i 17 m. Ukupno neispravnih uzoraka vode za piće je varirao iz godine u godinu. Rezultati ispitivanja fizičko-hemijskog ispitivanja vode za piće iz individualnih bunara u selu Dubravica koja su rađena u periodu 13-15. godine prikazani su u tabelama 1-3. i slikama 1 i. U tabeli 1. prikazani su rezultati ispitivanja vode za piće pre poplava (13) [5], u tabeli. posle obilnih poplava (14), dok su u tabeli 3. prikazani rezultati ispitivanja vode za piće u 15. godini. Na osnovu prikazanih rezultata, može se primetiti da je fizičko-hemijska ispravnost vode za piće pre poplava (tabela 1) bila u sasvim zadovoljavajućim okvirima prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće [6]. Jedino je u uzorku 6 primećena nešto povišena vrednost nitrata u odnosu na vrednost (od 66,3 mg/ dm 3 ). Do mikrobiološke neispravnosti (tabela 4) došlo je tri uzorka, razlog je bila pojava kolifornih i kolifornih bakterija fekalnog porekla. Nakon poplava, kvalitet vode za piće se značajno menja. Najčešće do fizičko-hemijske neispravnosti vode za piće dolazi zbog povećane koncentracije nitrata, mutnoće i elektroprovodljivosti (slika 1 i ). Do mikrobiološke neispravnosti vode za piće dolazi zbog povećanog broja aerobnih mezofilnih bakterija i kolifornih bakterija. U 14. godini koju karakterišu obilne padavine došlo je do velikih poplava koje su uticale na ispravnost i kvalitet vode za piće (tabela ), pri čemu su sledeći parametri u skladu sa Pravilnikom [6,15]: miris, ukus, mutnoća, boja, ph vrednost, sadržaj hlorida, utrošak KMnO 4 i elektroprovodljivost. Međutim, sadržaj nitrata je u čak 9 uzoraka vode za piće (ili 45%) bio povišen, pri čemu se povišena vrednost kreće od 54,84 mg/dm 3 do čak 1,7 mg/dm 3 ( vrednost iznosi 5 mg/dm 3 ). U pet uzoraka je zabeležena i povišena vrednost elektroprovodljivosti, gde je najviša vrednost bila 177 µs, u po jednom uzorku zabeležena je i povišena vrednost nitrita i amonijaka i pojava mutnoće i boje u određenom uzorku. Povišen sadržaj nitrita i amonijaka zabeležen je samo u slučaju jednog uzorka vode za piće (uzorak 8): sadržaj nitrita,46 mg/dm 3 (dozvoljeno,3 mg/dm 3 ), sadržaj amonijaka 1,58 mg/dm 3 (dozvoljeno 1 mg/dm 3 ), što znači da je ipak reč o izolovanom akcidentu, kada je zbog prevelike količine vode došlo do razlivanja vode iz septičke jame. To potvrđuju i ostali rezultati ispitivanja, naročito elektroprovodljivosti, koji ima povišenu vrednost samo u slučaju uzorka 4. Rezultati ispitivanja mikrobiološke ispravnosti vode za piće iz individualnih bunara u selu Dubravica koja su rađena u periodu 13-15.godine prikazani su u tabelama 4-6. i slikama 3-6. Do mikrobiološke neispravnosti 13. godine došlo je u deset uzorka a razlog je bila pojava sulfidoredukujućih, aerobnih mezofilnih, kolifornih i kolifornih bakterija fekalnog porekla (tabela 4). Samo u 3 uzorka (ili 15%) zapažen je povećan sadržaj ukupnih kolifornih bakterija, dok je u samo uzorka (ili 1%) zapažen povećan sadržaj kolifornih bakterija fekalnog porekla. Kada se u dva od tri neispravna uzorka radi o istom uzorku vode za piće, opet se može konstantovati da se radi o lokalnom akcidentu, a ne o opštoj