Р Е П У Б Л И К А С Р П С К А МИНИСТАРСТВО ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЕКОЛОГИЈУ БАЊА ЛУКА Трг Републике Српске 1 Број:15.04-96-84/13 Датум: 03.12.2013. године Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, рјешавајући по захтјеву Инвеститора Аничић Сретенa, Каоци, Србац, за oдобравање Студије утицаја на животну средину за фарму за тов пилића, у насељу Каоци, општина Србац, пројектованог капацитета 55 000 мјеста за пилиће, а на основу члана 73. Закона о заштити животне средине ( Службени гласник Републике Српске број 71/12), члана 3. Правилника о пројектима за које се спроводи процјена утицаја на животну средину и критеријумима за одлучивање о потреби спровођења и обиму процјене утицаја на животну средину ( Службени гласник Републике Српске, број 124/12) и члана 190. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник Републике Српске" број 13/02), д о н о с и Р Ј Е Ш Е Њ Е О одобравању Студије утицаја на животну средину 1. Одобрава се Студија утицаја на животну средину за фарму за тов пилића, у насељу Каоци, општина Србац, пројектованог капацитета 55 000 мјеста за пилиће. Инвеститор пројекта је Аничић Сретен, Каоци, Србац. Студија утицаја на животну средину је израђена у складу са одредбама Закона о заштити животне средине и подзаконским актима донешеним по основу Закона, а израђивач Студије је Техничко еколошки завод ТЕЗ Бања Лука, институција овлашћена од овог Министарства. 2. Инвеститор Аничић Сретен, Каоци, Србац, је дужан да у току градње и експлоатације фарме за тов пилића у насељу Каоци, општина Србац, а у складу са рјешењима датим у Студији утицаја на животну средину-коначни облик, примјени мјере спречавања, смањивања или ублаживања штетних утицаја на животну средину, а посебно: 2.1. За заштиту земљишта: У току изградње: - Припремне грађевинске радове на изградњи објеката изводити по сухом времену, кад је земљиште умјерено влажно, и на тај начин спријечити спирање финих фракција и њихово дренирање у подземне воде. - Паркирање грађевинске опреме и машина вршити на водонепропусном платоу. - Вршити контролу техничке исправности возила и грађевинских машина. - Израдити Елаборат о уређењу градилишта у циљу заштите земљишта при извођењу грађевинских радова. 1
- Извођачи радова су дужни чувати околну вегетацију и земљиште унутар и изван грађевинске зоне. - Извођачи радова су дужни да све радове на транспорту материјала и кретање механизације спроводе уз максималну пажњу, са што мањим оштећењем локалних и приступних путева. - Брзину транспортних средстава и механизације на градилишту прилагодити условима транспортних траса и брзину транспортних средстава ограничити на 20 km/h. - Све радови на изградњи предметног објекта изводити према Главном пројекту. - Димензије градилишта не смију одступити од димензија датих у Главном пројекту. - Пројектном документацијом ријешити питање приступних и интерних путева, те инфраструктуре која прати објекте фарме. У току експлоатације: - За рад котловнице користити енергент у складу са карактеристикама котла и вршити редовно чишћење котла, без просипања пепела по околном простору. - Редовно одржавати техничку исправост возила са циљем спријечавања цурења уља и горива из возила. - Строго се забрањује депоновање, одлагање и складиштење било које врсте отпадних материја на локацији и око ње, у циљу спречавања загађења земљишта. - Складиште дрва одржавати уредним и заштићеним од атмосферских утицаја. - Агрегат смјестити у затворен простор са бетонираним подом, а испод њега поставити металну тацну за прикуплање евентуално просуте количине горива. - Извршити озелењавање слободних површина унутар локације и извршити подизање зеленог појаса рубним дијелом парцеле. 2.2. За управљање отпадом: У току изградње: - Депоновати сав материјал од скидања природног покрова земљишта на предвиђено мјесто у склопу градилишта и исти заштитити од појаве ерозије изазване водом или вјетром. - Дефинисати локацију депоновања материјала потребног за изградњу (обавеза извођача грађевиских радова прије почетка градње), а по завршеној изградњи исти уклонити. - Пројектом утврдити локацију депоновања комуналног и грађевинског отпада, током извођења грађевинских радова. - Површински (хумусни) слој земљишта скинут са површине предметне локације прије извођења грађевинских радова употријебити за затравњивање слободних површина унутар локације. - Сав отпад који настаје током изградње предметног објекта прикупљати у намјенске посуде/контејнере, смјештене на чврстој подлози, спријечити расипање отпада и збрињавати га од стране овлашћене институције. 2
У току експлоатације: - Контејнери за одлагање свих врста отпада морају бити затвореног типа, водонепропусни и постављени на чврстој подлози током коришћења предметног објекта. - Уговоре о збрињавању селективно прикупљеног отпада закључити у складу са Правилником о условима за пренос обавеза управљања отпадом са произвођача и продавача на одговорно лице система за прикупљање отпада (Сл. гл. РС, број 118/05). - По завршеном чишћењу објеката, стајњак одвозити ван локације у намјенским возилима - транспортно возило са затвореном приколицом, код које је конструкцијом обезбјеђено да се у току транспорта не расипа ђубриво, нити шире непријатни мириси у животну средину. - Забрањује се депоновање стајњака на локацији. - Спријечити неконтролисано одлагање отпада било које врсте, које као додатни узрок може довести до нарушавања хигијенско-епидемиолошке ситуације ширих размјера. - У складу са захтијевима Правилника о категоризацији отпада са каталогом, забрањено је формирање, депоновање, одлагање и складиштење било каквих количина пилећих фекалија на нехигијенски начин, јер су та мјеста додатни извор епидемиолошких опасности по здравље људи, нарочито током љетног периода када постају леглом инсеката и извор неподношљивих непријатних мириса. - У случају угинућа пилића лешеве одложити у простор са хлађењем и збринути, по препорукама ветеринара, са овлашћеном институцијом и о томе водити евиденцију. - Одговорно лице дужно је да пријави угинуће животиње и преда труп угинуле животиње овлаћеној организацији за обављање ветеринарско - хигијенске службе. - Амбалажу од лијекова и превенције и остатке лијекова одвојено сакупљати и збрињавати са овлаштеном институцијом, у складу са Уговором. - Контролисати одношење отпадне амбалаже од вакцина и других медикамената од стране ветеринарске установе која је на терену извршила одређене ветеринарске услуге. - Водонепропусну бетонску лагуну редовно празнити након сваког производног циклуса и Инвеститор је дужан вршити визуелну контролу физичког стања лагуне и њене попуњености, с циљем спријечавања исцуривања отпадних вода у земљиште. - Талог из септичке јаме и лагуне редовно чистити у сарадњи са институцијом овлаштеном за збрињавање ове врсте отпада. - Пепео из котловнице одлагати у контејнер за комунални отпад, а исти потом предавати овлаштеној институцији на коначно збрињавање. - Инвеститор је обавезан урадити План управљања отпадом у складу са чланом 26. и 27. Закона о управљању отпадом (Сл.гл. РС, бр. 53/02 и 65/08), до подношења захтјева за издавање еколошке дозволе. 3
