UNITED NATIONS United Nations Interim Administration Mission in Kosovo UNMIK NATIONS UNIES Mission d Administration Intérimaire des Nations Unies au Kosovo УНМИК/РЕГ/2001/20 20. септембар 2001. године УРЕДБА БР. 2001/20 О ЗАШТИТИ ОШТЕЋЕНИХ СТРАНА И СВЕДОКА У КРИВИЧНИМ ПОСТУПЦИМА Специјални представник Генералног секретара, Сходно овлашћењима која су му додељена Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 (1999) од 10. јуна 1999. године, Узимајући у обзир Уредбу Привремене администрације Уједињених Нација на Косову (УНМИК) бр. 1999/1 од 25. јула 1999. године о овлашћењима Привремене администрације на Косову и Уредбу УНМИК-а бр. 1999/24 од 12. децембра 1999. године о важећем закону на Косову, Признајући да застрашивање оштећених страна и сведока озбиљно подрива напоре усмерене ка ефикасности истраге и гоњења тешких кривичних дела на Косову, укључујући међуетничке злочине и организовани криминал и да представља значајну сметњу успостављању владавине права на Косову, У сврху успостављања правних мера за обезбеђивање заштите оштећених страна и сведока тако да они могу да учествују у кривичним поступцима без страха или ризика по своју безбедност, Овим проглашава следеће: Члан 1. Дефиниције За потребе ове Уредбе, примењују се следеће дефиниције: (a) Израз оштећена страна односи се на особу која је кривично оштећена или чије је неком лично или имовинско право угрожено злочином, или се односи на члана породице оштећене стране која заступа интерес оштећене стране која је преминула, или је малолетна или иначе није надлежна да заступа сопствени интерес пред судом.
(b) Израз сведок односи се на особу која је позвана на суд, или поседује битне чињенице и може да буде позвана да сведочи пред судом, или на некога кога је суд именовао као сведока који ће да буде позван. 2 (c) Израз озбиљан ризик односи се на оправдан страх од опасности по живот, здравље или имовину оштећене стране или сведока или члана породице оштећене стране или сведока, а представља очекивану последицу давања информација од стране сведока или оштећене стране у току истражног поступка или сведочења пред судом. (d) Израз суд односи се на истражног судију у току истражног поступка, или председника Окружног судског већа, или, ако је је суђење почело, на председника судског већа. Ако ове судије нису на располагању, суд се односи на Окружног судију непосредно расположивог да изда одговарајући налог. (е) Израз члан породице односи се на брачног друга, крвног сродника у директној линији, усвојеног родитеља, усвојено дете, брата или старатеља. За потребе Чланова 3.4 и 3.5 израз непознат односи се на одсуство познатих информација које се тичу идентитета или боравиште оштећене стране или сведока или идентитета или боравишта члана породице или оштећене стране или сведока или идентитета било које особе у везе са оштећеном страном или са сведоком. Члан 2. Молба за одобравање заштитних мера 2.1 У било којој фази поступка, јавни тужилац, приватни тужилац, бранилац, оштећена страна или сведок могу да поднесу писану молбу суду за одобравање заштитне мере или налога за анонимност када постоји озбиљан ризик по оштећену страну, сведока или члана њихове породице. 2.2 Молба мора да садржи изјаву о теретећим чињеницама. Судија ће да запечатити молбу и изјаву и само судије и јавни тужилац могу да имају приступ запечаћеном садржају. 2.3 Суд може да изда налог за заштитну меру или налог за анонимност оштећене стране или сведока када закључи: (a) (b) да постоји озбиљан ризик по оштећену страну, сведока или члана њихове породице; и да је заштна мера неопходна да би се спречио озбиљан ризик по оштећену страну или сведока или члана њихове породице. 2.4 Након подношења молбе, суд може да наложи одговарајуће мере за заштиту оштећене стране или сведока, или, ако сматра потребним, пре издавања таквог налога, може да закаже затворено саслушање на којем ће да захтева додатне информације од тужиоца, оптуженог, браниоца, оштећених страна или сведока. Суд увек мора да обезбеди да сваки налог издат сходно члану 4 може бити издат само после саслушања на затвореном заседању.
