УРБАНИСТИЧКИ ЗАВОД БЕОГРАДА ЈАВНО УРБАНИСТИЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ Палмотићева 30, Београд, Телефони: дир. (011) , централа (011) , телефакс

УРБАНИСТИЧКИ ЗАВОД БЕОГРАДА ЈАВНО УРБАНИСТИЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ Палмотићева 30, 11000 Београд, Телефони: дир. (011)3331-510, централа (011)3331-500, телефакс (011)3331-550 ПИБ: 100037991, Мат.Бр. 17239139, www.urbel.com, office@urbel.com ОДГОВОР НА ПРИМЕДБЕ ИЗ ИНФОРМАЦИЈЕ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА УРБАНИЗАМ И ГРАЂЕВИНСКЕ ПОСЛОВЕ од 2.6.2017. године у вези Плана генералне регулације система зелених површина Београда Елаборат Нацрта плана генералне регулације система зелених површина Београда (у даљем тексту: Нацрт плана) коригован по Извештају о извршеној стручној контроли (допис број: IX-03 бр. 350.1-36/2014 од 10.11.2015. године) достављен је на преглед Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове (у даљем тексту: Секретаријат) уз допис број 350-3052/09 од 30.11.2016. године. Тим поводом достављене су следеће примедбе Секретаријата (допис број IX-03 бр. 350.1-36/2014, од 2.6.2017. године): А) ОПШТИ ДЕО (ОБУХВАТ ПЛАНА, ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА) ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА 1. У погл. 4. Плански основ извршити следеће корекције: - Кориговати податке о планском основу за израду овог плана, односно као Плански основ за израду предметног Плана навести: o Генерални урбанистички план Београда ( Сл. лист града Београда бр. 11/16), (Поновљен део примедбе 1. (и допуњен) из Мишљења Секретаријата од 21.07.2015. године) У поглављу 4. Плански основ биће наведен и Генерални урбанистички план Београда ( Сл. лист града Београда бр. 11/16), као Плански основ за израду предметног Плана. Нове примедбе 1.1. Генерални план Београда 2021. ( Сл. лист града Београда бр. 27/03, 25/05, 34/07 и 63/09), у примени је још на грађевинском подручју Градске општине Гроцка (Целина 1

XX), за коју је у изради План генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе град Београд у складу са Одлуком о изради плана генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе град Београд ( Сл. лист града Београда бр. 57/09). Након усвајања ПГР-а целине ХХ, који је упућен Скупштини града Београда на разматрање и усвајање, у потпуности кориговати одговарајућа поглавља у овом плану, односно не позивати се уопште на Генерални план Београда 2021. ( Сл.лист града Београда бр. 27/03, 25/05, 34/07 и 63/09) јер ће усвајањем поменутог Плана бити у потпуности стављен ван снаге. Примедба се прихвата на начин да ће се у поглављу 4. Плански основ, уз став у коме се наводи Генерални план Београда 2021. ( Сл.лист града Београда бр. 27/03, 25/05, 34/07, 63/09 и 70/14), навести да је исти у примени на грађевинском подручју Градске општине Гроцка за коју је у изради План генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе град Београд (Целина XX). Након усвајања Плана генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе град Београд (Целина XX), одговарајућа поглавља у овом плану биће у потпуности усклађена. 1.2. У Плански основ уврстити поред ГУП-а Београда ( Службени лист града Београда бр. 11/16) и Просторни план административног подручја Београда ( Сл.лист града Београда бр. 10/04 и 38/11), затим ППППН Авала Космај Авала Космај ( Сл. гласник РС бр. 146/14), Просторни план подручја посебне намене уређења дела приобаља Београда-подручје приобаља реке Саве за пројекат Београд на води ( Сл. гласник РС бр. 7/15), који је уједно и стечена урбанистичка обавеза за предметни План. Одговор: ПРИМЕДБА НИЈЕ ОСНОВАНА. У поглављу 4. Плански основ наведена су сва три планска документа. 1.3. Формирати нови графички прилог са границом Плана и приказом делова за које је плански основ ГУП Београда, односно делове ван територије ГУП-а Београда за које је плански основ Просторни план административног плана Београда ( Сл.лист града Београда бр. 10/04 и 38/11), затим ППППН Авала Космај Авала Космај ( Сл. гласник РС 146/14), Просторни план подручја посебне намене уређења дела приобаља Београда-подручје приобаља реке Саве за пројекат Београд на води ( Сл. гласник РС 7/15). Одговор: ПРИМЕДБА СЕ ДЕЛИМИЧНО ПРИХВАТА. Примедба се не прихвата у делу који се односи на формирање новог графичког прилога. Примедба се прихвата у делу да се на Графичком прилогу бр. 3 Планирани систем зелених површина и Графичком прилогу бр. 15 Начин спровођења плана, прикажу границе планова који су наведени у поглављу 4. Плански основ. 1.4. Кориговати поглавље 1. Полазне основе и у одговарајућим деловима текста навести стратешка опредељења Генералног урбанистичког плана Београда ("Сл. лист града Београда" бр. 11/16) за систем зелених површина, који је стратешки документ и плански основ за израду предметног ПГР-а. Поглавље 1. Полазне основе биће кориговано, а на одговарајућем месту биће наведена стратешка опредељења Генералног урбанистичког плана Београда ( Сл. лист града Београда бр. 11/16) и то: 2