2.3. За заштиту подземних и површинских вода: У току изградње: - Примјенити мјере заштите при руковању машинским уљима, мазивима и нафтним дериватима, да би се спријечило њихово расипање. - Оборинске воде са платоа за складиштење механизације сакупљати и усмјерити у сепаратор масти уља, па тек онда извршити њихово испуштење у крајњи реципијент-околни канал или земљиште. - Извршити одводњу атмосферских вода како би се стабилизовале и заштитиле површине које су подложне евентуалним ерозионим процесима и спријечило одношење материјала. - Изградити систем за сакупљање отпадних санитарних вода приликом формирања градилишта да не би дошло до неконтролисане одводње истих или за потребе радника поставити еколошке тоалете. - Забрањено је депоновање, одлагање и складиштење било које врсте отпадних материја које би могле довести до контаминације воде за пиће индивидуалних стамбених објеката у околини. - Радове на изградњи проводити тако да се не поремети хидраулички режим течења подземних вода. У току експлоатације: - Забрањује се излијевање отпадне воде у реципијент без одговарајућег предтретмана у складу са Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока (Сл. гласник РС, број 42/01). - Хигијенско уклањање санитарних отпадних вода вршити путем трокоморне водонепропусне септичке јаме у складу са Правилником о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема канализације (Сл. гласник РС, број 68/01) и вршити пражњење септичке јаме од стране надлежне комуналне организације. - Изградити водонепропусни спремник - лагуну затвореног типа за сакупљање и збрињавање технолошке отпадне воде од прања објекта, исту празнити цистерном, а њен садржај одлагати на пољопривредно земљиште као еколошки прихватљиво рјешење. - За збрињавање ове врсте отпада обезбиједити и дефинисати довољне површине земљишта у свом власништву или у закупу, а транспорт садржаја из лагуне изводити тако да се искључи свака могућност просипања по саобраћајници и манипулативном простору. - Изградити сепаратор уља и горива за третман отпадних атмосферских вода са манипилативних површина и отпадних вода из дезобаријере. - Забрањује се излијевање отпадне атмосферске воде у површинске воде без одговарајућег предтретмана. - Строго се забрањује депоновање, одлагање и складиштење било које врсте отпадних материја на локацији и око ње, у циљу превенције микробиолошке контаминације подземних вода или воде за пиће индивидуалних стамбених објеката у околини. - Оборинске воде са крова објеката испуштати на околни терен. - Као извор водоснадбјевања препоручује се употреба подземне воде другог/трећег водоносног слоја у складу са Правилником о хигијенској исправности вода (Сл.гласник РС, број 40/03). - Инвеститор је дужан примјенити све мјере наложене у Водној сагласности. 4
- Инвеститор је обавезан да затражи издавање Водне дозволе након изградње предметних објеката у складу са Законом о водама (Сл. гл. РС, бр. 50/06 и 92/09). 2.4. За заштиту од буке и вибрација: У току изградње: - Грађевинске радове који производе велику буку изводити у одређеним временским интервалима и према одговарајућим прописима и стандардима. - Забранити коришћење грађевинских машина у ноћном периоду и ограничити их на радне сате и дане у седмици. - У случају да ниво буке прекорачи дозвољене вриједности, забранити коришћење механизације која производи недозвољено велику буку, исту замјенити савременијом механизацијом. - Инвеститор је у обавези да од произвођача опреме или од његовог заступника захтијева да достави сву одговарајућу документацију о примјењеним конструктивним рјешењима и заштитној опреми против буке и вибрација, сходно одредбама Закона о заштити на раду Републике Српске (Сл. гл. РС, број 01/08). - Ради заштите чула слуха од прекомјерне буке на радним мјестима руковаоца погонских и радних машина морају се користити одговарајућа заштитна средства. У току експлоатације: - Поштовати предвиђено радно вријеме довоза потребних помоћних материјала и сировина, а рад предвидјети током дневног периода, а ако се јави потреба за радом током ноћног периода, инвеститор је дужан обавијестити становнике најближих стамбених објеката као и предузети додатне мјере за смањење буке у току извођења активности. - Одржавати технички исправном кориштену механизацију редовним техничким прегледима. - Одржавати технички исправном инсталисану опрему за узгој пилића, нарочито систем вентилаације. - Систем вентилације не смије производити интензитет буке изван дозвољених граница, за одређену зону. - Засадити и редовно одржавати зимзелено растиње око комплекса фарми које ће, између осталог, служити као звучна баријера. 2.5. За заштиту ваздуха: У току изградње: - Користити уређаје, возила и постројења која су класификована у категорију са минималним утицајем на околину. - Вршити редовну техничку контролу возила и опреме на градилишту, као и користити горива са малим садржајем сумпора. - Током извођења грађевинских радова на локацији градилишта примјенити све неопходне мјере да би дисперзија лебдећих честица у ваздуху била што мања. - Редовно одржавати и квасити приступне путеве као и друге путеве на градилишту. 5
