ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРОСТОРНО И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ УРБАНИЗАМ И ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ 25000 Сомбор Венац Радомира Путника 18 Жиро рачун: 355-1002341-08 тел./факс: +381-25-413-170 414-325 412-375 412-377 директор: +381-25-412-527 E-мail: info@urbs.rs ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ НА ПРОСТОРУ МЗ СТАРА СЕЛЕНЧА, СЕЛЕНЧА И НОВА СЕЛЕНЧА У СОМБОРУ ЕЛАБОРАТ ЗА РАНИ ЈАВНИ УВИД БРОЈ ТЕХНИЧКОГ ДНЕВНИКА: 16/15 ДАТУМ: август 2015. В. д. директор: Борис Ђурковић
НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: ИНВЕСТИТОР: ГРАД СОМБОР ЈП Дирекција за изградњу града Сомбора ОБРАЂИВАЧ: ЈП УРБАНИЗАМ СОМБОР РУКОВОДИЛАЦ ИЗРАДЕ: Јасмина Бобић, дипл.инж.арх. КООРДИНАТОР: Весна Ђорђевић Јањатовић, маст.инж.арх РАДНИ ТИМ : Страхиња Коша, дипл.инж.арх. Светлана Петровић, дипл.инж.грађ. Велинка Нешић, дипл.просторни планер Драгана Селак, дипл.инж.грађ. Младен Брујић, дипл.инж.геод. Владимир Скокић, дипл.инж.маш. Миле Милковић, инж.ел. Фридрих Ференц, маш.тех.
С А Д Р Ж А Ј: ТЕКСТУАЛНИ ДЕО С А Д Р Ж А Ј:... 6 ТЕКСТУАЛНИ ДЕО... 6 ГРАФИЧКИ ДЕО... 7 I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА... 8 1. РЕГИСТРАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА... 8 2. ЛИЦЕНЦА ОДГОВОРНОГ УРБАНИСТЕ... 10 II ТЕКСТУАЛНИ ДЕО... 11 1. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА... 11 2. ОПИС ГРАНИЦЕ ПЛАНА... 11 3. ИЗВОД ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ РЕДА... 14 3.1. ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ГРАДА СОМБОРА... 14 3.2. ИЗВОД ИЗ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ГРАДА СОМБОРА... 17 3.3.ВАЖЕЋИ ПЛАНОВИ НА ПРЕДМЕТНОМ ПОДРУЧЈУ... 22 4. ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА, НАЧИНА КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА И ОСНОВНА ОГРАНИЧЕЊА... 23 4.1. Подаци о простору, становништву, јавним службама и привредним активностима... 23 4.1.1. Историјски развој... 23 4.1.2. Становништво... 24 4.1.3. Јавне службе... 24 4.1.4. Привредне активности... 28 4.1.5. Морфолошка обележја и врста изградње... 29 4.1.6. Подаци о инфраструктурним системима, комуналним објектима и површинама... 30 - Саобраћајна инфраструктура... 30 - Комунална инфраструктура... 30 - Енергетска инфраструктура... 31 - Телекомуникациона инфраструктура... 31 4.1.7. Анализа јавних зелених површина... 31 4.1.8. Преглед евидентираних и заштићених културних и природних добара... 32 5. ОПШТИ ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ПЛАНА... 33 6.ПЛАНИРАНА ПРЕТЕЖНА НАМЕНА ПОВРШИНА... 34 6.1. Предлог поделе простора обухвата на урбанистичке целине и зоне према урбанистичким показатељима и другим карактеристикама... 34 6.2. Објекти и површине за одређене и друге јавне намене... 35 6.3. Оријентационо планирани капацитети инфраструктуре... 37 6.4. Планиране јавне зелене површине... 38 7. ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ ПЛАНИРАЊА У ПОГЛЕДУ УНАПРЕЂЕЊА КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА... 40 6
Бр.табеле Назив табеле Бр. стр. Табела 1 Упоредни преглед броја становника у периоду 1948-2011. год. 24 Табела 2 Демографска кретања пројекција броја становника на основу досадашњег тренда промена 24 Табела 3 Организација јавних служби 27,28 Бр.слике Назив слике Бр. стр. Слика 1 Положај МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча у мрежи насеља 23 Слика 2 МЗ Нова Селенча и Селенча 24 Слика 3 ОШ Доситеј Обрадовић 24 Слика 4 Вртић Ђурђевак 24 Слика 5 Дом пензионера геронтолошког центра у Сомбору 26 Слика 6 Црква на Малом православном гробљу 26 ГРАФИЧКИ ДЕО 1. Ортофото подлога са границом обухвата плана 2. Анализа постојећег стања са претежном наменом површина 3. Предлог претежне намене површина са поделом на површине јавне и остале намене 7
I ОПШТА ДОКУМЕНТАЦИЈА 1. РЕГИСТРАЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА 8
9
2. ЛИЦЕНЦА ОДГОВОРНОГ УРБАНИСТЕ 10
II ТЕКСТУАЛНИ ДЕО 1. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА За потребе Града Сомбора као наручиоца и ЈП Дирекција за изградњу града Сомбора као инвеститора, у ЈП ''Урбанизам'' Сомбор, приступило се изради Плана генералне регулације на простору МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча у Сомбору (у даљем тексту Плана). Скупштина Града Сомбора је на 28.седници одржаној дана 29.04.2015.године донела Одлуку о изради Плана генералне регулације на простору МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча у Сомбору (''Службени лист Града Сомбора'', бр.3/2015). Плански основ за израду Плана је Просторни план Града Сомбора (''Службени лист Града Сомбора'', бр. 5/2014), Генерални план града Сомбора ( Сл. Лист Града Сомбора, бр. 05/2007.). Правни основ за израду Плана је Закон о планирању и изградњи (''Сл.гласник РС'', бр. 72/2009, 81/2009-исправка, 64/2010 одлука УС, 24/2011, 121/12, 42/2013 Одлука УС, 50/2013 Одлука УС, 98/2013 Одлука УС, 132/2014 и 145/2014). 2. ОПИС ГРАНИЦЕ ПЛАНА Простор обухвата Плана генералне регулације на простору МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча у Сомбору је 799,36 ha. Северозападна граница обухвата ПГР-04 почиње од железничке пруге Суботица Богојево државна граница и протеже се северозападном регулационом линијом Апатинског пута до југозападне границе ПГР Венац. Затим граница прати југозападну и југоисточну границу ПГР Венац до југозападне регулационе линије улице Стапарски пут,а потом прати југозападну регулацију Стапарског пута до тачке број 187 на граници парцеле канала Врбас-Бездан. Од тачке број 187 граница наставља у правцу северозапада пратећи парцеле канала Врбас-Бездан до тачке број 188, која се налази у југозападном углу парцеле број 9703/2 К.О.Сомбор I. Од тачке број 188 граница наставља у правцу северозапада пратећи парцеле канала Врбас-Бездан до тачке број 189, која се налази у западном углу парцеле број 9599 К.О.Сомбор I. Од тачке број 189 граница се ломи у правцу југозапада и протеже се истим правцем у дужини од око 194 m до тачке број 190, која се налази у источном углу парцеле број 23710 К.О.Сомбор II. Од тачке број 190 граница наставља у правцу југозапада изломљеном линијом у дужини од око 330 m до тачке број 191, која се налази у северном углу парцеле број 23685 К.О.Сомбор II. Од тачке број 191 граница се ломи у правцу југоистока и протеже се у истом правцу изломљеном линијом у дужини од око 200 m до тачке број 192, која се налази у источном углу парцеле број 23675 К.О.Сомбор II. Од тачке број 192 граница се протеже у правцу југоистока по изломљеној линији у дужини од око 230 m до тачке број 193, која се налази у источном углу парцеле број 24263 К.О.Сомбор II. Од тачке број 193 граница наставља у правцу југа дужином од 1130 m до тачке број 194, која се налази у северном углу парцеле број 24351 К.О.Сомбор II. Од тачке број 194 граница се ломи у правцу југоистока и протеже се у истом правцу дужином од 544 m до тачке број 195, која се налази у источном углу парцеле број 24407 К.О.Сомбор II. Од тачке број 195 граница наставља у правцу југоистока изломљеном линијом дужином од око 300 m до тачке број 196, која се налази у североисточном углу парцеле број 24438 К.О.Сомбор II. 11