mikrobiološkoj neispravnosti vode za piće. Što se tiče mikrobiološke ispravnosti vode za piće posle poplava 14. godine, rezultati su sasvim drugojačiji. Na osnovu ukupnog broja aerobnih mezofilnih bakterija, neispravno je čak 3% ispitivanih uzoraka vode za piće, dok je sadržaj ukupnih kolifornih bakterija povećan (u odnosu na vrednost) u čak 4% uzoraka (tabela 5). U 15. godini, koju je karakterisao mali broj padavina, kvalitet vode za piće je znatno bolji. Uzrok neispravnosti su povišene vrednosti nitrata u pet ispitivanih domaćinstava i najviša vrednost je 138,5 mg/ dm 3, u dva uzorka je zabeležena povišena koncentracija nitrita koja iznosi,11 mg/ dm 3 i u jednom uzorku je došlo do povišene vrednosti elektroprovodljivosti koja iznosi 1135 µs (tabela 3). Glavni uzrok mikrobiološke neispravnosti je povećan broj kolifornih bakterija i kolifornih bakterija fekalnog porekla (tabela 6) (slika 3-6). Kretanje sadržaja nitrata u ispitivanim uzorcima vode za piće prikazano je na slici 1. a promena elektroprovodljivosti na slici. Sa slika se može videti da se, što se tiče ovih parametara, kvalitet vode ujednačio i da ima veoma malo odstupanja od zakonski dozvoljenih vrednosti (). U vodi za piće u 14. godini zapaženi su izraziti pikovi koji govore o tadašnjoj kontaminaciji vode za piće. Na slikama 3-6. prikazano je kretanje mikrobiološke ispravnosti vode za piće praćenjem sadržaja kolifornih bakterija (slika 3), kolifornih bakterija fekalnog porekla (slika 4), sulfidoredukujuće klostridije (slika 5) i ukupnog broja aerobnih mezofilnih bakterija (slika 6). Ono što se može primetiti je da je sadržaj kolifornih bakterija i kolifornih bakterija fekalnog porekla u celom ispitivanom periodu visok, što znači da je osnovni uzrok nedovoljna izolacija septičkih jama od bunara i da elementarne nepogode ovaj nedostatak samo pojačavaju. 3
Tabela 1. Rezultati fizičko-hemijskog ispitivanja vode za piće Dubravica pre poplava (13) Miris Ukus Mutnoća Boja ph vrednost Nitrati Nitriti Amonijak Hloridi Utrošak KMnO4 Elektropro vodljivost Jedinica mere - - NTU Co-Pt - mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 µs bez bez 5 5 6,8-8,5 5,,3 1,, 8, 1 1 bez - <,1 <5 7,46 3,58 <,5 <,47,9,83 7 bez -, <5 7,49 15,56 <,5 <,47 15,64 1,57 66 3 bez -,19 <5 7,4 14,36 <,5 <,47 14,7 <,5 647 4 bez -,1 <5 7,5 37,48 <,5 <,47 1,17,58 75 5 bez - 1,56 <5 7,65,66 <,5 <,47 16,79,86 635 6 bez -, <5 7,38 66,3 <,5 <,47 7,98,68 894 7 bez -,3 <5 7,49 18,66 <,5 <,47 17,,58 598 8 bez -,1 <5 7,6 1,47 <,5 <,47 11,87,95 473 9 bez -, <5 7,58,6 <,5 <,47 11,8,3 539 1 bez -,16 <5 7,64 <, <,5 <,47 11,19 1,91 489 11 bez -,18 <5 7,68 <, <,5 <,47 1,81,34 494 1 bez -,5 <5 7,49 18,84,5 <,47 16,18 1,63 658 13 bez -,31 <5 7,47 14,56 <,5 <,47 15,1 1,9 64 14 bez -,6 <5 7,43 31,4 <,5 <,47 19,49 1,17 73 15 bez -,18 <5 7,44 4,5 <,5 <,47 44,91 1,3 767 16 bez -,15 <5 7,47 44,1 <,5 <,47 3,8 1,6 783 17 bez -,11 <5 7,4 31,9 <,5 <,47 17,94 1,6 733 18 bez -,17 <5 7,46 33, <,5 <,47 16,3 <,5 74 19 bez -, <5 7,51 7,36 <,5 <,47 16,59 1, 61 bez -,8 <5 7,4 3,46 <,5 <,47 17,4 1,66 669 Tabela. Rezultati fizičko-hemijskog ispitivanja vode za piće Dubravica posle poplava (14) Redni broj 1.. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 1. 11. Miris Ukus Mutnoća Boja ph vrednost Nitrati Nitriti Amonijak Hloridi Utrošak KMnO4 Elektropro vodljivost 4 Jedinica mere - - NTU Co-Pt - mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 µs bez bez 5 5 6,8-8,5 5,,3 1,, 8, 1 1. bez -,6 <5 7,1 99, <,5 <,5 36,43,66 94. bez -,16 <5 7,36 31,94,17 <,5 19,1 3,19 716 3. bez - <,1 <5 7,8 8,35 <,5 <,5 3,57,81 856 4. bez -,16 <5 7,4 18,3 <,5 <,5 16,5,13 586 5. bez -,39 <5 7,41 4,19 <,5 <,5 13,7,9 48 6. bez -,15 <5 7,16 111,8,6 <,5 4,86 3,3 95 7. bez - <,1 <5 7,36 15,43 <,5 <,5 16,66 1,91 63 8. bez -,18 <5 7,13 18,1,46 1,58 46,5 7,8 1195 9. bez - <,1 <5 7,33 7,3 <,5 <,5,1 3,16 786 1. bez -,11 <5 7, 116, <,5 <,5 36,9 3,41 18 11. bez -,18 <5 7,18 1,7 <,5 <,5 53,9 4,38 177 1. bez - <,1 <5 7,1 118,1,5 <,5 55,4 4,41 113 13. bez - <,1 <5 7,47 1,33 <,5 <,5 1,37,34 469 14. bez -,57 <5 7,47 <1, <,5 <,5 1,4 3,41 443 15. bez - <,1 <5 7,34 6,7 <,5 <,5 13,48,38 53 16. bez - <,1 <5 7,4 54,84 <,5,487 9,4,78 83 17. bez - <,1 <5 7,5 6,88 <,5 <,5 18,87 1,66 667 18. bez - 13,5 1 7,41 6,3 <,5 <,5 17,8 1,41 61 19. bez -,5 <5 7,36 9,93 <,5 <,5 16,5 1,44 6. bez -,6 <5 7,15 144,,11,514 69,55 4,13 143
Tabela 3. Rezultati fizičko-hemijskog ispitivanja vode za piće Dubravica danas (15) Redni broj 1.. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 1. 11. Miris Ukus Mutnoća Boja ph vrednost Nitrati Nitriti Amonijak Hloridi Utrošak KMnO4 Elektropro vodljivost Jedinica mere - - NTU Co-Pt - mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 mg/dm 3 µs bez bez 5 5 6,8-8,5 5,,3 1,, 8, 1 1. bez - <,1 <5 7,31 41,6 <,5 <,5 1,61 3,5 695. bez - <,1 <5 7,8 138,5,6 <,5 41,35 5,68 1135 3. bez - <,1 <5 7,17 58,,1 <,5 7,73 3,97 84 4. bez - <,1 <5 7,6 49, <,5 <,5 4,53 3,8 8 5. bez - <,1 <5 7,8 4,4 <,5 <,5,36 3,97 689 6. bez - <,1 <5 7,8 55, <,5 <,5 7,73 4,3 84 7. bez - <,1 <5 7,3 59,6 <,5 <,5 9,39 3,97 853 8. bez -,9 <5 7,36 56,6 <,5 <,5 4,6 3,59 759 9. bez - <,1 <5 7,36 43,4 <,5 <,5,78 3,19 688 1. bez - <,1 <5 7,1 47,6 <,5 <,5 1,75 4,44 763 11. bez - <,1 <5 7, 47,,7 <,5 4,37 3,75 894 1. bez - <,1 <5 7,8 19,1 <,5 <,5 16,89 3,97 615 13. bez - <,1 <5 7,7 31,9 <,5 <,5 19,67 3,69 78 14. bez - <,1 <5 7,31 6,9 <,5 <,5 18,1 5,68 67 15. bez - <,1 <5 7,3 31,3 <,5 <,5 18,7 3,75 651 16. bez - 6,18 5 7,31 49,4 <,5 <,5 4,67 4,31 754 17. bez - <,1 <5 7,3 31,4,11 <,5,3 4, 69 18. bez - <,1 <5 7,3 3,7,55 <,5,5 3,94 669 19. bez - <,1 <5 7,49,1 <,5 <,5 13,69 3,87 496. bez - <,1 <5 7,46 18,5 <,5 <,5 16,47 3,3 666 175 15 15 1 75 5 5 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 Slika 3. Promena ukupnog broja kolifornih bakterija u 1 cm 3 vode za piće Dubravica u periodu 13-15. godine 5
18 17 16 15 14 13 1 11 1 9 8 7 6 5 4 3 1 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 Slika. Promena sadržaja elektroprovodljivosti u vodi za piće - Dubravica u periodu 13-15. godine Tabela 4. Rezultati mikrobiološkog ispitivanja vode za piće Dubravica pre poplava (13) Redni broj 1.. 3. 4. 5. 6. 7. Ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija u 1cm 3 vode Ukupne koliforne bakterije u 1 cm 3 vode Koliforne bakterije fekalnog porekla Streptokoke fekalnog porekla Proteus vrste Pseudomonas aeruginosa Sulfidoredukujuće klostridije 1 1 1 3 16 3 4 5 6 7 8 9 1 11 1 3 16 16 13 14 15 16 17 18 6 16 16 19 6