Стратешка опредељења ГУП Београда Као природни ресурс, шуме представљају добро од општег интереса, како за град Београд, тако и за Републику Србију. Очување, заштита и унапређење стања шума, оптимално управљање, коришћење свих потенцијала шума и њихових функција, као и подизање нових шума јесу делатности од општег интереса, и као такве представљају једно од основних опредељења и најважнијих стратешких циљева одрживог развоја Београда. Приоритетни циљеви развоја шума и шумског земљишта на територији ГУП Београда јесу: очување шума и шумског земљишта у садашњим границама као значајних природних ресурса и чинилаца који позитивно утичу на квалитет животне средине; унапређење шума и шумског земљишта са циљем побољшања њихове општекорисне функције (заштита и унапређење животне средине, очување шумских екосистема и биодиверзитета, уравнотежавање водних односа и спречавање бујица и поплавних таласа, прочишћавање воде, снабдевање и заштита подземних токова и изворишта пијаћом водом, заштита земљишта, насеља и инфраструктуре од ерозије земљишта, узгој дивљачи и развој ловства, могућност рекреације и др.), као и очувања и унапређења карактера београдских предела; подизање нових шума са циљем повећања заступљености, равномерне просторне дистрибуције, међусобне повезаности, као и повезаности са зеленим површинама у грађевинском подручју у јединствен систем зелених површина града, достизања европских стандарда квалитета животне средине и очувања биодиверзитета; и примена конвенција, стандарда и норми заштите и развоја шума, реформа инструмената, мера и политика. Остваривање постављених циљева одрживог развоја шума и шумског земљишта предвиђено је реализацијом следећих планских решења: очување постојећих шума у државном власништву, у границама дефинисаним основама газдовања шумама, на површини око 4.851 ha (Рушањске шуме, Рипањске шуме, Горичка шума, Сремачки рт, Руцка, Авала, шума Дунава у форланду леве обале Дунава, шума Рит у Панчевачком Риту, шума Милићево брдо, шуме у форланду леве овале Дунава, шуме у Риту, Макишка шума, Кошутњак, Манастирска шума, шума у спомен парку Јајинци, Степин луг, Бањичка шума, Шумице, Звездарска шума, Милићево брдо, Топчидерско брдо, Графичар, шума Лисичији поток, шума уз аутопут, шума на Бежанијској коси, Ада Циганлија, Ада Међица, Велико и мало ратно острво, Ада Хуја и др.); простор уз водотокове препустити природној сукцесији шума или у складу са могућностима пошумити; очување постојећих влажних станишта (бара, ритова, тршћака, влажних ливада) на подручју шума и шумског земљишта; подизање нових шума у виду зелених коридора планирано је дуж малих градских водотокова; нова пошумљавања предвиђена су на земљишту изузетно неповољном за изградњу, подручјима потенцијалних клизишта, земљишту лошије бонитетне класе (VI и VII), на правцима дувања доминантних ветрова подизањем ветрозаштитних појасева, као и на правцима непланске изградње; планирана је реконструкција постојећих и подизање нових шума примарно у функцији рекреације становника (функционалним рашчлањавањем шума, обезбеђивањем приступачности, коришћењем аутохтоне вегетације и увођењем адекватних садржаја за рекреацију у природи); задржава се функционална подела ловишта на предметном простору и у наредном планском периоду. Зелене површине Београда представљају добро од општег интереса, климатску и еколошку инфраструктуру града и као такве их треба у потпуности сачувати и унапредити у целовит систем. Приликом планирања зелених површина примењени су следећи основни принципи: 3

просторно и функционално повезивање зелених површина у јединствен систем; унапређење мултифункционалне улоге зелених површина (унапређење квалитета животне средине у изграђеном подучју, одвијање рекреативних активности, очување биодиверзитета града) адекватним просторним распоредом и типологијом зелених површина; приступачност зеленим површинама за становништво; очување и унапређење карактера Београдских предела кроз успостављање система зелених површина; и очување биодиверзитета интеграцијом вредних биотопа (шуме, влажна станишта) у систем зелених површина и успостављање еколошке мреже града. Зелене површине Београда, на територији грађевинског подручја, планиране су као део јединственог система зелених површина града, чији неизоставни део представљају планиране шуме и шумско земљиште ван грађевинског подручја. УСКЛАЂЕНОСТ СА ПЛАНСКИМ ДОКУМЕНТОМ ШИРЕ ПРОСТОРНЕ ЦЕЛИНЕ ПЛАНСКИМ ОСНОВОМ 2. У овом плану ускладити приказ свих локација планираних паркова и заштитних зелених појасева са Просторним планом подручја посебне намене уређења дела приобаља Београда-подручје приобаља реке Саве за пројекат Београд на води ( Сл. гласник РС 7/15), који је детаљно разрадио позиције јавних зелених површина у оквиру свог подручја.). (Поновљена и допуњена примедба 3. из Мишљења Секретаријата од 21.07.2015. године) Одговор: ПРИМЕДБА НИЈЕ ОСНОВАНА. Предметни План је у целости преузео планско решење за јавне зелене површине дефинисано у Просторном плану подручја посебне намене уређења дела приобаља Београда-подручје приобаља реке Саве за пројекат Београд на води ( Сл. гласник РС бр. 7/15). Једина разлика која је направљена је у типологији за јавну зелену површину на левој обали Саве, која је у Просторном плану подручја посебне намене уређења дела приобаља Београда-подручје приобаља реке Саве за пројекат Београд на води планирана као Парк, а у предметном Плану као Зелена површина у приобаљу Дунава и Саве. Промена је направљена из разлога што се јавна зелена површина налази на површини која је саставни део водног земљишта, што може утицати на начин њеног уређења, али оваква промена није суштинска промена. У току је израда плана детаљне регулације којим је обухваћена предметна површина. Нове примедбе: 3. ПГР-ом система зелених површина предложена је измена параметара дефинисаних ПГР-ом грађевинског подручја Београда, односно, повећање процента зелених површина у директном контакту са тлом. Предложено повећање процента зелених површина у директном контакту са тлом не може се применити на Просторни план подручја посебне намене уређења дела приобаља Београда-подручје приобаља реке Саве за пројекат Београд на води ( Сл. гласник РС бр. 7/15). Предметним Планом предложено повећање процента зелених површина у директном контакту са тлом неће се примењивати на територији Просторног плана подручја посебне намене уређења дела приобаља Београда-подручје приобаља реке Саве за пројекат Београд на води ( Сл. гласник РС бр. 7/15), јер ће иста бити изузета из целине дефинисане предметним Планом на коју се односи повећање процента зелених површина у директном контакту са тлом, као правила које ће се примењивати у поступку израде нових планова детаљне разраде. 4

ГРАНИЦА ПЛАНА 4. Ускладити границу овог плана са границом плана који се израђује на основу Одлуке о изради плана генералне регулације грађевинског подручја насеља Рипањ, Градска општина Вождовац ( Сл. лист града Београда, бр. 7/10) (Нацрт плана изложен на јавни увид), с обзиром да су планови истог нивоа разраде и да су дате различита планска решења и смернице за спровођење у делу у коме се преклапају). Донет ПГР грађевинског подручја насеља Рипањ ( Сл.лист града Београда број 12/16). (Поновљена и допуњена примедба 11. из Мишљења Секретаријата од 21.07.2015. године) Одговор: ПРИМЕДБА НИЈЕ ОСНОВАНА. У поглављу Г) ОДНОС ПРЕМА СТЕЧЕНИМ УРБАНИСТИКО-ПРАВНИМ ОБАВЕЗАМА се наводи да се ступањем на снагу предметног Плана ставља ван снаге План генералне регулације грађевинског подручја насеља Рипањ, Градска општина Вождовац ( Службени лист града Београда бр. 12/16), уз навођење следећег образложења: План генералне регулације се ставља ван снаге у делу заштићеног подручја ПИО Авала (постојећа шума), тако што се то подручје са истом наменом, предметним Планом третира као део јединственог комплекса шуме Авала, односно заштићеног подручја ПИО Авала, што је био захтев Завода за заштиту природе Србије прихваћен од стране Комисије за планове Скупштине града Београда. Такође, ово је приказано на графичком прилогу бр. 15 - Начин спровођења плана. Нове примедбе: 4.1. Уколико се предметни ПГР-ови преклапају, потребно је у одговарајућем поглављу заузети став да ли се и у ком делу стравља ван снаге ПГР грађевинског подручја насеља Рипањ. Одговор: ПРИМЕДБА НИЈЕ ОСНОВАНА. Одговор исти као под тачком 4. ПЛАНИРАНИ СИСТЕМ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА Нове примедбе: 4.а Карактеристичне целине Поделу на карактеристичне целине система зелених површина ( Језгро (I), Унутрашњи прстен (II), Спољашњи прстен (III), Зелене везе (IV), Континуално изграђено градско ткиво (V) и Дисконтинуално изграђено подручје (VI)), повезати са поделом на грађевинско подручје и преостали део територије ван грађевинског подручја, (као везу са ГУП-ом Београда као планским основом и ПГР-ом грађевинског подручја Београда, који ће се паралелно примењивати). У складу са Законом о планирању и изградњи, један од основних задатака урбанистичког плана, што предметни ПГР и јесте, је дефинисање грађевинског подручја и правила за уређење и изградњу у оквиру грађевинског подручја. Одговор: ПРИМЕДБА СЕ НЕ ПРИХВАТА. Сличне примедбе дате су у оквиру Мишљења Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове у вези са Нацртом Плана генералне регулације система зелених површина Београда (број број 350.1-36/2014 од 21.07.2015. године), под бројем 20, 21 и 22, које нису прихваћене од стране обрађивача предметног Плана, као ни од стране Комисије за планове Скупштине града Београда, што је наведено у Извештају о извршеној стручној контроли (број 350.1-36/2014 од 10.11.2015. године). Карактеристичне целине предметног Плана су просторно - функционалне целине система зелених површина града, дефинисане у складу са специфичношћу теме. Оне представљају 5