Од тачке број 196 граница се протеже у правцу југоистока дужином од око 105 m до тачке број 197, која се налази у источном углу парцеле број 24444 К.О.Сомбор II. Од тачке број 197 граница се ломи у правцу југа и протеже се изломљеном линијом у дужини од око 600 m до тачке број 198, која се налази у источном углу парцеле број 24503 К.О.Сомбор II. Од тачке број 198 граница наставља изломљеном линијом у правцу југа дужином од око 180 m до тачке број 199, која се налази у североисточном углу парцеле број 24520 К.О.Сомбор II. Од тачке број 199 граница се протеже у правцу југоистока дужином од око 140 m до тачке број 200, која се налази у источном углу парцеле број 24529 К.О.Сомбор II. Од тачке број 200 граница се ломи у правцу југозапада и протеже се изломљеном линијом у дужини од око 220 m до тачке број 201, која се налази у североисточном углу парцеле број 24546 К.О.Сомбор II. Од тачке број 201 граница наставља у правцу југа изломљеном линијом у дужини од око 220 m до тачке број 202, која се налази у североисточном углу парцеле број 24570 К.О.Сомбор II. Од тачке број 202 граница се протеже у правцу југа у дужини од 163 m до тачке број 203, која се налази у југоисточном углу парцеле број 24580 К.О.Сомбор II. Од тачке број 203 граница се ломи у правцу југозапада и протеже се изломљеном линијом у дужини од око 110 m до тачке број 204, која се налази у југозападном углу парцеле број 24585 К.О.Сомбор II. Од тачке број 204 граница наставља у правцу запада у дужини од 179 m до тачке број 205, која се налази у југозападном углу парцеле број 24586 К.О.Сомбор II. Од тачке број 205 граница се ломи у правцу северозапада и протеже се изломљеном линијом у дужини од око 520 m до тачке број 206, која се налази у западном углу парцеле број 24617 К.О.Сомбор II. Од тачке број 206 граница се протеже у правцу североистока дужином од 124 m до тачке број 207, која се налази у јужном углу парцеле број 24618 К.О.Сомбор II. Од тачке број 207 граница се ломи у правцу северозапада и протеже се дужином од 182 m до тачке број 208, која се налази у западном углу парцеле број 24626 К.О.Сомбор II. Од тачке број 208 граница наставља у правцу североистока у дужини од 70 m до тачке број 209, која се налази у јужном углу парцеле број 24628 К.О.Сомбор II. Од тачке број 209 граница се ломи у правцу северозапада и протеже се дужином од око 250 m до тачке број 210, која се налази у јужном углу парцеле број 24658 К.О.Сомбор II. Од тачке број 210 граница наставља у правцу севера изломљеном линијом у дужини од око 170 m до тачке број 211, која се налази у северном углу парцеле број 24659 К.О.Сомбор II. Од тачке број 211 граница се протеже у правцу североистока изломљеном линијом у дужини од око 140 m до тачке број 212, која се налази у северном углу парцеле број 24666 К.О.Сомбор II. Од тачке број 212 граница се ломи у правцу југозапада и протеже се дужином од око 80 m до тачке број 213, која се налази у северном углу парцеле број 24672 К.О.Сомбор II. Од тачке број 213 граница се протеже у правцу севера изломљеном линијом у дужини од око 160 m до тачке број 214, која се налази у јужном углу парцеле број 24678 К.О.Сомбор II. Од тачке број 214 граница наставља у правцу северозапада изломљеном линијом у дужини од око 80 m до тачке број 215, која се налази у источном углу парцеле број 24683 К.О.Сомбор II. Од тачке број 215 граница се протеже у правцу северозапада дужином од 96 m до тачке број 216, која се налази у северном углу парцеле број 24687 К.О.Сомбор II. Од тачке број 216 граница наставља у правцу северозапада изломљеном линијом у дужини од око 110 m до тачке број 217, која се налази у источном углу парцеле број 24696 К.О.Сомбор II. Од тачке број 217 граница се протеже у правцу северозапада у дужини од 68 m до тачке број 218, која се налази у југозападном углу парцеле број 24701 К.О.Сомбор II. Од тачке број 218 граница наставља у правцу северозапада изломљеном линијом у дужини од око 130 m до тачке број 219, која се налази у северном углу парцеле број 24708 12
К.О.Сомбор II. Од тачке број 219 граница се ломи у правцу југозапада и протеже се дужином од 145 m до тачке број 220, која се налази у јужном углу парцеле број 24711 К.О.Сомбор II. Од тачке број 220 граница се протеже у правцу северозапада изломљеном линијом у дужини од око 110 m до тачке број 221, која се налази у североисточном углу парцеле број 24766 К.О.Сомбор II. Од тачке број 221 граница наставља у правцу југозапада у дужини од 83 m до тачке број 222, која се налази у јужном углу парцеле број 24765 К.О.Сомбор II. Од тачке број 222 граница се ломи у правцу северозапада и протеже се дужином од 181 m до тачке број 223, која се налази у западном углу парцеле број 24747 К.О.Сомбор II. Од тачке број 223 граница се протеже у правцу североистока изломљеном линијом у дужини од око 280 m до тачке број 224, која се налази у североисточном углу парцеле број 24746 К.О.Сомбор II. Од тачке број 224 граница наставља у правцу северозапада дужином од 58 m до тачке број 225, која се налази у северном углу парцеле број 24746 К.О.Сомбор II. Од тачке број 225 граница се ломи у правцу североистока и протеже се изломљеном линијом у дужини од око 120 m до тачке број 226, која се налази у западном углу парцеле број 24738 К.О.Сомбор II. Од тачке број 226 граница се протеже у правцу севера изломљеном линијом у дужини од око 1360 m до тачке број 227, која се налази у североисточном углу парцеле број 24088 К.О.Сомбор II. Од тачке број 227 граница наставља у правцу северозапада дужином од 320 m до тачке број 228, која се налази у северном углу парцеле број 24045/2 К.О.Сомбор II. Од тачке број 228 граница се ломи у правцу југозапада и протеже се изломљеном линијом у дужини од око 230 m до тачке број 229, која се налази у јужном углу парцеле број 24026 К.О.