У току експлоатације: - Вентилацију објекта фарме извести тако да задовољи услове прописане технологијом узгоја пилића, да задовољи потребне квалитета и количине измјене ваздуха, као и услов минимизације ширења непријатних мириса ван објекта фарме. - Уградити намјенске филтере за ваздух (на бази активног угља) испред сваког кровног вентилатора, који ће имати функцију спречавања избацивања крупних честица (прашине, перја) и неугодних мириса из производних објеката. - Квасити манипулативни плато у сушном периоду и пажљиво руковати са храном ради смањења емисија прашине од манипулације са храном и прашине од транспортних средстава. - Отвори за вентилацију морају бити добро заптивени. - Пратити епидемиолошку ситуацију и у случајевима угибања животиња исте збрињавати по препорукама ветеринарске службе, а до збрињавања угинуле животиње одложити у простор за хлађење. - Простор са могућношћу расхлађивања мора бити обезбијеђен по почетку рада фарме. - Забрањује се оснивање сточног гробља у кругу фарме или изван ње, а болесне и на болест сумњиве животиње на вријеме издвојити и поступати по препорукама ветеринара. - Инвеститор је дужан проводити сталан хигијенски и здравствени надзор како не би дошло до појаве болести које су преносиве на људе (зоонозе). - По завршеном циклусу това перади извршити дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију објекта. - Посебне мјере заштите од буке није потребно проводити, с обзиром на природу технолошког процеса. - Као дезинфекциона средства користити искључиво средство са дозвољене листе хемикалија, набављена од овлашћене институције за производњу и промет истих - Сакупљени чврсти отпад (стајњак) по завршетку његовог изношења из објеката предавати трећем лицу на даљу употребу, у складу са потписаним Уговором. - Обезбиједити надзор над правилном манипулацијом стајњаком приликом његовог транспорта, односно превоз вршити намјенским возилима која омогућавају прекривање теретета, у циљу спречавања ширења емисија непријатних мириса. - Редовно празнити сабирну јаму - лагуну с циљем спречавања ширења непријатних мириса усљед стајања отпадних технолошких вода у њој. - За потребе рада котловнице користити еколошки прихватљиво гориво, односно биомасу. - За потребе гријања обезбиједити котловницу са уграђеним филтерима за пречишћавање гасова или намјенске филтере накнадно уградити у одводне цијеви димњака. - Подићи природну баријеру од засада зимзелених стабала око комплетне локације (у једном реду), а према најближем стамбеном објекту (сјеверни дио локације, дужине 20 м), те дуж читаве западне границе парцеле, у три реда засада. - Изврштити озелењавање слободних површина унутар парцеле садњом дјетелинско травних смјеша. 6
2.6. За заштиту флоре, фауне и екосистема: У току изградње: - Користити технички исправну грађевинску механизацију са што мањим степеном емисије штетних продуката сагоријевања, буке и вибрација, а у циљу заштите околне фауне и њеног што мањег узнемиравања. - Омогућити максималну заштиту животне средине организацијом градилишта и фазним начином изградње фарме. - Извршити планирање приступних путева за механизацију прије почетка изградње, као и одлагалишна мјеста на локалитетима гдје ће проузроковати најмању штету за биљни покров. - Након завршетка радова санирати приступне путеве, привремена паркиралишта механизације и опреме, те уклонити вишак грађевинског и отпадног материјала са ширег простора око фарме. - Ограничити кретање грађевинских машина, механизације и транспортних средстава искључиво у простору одобреном по Главном пројекту, а у циљу заштите вегетације. У току експлоатације: - Спријечити свако загађивање земљишта, подземних и површинских вода, које може негативно утицати на флору и фауну околног подручја. - Изградити ограду око фарме којом ће бити спријечен неконтролисан приступ животиња фарми, а у циљу спречавања епидемије разних болести. - Засадити зелене површине унутар фарме које треба одржавати кошењем. - Засадити зимзелено растиње око читавог комплекса фарми и исто уредно одржавати. - Редовно проводити дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију објеката и локације фарме, како би се спријечило неконтролисано множење животиња, које могу бити потенцијални пријеносници заразних болести. - За послове дезинфекције, дератизације и дезинсекције треба ангажовати само правна и физичка лица која имају рјешење о испуњавању услова за обављање наведених послова, у складу са Правилником о заштити животиња за држање и условима које морају да испуњавању објекти за држање животиња (Сл. гл. РС, број 136/10). 2.7. За заштиту културног насљеђа и археолошких налазишта: - Уколико се у току радова наиђе на археолошки локалитет, а за који се претпоставља да има статус културног добра, о томе обавијести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се културно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (члан 82. Закона о културним добрима, (Сл.гл.РС, број 11/95). - Уколико се у току радова наиђе на природно добро које је геолошкопалеонтолошког или минералошко-петрографског поријекла, а за које се претпоставља да има статус споменика природе, обавијести Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и предузети све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлашћеног лица (члан 42. Закона о заштити природе, (Сл.гл.РС, број 113/08). - За рекултивацију, озелењавање и подизање зеленог појаса око комплекса користи искључиво аутохтоне врсте дрвећа. 7
2.8.За заштиту пејзажа - Радове изводити искључиво у просторном обухвату који је утврђен Главним пројектом. - Ограничити крчење и скидање вегетације само на површинама гдје је то неопходно. - Предвидјети потпуно уређење простора послије завршетка изградње свих објеката. - Хортикултурно уредити површине употребљене за лагеровање отпадног грађевинског материјала, на начин да визуелно оплемени простор ради што складнијег уклапања објеката у окружење. - Завршно обликовање фарме и рекултивацију подручја захвата провести на основу Пројекта рекултивације и пејзажног уређења. - Пејзажно уређење проводити истовремено са изградњом фарме. - У склопу рекултивације садити вишегодишњу и вишеслојну вегетацију. - Након завршене градње све објекте који више нису потребни на предметној локацији потребно је уклонити. 2.9.За заштиту здравља људи - У циљу минимизације утицаја на здравље радника, околног становништва и ресурса животне средине, рад фарме треба организовати у строго хигијенскосанитарном режиму. - Спријечити неконтролисано одлагање отпада, који је и додатни узрок нарушавања хигијенско-епидемиолошке ситуације ширих размјера, а у складу са Правилником о категоризацији отпада са каталогом (Сл. Гласник РС, број 39/05), забрањено је формирање, депоновање, одлагање и складиштење било каквих количина пилећих фекалија на нехигијенски начин, јер та мјеста су додатни извор епидемиолошких опасности по здравље људи, нарочито током љетног периода, када постају леглом инсеката и извор непријатних мириса. - Мјере заштите животне средине плански проводити у циљу спречавања акцидената, који могу имати тренутно или одложено кумулативно дејство. - У току рада фарме пратити епидемиолошку ситуацију и у случају појаве болести извршити обавјештавање, а за раднике проводити превентивне прегледе и редовне периодичне прегледе услова радне средине. - Инвеститор је дужан проводити мјере обавезне дезинфекције, дезинсекције и дератизације. - Око објекта Инвеститор је дужан посадити заштитни зелени појас, односно заштитну баријеру од одговарајућег растиња, која задовољава критеријуме као што су брз раст, дужи вегетациони период. - Обезбиједити цертификат о здравственој исправности сточне хране који је законска обавеза Инвеститора и контролу здравствене исправности пилећегкокошијег меса прије изласка на тржиште. - Обезбиједити хигијенско-техничке мјере радника, радну одјећу и друге мјере личне и колективне заштите радника. - Када се ради о заштити здравља становништва потребно је слиједити здравствену политику до 2020. године и стратегију за здравље у Републици 8