подручја са различитом заступљеношћу постојећих и новопланираних шума и зелених површина града, што је био један од основних критеријума за њихово издвајање и верификоване су у фази Концепта предметног Плана. Предложени називи целина нису проистекли из термина дефинисаних Законом о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 и 145/14), а у предметном Плану биће унети у појмовник. 4.1.а Поделу на карактеристичне целине ( Језгро (I), Унутрашњи прстен (II), Спољашњи прстен (III), Зелене везе (IV), Континуално изграђено градско ткиво (V) и Дисконтинуално изграђено подручје (VI)), приказати на карти размере 1:50000, ради целовитог сагледавања подручја Плана на планиране целине. Примедба се прихвата на начин да се графички прилог бр. 2 Подела на целине (компоненте) и зоне Р 1:20000, прикаже у размери 1:50000, ради целовитог сагледавања планираних целина на подручју Плана. 4.2. Типови предела: Подручје плана је категорисано на 9 (девет) типова карактера предела: - Алувијалне заравни панчевачког рита, - Лесна и лесоидна зараван јужног Срема, Алувијална зараван јужног Срема, - Алувијална зараван Макиша и Аде Циганлије, - Побрђе и заравни у непосредном сливу Саве, - Брдско и брдско-планинско подручје северне Шумадије, - Побрђе и заравни у непосредном сливу Дунава и у сливовима река Раља и Луг, - Дунавско приобаље падински део десне обале Дунава и - Алувијална зараван средњег тока Колубаре и долине реке Љиг. Потребно је графички представити типологију предела и образложити утицај специфичности карактеристика наведених типова предела на формирање система зелених површина као и примарних функција планираних зелених површина. Одговор: ПРИМЕДБА СЕ ДЕЛИМИЧНО ПРИХВАТА. Примедба је неоснована у делу где се наводи на је потребно графички представити типологију предела, јер је иста приказана на Графичком прилогу бр. 4 Заштита природних и културних вредности. Примедба се прихвата у делу да се образложи утицај специфичности карактеристика наведених типова предела на формирање система зелених површина, као и примарних функција планираних зелених површина. У том смислу, поглавље 3.1.1.1. Типологија предела и мере заштите, биће допуњено следећим пасусом: Специфичности карактеристика наведених типова предела (рељеф, геоморфолошке и геолошке карактеристике, хидрографске карактеристике, педолошке карактеристике, вегетација, флора и фауна, експозиције терена, присутне створене вредности,...), као и свеукупна слика предела, јасно дефинишу потребе за одређеним формама вегетацијских покривача, који се, сходно ширем окружењу, препознају у дефинисаним типовима шума и зелених површина и на тај начин доприносе формирању система зелених површина града. Истовремено, планиране шуме и јавне зелене површине истичу и чувају одређене карактеристике предела, а захваљујући природним процесима биљака, регулишу одређене проблеме, што дефинише њихове примарне и остале функције. 4.3. Компатибилност намена Не постоји потреба за овако приказаном табелом компатибилности, имајући у виду да из наведене Табеле 1. следи да се у оквиру шума и јавних зелених површина 6

могу планирати инфраструктурни објекти и комплекси, као и саобраћајне површине, уз сагласност одговарајућих надлежних институција, а да се шуме и јавне зелене површине могу планирати у оквиру свих планираних намена, па уместо табеле довољно је компатибилност дефинисати текстуално. У поглављу 7.3. КОМПАТИБИЛНОСТ НАМЕНА, компатибилност ће бити дефинисана текстуално, а Табела 1 ће бити избрисана. 4.4. Биланс површина Табеларни приказ биланса површина потребно је такође приказати у односу на грађевинско подручје и у односу на подручје ван грађевинског, као и приказати га у хектарима (а не у квадратним метрима). Одговор: ПРИМЕДБА СЕ ДЕЛИМИЧНО ПРИХВАТА. Примедба се прихвата у делу да се биланс површина прикаже у хектарима. Примедба се не прихвата у делу да се биланс површина прикаже у односу на грађевинско подручје и у односу на подручје ван грађевинског, јер је планирани систем зелених површина Београда јединствен и не може се посматрати у односу на административну поделу. Иста примедба дата је у оквиру Мишљења Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове у вези са Нацртом Плана генералне регулације система зелених површина Београда (број 350.1-36/2014 од 21.07.2015. године), под бројем 20, која није прихваћена од стране обрађивача предметног Плана, као ни од стране Комисије за планове Скупштине града Београда, што је наведено у Извештају о извршеној стручној контроли (број 350.1-36/2014 од 10.11.2015. године). Б) ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА 5. Имајући у виду да је израда предметног ПГР-а текла истовремено са израдом десет (10) Планова генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе град Београд, који су израђени на основу Одлуке о изради Плана генералне регулације грађевинског подручја седишта локалне самоуправе град Београд ("Службени лист града Београда" бр. 57/09), потребно је избећи навођење и дефинисање истих правила уређења и грађења, за све системе зелених површина у грађевинском подручју, како би се могли јасно и недвосмислено спроводити. У супротном, у зависности од динамике доношења ових планова заузети став са аспекта стечених обавеза у вези са планом који буде први донет (ставити ван снаге претходно донети план). (Поновљена и допуњена примедба 16 из Мишљења Секретаријата од 21.07.2015. године, уједно примедба бр.1.3. Комисије за планове из Извештаја о стручној контроли Нацрта Плана од 10.11.2015.) За реализацију система зелених површина Београда сва потребна правила уређења и грађења садржана су у предметном Плану (без обзира што су претежно присутна и у ПГР грађевинског подручја Београда). У складу са Законом о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 и 145/14) и Правилником о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања ( Сл. гласник РС, бр. 64/15) у предметном Плану морају бити дефинисана правила за све намене простора које су тема плана. Однос према ПГР грађевинског подручја Београда, као стеченој обавези, дефинисан је у поглављу Г) ОДНОС ПРЕМА СТЕЧЕНИМ УРБАНИСТИКО-ПРАВНИМ ОБАВЕЗАМА, тачка 4. 7