Сомбор II. Од тачке број 229 граница наставља у правцу северозапада дужином од 23 m до тачке број 230, која се налази у северном углу парцеле број 24023 К.О.Сомбор II. Од тачке број 230 граница се протеже у правцу југпзапада изломљеном линијом у дужини од око 240 m до тачке број 231, која се налази у источном углу парцеле број 23988 К.О.Сомбор II. Од тачке број 231 граница наставља у правцу југозапада изломљеном линијом у дужини од око 180 m до тачке број 232, која се налази у северном углу парцеле број 23969 К.О.Сомбор II. Од тачке број 232 граница се протеже у правцу југозапада изломљеном линијом у дужини од око 370 m до тачке број 233, која се налази у источном углу парцеле број 23913 К.О.Сомбор II. Од тачке број 233 граница наставља у правцу југозапада изломљеном линијом у дужини од око 340 m до тачке број 234, која се налази у источном углу парцеле број 23875 К.О.Сомбор II. Од тачке број 234 граница се ломи у правцу југоистока и протеже се изломљеном линијом у дужини од око 320 m до тачке број 235, која се налази у источном углу парцеле број 23868 К.О.Сомбор II. Од тачке број 235 граница се протеже у правцу југозапада у дужини од 207 m до тачке број 236, која се налази у јужном углу парцеле број 23830 К.О.Сомбор II. Од тачке број 236 граница прати железничку пругу Суботица Богојево државна граница дужином од 464 m до Апатинског пута. 13
3. ИЗВОД ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ВИШЕГ РЕДА 3.1. ИЗВОД ИЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ГРАДА СОМБОРА За територију Града Сомбора, донет је Просторни план Града Сомбора (''Службени лист Града Сомбора, бр. 5/2014). Просторни план представља основни плански инструмент за усмеравање и управљање дугорочним одрживим развојем локалне заједнице, коришћењем, организацијом и уређењем простора Града Сомбора. Град Сомбор обухвата територију К.О. Сомбор I и II са свим приградским насељима: Билић, Буковац, Градина, Жарковац, Козара, Ленија, Лугово, Ненадић, Обзир, Радојевићи, Ранчево, Централа, Чичови, Шикара, Шапоње и територију К.О. следећих насељених места: Бездан, Телечка, Колут, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Кљајићево, Риђица, Стапар, Станишић, Чонопља, Светозар Милетић, Дорослово, Растина, Гаково и Алекса Шантић. Tериторија града Сомбора је укупне површине 1.216,47 km² Територија катастарске општине Сомбор I је 2.518,1180 ha, територија катастарске општине Сомбор II је 26.396,3839 ha, укупнo 28.914,5019 ha. Површина МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча износи 799,3866. Становништво Основни циљ демографског развоја је стационарно становништво тј. становништво у коме ће следеће генерације бити исте величине као и постојеће, уз прилагођавање очекиваним демографским променама. Да би се овај циљ остварио неопходно је успоравање тренда опадања природног прираштаја и заустављање миграција ка већим центрима. Мрежа насељених места Планом се дефинише улога сваког насеља појединачно, као и место и функција у оквиру функционалног система насеља Града Сомбора. Даље ће се развијати следећа хијерархија насеља : - градски центар Сомбор; - центри заједнице насеља; - развијена сеоска насеља; - примарна сеоска насеља; - приградска насеља. Поред даљег јачања Сомбора као градског центра од националног значаја са својим привредним и популационим потенцијалом и развојем индустрије, очекује се снажнији социоекономски развој већих насеља (центри заједнице насеља). Центри заједнице насеља (Бездан, Станишић и Кљајићево) ће гравитационо покривати села са нижим нивоом опремљености, и поред локалног имаће и шири функционални и развојни утицај на целој територији Града. Функционално повезивање градског центра Сомбора са осталим насељима одвијаће се преко административних, здравствених, привредних, културних, образовних и других функција и утицајно подручје ће се рефлектовати на сва насеља. Организација јавних служби Мрежу објеката јавних служби на подручју Града Сомбора је потребно децентрализовати и концентрацију садржаја вршити у центрима заједнице насеља. Градски центар треба да обезбеди широку и разноврсну понуду видова становања, јавних служби, услуга и производње, висок ниво комуналне опремљености и пријатну животну средину. Поред градског центра, приоритет у том смислу имају центри заједнице насеља (Кљајићево, Бездан и Станишић) у циљу обезбеђивања квалитетних услова за живот и задржавања становништва у руралном подручју. Просторна организација јавних служби на територији Града Сомбора је одређена постојећом мрежом објеката, потребама будућих корисника и економским могућностима. Пољопривреда Основни циљ у области пољопривреде је формирање ефикасног и одрживог пољопривредног сектора који ће допринети конкурентности привреде, повећање 14
и унапређење сточног фонда, интензивирање ратарске производње и интензивирање специфичних облика пољопривреде (воћарство, виноградарство, повртарство, органска пољопривреда) за које на овом подручју постоје оптимални предуслови и интензивирање мање заступљених облика производње као што су пчеларство, производња лековитог биља, производња конзумне рибе и сл. и повезивање произвођача у удружења, ради стандардизације производа, унапређења технологије производње и заједничког наступа на тржишту стварањем препознатљивих робних марки (еко-производња, органска храна) са подручја Града Сомбора. Саобраћај Основни циљ у развоју саобраћаја је повезивање свих видова који могу да подстакну привредне активности на територији града Сомбора (изградња логистичког центра) и свеобухватни развој Града Сомбора као једног од пограничних градова. Стратегија развоја саобраћаја у оквиру ПП Града Сомбора огледа се у изградњи, реконструкцији и модернизацији саобраћајне инфраструктуре, изградњи и доградњи (постојећих) саобраћајних праваца, обилазница, раскрсница у друмском саобраћају, осавремењавању пруга у железничком саобраћају и поновном оживљавању појединих праваца, активирању војног аеродрома за путнички саобраћај мањих авиокомпанија, као и у већој искоришћеност постојећих пловних путева. Поред тога, веома је важан и развој мреже бициклистичких стаза како у насељеним местима, тако и повезивање бициклистичким стазама до приградских насеља и до Дунава према Бездану односно Апатину. Водопривреда и водопривредна инфраструктура Основни циљ је уређење, заштита и коришћење интегралних водопривредних система и усклађивање са заштитом животне средине и осталим корисницима у простору, ради заштите вода. Енергетика и енергетска инфраструктура Концепција развоја енергетике подразумева ревитализацију, реконструкцију и модернизацију постојећих