3 2.5 Јавни тужилац биће одмах обавештен од стране суда о било којој молби коју поднесе бранилац, оштећена страна, сведок, приватни тужилац или оштећена страна као тужилац и има право да суду на саслушању даје препоруке и изјаве у вези са чињеницама или да то учини писаним путем ако суд није наложио саслушање. Члан 3. Заштитне мере за оштећене стране и сведоке 3.1 Суд може да наложи заштитне мере које сматра неопходним, укључујући али не ограничавајући се на: (a) (b) (c) (d) (e) (f) (g) (h) изостављање или брисање имена, адреса, радног места, професије или других података или информација које могу да буду искоришћене за идентификацију оштећене стране или сведока; необјављивање било каквог записа који идентификује оштећену страну или сведока; поступке усмерене на скривање карактеристика или физичког описа оштећене стране или сведока који даје исказ, укључујући сведочење иза непрозирног заклона, путем уређаја за измену слике или гласа, или истовремено испитивање на другом месту које је са судницом повезано путем затворене телевизије, или испитивањем сведока оштећене стране снимљеним на видео траци пре саслушања пред судом коме присуствују заступници одбране; додељивање псеудонима; заседање затворено за публику; налагање заступницима одбране да не откривају идентитет оштећене стране или сведока или да не откривају било који материјал или информацију која може да води откривању идентитета; налагање привременог удаљавања оптуженог из суднице ако сведок одбија да да исказ у присуству оптуженог или ако околности указују суду да сведок неће да говори истину у присуству оптуженог; или било коју комбинацију поменутих метода у циљу спречавања откривања идентитета оштећене стране или сведока. 3.2 Члан 231(3) важећег Закона о кривичном поступку неће да буде примењиван када је у противречности са мерама из Члана 3.1, а судија ће да обавести све припаднике Полиције УНМИК-а, припаднике КПС-а и све особље УНМИК-а и КФОР-а о њиховом праву да у свим случајевима дају адресу своје полицијске станице или адресу радног места уместо своје адресе становања. 3.3 Било која одлука коју донесе суд о налагању заштитних мера биће у писаном облику и неће садржати никакву информацију која би могла да води откривању идентитета оштећене стране, сведока или чланова породице, или која би могла
да обелодани постојање или да изложи озбиљном ризику оперативну безбедности текуће и поверљиве полицијске истраге. 3.4 Када су наложене заштитне мере у односу на оштећену страну или сведока, подносилац молбе може после тога да захтева измену или допуну заштитне мере. Само суд који је одобрио ове мере може да измени или да укине налоге, или да одобри уступање заштићеног материјала другом суду да би био коришћен у другим поступцима. Ако у време захтева за измену или уступање, првобитни суд не буде више надлежан за случај, председник суда може да одобри такву измену или уступање, пошто да писано обавештење и пошто саслуша било који аргумент јавног тужиоца. 4 Члан 4. Налог за анонимност 4.1 Када су мере које обезбеђује Члан 3.1 недовољне да гарантују заштиту сведока кога је одбрана предложила суду, суд може у изузетним околностима да наложи да сведок кога је суду предложила одбрана остане непознат јавности, оштећеној страни и њеним правним заступницима, оштећеној страни као тужиоцу, или приватном тужиоцу. При доношењу одлуке суд ће да изврши саслушање на затвореном заседању коме присуствују само јавни тужилац, неопходно особље суда и тужилаштва, заступници одбране и сведок са циљем да буду размотрене све одговарајуће чињенице, испитивањем сведока и других особа које судија буде сматрао неопходним, као што је полицијско или војно особље неопходно за безбедност. Суд може да изда такав налог само уколико претходно утврди: (a) да постоји озбиљан ризик