Усклађивање предметног Плана са ПГР грађевинског подручја Београда (одступања од ПГР грађевинског подручја Београда), биће коригован и гласиће: У односу на ПГР грађевинског подручја Београда, предметним Планом садржајније и детаљније сагледане шуме и зелене површине, услед чега је унапређено планско решење система зелених површина и зелене инфраструктуре града, што је довело до извесних одступања од ПГР грађевинског подручја Београда. Ступањем на снагу предметног Плана ставља се ван снаге ПГР грађевинског подручја Београда, у деловима како је дато у Табели 17. Табела 17 ПГР грађевинског подручја Београда мења се и допуњује у делу: Текстуални део плана, поглавље 3.4. ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ Текстуални део плана, поглавље 5. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ГРАЂЕЊА ЗА ПОВРШИНЕ ОСТАЛИХ НАМЕНА, подпоглавља 5.1. СТАНОВАЊЕ, 5.2. МЕШОВИТИ ГРАДСКИ ЦЕНТРИ, 5.3. КОМЕРЦИЈАЛНИ САДРЖАЈИ и 5.4. ПРИВРЕДНЕ ЗОНЕ, у вези дефинисаних минималних процената у оквиру услова за слободне и зелене површине, а у зонама које се по ПГР грађевинског подручја Београда спроводе обавезном израдом плана детаљне регулације. Текстуални део плана, поглавље 2.2.2. ЗАШТИТА ПРИРОДЕ И ПРИРОДНИХ ДОБАРА... Текстуални део плана, поглавље 1. ПОДРУЧЈА КОЈА СЕ СПРОВОДЕ НА ОСНОВУ ВАЖЕЋИХ ПЛАНОВА; списак се мења за планове чији је картографски број 344, 538, 571, 1002 и 1041. Графичког прилога бр. 2-1 до 2-9 - Планирана намена површина Графичког прилога бр. 5-1 до 5-9 - Начин спровођења плана Графичког прилога бр. 16-1.1-3, 16-1.5, 16-2.1-3, 16-2.7-10, 16-4.1-2, 16-5.1-7, 16-7.1-4, 16-8.1 и 16-9.1-2. Графички прилог бр. 8-1 до 8-9 - Заштита природних и културних вредности Примењује се предметни План у делу: Поглавља 1.1. УРБАНИСТИЧКЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРОСТОРА, 1.2. НОРМАТИВИ У ПЛАНИРАЊУ СИСТЕМА ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА, 1.3. ОПШТА ПРАВИЛА ЗА ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ и 1.4. ОПШТА ПРАВИЛА ЗА ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ, приликом даље планске разраде оба плана. Минималног процента зелених површина у директном контакту са тлом у оквиру осталих намена, дефинисаног у табелама 13, 14, 15 и 16, у оквиру поглавља 1.5. ОПШТА ПРАВИЛА ЗА ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ У ОКВИРУ ДРУГИХ ПОВРШИНА ЈАВНЕ НАМЕНЕ, 1.6. ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ У ОКВИРУ ПОВРШИНА ЈАВНЕ И/ИЛИ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ и 1.7. ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ У ОКВИРУ ПОВРШИНА ОСТАЛИХ НАМЕНА, а у оквиру дефинисаних целина: Унутрашњи прстен система, Спољашњи прстен система и Зелена веза система означених на графичком прилогу бр. 2 - Подела на целине (компоненте) и зоне. Поглавље 1.1.1. Заштита предела и 1.1.2. Заштита природе. Поглавље Г) ОДНОС ПРЕМА ПОСТОЈЕЋОЈ ПЛАНСКОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ. Површина различитих категорија спровођења означених на графичком прилогу бр. 13 - Начин спровођења плана, осим за категорију означену као Подручја која се спроводе непосредном применом правила грађења Плана генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе - Град Београд (целине I-XIX), у граници ПГР грађевинског подручја Београда. Графички прилог бр. 4 Заштита природних и културних вредности, за: Заштићена природна добра, Природна добра у поступку заштите, Еколошки значајна подручја, Еколошко и естетско функционални простори у урбаном ткиву, Природне вредности за које се врше прелиминарна истраживања и Природне вредности за које су потребна детаљна истраживања. 8

Правила уређења и грађења предметног Плана примењују се на читавој територији плана, осим за подруја која су предметним Планом приказана у графичком прилогу бр. 13 Начин спровођења плана, као Подручја која се спроводе непосредном применом правила грађења Плана генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе - Град Београд (целине I-XIX) на која се примењују правила ПГР грађевинског подручја Београда под тачком 3.4. ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ. У поступку спровођења ПГР грађевинског подручја Београда за преостале јавне и остале намене, надлежни органи градске управе, институције и предузећа издаваће услове из своје надлежности за потребе израде урбанистичких планова на основу норматива и правила уређења и грађења предметног Плана, утврђених у поглављу 1.2 Нормативи у планирању система зелених површина, 1.3. Општа правила за шуме и шумско земљиште, 1.4. Општа правила за јавне зелене површине, 1.5. Општа правила за јавне зелене површине у оквиру других површина јавне намене, 1.6. Зелене површине у оквиру површина јавне и/или остале намене и 1.7. Зелене површине у оквиру површина осталих намена. Иста примедба дата је у оквиру Мишљења Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове у вези са Нацртом Плана генералне регулације система зелених површина Београда (број број 350.1-36/2014 од 21.07.2015. године), под бројем 16, која је делимично прихваћена од стране обрађивача предметног Плана, односно није прихваћена у делу да се избаце правила уређења и грађења која су дефинисана предметним Планом, а прихваћена је у делу да се у зависности од динамике усвајања планова генералне регулације, заузме став са аспекта стечених обавеза у вези са планом који буде први донет. Став Комисије за планове Скупштине града Београда је да се примедба прихвата на начин да се у Плану изврши усклађивање спровођења овог плана са начином спровођења Планова генералне регулације грађевинског подручја јединице локалне самоуправе град Београд, целине I- XX, након њиховог усвајања, што је наведено у Извештају о извршеној стручној контроли (број 350.1-36/2014 од 10.11.2015. године). Напомена: На скици у Прилогу одговора предметне Информације, приказане су локације на којима се ПГР грађевинског подручја Београда мења и допуњује у делу Графичког прилога бр. 2-1 до 2-9 - Планирана намена површина. Нове примедбе: 6. Предметним Планом неопходно је дефинисати само нова правила за систем зелених површина (која детаљније разрађују правила дата ПГР-ом грађевинског подручја Београда). Одговор: ПРИМЕДБА СЕ НЕ ПРИХВАТА. Одговор је идентичан као одговору на примедбу број 5, ове Информације у вези са Нацртом ПГР система зелених површина Београда. 7. У циљу истовремене примене ПГР грађевинског подручја Београда и ПГР система зелених површина као планског основа за даљу планску разраду, неопходно је ставити ван снаге сва правила ПГР грађевинског подручја Београда које се неће примењивати, односно за која ће важити правила ПГР система зелених површина. У поглављу Г) ОДНОС ПРЕМА СТЕЧЕНИМ УРБАНИСТИКО-ПРАВНИМ ОБАВЕЗАМА, тачка 4. Усклађивање предметног Плана са ПГР грађевинског подручја Београда (одступања од ПГР грађевинског подручја Београда), биће стављена ван снаге сва 9