енергетских објеката у циљу сигурности, поузданости, смањења губитака, смањења негативних утицаја на животну средину, повећање удела коришћења расположивих потенцијала, рационализацију коришћења енергије и енергената на свим нивоима, повећање енергетске ефикасности, изградњу нових енергетских објеката, нарочито неконвенционалних извора енергије, изградњу преносних објеката за интерконективно трансгранично повезивање са државама у окружењу и изградњу нових енергетских објеката у складу са растућим потребама и обезбеђењу поузданог и квалитетног снабдевања енергијом и енергентима. Посебан приоритет представља повећање коришћења природног гаса и обновљивих извора енергије, коришћење нових енергетски ефикаснијих и еколошки прихватљивих енергетских технологија и уређаја и опреме за коришћење енергије. Електронске комуникације и информациони системи Концепција развоја електронских комуникација подразумева увођење најсавременијих технологија у овој области, модернизацију постојеће инфраструктуре и објеката, изградњу сигурне широкопојасне мреже, уз употребу најсавремених медијума преноса, потпуну дигитализацију свих система електронских комуникација уз обезбеђење довољно капацитета, равномерног развоја и целокупне покривености простора уз обезбеђивање подједнаке доступности свим оператерима. Оптички каблови су положени према свим већим местима у граду, а у току је припрема документације за проширење постојећих оптичких релација изградњом нових каблова са већим капацитетом и бољим карактеристикама преноса и то првенствено у магистралној равни. Планиране су релације оптичких каблова: Нови Сад-Србобран-Врбас-Сомбор, Сомбор-Мали Иђош-Ада, Врбас-Кула-Сивац-Сомбор, Бездан-Сомбор, Растина-Гаково- Ненадић-Сомбор, Риђица-Станишић-Светозар Милетић-Чонопља-Кљајићево-Телечка-Бачки Соколац, Сомбор-Стапар-Дорослово-Српски Милетић-Оџаци, Стапар-Бачки Брестовац. Комунална инфраструктура Оптимална дугорочнија оријентација снабдевања водом становништва представља изградњу регионалних и међурегионалних водоводних система у који би били интегрисани и постојећи водоводни системи. Планирана су два будућа 15
микрорегионална система водоснабдевања. Први је водоводни систем ''Сомбор'' који покрива насеља: Сомбор, Чонопља, Кљајићево, Телечка, Светозар Милетић, Алекса Шантић, Стапар и Дорослово. Извориште је ''Јарош'' у Сомбору, где је поред проширења изворишта предвиђено и проширење постројења за прераду воде (ППВ). Други је водоводни систем ''Бездан'' који покрива насеља: Бездан, Бачки Моноштор, Колут, Бачки Брег, Гаково, Растину, Станишић и Риђицу. Извориште је ''Бездан'' у Бездану где је поред проширења изворишта предвиђено и проширење постројења за прераду воде (ППВ). Планира се доградња и реконструкција постојеће дистрибуционе мреже, изградња водоторњева, ниских резервоара, уређење и проширење постојећих изворишта у насељеним местима, где се за то укаже потреба током експлоатационог периода, изградња магистралних и транспортних цевовода, у циљу допремање воде до свих потрошача у насељеним местима и предвиђеним индустријским зонама на подручју Града Сомбора. После изградње планираних капацитета на извориштима и ППВ: ''Јарош'' Сомбор и ''Бездан'', одакле би се реонским водоводом, квалитетном питком водом снабдевала насељена места у Граду Сомбору, такође је потребно изградити и одређене хидротехничке објекте на постојећим извориштима у свим насељеним местима. Поред постојећих водоторњева у Чонопљи, Бездану и Сомбору, потребно је изградити водоторњеве у Сомбору, Бачком Моноштору, Бачком Брегу, Колуту, Гакову, Растини, Риђици, Станишићу, Светозар Милетићу, Алекси Шантићу, Кљајићеву, Телечкој, Стапару и Дорослову. Поред постојећих пумпних станица у Сомбору, да би систем реонског водовода функционисао, потребно је изградити и пумпне станице у Сомбору, Бачком Брегу, Бачком Моноштору, Растини, Риђици, Гакову, Бездану, Станишићу, Светозар Милетићу, Кљајићеву, Стапару и Дорослову. Магистрални везни цевововоди за водоводни систем ''Бездан'' за које је потребно обезбедити коридоре поред саобраћајница су: Бездан - Бачки Моноштор, Бездан Колут - Бачки Брег, Бездан -Гаково, Гаково - Растина и Растина - Риђица. Садашња мрежа водовода прошириће се у свим насељима, укључујући и Сомбор, а такође ће бити неопходно и замена и реконструкција поједних деоница мреже, изградња резервоарског простора (могуће и водоторњева). За потребе пречишћавања отпадних вода у насељима на територији Града Сомбора предвиђена је изградња постројења одговарајућег капацитета пречишћавања у сваком појединачном насељу, али је могуће користити и тзв. групне системе, којима се једним ППОВ пречишћавају отпадне воде из више оближњих насеља. Насеља Кљајићево, Чонопља и Телечка имају један заједнички систем сепаратног каналисања са ППОВ у Кљајићеву. У насељеним местима где је атмосферска канализација решена системом отворених канала потребно је у зони ужег центра насеља изградити зацевљену одводну мрежу. Са изградњом комплекса регионалне депоније створиће се услови за безбедно одлагање отпада, као и за затварање постојеће градске депоније. Осим за одлагање непропустљивог отпада у овом комплексу се предвиђа и рециклажа употребљивог отпада. Изградња регионалне депоније је од интереса и за становнике општина у окружењу. У планском периоду је неопходно изградити регионалну депонију и пратећу инфраструктуру за адекватно управљање отпадом, а паралелно са тим све неуређене депоније је потребно затворити и извршити њихову санацију. Културна и природна добра Заштита, уређење и унапређење културних добара мора се посматрати у оквиру развоја целокупне области културног наслеђа, која представља развојни ресурс, који је потребно заштитити, уредити и користити на начин који ће допринети успостављању регионалног и локалног идентитета, у складу са европским стандардима заштите. На основу увида у Регистар заштићених природних добара који води Завод за заштиту природе Србије утврђено је да се на подручју Плана налазе: два заштићена подручја, три подручја планирана за заштиту плановима и програмима рада Завода, једно Рамсарско подручје, једно Емералд подручје; три IPA подручја, једно IBA подручјe, једно PBA подручје, 19 станишта заштићених и строго заштићених врста од националног значаја, три 16