по сведока или члана породице таквог сведока уколико не буде очувана потпуна анонимност таквог сведока; (b) да је исказ оштећене стране или сведока у току истраге или суђења материјално битан за случај и да не би било исправно да одбрана буде присиљена да настави поступак без њега; (c) да је кредибилитет сведока потпуно испитан и саопштен суду на затвореном заседању; и (d) да потреба за анонимношћу сведока да би била обезбеђена правда преовлађује над интересом јавности, оштећених страна и њихових правних заступника, оштећене стране као тужиоца, или приватног тужиоца да знају идентитет сведока при вођењу поступка. 4.2 Када су мере које пружа Члан 3.1 недовољне да гарантују заштиту оштећене стране или сведока (који није сведок кога је предложила одбрана), суд може у изузетним околностима да наложи да оштећена страна или сведок остану анонимни за оптуженог и заступнике одбране. При доношењу ове одлуке суд ће да изврши саслушање на затвореном заседању коме присуствују јавни тужилац, неопходно особље из суда и тужилаштва и сведок или оштећена страна са циљем да се размотре све одговарајуће чињенице испитивањем сведока или оштећене стране и друге особе које судија буде сматрао неопходним, као што је полицијско или војно особље неопходно за безбедност. Суд може да изда такав налог само уколико претходно утврди:
5 (a) да постоји озбиљан ризик за оштећену страну или сведока или за члана породице те оштећене стране или сведока уколико не буде сачувана потпуна анонимност оштећене стране или таквог сведока; (b) да је исказ оштећене стране или сведока у току истраге или суђења материјално битан за случај и да не би било исправно да тужилац буде присиљен да настави поступак без њега; (c) да је кредибилитет сведока или оштећене стране потпуно испитан и саопштен суду на затвореном заседању; и (d) да потреба за анонимношћу сведока или оштећене стране да би била обезбеђена правда преовлађује над интересом оптуженог да зна идентитет сведока при вођењу одбране. 4.3 Било која одлука којом суд налаже да оштећена страна или сведок остану анонимни биће у писаном облику и неће садржавати ниједну информацију која би могла да води откривању идентитета оштећене стране, сведока или чланова породице, или која би могла да обелодани постојање или да изложи ризику оперативну безбедност текуће и поверљиве полицијске истраге 4.4 Информација у записнику са затвореног заседања биће уклоњена из судског записника, запечаћена и похрањена као службена тајна одмах након идентификовања а пре испитивања сведока. 4.5 Податке којима је ограничен приступ тужилаштво и суд могу да проверавају и користе само у поступку жалбе на одлуку из става 4.2 овог Члана. Одлука о анонимности и коришћење метода за спречавање откривања идентитета јавности, сведоцима, оштећеним странама, браниоцима и оптуженима, могу да буду оспоравани само у жалби на пресуду. Члан 5. Испитивање сведока 5.1 Суд ће забранити сва питања на која би одговор могао да открије идентитет сведока или информација којима је приступ ограничен. 5.2 Судско веће неће прогласити ниједну особу кривом једино на основу доказа добијених исказом само једног сведока чији је идентитет непознат заступницима одбране и оптуженом, нити ће ови докази одлучујће утицати на пресуду. Члан 6. Примена Специјални представник Генералног секретара може да издаје административна наређења за примену ове Уредбе. Члан 7. Важећи закон
6 Ова Уредба има првенство над било којом одредбом важећег закона која није у складу са њом. Члан 8. Прелазна одредба Ова Уредба биће примењивана и на дела почињена и на кривичне поступке започете између 10. јуна 1999. године и дана доношења ове Уредбе. Члан 9. Ступање на снагу Ова Уредба ступа на снагу 20. септембра 2001. године. Ханс Хакеруп Специјални представник Генералног секретара