правила ПГР грађевинског подручја Београда које се неће примењивати, односно за која ће важити правила предметног Плана, на начин како је наведено у одговору на примедбу број 5, ове Информације. 8. ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ 8.1. У поглављу 3.4. Јавне зелене површине, изоставити текст везан за одржавање и коришћење јавних зелених и рекреативних површина, који је већ дефинисан у оквиру Одлуке о одржавању паркова, зелених и рекреационих површина ( Сл. лист града Београда, бр. 12/01, 15/01, 11/05, 23/05, 29/07 и 2/11) (не цитирати правила и прописане одредбе правних аката), имајући у виду да су постојеће јавне зелене површине већ у систему одржавања ЈКП Зеленило Београд, већ само дати потребна правила уређења и грађења. Такође изоставити све што је везано за прописивање процедуре (обавезно прибављање услова за потребе израде техничке документације итд.). (Поновљена и допуњена примедба 25. из Мишљења Секретаријата од 21.07.2015. године). Одговор: ПРИМЕДБА ДЕЛИМИЧНО НИЈЕ ОСНОВАНА, А ДЕЛИМИЧНО СЕ ПРИХВАТА. Примедба је неоснована у делу где се тражи да се у поглављу 3.4. Јавне зелене површине, изостави текст везан за одржавање и коришћење јавних зелених и рекреативних површина, који је већ дефинисан у оквиру Одлуке о одржавању паркова, зелених и рекреационих површина ( Сл. лист града Београда, бр. 12/01, 15/01, 11/05, 23/05, 29/07 и 2/11), јер је у складу са закључком Комисије за планове Скупштине града Београда, наведеном у Извештају о извршеној стручној контроли (број 350.1-36/2014 од 10.11.2015. године), одговарајући текст изостављен у поглављу сада под бројем 1.4. ОПШТА ПРАВИЛА ЗА ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ (раније 3.4. Јавне зелене површине). Примедба се прихвата у делу се изостави све што је везано за прописивање процедуре, уколико је преостало након поступања по Извештају о извршеној стручној контроли (број 350.1-36/2014 од 10.11.2015. године). Нове примедбе: Правила за очување, уређење и реконструкцију постојећих јавних зелених површина 8.2. Законом о планирању и изградњи и Правилником о обједињеној процедури дефинисано је које услове је потребно прибавити у поступку реализације предметног Плана, па из Плана треба изоставити навођење од којих институција је неопходно прибавити (на пример, ЈКП ''Зеленило Београд'', Завода за заштиту природе Србије и Завода за заштиту споменика културе града Београда итд). Из предметног Плана биће изостављена навођења од којих институција је неопходно прибавити услове у поступку реализације предметног Плана. 9. ОПШТА ПРАВИЛА ЗА ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ Шуме у грађевинском подручју 9.1. Предметним Планом дефинишу се и уређују само шуме у статусу јавних површина, које је неопходно разврстати на шуме у грађевинском подручју и шуме ван грађевинског подручја. 10

Одговор: ПРИМЕДБА СЕ НЕ ПРИХВАТА. Примедба се не прихвата да се шуме разврстају у односу на грађевинско подручје, јер је планирани систем зелених површина Београда јединствен и не може се посматрати у односу на административну поделу. Сличне примедбе дате су у оквиру Мишљења Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове у вези са Нацртом Плана генералне регулације система зелених површина Београда (број број 350.1-36/2014 од 21.07.2015. године), под бројем 20, 21 и 22, које нису прихваћене од стране обрађивача предметног Плана, као ни од стране Комисије за планове Скупштине града Београда, што је наведено у Извештају о извршеној стручној контроли (број 350.1-36/2014 од 10.11.2015. године). 9.2. Предметним Планом (као Планом са већом детаљношћу од ПГР-а грађевинског подручја Београда) не планирати подизања нових шума у оквиру комплекса јавних намена у урбаном делу, односно у грађевинском подручју, имајући у виду да су постојеће шуме у оквиру постојећих комплекса јавних намена уређене зелене површине парковског типа, намењене корисницима тих јавних установа, истовремено су саставни део комплекса јавне намене и да се ти комплекси углавном ограђују (КБЦ Бежанијска коса, поједини старачки домови и геронто болница на Бежанијској коси, шума у Парку Топчидер, комплексу основне школе на Дедињу и друго, шума у Централном гробљу,), као и да њима управљају корисници тог јавног земљишта, а не Србијашуме. Изузетно планирање подизања нових шума у грађевинском подручју, могуће је у зонама заштите водоизворишта, на нестабилним теренима, еродираним подручјима, и функцији заштите од ветра на теренима у грађевинском подручју на којима није могућа. У поглављу 1.5.1. Зелене површине и шуме у оквиру површина за објекате и комплексе јавних служби, наведени пасус Планским решењем предвиђено је очување и унапређење постојећих, као и подизање нових зелених површина и шума уз објекте и у оквиру комплекса јавних служби. биће замењен реченицом: Планским решењем предвиђено је очување и унапређење постојећих зелених површина и шума, као и подизање нових зелених површина уз објекте и у оквиру комплекса јавних служби. 9.3. У предметном Плану је наведено да Миљаковачка шума, која је у власништву Манастира Раковица, део шуме Графичар, која је у власништву Манастира Ваведење, као и шума уз цркву у насељу Медаковић представљају добро од општег интереса. Ако су наведене шуме у власништву манастира, онда су површине остале намене. Шуме Манастира Ваведење и Манастира Раковица не могу бити јавне површине, већ површине остале намене са јавним коришћењем. Постојеће шуме (у грађевинском подручју и ван њега) углавном имају регулисан статус власништва и катастарски дефинисане парцеле. Њихова заштита и коришћење регулисани су Законом о шумама, а и многе су плански разрађене (Звездарска, Топчидерска, Кошутњак, итд, штите се и као природна добра у складу са Законом, тако да не треба да буду предмет разраде овог ПГР-а, већ само наведене као део система зелених површина Београда. Одговор: ПРИМЕДБА СЕ НЕ ПРИХВАТА. Наведена одредница за Миљаковачку шуму и шуму Графичар формирана је по узору на исту констатацију дату у ПГР грађевинског подручја Београда за Миљаковачку шуму. Законом о шумама ( Сл. гласник РС бр. 135/04, 36/09, 72/09, 43/11 и 14/16) обезбеђују се услови за одрживо газдовање шумама и шумским земљиштем као добром од општег 11