Tabela 5. Rezultati mikrobiološkog ispitivanja vode za piće Dubravica posle poplava (14) Redni broj 1.. 3. 4. 5. 6. 7. Ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija u 1cm 3 vode Ukupne koliforne bakterije u 1 cm 3 vode Koliforne bakterije fekalnog porekla Streptokoke fekalnog porekla Proteus vrste Pseudomonas aeruginosa Sulfidoredukuj uće klostridije 1 1 1 45 16 16 3 <1 <1 <1 3 8 <1 <1 4 1 <1 <1 5 <1 <1 + 6 <1 <1 <1 7 35 16 16 8 16 16 1 9 5 <1 1 1 5 16 16 11 1 16 <1 1 11 16 16 13 <1 <1 <1 14 7 <1 15 <1 <1 <1 6 16 15 <1 <1 17 <1 <1 18 6 <1 <1 19 3 16 16 6 16 <1 1 Tabela 6. Rezultati mikrobiološkog ispitivanja vode za piće Dubravica danas (15) Redni broj 1.. 3. 4. 5. 6. 7. Ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija u 1cm 3 vode Ukupne koliforne bakterije u 1 cm 3 vode Koliforne bakterije fekalnog porekla u 1 cm 3 vode Streptokoke fekalnog porekla u 1 cm 3 vode Proteus vrste u 1 cm 3 vode Pseudomonas aeruginosa u 1 cm 3 vode Sulfidoredukuju će klostridije u 1 cm 3 vode 1 1 1 1 <1 <1 <1 9 16 16 <1 3 3 16 <1 <1 4 5 16 16 <1 5 1 <1 <1 <1 6 <1 <1 <1 7 3 16 <1 <1 8 8 16 16 <1 9 5 <1 <1 <1 1 5 16 <1 <1 11 5 16 16 <1 1 <1 <1 <1 13 <1 <1 <1 14 5 16 <1 <1 15 7 <1 <1 <1 16 9 16 <1 <1 17 4 9 <1 <1 18 8 <1 <1 <1 19 1 <1 <1 <1 15 <1 <1 <1 7
18 16 14 1 1 8 6 4 1 3 4 5 6 7 8 9 111113141516171819 Slika 3. Promena ukupnog broja kolifornih bakterija u 1 cm 3 vode za piće Dubravica u periodu 13-15. godine 18 16 14 1 1 8 6 4 1 3 4 5 6 7 8 9 111113141516171819 Slika 4. Promena ukupnog broja kolifornih bakterija fekalnog porekla u 1 cm 3 vode za piće Dubravica u periodu 13-15. godine 14 1 1 8 6 4 1 3 4 5 6 7 8 9 111113141516171819 Slika 5. Promena ukupnog broja Sulfidoredukujuće klostridije u 1 cm 3 vode za piće Dubravica u periodu 13-15. godine 8
7 6 5 4 3 1 1 3 4 5 6 7 8 9 111113141516171819 Slika 6. Promena ukupnog broja aerobnih mezofilnih bakterija u 1cm 3 vode za piće Dubravica u periodu 13-15. godine Zaključak U okviru rada izvršeno je ispitivanje kvaliteta vode za piće u seoskom naselju Dubravica koje nema centralno vodosnabdevanje u periodu 13-15. godine. Ispitivanja su pokazala da se % mikrobiološke ispravnosti u ispitivanim uzorcima vode 13. godine kretala do 85%, dok se fizičko-hemijska ispravnost vode za piće kretala do 95%. Obilne padavine koje su se dogodile 14. godine ostavile su posledice na kvalitet vode za piće. Ispitivanjem fizičko-hemijske ispravnosti vode za piće iz individualnih bunara došlo se do zaključka da je kvalitet vode dosta opao i iznosi 5% ispravnosti od ispitivanih uzoraka. Što se tiče mikrobiološke ispravnosti vode za piće ona je iznosila 6% ispravnosti od ispitivanih uzoraka. U 15.godini ispitivanja su pokazala da se % mikrobiološke ispravnosti u ispitivanim uzorcima vode kreće do 55%, a fizičko-hemijska ispravnost vode za piće kretala se do 6%, što je za oko 3% manje u odnosu na ispitivanja iz 13. godine. Ispitivanjem fizičko-hemijske ispravnosti