еколошки значајна подручја и деоница еколошког коридора од међународног значаја еколошке мреже Републике Србије, три регионална еколошка коридора и већи број локалних еколошких коридора. У оквиру заштићених подручја, потребно је ускладити режиме и мере заштите са коришћењем простора који је под заштитом. 3.2. ИЗВОД ИЗ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА ГРАДА СОМБОРА Становништво - Велика национална шароликост је особина популационог профила Сомбора. Забележена су 22 национална идентитета и поред тога још категорија ОСТАЛИ И РЕГИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ. Најбројнији су Срби па Мађари, затим категорија Југословена,Хрвата и Буњеваца. Остале националности имају изразито мању заступљеност. Заустављање негативних тенденција у погледу кретања укупног броја становника и просечне величине домаћинстава захтеваће утврђивање и спровођење одговарајућих мера демографске и социјалне политике, однoсно одговарајуће мере финансијске подршке кој би омогућиле и позитивну реализацију. Привреда и остале активности - Град Сомбор, са постојећом и планираном концентрацијом становништва, индустријских капацитета и развијених делатности као и потенцијала овог подручја планира подстицање развоја индустрије, пољопривреде, туризма као и других делатности примарног сектора уз активирање низа значајних развојних програма у различитим индустријским областима и производно оријентисаној малој привреди. За њихову реализацију биће поред осталог потребно обезбедити одговарајуће локације у смилу фактора опште и спрецифичне атрактивности што подразумева побољшање просторних услова постојећих локација као и активирање нових локација. Основа будућег развоја индустрије града Сомбора је динамичан развој агроиндустријских комплекса на основу богате сировинске базе. Развоју туризма као значајног фактора привредног развоја треба дати значајнији и интензивнији приступ у смислу боље координације културних и туристичких организација града Сомбора, уз квалитетно вредновање расположивих културних, просторних и туристички значајних добара.такође, квалитетна организованост развоја туризма захтева утврђивање политике развоја, носилаца као и пропагандно-имформативних акција. Јавне службе - У граду Сомбору је заступљеност јавних служби у складу са величином и улогом града у мрежи насеља, која је дефинисана Просторним планом Републике Србије. Сомбор, као општински центар, у области социјалне заштите и предшколског васпитања и образовања има формиран Ценар за социјални рад, Геронтолошки центар, Специјалу школу за децу са посебним потребама у развоју као и установе предшколског васпитања. У наредном периоду потребно је извршити осавремењавање постојећих објеката као и допуњавање мреже предшколских установа уз задовољавање прописаних норматива и стандарда. Основно образовање у Сомбору се одвија кроз систем основних школа које су лоциране у различитим деловима града и по капацитету задовољавају данашње потребе просторних целина за које су формиране. Овај распоред основних школа се задржава уз планирану изградњу још једне основне школе на простору Јосићког насеља односно у Гогама ради задовољавања потреба школске деце на тим просторима. Средњешколско и високошколско образовање ће се задржати на постојећем нивоу заступљености, с тим што се због недостатка слободних површина може планирати проширивање постојећих школских комплекса. Смештај и исхрана средњошколаца организована је кроз постојећи Дом ученика уз планирано проширивање дома за потребе смештаја студената Учитељског факултета у Сомбору. 17
Здравствена заштита се задржава на постојећем нивоу: примарна здравствена заштита се обавља преко Дома здравља, Хитне помоћи, Централне болнице као и специјалне болнице за нервна и прихолошка обољења, Народну апотеку као и низ специјализованих амбуланата у оквиру диспанзера у Сомбору. Делатност из области културе се одвија преко низа институција као што су :Градски музеј, Народно позориште, Галерија ликовне јесени као и друге галерије, Народна библиотека, биоскоп и друго. Организовање установе Културни центар града Сомбора доприноси свеобухватном развоју културе града Сомбора уз потребу да се у будућем периоду услови рада свих наведених институција осавремене, околина и радни простор објеката квалитетно уреде и обогате. Субјекти локалне самоуправе, друштвених организација и удружења грађана ће користити постојеће објекте за своје потребе. Саобраћајна инфраструктура Планирани концепт саобраћајног система нарочито се предвиђа измештање транзитног саобраћаја из централне зоне насеља, који је делом изведен, затим предвиђа се изградња коридора градске обилазнице магистралних и регионалних путева-државних путева I и II реда. Формира ће се саобраћајна матрица насеља која задовољава будуће токове на градском и ширем нивоу. Што се тиће јавног превоза планирана је изградња новог комплекса аутобуске станице у близини железничке станице као примарне, а постојећа ће се прекатегоризовати у секундарну градску аутобуску станицу. У области железничког саобраћаја планира се модернизација и реконструкција свих пружних правца, осавремењавање опреме за пружање оптималног нивоа саобраћајних услуга. Планира се употпуњавање мрежа бициклистичког и пешачког саобраћаја, посебно у просторима спорта, рекреације и туризма. Водопривредна инфраструктура - Снабдевање квалитетном и довољном количином воде за пиће обезбедиће се из постојећих и проширених капацитета градског изворишта,,јарош,,. Сем проширења изворишта предвиђа се проширење дистрибутивне мреже за обезбеђење сваког потрошача довољном и квалитетном водом, потребног притиска и квалитета, нарочито са проширењима на територијама свих приградских насеља у оквиру захвата Генералног плана града Сомбора. Уређај за пречишћавање отпадних вода УПОВ се одржава у оквиру постојећих комплексних услова уз сву потребну надоградњу 45 технолошког система квалитетног пречишћавања отпадних вода. Постојећи систем одвођења фекалних отпадних вода у планском периоду треба да покрије целокупан простор свих насељских функција. Систем мелиоративне каналске мреже на простору захвата Генералног плана у наредном планском периоду ће се квалитетно одржавати у функцији сакупљања површинских и делимично подземних вода из насеља. Електроенергетска и телекомуникациона инфраструктура Снабдевањем електричном енергијом ће се остваривати из постојећих трафо станица. Планирана је изградња још једне трафостанице као и квалитетне ниско-напонске градске електроенергетске мреже, како би се смањили проблеми приликом снабдевања електричном енергијом. У наредном периоду планирано је да се изврши каблирање постојеће разводне ТТ мреже у целости, чиме ће се омогућити квалитетан пријем, дистрибуција земаљских, сателитских, радио и ТВ сигнала, као и ефикасно пружање интернет услуга. Зелене површине Валоризацијом постојећег стања зелених површина као и њихових просторних дистрибуција закључује се да постоји висок степен присутности зеленила на градској територији, међутим нису све повезане у разгранати мрежни систем. Потребно је 18