интереса, за шуме и шумско земљиште у свим облицима својине, па сходно томе и предметни План дефинише правила уређења и грађења за шуме и шумско земљиште без обзира на облик својине. Шуме које су у обухвату важећих урбанистичких планова и даље су део јединственог система зелених површина Београда, због чега су и присутне у предметном Плану, а реализација истих спроводи се на основу правила за уређење и грађење дефинисаних у плановима детаљне разраде којима су те шуме обухваћене, што је приказано на графичком прилогу бр. 15 Начин спровођења плана. Правила за подизање нових шума 9.4. Преиспитати предметним Планом дату могућност да: у склопу шуме могу да се задрже воћњаци и виногради, што се може примењивати само за шуме остале намене, које нису предмет Плана. Прихвата се да се наведени став избрише. Правила за уређење шума у циљу одвијања рекреативних активности 9.5. У предметном ПГР-у не наводити услове и друге податке који су већ дефинисани у Одлуци о уређивању и одржавању паркова, зелених и рекреационих површина ( Сл. лист града Београда бр. 12/01, 15/01, 11/05, 23/05, 29/07, 2/11, 44/14, 17/15, 35/15). Одговор: ПРИМЕДБА НИЈЕ ОСНОВАНА. Правила утврђена у поглављу 1.3.2.1. Правила за уређење шума у циљу одвијања рекреативних активности, нису преузета из Одлуке о уређивању и одржавању паркова, зелених и рекреационих површина ( Сл. лист града Београда бр. 12/01, 15/01, 11/05, 23/05, 29/07, 2/11, 44/14, 17/15, 35/15). 10. ОПШТА ПРАВИЛА ЗА ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ 10.1. Јавне зелене површине неопходно је у предметном урбанистичком Плану разврстати у јавне зелене површине у грађевинском подручју и јавне зелене површине ван грађевинског подручја. Предметним Планом дефинисати само јавне зелене површине у грађевинском подручју које нису покривене важећим планским документима, а за све услове који се као идентични понављају из важећих планова, као и у ПГР грађевинског подручја Београда, навести да се примењују правила тог Плана, како се иста правила већ донетих Планова, не би понављала у нормативном делу предметног Плана. Одговор: ПРИМЕДБА СЕ НЕ ПРИХВАТА. Примедба се не прихвата да се јавне зелене површине разврстају у односу на грађевинско подручје, јер је планирани систем зелених површина Београда јединствен и не може се посматрати у односу на административну поделу. Иста примедба дата је у оквиру Мишљења Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове у вези са Нацртом Плана генералне регулације система зелених површина Београда (број број 350.1-36/2014 од 21.07.2015. године), под бројем 20, која није прихваћена од стране обрађивача предметног Плана, као ни од стране Комисије за планове Скупштине града Београда, што је наведено у Извештају о извршеној стручној контроли (број 350.1-36/2014 од 10.11.2015. године). Јавне зелене површине које су у обухвату важећих урбанистичких планова и даље су део јединственог система зелених површина Београда, због чега су и присутне у предметном Плану, а реализација истих спроводи се на основу правила за уређење и грађење дефинисаних у плановима детаљне разраде којима су те јавне зелене површине обухваћене, што је приказано на графичком прилогу бр. 15 Начин спровођења плана. 12

За реализацију система зелених површина Београда сва потребна правила уређења и грађења садржана су у предметном Плану (без обзира што су претежно присутна и у ПГР грађевинског подручја Београда). У складу са Законом о планирању и изградњи ( Сл. гласник РС, бр. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 и 145/14) и Правилником о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања ( Сл. гласник РС, бр. 64/15) у предметном Плану морају бити дефинисана правила за све намене простора које су тема плана. Однос према ПГР грађевинског подручја Београда, као стеченој обавези, дефинисан је у поглављу Г) ОДНОС ПРЕМА СТЕЧЕНИМ УРБАНИСТИКО-ПРАВНИМ ОБАВЕЗАМА, тачка 4. Усклађивање предметног Плана са ПГР грађевинског подручја Београда (одступања од ПГР грађевинског подручја Београда), који ће бити коригован на начин како је наведено у одговору на примедбу број 5, ове Информације. 11. ПРАВИЛА ЗА ОЧУВАЊЕ, УРЕЂЕЊЕ И ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ ШУМА (Ш.1) 11.1. У сарадњи са РГЗ-ом, преиспитати да ли се парцелација и препарцелација парцела шума и јавних зелених површина на делу Плана ван грађевинског подручја, може реализовати, израдом пројекта парцелације и препарцелације, који се у складу са Законом о планирању и изградњи, израђују за потребе формирања грађевинске парцеле (што шуме свакако нису, могуће је само за јавне зелене површине у грађевинском подручју). Примедба се прихвата на начин да се избрише правило наведено у табели поглавља 2.1. ПРАВИЛА ЗА ОЧУВАЊЕ, УРЕЂЕЊЕ И ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ ШУМА (Ш.1), које гласи: у ситуацији када се шума простире на делу катастарске парцеле потребно је извршити парцелацију којом ће се део парцеле под шумом дефинисати као независна катастарска парцела. 11а ПРАВИЛА ЗА ОЧУВАЊЕ, УРЕЂЕЊЕ И ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ ШУМА КОЈЕ НИСУ У СИСТЕМУ ГАЗДОВАЊА (Ш.1-1) 11.1.а Зоне шума Ш.1-1 обухватају постојеће шуме и шумско земљиште на предметном подручју које нису у систему газдовања, одржавања, налазе се у зони за директно спровођење. Део ове зоне обухвата приобалне шуме у оквиру којих је током дугог низа година изграђен одређен број сојеница (на пример: десна обала Дунава од Ада Хује до Беле стене, Јоцина Ада на Сави...). За наведене зоне прописује се обавезна израда Основа газдовања, а након тога, за ове шуме важиће правила прописана за Ш.1. која су прилично ригорозна и која забрањују било какву интервенцију у циљу прихватања постојећег стања. Овакав начин прописивања орочене примене правила предметног Плана, што ће бити садржано у информацији о локацији, је неприхватљив, имајући у виду да се такве и сличне зоне и према ПГР грађевинског подручја седишта јединица локалне самоуправе Град Београд, целине I XIX, већ налазе у подручјима за директно спровођење. Имајући у виду наведено, за све зоне Ш.1-1 које се налазе у подручјима за директно спровођење, потребно је предметним Планом прописати правила уређења и грађења у оквиру њих, на начин како је дефинисано у поглављу 2.4. Правила за очување, уређење и одрживо коришћење постојећих шума у форланду леве обале Дунава, део ГЈ ДУНАВ (Ш.1-3), узимајући у обзир и посебне услове, на пример просторе у којима су већ изграђене сојенице, и за њих прописати специфичности (по узору на услове изградње сојеница у оквиру природних добара у III зони заштите), при томе 13