Српској и препоруке Стратегије за праћење и редукцију ризичних фактора животне и радне средине и јачање инфраструктуре и функције установа за здравствену заштиту у поступку израде просторних и других планова ( Службени гласник Републике Српске, број 56/02), који су у вези са Националним акционим планом за здравље и животну средину (НЕХАП) за Републику Српску ( Службени гласник Републике Српске, број 1/02). 2.10. Мониторинг: Инвеститор је дужан проводити мониторинг у складу са тачком 2.6. Студије утицаја на животну средину, а посебно: У току изградње: Предмет мониторинга FAZA IZGRADNJE Kvalitet vazduha Параметар који се осматра Емисије УЛЧ-а у складу са Уредбом о граничним вриједностима емисија загађујућих материја у ваздух (Сл. гласник РС, број 124/12). Еквивалентни ниво буке, у складу са Правилником о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл. лист СР БиХ, број 46/89) Мјесто вршења мониторинга На локацији градилишта и код најближих стамбених објеката Код најближих стамбених објеката Начин вршења мониторинга одабраног фактора/врста опреме за мониторинг Испитивање специјалним инструментом за мјерење УЛЧ-а Теренско испитивање Инструментом за мјерење буке Вријеме вршења мониторинг сталан или повремен мониторинг По притужби грађана или по налогу инспектора Један током изградње, по притужби грађана или по налогу инспектора Разлог због чега се врши мониторинг одређеног параметра Контрола емисије УЛЧ-а настале усљед извођења грађевинских радова Контрола нивоа буке настале усљед извођења грађевинских радова Одговорност Извођач/ фирма специјализи рана за мониторинг ваздуха Надзор инвеститора/ еколошки инжињер Извођач/ фирма специјализи рана за мониторинг ваздуха Надзор инвеститора/ еколошки инжињер 9
Kvalitet zemljišta Kvalitet voda Мјерење загађења земљишта у складу са Правилником о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и методама за њихово испитивање (Сл гл. РС, број 11/90 Физичко хемијске и биолошке параметре отпадних вода у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл. гл. РС број 44/01). На мјесту акцидента На мјесту акцидента Испитивање намјенском опремом Испитивање намјенском опремом У случају акцидената или по налогу инспектора У случају акцидената или по налогу инспектора Утврђивање степена и врсте евентуалног загађења земљишта Утврђивање степена и врсте евентуалног загађења вода Извођач/ фирма специјализи рана за мониторинг земљишта Надзор инвеститора/ еколошки инжињер Извођач/ фирма специјализи рана за мониторинг вода Надзор инвеститора/ еколошки инжињер У току експлоатације: Предмет мониторинга ФАЗА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ Квалитет ваздуха Параметар који се осматра Мјерење квалитета ваздуха у складу са Уредбом о мониторингу ваздуха (Сл. гл. РС, број 124/12) Мјерење емисије отпадних гасова из котловнице у складу са Правилником (Сл.гл. РС, број 39/05) Мјесто вршења мониторинга На локацији На излазу из димовода Начин вршења мониторинга одабраног фактора/врста опреме за мониторинг Испитивање мобилном еколошком лабораторијом Теренско испитивање инструментом за мјерење емисије отпадних гасова Вријеме вршења мониторинга, сталан или повремен мониторинг Једно мјерење у 5 година, по притужби грађана или по налогу инспектора Једном годишње (у току грејне сезоне), по притужби грађана или по налогу инспектора Разлог због чега се врши мониторинг одређеног параметра Контрола квалитета ваздуха на локацији Контрола квалитета ваздуха на локацији Одговорност Извођач/ фирма специјализирана за мониторинг ваздуха Надзор инвеститора/ еколошки инжињер Извођач/ фирма специјализирана за мониторинг ваздуха Надзор инвеститора/ еколошки инжињер 10
Еквивалентни ниво буке, у складу са Правилником о дозвољеним границама интензитета звука и шума (Сл. лист СР БиХ, број 46/89) Код најближих стамбених објеката Теренско испитивање инструментом за мјерење буке Једном годишње, по притужби грађана или по налогу инспектора Контрола нивоа буке на локацији Извођач/ фирма специјализирана за мониторинг ваздуха Надзор инвеститора/ еколошки инжињер Мјерење концентрације УЛЧ-а у складу са Уредбом о мониторингу ваздуха (Сл. гл, РС, број 124/12). На локацији и код најближих стамбених објеката Теренско испитивање инструментом за мјерење УЛЧ-а Једном годишње, по притужби грађана или по налогу инспектора Контрола концентрације УЛЧ-а и ефикасности рада кровних вентилатора са уграђеним филтерима за ваздух Извођач/ фирма специјализирана за мониторинг ваздуха Надзор инвеститора/ еколошки инжињер ФАЗА ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ Квалитет земљишта Квалитет вода Загађење земљишта у складу са Правилником о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и методама за њихово испитивање (Сл. гл. РС, број 11/90) Физичко хемијске и биолошке параметре отпадних вода у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде (Сл. гл. РС, број 44/01). На мјесту акцидента Ревизиони шахт на сепаратору уља и горива, прије испуста у крајњи реципијент, или на мјесту акцедента Испитивање намјенском опремом Испитивање намјенском опремом У случају акцидената или по налогу инспектора Једном годишње, или у случају акцидената Утврђивање степена и врсте евентуалног загађења земљишта Утврђивање степена и врсте евентуалног загађења вода Извођач/ фирма специјализирана за мониторинг земљишта Надзор инвеститора/ еколошки инжињер Извођач/ фирма специјализирана за мониторинг вода Надзор инвеститора/ еколошки инжињер 11