формирати све посебне категорије јавног зеленила у функцији датих просторних могућности. Према ГП Града Сомбора ( Сл. Гласник СО Сомбор бр.05/07), ПГР-04 обухвата 37 блокова: 3, 4, 5, 17, 18, 19, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 82, 83, 84, 85, 86, 104, 105, 106, 107, 108, 116, 117, 118, 119, 120, 121, 129, 130, 131. Блокови број 3, 4, 5, 17, 18, 19, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 82, 83, 84, 85, 86, 104, 105, 106, 107, 116, 117, 118 и 121 припадају К.О.Сомбор 1, док блокови број 108, 119, 120 и 131 припадају К.О.Сомбор 2 (Централа и Буковац). Према ГП Града Сомбора ( Сл. Гласник СО Сомбор бр.05/07), Блок бр. 3 Блок је намењен централним садржајима-мешовити градски центар, у рубним деловима је намењен централним садржајима - мешовити градски центар и мешовити градски центар под заштитом. За појединачне мешовите садржаје радити по потреби Урбанистички пројекат; за заштићене објекте обавезна је израда Урбанистичког пројекта у складу са условима заштите споменика културе и амбијенталних вредности. Изградњу и уређење на делу становања вршити на основу услова из Плана. Блок бр. 4 Блок је намењен мешовитом и породичном становању, а у рубном делу је намењен централним садржајима - мешовити градски центар. За појединачне мешовите садржаје радити, по потреби Урбанистички пројекат. Изградњу и уређење на делу становања вршити на основу услова из Плана. За унутрашњост блока обавезна је даља урбанистичка разрада израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона. Блок бр. 5 Блок је намењен мешовитом и породичном становању, а у рубним деловима је намењен централним садржајима - мешовити градски центар и мешовити градски центар под заштитом. У блоку се налази и Ватрогасни дом и Дом здравља. За појединачне мешовите садржаје радити, по потреби Урбанистички пројекат за заштићене објекте обавезна је израда Урбанистичког пројекта у складу са условима заштите споменика културе и амбијенталних вредности. Изградњу и уређење на делу становања вршити на основу услова из Плана. Блок бр. 17 Блок је намењен мешовитом становању, а у рубним деловима је намењен централним садржајима- мешовити градски центар. За појединачне мешовите садржаје радити, по потреби, Урбанистички пројекат. Изградњу и уређење на делу становања вршити на основу услова из Плана. Блок бр. 18 Блок је намењен породичном становању. У блоку се налази дечија установа. За појединачне мешовите садржаје радити, по потреби, Урбанистички пројекат. Изградњу и уређење на делу становања вршити на основу услова из Плана. Блок бр. 19 Блок је намењен породичном и мешовитом становању, а у рубним деловима је намењен централним садржајима- мешовити градски центар. У блоку се налази основна школа за децу са посебним потребама. За појединачне мешовите садржаје радити, по потреби, Урбанистички пројекат. Изградњу и уређење на делу становања вршити на основу услова из Плана. Блок бр. 36 Блок је намењен вишепородичном становању. План даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона је обавезан у циљу дефинисања статуса грађевинског земљишта (јавно и остало), као и израда Урбанистичких пројеката за препарцелацију или евентуалну планирану изградњу објеката. На постоjeћим вишепородичним стамбеним и стамбено пословним 19
објектима до доношења планске документације, у оквиру постојећих габаритних услова реконструкцију и адаптацију истих вршити на основу услова из Плана. Блок бр. 37 Блок је намењен мешовитом становању, парковском зеленилу и услужно, производним и складишним функцијама. У блоку се налази дечија установа. Изградњу и уређење на делу становања вршити на основу услова из Плана. За појединачне мешовите садржаје радити, по потреби,урбанистички пројекат. Блок бр. 38 Блок је намењен вишепородичном становању. План даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона је обавезан у циљу дефинисања статуса грађевинског земљишта (јавно и остало), као и израда Урбанистичких пројеката за препарцелацију и за планирану изградњу објеката. На постоjeћим вишепородичним стамбеним и стамбено пословним објектима до доношења планске документације, у оквиру постојећих габаритних услова реконструкцију и адаптацију истих вршити на основу услова из Плана. Блок бр. 39 Блок је намењен породичном становању. Изградњу и уређење на делу становања вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбанистичке пројекте. Блок бр. 40 Блок је намењен породичном становању. Изградњу и уређење на делу становања вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбанистичке пројекте. Блок бр. 41 Блок је намењен породичном становању. Изградњу и уређење на делу становања вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбанистичке пројекте. Блок бр. 42 Блок је намењен породичном и мешовитом становању. Изградњу и уређење вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбанистичке пројекте. Блок бр. 57 Блок је намењен вишепородичном становању. План даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона је обавезан у циљу дефинисања статуса грађевинског земљишта (јавно и остало), као и израда Урбанистичких пројеката за препарцелацију или евентуалну планирану изградњу објеката. На постоjeћим вишепородичним стамбеним и стамбено пословним објектима до доношења планске документације, у оквиру постојећих габаритних услова реконструкцију и адаптацију истих вршити на основу услова из Плана. Блок бр. 58 Блок је намењен вишепородичном становању. План даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона је обавезан у циљу дефинисања статуса грађевинског земљишта (јавно и остало), као и израда Урбанистичких пројеката за препарцелацију или евентуалну планирану изградњу објеката. На постоjeћим вишепородичним стамбеним и стамбено пословним објектима до доношења планске документације, у оквиру постојећих габаритних услова реконструкцију и адаптацију истих вршити на основу услова из Плана. Блок бр. 59 Блок је намењен породичном становању. Изградњу и уређење вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбанистичке пројекте. Блок бр. 60 Блок је намењен вишепородичном становању и услужно, призводним и складишним функцијама и Дому здравља. План даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона је обавезан у циљу дефинисања статуса грађевинског земљишта (јавно и остало), као и израда Урбанистичких пројеката за препарцелацију или евентуалну планирану изградњу објеката. На постоjeћим објектима до доношења планске документације, у оквиру постојећих габаритних услова реконструкцију и адаптацију истих вршити на основу услова из Плана. Блок бр. 61 20