vode za piće iz individualnih bunara zapažen je povećan sadržaj nitrata u čak pet ispitivanih uzoraka, a u dva uzorka bio je povećan sadržaj nitrita, takođe je došlo i do povećanja elektroprovodljivosti i mutnoće u jednom uzorku. Što se tiče mikrobiološke ispravnosti vode za piće sadržaj ukupnih kolifornih bakterija i kolifornih bakterija fekalnog porekla povećan u osam uzoraka, što znači da i dalje septičke jame nisu dovoljno izolovane od bunara. Kako je ljudski faktor i dalje presudan prilikom upotrebe vode za piće i svakodnevnu upotrebu, neophodno je vršiti permanentnu edukaciju stanovništa o značaju zdravstveno bezbedne vode za piće i kontinuirano vršiti monitoring svih izvorišta vode koji ne pripadaju centralnom vododnabdevanju. Literatura [1] Z. Rogožarski, T. Marjanović, Sagledavanje zdravstvene ispravnosti vode za piće na teritoriji grada Požarevca, Zbornik radova Održivi razvoj grada Požarevca i energetskog kompleksa Kostolac, B. Radovanović (urednik), 1, s. 17-. [] T. Marjanović, Karakteristike vode za piće sa aspekta zdravstvenog rizika objekta za centralno vodosnabdevanje u Požarevcu za period 5-9, Medicinski fakultet, Beograd. 1. [3] M.B. Rajković, M. Antić, S. Milojković, T. Marjanović, Ispitivanje sadržaja nitrita, nitrata i amonijaka u vodi za piće, XIX savetovanje o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem, Čačak, 7.- 8.mart 14. god., Sekcija za tehnologiju, Zbornik radova, Vol. 19. (1), s. 511-515. Redni broj rada P [4] M.B. Rajković, M. Antić, S. Milojković, T. Marjanović, M. Stojanović, Ispitivanje uticaja termoelektrane TE Kostolac na fizičko-hemijsku i mikrobiološku ispravnost vode za piće u seoskim naseljima na teritoriji opština Požarevac i Kostolac, Održivi razvoj grada Požarevca i energetskog kompleksa Kostolac, Kostolac, 4. i 5. jun 14. god., Zbornik radova, s. 1-138. [5] S. Milojković, Fizičko-hemijska i mikrobiološka ispravnost vode za piće u seoskim naseljima na teritoriji grada Požarevca, specijalistički rad, Poljoprivredni fakultet, Zemun, 14. [6] Službeni list SRJ, Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, Broj 4 od 8. avgusta 1998.godine, s. 4-1. [7] World Health Organization (WHO), Guidelines for Drinking-Water Quality, 4 th ed., 11. [8] Environmental Protection Agency (EPA), Analytical Methods Approved for Drinking Water Compliance Monitoring og Inorganic Constituents National Primary Drinking Water Regulations, the method are specified in CFR 141.3 and Appendix A to Subpart C of Part 141, USA, 9. [9] SRPS 715-1, Određivanje sadržaja amonijaka. Metoda pomoću Nessler-ovog reagensa, 199 9
[1] M.B. Rajković, Hemijske metode analize, autorizovana skripta, Poljoprivredni fakultet, Zemun, 1. [11] D.C. Harris, Quantitative Chemical Analysis, 6 th ed., W.H. Freeman and Company, New York, 3. [1] Građevinski fakultet, Kvalitet voda, laboratorijski priručnik, Beograd, 6. [13] A.D. Eaton, L.S. Clesceri, A.E. Greenberg (Eds.), Standard Methods for Examination of Water and Waste Water, 19 th ed., American Public Healt Association, Washington, 1995. [14] S.Milojković, M.B.Rajković, T.Marjanović, Posledice uticaja majskih poplava 14. godine