3. Инвеститор Аничић Сретен, Каоци, Србац, је дужан испунити и остале мјере утврђене у коначном облику Студије утицаја на животну средину. 4. Студија утицаја на животну средину за фарму за тов пилића, у насељу Каоци, општина Србац, пројектованог капацитета 55 000 мјеста за пилиће коначни облик, урађена у новембру 2013. године, је саставни дио овог рјешења. 5. Рјешење о одобравању Студије утицаја на животну средину престаје да важи ако носилац пројекта не прибави одобрење за грађење у року двије године од дана пријема рјешења. 6. Инвеститор Аничић Сретен, Каоци, Србац, је обавезан да поднесе овом министарству захтјев за издавање еколошке дозволе за фарму за тов пилића, у насељу Каоци, општина Србац, пројектованог капацитета 55 000 мјеста за пилиће, у складу са чланом 85. Закона о заштити животне средине и чланом 2. Правилника о постројењима која могу бити изграђена и пуштена у рад само уколико имају еколошку дозволу ( Службени гласник РС, број 124/12). О б р а з л о ж е њ е Инвеститор Аничић Сретен, Каоци, Србац, је на основу Рјешења о утврђивању обавезе спровођења процјене утицаја и изради Студије утицаја на животну средину број 15.04-96-28/13 од 25.04.2013. године, доставио Захтјев, дана 05.07.2013. године овом министарству и нацрт Студије утицаја на животну средину за фарму за тов пилића, у насељу Каоци, општина Србац, пројектованог капацитета 55 000 мјеста за пилиће. Студија утицаја на животну средину је израђена у складу са одредбама Закона о заштити животне средине и подзаконским актима донешеним по основу Закона, а израђивач Студије је Техничко еколошки завод ТЕЗ Бања Лука, институција овлашћена од овог Министарства. Достављена документација је била доступна заинтересованој јавности у просторијама општине Србац од 12.07.2013. године до 30.09.2013. године. У складу са чланом 69. Закона о заштити животне средине, Студија утицаја на животну средину за фарму за тов пилића, у насељу Каоци, општина Србац, пројектованог капацитета 55 000 мјеста за пилиће, уз копију захтјева, достављења на мишљење сљедећим субјектима: 1. Министарству здравља и социјалне заштите РС 2. Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС 3. Републичком заводу за заштиту културно историјског и природног насљеђа РС Мишљења достављена у поступку претходне процјене су саставни дио Рјешења о утврђивању обавезе процјене утицаја и изради Студије утицаја на животну средину, а мишљења достављена у поступку одобравања Студије су саставни дио Оцјене о примљеним примједбама заинтересоване јавности и прелиминарном стручном ставу инвеститора. Обавјештење о поднешеном захтјеву за одобравање Студије утицаја на животну средину, времену и мјесту одржавања јавне расправе и мјесту гдје је омогућен увид у документацију, објављено је у дневном листу «Глас Српске», дана 08.08.2013. године. 12
Носилац пројекта је организовао јавну расправу о нацрту Студије утицаја на животну средину за фарму за тов пилића у насељу Каоци, општина Србац, дана 29.08.2013. године у сали Мјесне заједнице Каоци, општина Србац, у којој су учествовали и представници овог министарства. Учеснике јавне расраве су са намјераваним захватом упознали представници Техничког еколошког завода ТЕЗ, Бања Лука, израђивачи Студије, институције која је овлашћена од овог Министарства за обављање дјелатности из области заштите животне средине, а о јавној расправи је сачињен записник, достављен Министарству дана 02.09.2013. године. Министарство је, у складу са чланом 71. Закона о заштити животне средине, донијело Оцјену о примљеним примједбама заинтересованих органа и прелиминарном стручном ставу носиоца пројекта, дана 16.10.2013. године, којом је наложено достављање Студије допуњене у складу са мишљењима Министарства здравља и социјалне заштите, Републичког завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Записника са јавне расправе, Примједби и мишљења становника насељеног мјеста Каоци-Србац, Писмо подршке грађана насеља Каоци, Писмо подршке Циклон ДУО д.о.о. Каоци и Подршка Предсједништва Скупштине Општинске борачке организације Србац и мишљење општине Србац. Након пријема допуњене Студије утицаја на животну средину, дана 05.11.2013. године, а у складу са чланом 72. Закона о заштити животне средине, рјешењем Министра број 15.04-96-84/13 од 08.11.2013. године, именован је Институт заштите, екологије и информатике, Бања Лука, институција која има овлашћење овог Министарства, да уради ревизију Студије утицаја на животну средину за фарму за тов пилића, у насељу Каоци, општина Србац, пројектованог капацитета 55 000 мјеста за пилиће. Извјештај о ревизији достављен је дана 15.11.2013. године, којим је установљено да је Студија утицаја прихватљива са техничког аспекта и са аспекта животне средине, уз услов да се уваже примједбе и коригују недостаци који су уочени приликом ревизије допуњене Студије утицаја на животну средину, с тим да се сви недостатци у допуњеној Студији коригују и допуне приликом израде Студије утицаја на животну средину у коначном облику. Носилац пројекта је доставио Студију у коначном облику у складу са примједбама и упутствима из извјештаја о ревизији, дана 25.11.2013. године, а дана 26.11.2013. године Министарство је затражило од ревидента да изврши контролу садржаја Студије утицаја на животну средину коначна верзија, што је и учињено дастављањем потврде о усклађености наведене Студије са Извјештајем о ревизији, дана 27.11.2013. године Студија утицаја на животну средину за фарму за тов пилића, у насељу Каоци, општина Србац, пројектованог капацитета 55 000 мјеста за пилиће, је саставни дио Рјешења о одобравању Студије. 13
У складу са Законом о административним таксама ( Службени гласник Републике Српске број 100/11) уз захтјев је приложен доказ да је уплаћен износ од 1 000 КМ за издавање рјешења за одобравање студије утицаја. Имајући у виду наведено, Министарство је према члану 73. Закона о заштити животне средине, одлучило као у диспозитиву. Ово рјешење је коначно у управном поступку, те против њега није допуштена жалба, али се може покренути управни спор подношењем тужбе Окружном суду у Бањој Луци у року од 30 дана од пријема овог рјешења. Тужба таксирана са 100 КМ судске таксе се предаје у два истовјетна примјерка непосредно Суду или му се шаље препоручено поштом. Уз тужбу се прилаже ово рјешење у оригиналу или препису. МИНИСТАР Сребренка Голић Достављено: 1. Наслову 2. Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде 3. Министарству здравља и социјалне заштите 4. Републичком заводу за заштиту културно историјског и природног насљеђа 5. Општини Србац Одјељењу надлежном за заштиту животне средине 6. Евиденцији 7. а/а 14