Блок је намењен породичном становању и гробљу. Изградњу и уређење вршити на основу услова из Плана, уређење гробља на основу урбанистичког пројекта. Блок бр. 62 Блок је намењен породичном становању. Изградњу и уређење вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбнистичке пројекте. Блок бр. 63 Блок је намењен породичном становању и спорту и рекреацији. Изградњу и уређење вршити на основу услова из Плана, уређење слободних површина на основу урбанистичког пројекта. Блок бр. 82 Блок је намењен вишепородичном становању. План даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона је обавезан у циљу дефинисања статуса грађевинског земљишта (јавно и остало), као и израда Урбанистичких пројеката за препарцелацију или евентуалну планирану изградњу објеката. На постоjeћим вишепородичним стамбеним и стамбено пословним објектима до доношења планске документације, у оквиру постојећих габаритних услова реконструкцију и адаптацију истих вршити на основу услова из Плана. На делу слободних површина обавезан је план даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона. Блок бр. 83 Блок је намењен основној школи са пратећим спортско рекреационим површинама Изградњу и уређење комплекса вршити на основу урбанистичког пројекта. Блок бр. 84 Блок је намењен парковском зеленилу, са пратећим мањим спортским теренима. Обавезан је план даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона. Блок бр. 85 Блок је намењен породичном становању и услужно, производним и складишним функцијама. Изградњу и уређење у постојећем становању вршити на основу услова из Плана, на слободним површинама обавезан је план даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона. Блок бр. 86 Блок је намењен услужно, производним и складишним функцијама. Појединачне постојеће комплексе дефинисати урбанистичким пројектима, неизграђене површине даљом урбанистичком разрадом израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона. Блок бр. 104 Блок је намењен мешовитом становању и услужно, производним и складишним функцијама. Изградњу и уређење у постојећим комплексима вршити на основу услова из Плана, на слободним површинама обавезан је план даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона. Блок бр. 105 Блок је намењен мешовитом становању. Обавезан је план даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона. Блок бр. 106 Блок је намењен породичном становању, заштитном зеленилу и УПОВ-у (уређају за пречишћавање отпадних вода). Изградњу и уређење у постојећем становању и комплексима вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбанистичке пројекте. Блок бр. 107 Блок је намењен породичном становању и за туризам и услуге. Изградњу и уређење у постојећем становању вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбанистичке пројекте, на слободним површинама обавезан је план даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона. 21
Блок бр. 116 Блок је намењен мешовитом становању и услужно, производним и складишним функцијама. Обавезан је план даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона. Блок бр. 117 Блок је намењен за складишта, депоније и сервисе и за услужно, производне и складишне функције. Обавезан је план даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона. Блок бр. 118 Блок је намењен за туризам и услуге. Обавезан је план даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона. БУКОВАЦ И ЦЕНТРАЛА Блок бр. 108 Блок је намењен услужно, производним и складишним функцијама. Изградњу и уређење постојећих комплекса вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбанистичке пројекте. Блок бр. 119 Блок је намењен породичном становању. Изградњу и уређење постојећег становања вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбанистичке пројекте. Блок бр. 120 Блок је намењен породичном становању. Изградњу и уређење постојећег становања вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбанистичке пројекте. Блок бр. 121 Блок је намењен породичном становању и услужно, производним и складишним функцијама. Изградњу и уређење постојећег становања вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбанистичке пројекте. Блок бр. 131 Блок је намењен породичном становању и централним садржајима у приградским насељима. Изградњу и уређење постојећег становања вршити на основу услова из Плана, по потреби радити урбанистичке пројекте; на слободним површинама обавезан је план даље урбанистичке разраде израдом урбанистичког плана нижег реда у духу важећег закона. 3.3.ВАЖЕЋИ ПЛАНОВИ НА ПРЕДМЕТНОМ ПОДРУЧЈУ На предметном подручју постоје три важећа плана: - План детаљне регулације блока 85 у Сомбору (Сл. Лист града Сомбора бр. 6/2013); - План детаљне регулације делова блокова 82 и 104 и дела трасе примарне градске саобраћајнице између Стапарског и Апатинског пута у Сомбору (Сл.лист града Сомбора бр. 2/2008); - План детаљне регулације дела блока 118 у Сомбору (Сл.лист града Сомбора бр. 6/2011); Наведени планови детаљне регулације ће бити преиспитани Нацртом овог Плана. На предметном подручју постоји један важећаи план који се по основу преиспитивања и важности ГП града Сомбора примењују на територији Града Сомбора: - Регулациони план и урбанистички пројекат стамбеног блока Венац петрове горе у Сомбору. 22
4. ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА, НАЧИНА КОРИШЋЕЊА ПРОСТОРА И ОСНОВНА ОГРАНИЧЕЊА 4.1. Подаци о простору, становништву, јавним службама и привредним активностима Територија МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча обухваћена Планом, налази се у јужном делу града Сомбора. Парцеле на територији МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча су у саставу Катастарске општине Сомбор I и Сомбор II. Граничи се са МЗ Млаке на североистоку, МЗ Венац на северу, МЗ Горња Варош на северозападу, а на југу је ограничена каналом Врбас Бездан изузев на делу где почиње приградско насеље Централа. Предметним Планом су обухваћена приградска насеља Буковац и Централа (југоисточни део). Површински заузима 799, 3866 ha, што чини 21 % површине града. Границе МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча се не поклапају у потпуности са границом обухвата Плана. Слика бр. 1 Положај МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча у мрежи насеља 4.1.1. Историјски развој Сомбор се први пут помиње у писаним документима 1469. године. У време Турске владавине око 1660. године, град је имао око 2000 кућа и 200 занатских радњи. 1749.године, Сомбор добија статус слободног краљевског града Угарске, а 1776 године постаје центар велике Бачко-бодрошке жупаније. Територије садашњих МЗ Стара Селенча и Селенча су од 19 века биле саставни део града, док је МЗ Нова Селенча настала у периоду после Другог светског рата, као потпуно плански изграђено ново насеље. МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча, налазе се у јужном делу града и, данас МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча имају заједно 17795 становника и 6870 домаћинстава. 23