na fizičko-hemijsku i mikrobiološku ispravnost vode za piće u selu Dubravica u Braničevskom okrugu, Međunarodno savetovanje Održivi razvoj Braničevskog okruga i energetskog kompleksa Kostolac, Kostolac, 14. maj 15. god., Zbornik radova, s. 17-178. [15] M.B. Rajković, I.D. Sredović, M.B. Račović, M.D. Stojanović, Analysis of Quality Mineral Water of Serbia: Region Arandjelovac, Journal of Water Resource and Protection, 4(9) (1), pp. 783-794. [16]. Službeni list SRJ, Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće, broj 44 od 5.juna 1999.god., s. 19-. Acknowledgements. Ovaj rad je rađen u okviru projekta osnovnih istraživanja broj III 439. Autori se zahvaljuju Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije za učešće u finansiranju ovoga rada. THE IMPACT OF MAY FLOODS IN 14 ON PHYSICAL AND CHEMICAL AND MICROBIOLOGICAL SAFETY OF DRINKING WATER IN THE VILLAGE OF DUBRAVICA IN THE COUNTY OF BRANICEVO Sladjana Milojkovic 1, Milos Rajkovic, Teodora Marjanovic 3 1 Agricultural school with boarding facilities for pupils Sonja Marinkovic, Ilije Bircanina 7, Pozarevac, University of Belgrade, Faculty of Agriculture, St. Nemanjina 6, Belgrade-Zemun, 3 Public Health Pozarevac, St. Jovana Serbanovica 14, Pozarevac Abstract The quality of drinking water was tested in this work in the period of 13-15 in the village of Dubravica which does not possess the central water supply system. The testing showed that the percentage % of the microbiological safety in the tested water samples in 13 was up to 85% while the physical and chemical safety of drinking water was up to 95%. The heavy rainfall in 14 had the impact on the drinking water safety. By testing physical and chemical safety of drinking water from the individual wells it was concluded that the water quality significantly dropped and it was 5% from all tested samples. As for the microbiological safety of drinking water it was 6% from the tested samples. In 15 the testing revealed that the percentage % of microbiological safety in the tested water samples is up to 55% and physical and chemical safety of drinking water is up to 6%, which is about 3% lower compared to the testing in 13. By testing physical and chemical safety of drinking water from the individual wells the increased content of nitrates was observed in even five tested samples and two tested samples had the increased content of nitrites, one sample also had the increased level of electrical conductivity and mud. Concerning the microbiological safety of drinking water the content of total coliform bacteria and coliform bacteria of faecal origin was increased in eight samples, which leads to the conclusion that cesspools are not well isolated from the wells. Since the human factor is still crucial for the use of drinking water and for the daily use of water it is necessary to educate the population constantly about the importance of healthy and safe drinking water and constantly monitor all water wells which belong to the central water supply system. Key words: drinking water, physical and chemical safety of drinking water, microbiological safety of drinking water 1