TEHNIĈKO EKOLOŠKI ZAVOD BANJA LUKA PREDUZEĆE ZA TEHNIĈKO-EKOLOŠKE USLUGE D.O.O. 78000 Banja Luka, Milana Kranovića bb, Tel/faks: 051/215-509; 258-712 E-mail:tez_bl@teol.net PIB: 400851140002 STUDIJA O UTICAJU NA ŢIVOTNU SREDINU ZA PROJEKAT OBJEKTI ZA TOV PILIĆA U NASELJU KAOCI OPŠTINA SRBAC (KONAČNA VERZIJA) Banja Luka, novembar, 2013. godine
NARUĈILAC: ANIĈIĆ SRETEN STUDIJA O UTICAJU NA ŢIVOTNU SREDINU (KONAĈNA VERZIJA) PROJEKAT: OBJEKTI ZA TOV PILIĆA U NASELJU KAOCI OPŠTINA SRBAC IZVRŠILAC: TEHNIĈKO EKOLOŠKI ZAVOD D.O.O. BANJA LUKA PROTOKOL: 83-11-EK/13 Mr Danijela Kneţ ević, dipl. inţ. poljoprivrede Haraĉić Muharema, dipl. inţ. tehnologije Milka Popović, dipl. inţ. tehnologije Nedeljko Lakić,dipl. inţ. elektrotehnike RADNI TIM: Todorović Zoran, dipl. inţ. graċevinarstva Direktor dipl ecc Dario Damjanović Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 2
SADRŢAJ SADRŽAJ... 3 OPŠTI DIO STUDIJE... 7 1. OPŠTI DIO... 8 1.1. UVODNO OBRAZLOŽENJE... 8 1.2. POLAZNE OSNOVE ZA IZRADU STUDIJE... 9 1.3. POSEBAN DIO STUDIJE... 10 1.4. PRILOŽENA DOKUMENTACIJA... 13 TEHNIČKI DIO STUDIJE... 17 2. TEHNIČKI DIO... 18 2.1. OPIS LOKACIJE I PODRUČJA MOGUDEG UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU... 18 2.1.1. KOPIJA PLANA KATASTERSKIH PARCELA NA KOJIMA SE PREDVIĐA IZGRADNJA OBJEKTA ILI IZVOĐENJE AKTIVNOSTI, SA UCRTANIM PLANOM SVIH OBJEKATA U SASTAVU KOMPLEKSA... 20 2.1.2. PODACI O POTREBNOJ POVRŠINI ZEMLJIŠTA U m 2 ZA VRIJEME IZGRADNJE, SA OPISOM FIZIČKIH KARAKTERISTIKA I KARTOGRAFSKIM PRIKAZOM ODGOVARAJUDE RAZMJERE, KAO I POVRŠINE KOJE DE BITI OBUHVADENE KADA OBJEKAT BUDE IZGRAĐEN... 20 2.1.3. RAZLOZI ZA IZBOR PREDLOŽENE LOKACIJE... 20 2.1.4. PRIKAZ PEDOLOŠKIH, GEOMORFOLOŠKIH, GEOLOŠKIH, HIDROGEOLOŠKIH I SEIZMOLOŠKIH KARAKTERISTIKA TERENA... 21 Pedološke karakteristike terena... 21 Geomorfološke karakteristike terena... 22 Geološka građa terena... 23 Hidrogeološke karakteristike terena... 25 Seizmo-tektonske karakteristike i stepen seizmičnosti terena... 27 2.1.5. PODACI O IZVORIŠTU VODOSNABDIJEVANJA (UDALJENOST, KAPACITET, UGROŽENOST, ZONE SANITARNE ZAŠTITE) I PODACI O OSNOVNIM HIDROLOŠKIM KARAKTERISTIKAMA... 28 Podaci o vodosnabdjevanju... 28 Površinske vode... 29 2.1.5.2. Hidrološki podaci... 30 2.1.6. PRIKAZ KLIMATSKIH KARAKTERISTIKA SA ODGOVARAJUDIM METEOROLOŠKIM POKAZATELJIMA... 31 Temperatura vazduha... 32 Relativna vlažnost vazduha... 33 Padavine... 33 Vjetar - ruže vjetrova... 35 2.1.7. OPIS FLORE I FAUNE, PRIRODNIH DOBARA I POSEBNE VRIJEDNOSTI (ZAŠTIDENIH) RIJETKIH I UGROŽENIH BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA I NJIHOVIH STANIŠTA I VEGETACIJE)... 37 Flora... 37 Fauna... 39 2.1.8. PREGLED OSNOVNIH KARAKTERISTIKA PEJZAŽA... 40 2.1.9. PREGLED PRIRODNIH DOBARA I POSEBNIH VRIJEDNOSTI, NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA 41 2.1.10. PODACI O NASELJENOSTI, KONCENTRACIJI STANOVNIŠTVA I DEMOGRAFSKIM KARAKTERISTIKAMA U ODNOSU NA OBJEKTE I AKTIVNOSTI... 42 2.1.11. PODACI O POSTOJEDIM POSLOVNIM, STAMBENIM I OBJEKTIMA INFRASTRUKURE... 43 2.1.12. PODACI O DRUGIM ZAŠTIDENIM PODRUČJIMA, PODRUČJIMA PREDVIĐENIM ZA NAUČNA ISTRAŽIVANJA, O ARHEOLOŠKIM NALAZIŠTIMA I POSEBNO OSJETLJIVIM PODRUČJIMA... 44 2.2. PRIKAZ I OCJENA POSTOJEDEG STANJA ŽIVOTNE SREDINE... 46 2.2.1. IDENTIFIKOVANI IZVORI EMISIJA... 46 2.2.2. STEPEN ZAGAĐENOSTI VAZDUHA OSNOVNIM I SPECIFIČNIM ZAGAĐUJUDIM MATERIJAMA... 46 2.2.3. NIVO SAOBRADAJNE I INDUSTRIJSKE BUKE... 48 2.2.4. NIVO JONIZUJUDIH I NEJONIZUJUDIH ZRAČENJA... 51 Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 3
2.2.5. KVALITET POVRŠINSKIH VODA I UGROŽENOST OTPADNIM VODAMA INDUSTRIJE, NASELJA I POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE... 52 2.2.6. NIVO PODZEMNIH VODA, PRAVCI NJIHOVOG KRETANJA I NJIHOV KVALITET... 52 2.2.7. BONITET I NAMJENA KORIŠTENJA ZEMLJIŠTA I SADRŽAJ ŠTETNIH I OTPADNIH JEDINJENJA U ZEMLJIŠTU... 53 2.3. OPIS PROJEKTA, UKLJUČUJUDI PODATKE O NJEGOVOJ NAMJENI I VELIČINI... 54 2.3.1. OPIS FIZIČKIH KARAKTERISTIKA CIJELOG PROJEKTA I USLOVE UPOTREBE ZEMLJIŠTA U TOKU GRADNJE I RADA POGONA POSTROJENJA PREDVIĐENOG PROJEKTOM... 54 Uslovi upotrebe zemljišta u toku izgradnje objekata... 54 Uslovi upotrebe zemljišta u toku upotrebe objekata... 57 2.3.2. OPIS PROJEKTA, PLANIRANOG PROIZVODNOG PROCESA, NJIHOVE TEHNOLOŠKE I DRUGE KARAKTERISTIKE... 61 Opis proizvodnog procesa... 62 Opis tehnološke opreme... 69 2.3.3. PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE POTREBNE ENERGIJE I ENERGENATA, VODE, SIROVINA, POTREBNOG MATERIJALA ZA IZGRADNJU I DR.... 74 2.3.4. PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE ISPUŠTENIH GASOVA, VODE I DRUGIH TEČNIH I GASOVITIH OTPADNIH MATERIJA... 75 2.3.5. IDENTIFIKACIJA VRSTA I PROCJENA KOLIČINE MOGUDEG OTPADA, PRIKAZ TEHNOLOGIJE TRETIRANJA (PRERADA, RECIKLAŽA, ODLAGANJE) SVIH VRSTA OTPADNIH MATERIJA... 76 2.4. OPIS MOGUDIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU... 78 2.4.1. UTICAJI NA KVALITET VAZDUHA, VODE, ZEMLJIŠTA, NIVOA BUKE, INTENZITETA VIBRACIJA, ZRAČENJA, FLORE I FAUNE... 79 2.4.1.1. UTICAJI NA KVALITET VAZDUHA... 79 2.4.1.1.1. Uticaji na kvalitet vazduha za vrijeme izgradnje... 79 2.4.1.1.2. Uticaji na kvalitet vazduha za vrijeme eksploatacije... 79 2.4.1.2. UTICAJI NA KVALITET VODE... 80 2.4.1.2.1. 2.4.1.2.2. Uticaji na kvalitet vode za vrijeme izgradnje... 80 Uticaji na kvalitet vode za vrijeme eksploatacije... 81 2.4.1.3. UTICAJI NA KVALITET ZEMLJIŠTA... 81 2.4.1.3.1. 2.4.1.3.2. Uticaji na kvalitet zemljišta za vrijeme izgradnje... 81 Uticaji na kvalitet zemljišta za vrijeme eksploatacije... 82 2.4.1.4. UTICAJI NA UKUPAN NIVO BUKE... 82 2.4.1.4.1. 2.4.1.4.2. Uticaji na ukupan nivo buke za vrijeme izgradnje... 82 Uticaji na ukupan nivo buke za vrijeme eksploatacije... 83 UTICAJI NA INTENZITET VIBRACIJA I ZRAČENJA... 83 2.4.1.5. UTICAJI NA KVALITET FLORE I FAUNE... 83 2.4.1.5.1. Uticaji na kvalitet flore i faune za vrijeme izgradnje... 83 2.4.1.5.2. Uticaji na kvalitet flore i faune za vrijeme eksploatacije... 84 2.4.2. UTICAJI NA ZDRAVLJE STANOVNIŠTVA... 84 2.4.3. UTICAJI NA METEROLOŠKE PARAMETARE I KLIMATSKE KARAKTERISTIKE... 86 2.4.4. UTICAJI NA KVALITET EKOSISTEMA... 86 2.4.5. UTICAJI NA NASELJENOST, KONCENTRACIJU I MIGRACIJU STANOVNIŠTVA... 