имајући у виду да наведене зоне нису проглашене за природно добро, нити су у поступку проглашења. Примедба се прихвата на начин да се за постојеће шуме које нису у систему одржавања, а које се налазе у приобаљу Дунава и Саве, формира ново поглавље под називом ПРАВИЛА ЗА ОЧУВАЊЕ, УРЕЂЕЊЕ И ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ ШУМА У ПРИОБАЉУ ДУНАВА И САВЕ КОЈЕ НИСУ У СИСТЕМУ ГАЗДОВАЊА (Ш.1-5)". У овом поглављу већ дефинисана правила за постојеће шуме које нису у систему газдовања, биће допуњена следећим текстом: За ову зону, у оквиру које постоји већи број изграђених сојеница, у циљу уређивања затеченог стања на терену прописују се следећа правила за очување, уређење и одрживо коришћење. У оквиру постојеће шуме дозвољено је постављање сојеница под следећим условима: својом диспозицијом не смеју да угрозе постојећу дендрофлору; на висини минимално 1 m изнад нивоа високих вода (76,60 mnv); искључиво у једном нивоу; максималне бруто површине 30 m 2 ; од природних материјала уклопљених у амбијент; без могућности ограђивања; приступ остварити са постојећих саобраћајница и шумских путева. У поглављу 2.4. Правила за очување, уређење и одрживо коришћење постојећих шума у форланду леве обале Дунава, део ГЈ ДУНАВ (Ш.1-3), у оквиру зоне која је под режимом заштите III степена, дозвољено је увођење садржаја као што су вртно-архитектонских елемената, при чему су грешком у загради наведене сојенице које не припадају овој планираној садржајној категорији, због чега ће бити избрисане из текста. 12. ПРАВИЛА ЗА ОЧУВАЊЕ, УРЕЂЕЊЕ И ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ ШУМА У ФОРЛАНДУ ЛЕВЕ ОБАЛЕ ДУНАВА, ДЕО ГЈ ДУНАВ (Ш.1-3) 12.1. На графичком прилогу уцртати границе између зона заштите (I, II и III). Прихвата се да се на графичком прилогу уцртају границе зона заштите. 12.2. Све што је везано за правила која се односе на начин одржавања, употребе и обезбеђења од присвајања или неодговарајућег коришћења, а што је дефинисано важећим прописима не треба да буде предмет планског документа, па у том у смислу из нормативног дела Плана треба изоставити такве наводе. У складу са одговором на примедбу 12.1, којим се брише поглавље 2.4. ПРАВИЛА ЗА ОЧУВАЊЕ, УРЕЂЕЊЕ И ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ПОСТОЈЕЋИХ ШУМА У ФОРЛАНДУ ЛЕВЕ ОБАЛЕ ДУНАВА, ДЕО ГЈ ДУНАВ (Ш.1-3), биће избачена и правила која се односе на начин одржавања, употребе и обезбеђења од присвајања или неодговарајућег коришћења која су дефинисана важећим прописима. 13. ПРАВИЛА ПОДИЗАЊА И УРЕЂЕЊА ПЛАНИРАНИХ ШУМА (Ш.2) 13.1. У оквиру правила Састојине, станишта, флора и фауна дефинисано је поред осталог: потребно је обављати санитарно-узгојне радове на заштити шуме;, па се поставља питање да ли су наведена правила предмет планског документа. Таква и 14

слична правила већ су дефинисана шумским основама и плановима газдовања па их треба изоставити из предметног ПГР-а. Наведени став у оквиру правила Састојине, станишта, флора и фауна, као и слична правила дефинисана шумским основама и плановима газдовања, биће избрисани. 14. ИНФРАСТРУКТУРНА МРЕЖА, ОБЈЕКТИ И ПОВРШИНЕ 14.1. Формирати и један графички прилог са приказом саобраћајне и инфраструктурне мреже и објеката и планираних намена како би се сагледала функција заштите зелених површина у односу на саобраћајне и инфраструктурне мреже и објекте, као и утицај на њихово формирање. На том или посебном графичком прилогу приказати планирано решење система зелених површина и положаје далековода 400КВ, 220КВ и 110КВ, који се воде надземно, као и остале магистралне инфраструктурне водове (топловоди, гасоводи, водоводи, канализациони-интерцептор, телекомуникационе...) који пролазе кроз важне елементе система зелених површина, односно места где се увиђају конфликти, како би се израдом Плана разрешили, тј. како би се сагледало где велики инфраструктурни објекти и системи утичу на планирање и одржавање зелених површина. (Поновљена (делимично прихваћена) примедба 16.2.. из Мишљења Секретаријата од 21.07.2015. године уједно и примедба бр.1.3. Комисије за планове из Извештаја о стручној контроли Нацрта Плана од 10.11.2015.) ) Одговор: ПРИМЕДБА СЕ ДЕЛИМИЧНО ПРИХВАТА. Примедба се не прихвата у делу да се формира један графички прилог са приказом саобраћајне и инфраструктурне мреже и објеката и планираних намена. Иста примедба дата је у оквиру Мишљења Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове у вези са Нацртом Плана генералне регулације система зелених површина Београда (број 350.1-36/2014 од 21.07.2015. године), под бројем 28, није прихваћена од стране обрађивача предметног Плана, као и од стране Комисије за планове Скупштине града Београда, што је наведено у Извештају о извршеној стручној контроли (број 350.1-36/2014 од 10.11.2015. године). Прихвата се да се у циљу рационализације Графички прилог бр. 11 Електроенергетска мрежа и објекти и Графички прилог бр. 12 Телекомуникациона мрежа и објекти прикажу као један графички прилог (у будућој нумерацији бр. 11). Такође, Графички прилог бр. 13 Топловодна мрежа и објекти и Графички прилог бр. 14 Гасоводна мрежа и објекти биће приказани као један графички прилог (у будућој нумерацији бр. 12). Наведене корекције проузроковаће промену нумерације следећих графичких прилога и то: Графички прилог бр. 15 Начин спровођења плана (у будућој нумерацији бр. 13) и Графички прилог бр. 16 - Локације за директно спровођење (у будућој нумерацији бр. 14). Правила за уређење и подизање зелених површина у инфраструктурним комплексима, као и правола за изградњу инфраструктурних водова и објеката у оквиру јавних зелених површина и шума Нове примедбе: 14.2. Предметни План не може бити основ за реализацију саобраћајних површина и инфраструктурних водова и објеката, као ни за њихову детаљну планску разраду, 15