4.1.2. Становништво Према попису из 2011. год. МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча броји 17.795 становника, од којих већина чине Срби (71 %). Остатак већинског становништва чине Мађари (5 %) и Хрвати (4,6 %). На територији МЗ Нова Селенча живи 9341 становник, МЗ Стара Селенча 5092 становника, а МЗ Селенча 3362 становника. У периоду од 1948-2011.год, запажа се стално опадање броја становника на територији града Сомбора. Опадање броја становника је последица политичке нестабилности, лоших економских прилика и демографске политике, миграција и измењеног става према планирању породице последњих деценија. табела бр. 1 Упоредни преглед броја становника у периоду 1948-2011. год. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011. Насеље год. год. год. год. год. год. год. год. Сомбор 33613 33632 37760 44100 48454 48993 51471 47623 Како цео град Сомбор, тако се и МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча суочавају са проблемом опадања броја становника. Целокупан развој је условљен пре свега демографским приликама у насељу, тј. ако се подигне животни стандард и његов квалитет на виши ниво кроз отварање нових радних места и драстично смањење незапослености као и кроз омогућавање квалитетнијег задовољавања материјалних и духовник потреба становништва, овакав негативан тренд би у планском периоду могао бити заустављен. Табела бр. 2 Демографска кретања пројекција броја становника на основу досадашњег тренда промена МЗ: 2002. год. 2011. год. 2016. год. 2021. год. Нова Селенча 10015 9341 9112 8887 Стара Селенча 5638 5092 4834 4589 Селенча 3526 3362 3292 3223 УКУПНО 19179 17795 17238 16699 4.1.3. Јавне службе Постојећа просторна организација јавних служби на територији града Сомбора је одређена постојећом мрежом објеката, потребама становника и економским могућностима. Мрежу објеката јавних служби на подручју града Сомбора је потребно децентрализовати и уводити више садржаја у месне заједнице. Сл.2 МЗ Нова Селенча и Сл.3 ОШ Доситеј Обрадовић Сл.4 Вртић Ђурђевак Селенча 24
Образовање На предметном простору обухвата, објекти предшколског васпитања и образовања нису равномерно распоређени на територији предметних месних заједница. Концентрација оваквих објеката је у североисточном делу предметног простора, док су југоисточни део града и приградска насеља Централа и Буковац веома удаљена од истих. Капацитети објеката задовољавају потребе становништва предметног подручја. На територији МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча постоји једна основна школа и једна основна и средња школа за децу са посебним потребама. Предшколско васпитање и образовање се одвија у оквиру 4 објекта предшколске установе ''Вера Гуцуња'' Сомбор и то: - вртићи ''Ђурђевак'' и ''Бубамара'' и јаслице ''Цврчак'' у објекту у Спортској улици на Новој Селенчи, на парцелама број 8082/2, 8084 и 8085 К.О.Сомбор I - вртић ''Петар Пан'' у улици Илије Бирчанина, на парцели број 7034 К.О.Сомбор I - вртић ''Вила'' у оквиру објекта ОШ Доситеј Обрадовић, на парцели број 9295/1 К.О.Сомбор I - вртић ''Жабица'', на Буковцу, број 57,на парцели број 24446 К.О.Сомбор II - приватни вртић у улици Самка Радосављевића, на парцели број 5951 К.О.Сомбор I Основно образовање од I-VIII разреда на простору обухваћеном Планом се одвија у оквиру једне основне школе Доситеј Обрадовић на парцели број 9295/1 К.О.Сомбор I, улица Славише Вајнера Чиче. На предметном простору постоји и Школа за основно и средње образовање са домом ''Вук Kараџић'' у улици Апатински пут, на парцели број 7138 К.О.Сомбор I Сви објекти образовања су у релативно добром стању и редовно се одржавају. Задовољавају тренутне капацитете. Здравствена заштита Примарну здравствену заштиту становништва врше службе Дома здравља ''Др Ђорђе Лазић'' Сомбор у здравственим амбулантама у улици Кнеза Милоша на парцели број 7210 и на Новој Селенчи на парцели број 8138/1. На парцели број 7210 се налази служба Хитне помоћи за цео град Сомбор. Антитуберкулозни диспанзер се налази на парцели број 5964 К.О.Сомбор I у улици Мите Поповића. На предметном простору постоји и приватна поликлиника ''Вуковић'' на парцелама број 7992/2 и 7994/6 К.О.Сомбор I у улици Југословенске армије и приватна поликлиника ''Др Стојачић'', улица Стапарски пут, парцела број 5941/1 К.О.Сомбор I. На територији МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча постоји једна државна апотека у улици Првомајски булевар на парцели број 8104/3 К.О.Сомбор I и неколико приватних апотека. 25
Социјална заштита Сл.5 Дом пензионера геронтолошког центра у Сомбору На простору обраде од објеката социјалне заштите постоји Дом пензионера геронтолошког центра у Сомбору, Првомајски булевар, парцела број 8138/1 К.О.Сомбор I. Општинска организација Црвеног крста се налази на парцели број 7166 К.О.Сомбор I у улици Апатински пут. Објекти културе Од објеката културе на територији МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча постоји објекат удружења ''Буњевачко коло'' на парцели број 9068/1 К.О.Сомбор I у улици Јована Поповића и објекат Дома културе у приградском насељу Буковац на парцели број 24661 К.О.Сомбор II. Верски објекти Сл.6 Црква на Малом православном гробљу На простору МЗ Стара Селенча, Селенча и Нова Селенча постоји православна црква у склопу Малог православног гробља на парцели број 9232 К.О.Сомбор I. Спорт и рекреација Отворени спортски терени: - кошаркашки терен на парцели број 9073 К.О.Сомбор I на углу улица Радивоја Симоновића и Јована Поповића; - кошаркашки терен на парцели број 8087/15 К.О.Сомбор I у блоку број 38 на Новој Селенчи; - кошаркашки терен на парцели ОШ Доситеј Обрадовић у улици Славише Вајнера Чиче, парцела број 9295/1 и 9295/2 К.О.Сомбор I; - скејт парк, теретана и фитнес терен на отвореном су смештени на зеленој површини 26