86 2.4.6. UTICAJI NA KVALITET NAMJENE I KORIŠDENJA POVRŠINA (IZGRAĐENE I NEIZGRAĐENE POVRŠINE, UPOTREBA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA)... 86 2.4.7. UTICAJI NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU... 87 2.4.8. UTICAJI NA PRIRODNA DOBRA POSEBNIH VRIJEDNOSTI, KULTURNA DOBRA, MATERIJALNA DOBRA UKLJUČUJUDI KULTURNO - ISTORIJSKO I ARHOLOŠKO NASLJEĐE... 87 2.4.9. UTICAJI NA KVALITET PEJZAŽNIH KARAKTERISTIKA PODRUČJA... 87 2.4.10. OPIS MEĐUSOBNIH ODNOSA GORE NAVEDENIH FAKTORA... 87 2.4.11. OPIS MOGUDIH UTICAJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU... 87 UTICAJI AKCIDENTNIH SITUACIJA... 88 OPIS METODA KOJE SU PREDVIĐENE ZA PROCJENU UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU... 88 2.4.12. OPIS SVIH UTICAJA... 88 2.5. OPIS MJERA ZA SPREČAVANJE, SMANJIVANJE ILI UBLAŽAVANJE ŠTETNIH UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU... 89 2.5.1. MJERE KOJE SU PREDVIĐENE ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA, NORMATIVIMA I STANDARDIMA 89 Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 4
2.5.1.1. Mjere ZA SPREČAVANJE/SMANJENJE EMISIJE U zemljište... 89 2.5.1.2. Mjere ZA SPREČAVANJE/SMANJENJE EMISIJE ČVRSTOG OTPADA... 90 2.5.1.3. Mjere ZA SPREČAVANJE/SMANJENJE EMISIJE U vodotoke... 91 2.5.1.4. Mjere za SPREČAVANJE/SMANJENJE EMISIJE u vazduh... 92 2.5.1.5. Mjere za SPREČAVANJE/SMANJENJE EMISIJE buke... 94 2.5.1.6. Mjere zaštite flore i faune... 94 2.5.1.7. Mjere zaštite pejzaža... 95 2.5.1.8. Mjere zaštite zdravlja ljudi... 95 2.5.1.9. MJERE ZAŠTITE PRIRODNIH I KULTURNIH BOGATSTVA... 96 2.5.2. MJERE KOJE SE PREDUZIMAJU U SLUČAJU NESREDA VEDIH RAZMJERA... 97 2.5.3. PLANOVI I TEHNIČKA RJEŠENJA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE (RECIKLAŽA, TRETMAN I DISPOZICIJA OTPADNIH MATERIJA, REKULTIVACIJA, SANACIJA I SL.)... 99 2.5.4. DRUGE MJERE KOJE MOGU UTICATI NA SPREČAVANJE ILI SMANJIVANJE ŠTETNIH UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU... 99 2.5.4.1. PREPORUKE U SKLADU SA NAČELIMA DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE (NDPP/GAP)... 100 PRAVILA DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE U ZAŠTITI ZEMLJIŠTA... 101 NAČELA DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE U ZAŠTITI VODA... 102 NAČELA DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE U ZAŠTITI VAZDUHA... 103 2.5.4.2. MJERE ZA UREĐENJE PROSTORA... 104 2.5.4.3. ORGANIZACIONE MJERE ZAŠTITE... 104 2.5.4.4. PRAVNE MJERE ZAŠTITE... 105 2.6. OPIS MJERA ZA PRADENJE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU U TOKU I NAKON REALIZACIJE PROJEKTA 106 2.6.1. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE PRIJE PUŠTANJA OBJEKTA U RAD NA LOKACIJAMA GDJE SE OČEKUJE UTICAJ PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU... 106 2.6.2. PARAMETRI NA OSNOVU KOJIH SE MOGU UTVRDITI ŠTETNI UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU.. 106 MONITORING TOKOM IZGRADNJE... 107 2.7. PREGLED GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO I NAVOĐENJE RAZLOGA ZA IZABRANO RJEŠENJE, SA OBZIROM NA UTICAJE NA ŽIVOTNU SREDINU... 110 2.7.1. UPOREDITI GLAVNE UTICAJE NA ŽIVOTNU SREDINU SVAKE OD ALTERNATIVA SA UTICAJIMA PREDLOŽENOG PROJEKTA... 110 2.8. USKLAĐENOST PROJEKTA SA REPUBLIČKIM STRATEŠKIM PLANOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, DRUGIM PLANOVIMA NA OSNOVU POSEBNIH ZAKONA I PLANOVIMA I PROGRAMIMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE NA KOJE SE PROJEKAT ODNOSI... 110 2.9. TEŠKODE PRILIKOM PRIKUPLJANJA EVENTUALNIH PODATAKA ZA IZRADU STUDIJE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU... 111 3. ZAKLJUČAK... 112 3.1. KONSTATACIJA DA LI SE REALIZACIJOM OVOG PROJEKTA MOGU ILI NE MOGU OBEZBIJEDITI POTREBNI USLOVI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE... 112 3.2. KONSTATACIJA DA LI JE PROJEKAT SVOJOM FUNKCIOJOM I TEHNIČKIM RJEŠENJIMA BEZBIJEDAN U SMISLU 113 UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU... 113 3.3. PRIJEDLOG STALNE KONTROLE PARAMETARA RELEVANTNIH ZA UTICAJA RADA OBJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU... 113 3.4. PRIJEDLOG NOSIOCU PROJEKTA I ORGANU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE U SMISLU DALJIH POSTUPAKA... 113 4. NETEHNIČKI REZIME... 114 5. PRILOZI... 119 PRILOG BR 1.... 120 PRILOG 2... 121 PRILOG 3... 122 PRILOG 4... 123 PRILOG 5.... 124 PRILOG 6... 125 PRILOG 7... 126 Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 5
PRILOG 8... 127 PRILOG 9... 128 PRILOG 10... 129 PRILOG 11... 130 PRILOG 12... 131 PRILOG 13... 132 PRILOG 14... 133 PRILOG 15... 134 PRILOG 16... 135 PRILOG 17... 136 PRILOG 18... 137 PRILOG 19... 138 PRILOG 20... 139 PRILOG 21... 140 Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 6
OPŠTI DIO STUDIJE Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 7
1. OPŠTI DIO 1.1. UVODNO OBRAZLOŢENJE Predmet ove Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu je izgradnja ĉetri objekta za intenzivni tov pilića u naselju Kaoci, ukupnog projektovanog kapaciteta 55 000 komada/turnusu. Nosioc zahvata je Aniĉić Sreten iz Srpca, koji u predmetni poduhvat ulazi u saradnji sa kooperatskom firmom Pertutnina Ptuj S d.o.o. iz Srpca, kojoj je namjenjena distribucija utovljenih pilića. U sklopu aktivnosti na sprovoċenju Zakona o zaštiti ţ ivotne sredine, a uz poštovanje pozitivnih naĉela, koja se odnose na zaštitu i unapreċenje ţ ivotne sredine, ukazana je potreba za istraţ ivanjem mogućih uticaja koji su posljedica izgradnje i eksploatacije planiranog ekonomskog objekta farme za tov pilića na lokaciji naselja Kaoci, opština Srbac. Zakon o zaštiti ţ ivotne sredine (Sl. glasnik RS broj 71/12) daje temeljna rješenja prevencije u oĉuvanju ţ ivotne sredine. Ovim zakonom za sve pogone i postrojenja, odnosno aktivnosti privrednih subjekata koje imaju uticaj na pojedine segmente ţ ivotne sredine ili ţ ivotne sredine u cjelini, propisana je obaveza pribavljanja ekološke dozvole, a u skladu sa evropskim standardima i procedurama. Procjena uticaja na ţ ivotnu sredinu svoje uporište ima u Zakonu o zaštiti ţ ivotne sredine Preĉišćeni tekst, (Sl. glasnik RS broj 71/12) koji uspostavlja pravni okvir za izdavanje ekoloških dozvola ukljuĉujući odredbe o pomoćnim procedurama kao što je Procjena uticaja na ţ ivotnu sredinu, zasnovano na konceptu integralne prevencije i kontrole zagaċivanja. Zakonom se propisuje da svi pogoni koji se nalaze na listi definisanoj Pravilnikom o projektima za koje se provodi procjena uticaja na ţ ivotnu sredinu i