односно израду ПДР-ова саобраћајних површина и инфраструктурних водова и објеката. Овај План може пружити информацију о планираној инфраструктури у оквиру подручја ГУП-а ван грађевинског подручја, само за систем зелених површина, односно за јавне зелене површине и шуме. У смислу наведеног треба кориговати текст и графичке прилоге предметног Плана. Одговор: ПРИМЕДБА НИЈЕ ОСНОВАНА. Предметни План није основ за реализацију саобраћајних површина и инфраструктурних водова и објеката, што је јасно дефинсано у поглављу В) Смернице за спровођење плана. 14.3. Правила за уређење инфраструктурних комплекса, већ су садржана у оквиру планских докумената којима се уређује начин њиховог коришћења и изградња у оквиру њих, па је сувишно дефинисати их и предметним ПГР-ом. За оне комплексе инфраструктурних објеката који још нису детаљно плански разрађени (и свих комплекса јавних намена, који нису јавне зелене површине и шуме) уређиваће се кроз обавезну израду ПДР-а, па их је непотребно овим Планом дефинисати. (изоставити следеће табеле: Табела 8., Табела 9., Табела 10., Табела 11,...). За инфраструктурне водове и комплексе чија се изградња планира у оквиру јавних зелених површина и шума свакако се ради ПДР, а уобичајено је да се ПДР ради за инфраструктурни објекат, у ком случају се обично обухвата само грађевинска парцела водова и објеката. Треба имати у виду да након доношења предметног Плана, за потребе реализације инфрастриктурног вода или комплекса, обавезно ће морати да се се обухватати цела јавна зелена површина или шума у оквиру које се налази, или кроз коју пролази инфраструктурни вод, уколико се на основу предметног Плана налази у подручју за обавезну израду ПДР-а. Одговор: ПРИМЕДБА СЕ НЕ ПРИХВАТА. У табелама 8, 9, 10 и 11 дата су правила уређења и грађења зелених површина у односу на инфраструктурну мрежу и објекте, као и правила за изградњу инфраструктурне мреже и објеката у оквиру шума и јавних зелених површина, која су дефинисана као општа правила неопходна у поступку израде планова детаљне разраде, што се наводи на почетку поглавља 1.5. ОПШТА ПРАВИЛА ЗА ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ У ОКВИРУ ДРУГИХ ПОВРШИНА ЈАВНЕ НАМЕНЕ. В) СМЕРНИЦЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА Нове примедбе: 15. У вези са Смерницама за спровођење Плана извршити следеће корекције: - Јасно дефинисати у ком делу се обавезује израда урбанистичког пројекта, у ком делу се обавезује израда планова детаљне регулације, а у ком делу је непосредна примена плана уместо: o o цитирања законских одредби (нпр. за урбанистички пројекат). обавезивања сарадње са Урбанистичким заводом Београда, ЈУП (као носиоцем израде предметног плана) приликом дефинисања просторног обухвата за прописане начине спровођења предметног плана (израдом планова детаљне регулације и/или урбанистичких пројеката); итд. - У Плану кориговати термин урбанистико-правне обавезе јер се урбанистички план не бави правним питањима. - Не давати препоруке за израду студија и сл. јер препоруке нису обавезујуће у спровођењу Плана. 16

- Заузети став са аспекта важности и даље примене ПГР-а грађевинског подручја Београда, тј. прецизирати у ком делу се ставља ван снаге овим планом уместо датог става да је извршено усклађивање предметног Плана са ПГР грађевинског подручја Београда (одступања од ПГР грађевинског подручја Београда), на пример: стављају се ван снаге смернице за спровођење преиспитаних планова у делу који се односи на зеленило, а како је то дато у поглављу Г) Однос према урбанистичко-правним обавезама. Одговор: ПРИМЕДБА СЕ ДЕЛИМИЧНО ПРИХВАТА. Сходно одговору на примедбу број 20, не прихвата се да се поброје у тексту и графички означе локације за које је обавезна израда урбанистичког пројекта, већ ће бити дефинисани критеријуми на основу којих би у поступку спровођења била могућа израда урбанистичког пројекта за нове локације. Сви остали начини спровођења предметног Плана јасно су дефинисани на графичком прилогу бр. 15 - Начин спровођења плана. Не прихвата се да се изостави поглавље 4. ПРЕПОРУКЕ ЗА ИЗРАДУ ПОСЕБНИХ СТУДИЈА, ПЛАНОВА И ПРОЈЕКАТА, јер је оцена да наведене препоруке, као резултат из целокупног истраживачког процеса на Пројекту Зелена регулатива Београда, имају за циљ унапређење будућих планерских активности из предметне области. Прихвата се да се изостави цитирање законских одредби које се односе на израду урбанистичког пројекта. Део примедбе који се односи на сарадњу са Урбанистичким заводом Београда ЈУП приликом дефинисања просторног обухвата за прописане начине спровођења предметног плана, детаљно је образожен у одговору на примедбу 35.18. Прихвата се да се назив поглавља Г) ОДНОС ПРЕМА СТЕЧЕНИМ УРБАНИСТИКО-ПРАВНИМ ОБАВЕЗАМА замени са Г) ОДНОС ПРЕМА ПОСТОЈЕЋОЈ ПЛАНСКОЈ ДОКУМЕНТАЦИЈИ. Прихвата се део примедбе који се тиче заузимања става предметног Плана са аспекта важности и даље примене ПГР грађевинског подручја Београда, што ће бити дефинисано у поглављу Г) ОДНОС ПРЕМА СТЕЧЕНИМ УРБАНИСТИКО-ПРАВНИМ ОБАВЕЗАМА, тачка 4. Усклађивање предметног Плана са ПГР грађевинског подручја Београда (одступања од ПГР грађевинског подручја Београда), на начин како је наведено у одговору на примедбу број 5, ове Информације. 16. Код дефинисања начина спровођења предметног Плана, треба имати у виду да је у скорашњем периоду на иницијативу Градског урбанисте, Скупштина града Београда донела више одлука о изради планова детаљне регулације (преко 38), који обухватају велика до сада плански неразрађена подручја, а која се финансирају из Буџета града Београда. Такође, треба имати у виду да је тренутно у изради око 200 планова за подручје ГУП-а Београда. Одговор: ПРИМЕДБА НИЈЕ ОСНОВАНА. Примедба је неоснована имајући у виду да се у поступку израде предметног Плана перманентно ажурира однос према плановима који се усвајају, у смислу дефинисања начина спровођења. 17. У оквиру предметног поглавља треба заузети став према плановима са детаљном регулацијом који су донети након ступања на снагу ПГР грађевинског подручја Београда. Одговор: ПРИМЕДБА НИЈЕ ОСНОВАНА. Одговор је исти као одговор на примедбу број 16. 17