kriterijima za odluĉivanje o obavezi provoċenja i obimu procjene uticaja na ţ ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 124/12), mogu biti izgraċeni samo ukoliko imaju ekološku dozvolu izdanu u skladu sa odredbama tog zakona. Pored toga, niti jedna ovlaštena institucija ne moţ e izdati graċevinsku dozvolu niti bilo koju drugu neophodnu dozvolu, ukljuĉujući ekološku dozvolu, za projekte koji podlijeţ u procesu Procjene uticaja na ţ ivotnu sredinu, ukoliko podnosilac zahtjeva uz zahtjev nije priloţ io kopiju odobrene Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu. Nosilac zahvata Aniĉić Sreten je pokrenuo postupak za prethodnu procjenu uticaja na ţ ivotnu sredinu zahtjevom prema Ministarstvu za prostorno ureċenje, graċevinarstvo i ekologiju Republike Srpske za ekonomski objekat farme za tov pilića na lokaciji Kaoci, opština Srbac. Na osnovu toga resorno Ministarstvo je izdalo Rješenje o utvrċivanju obaveze sprovoċenja procjene uticaja i izradi Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu broj: 15.04-96-28/03 od 25.04.2013. godine, kojim se nalaţ e nosiocu zahvata Aniĉić Sretenu da dostavi Studiju o uticaju na ţ ivotnu sredinu ovom Ministarstvu (prilog 1.). Investitor Aniĉić Sreten se obratio našem preduzeću da mu izradi potreban dokument u skladu sa zakonskim propisima. Na osnovu Zakona o zaštiti ţ ivotne sredine (Sl. glasnik RS broj 72/12) i Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica za obavljanje poslova iz oblasti zaštite ţ ivotne sredine ( Sluţ beni gl. Republike Srpske br.15/07) Ministarstvo za prostorno ureċenje, graċevinarstvo i ekologiju je preduzeću Tehniĉko-ekološki zavod d.o.o. iz Banja Luke izdalo licencu za obavljanje poslova iz oblasti zaštite ţ ivotne sredine br. 22-E/12. Prethodno navedenim Pravilnikom definisano je kakav struĉni kadar mora biti zaposlen, sa kojim iskustvom i struĉnim kvalifikacijama. Na osnovu informacija iz dostavljene projektne dokumentacije i informacija dobivenih od investitora, te na bazi struĉnih i nauĉnih znanja, struĉni tim Tehniĉko ekološkog zavoda iz Banjaluke je izradio ovaj dokument. Ţivinarstvo je grana stoĉarstva koja je poprimila sve principe industrijske proizvodnje. Najkraće reĉeno ti principi su: standardizacija kvaliteta; kontinuiranost proizvodnje; faznost u organizaciji proizvodnje; biološko konfekcioniranje i pakovanje. Date principe savremena Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 8
ţ ivinarska proizvodnja je mogla poprimiti zahvaljujući nauĉnim, tehnološkim i praktiĉnim ovladavanjem nekih grupa znanja, kao što su: genetska dostignuća upotrebne vrijednosti u ţ ivinarstvu; izuzetno efikasna upotreba brojnih protektora; vrhunska dostignuća u prouĉavanju i iskorištavanju fiziologije kod ţ ivine u cjelini, a posebno iz oblasti ishrane ţ ivine. industrijski principi klanja i iskorištavanja primarnih proizvoda ţ ivine, uz reciklaţ u sekundarnih proizvoda klanja i kvalitetne nutritivne proizvode, prevashodno za ţ ivinu i ribe. Ruralnom ekonomijom u Republici Srpskoj, kao i većini drugih evropskih zemalja, dominira poljoprivredna aktivnost, a koliko uspješan poljoprivredni sektor doprinosi razvoju ruralnih oblasti kroz lokalne prihode i rashode i stvaranje zaposlenosti, tako i uspješna ruralna ekonomija obezbjeċuje zapošljavanje za višak radne snage u poljoprivredi. Uspješna ruralna ekonomija sa širokim mogućnostima za zapošljavanje, moţ e imati veći uticaj na poljoprivredu nego što poljoprivredni sektor ima na ruralnu ekonomiju. Stratetški ciljevi Republike Srpske na podruĉju ruralnog razvoja za period do 2015. godine su: 1. Poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva, 2. Oĉuvanje prirode i racionalno gazdovanje prirodnim resursima i 3. Poboljšanje uslova ţ ivota i uvoċenje veće raznolikosti kod ostvarivanja prihoda u ruralnoj ekonomiji. 1.2. POLAZNE OSNOVE ZA IZRADU STUDIJE Investitor je ušao u postupak dobijanja Lokacijskih uslova u skladu sa zakonskim propisima, odnosno obratio se Odeljenju za prostorno planiranje i stambeno-komunalne djelatnosti opštine Srbac, u skladu sa Zakonom o ureċenju prostora (Sl. gl. RS br. 40/13), ĉlan 60. stav 1. što je u skladu i sa ĉlanom 61. taĉka 3. Zakona o zaštiti ţ ivotne sredine (Sl. glasnik RS broj 72/12). UtvrĊivanje namjene prostora je definisano Zakonom o ureċenju prostora (Sl. gl. RS br. 40/13), kroz ĉlanove 59. 61. i 63. kojim su definisani Lokacijski uslovi i Urbanistiĉko-tehniĉki uslovi. Odeljenje za prostorno planiranje i stambeno-komunalne djelatnosti opštine Srbac je izdao Lokacijske uslove br. 02/05/1-364-1/1 od 24.01.2013. a onda je uvaţ io primjedbe graċana i predmet proslijedio Ministarstvu, na osnovu ĉega je nadleţ no Ministarstvo odluĉilo o potrebi izrade Prethodne procjene uticaja. Radi provoċenja procedure prethodne procjene uticaja na ţ ivotnu sredinu zahtjev sa dokumentacijom je dostavljen na mišljenje sljedećim subjektima: Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite, Republiĉkom zavodu za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeċa. Od navedenih subjekata svoje mišljenje, u zakonom predviċenom roku, poslao je: Republiĉki zavod za zaštitu kulturno - istorijskog i prirodnog nasljeċa Stuĉno mišljenje broj: 07/1.20,30/625-216/13 od 24.04.2013. godine, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Stuĉno mišljenje broj: 11/04-012-130/13 od 28.03.2013. godine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Stuĉno mišljenje broj: 12.03.5-26688/13 od 24.04.2013. godine. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 9
Na osnovu Rješenja broj: 15.04-96-28/03 od 25.04.2013. godine Ministarstvo za prostorno ureċenje, graċevinarstvo i ekologiju Republike Srpske je utvrdilo obavezu sprovoċenja procjene uticaja i izrade Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu, u skladu sa odredbama Uputstva o sadrţ aju Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS broj 118/05) i stavovima 2. I 3. Ĉlana 68. Zakona o zaštiti ţ ivotne sredine. Studija mora biti usaglašena sa Struĉnim mišljenjima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, Zavoda za zaštitu kulturno - istorijsko i prirodno nasljeċe i opštine Srbac. Navedena mišljenja su uvaţ ena i uvrštena u Studiju. Po odobrenju Prethodne procjene uticaja Odeljenje za prostorno planiranje i stambenokomunalne djelatnosti opštine Srbac, izvršilo je dopunu Lokacijskih uslova i izdalo Dopunu Lokacijskih uslova pod brojem 02/05/1-364-1/13 dana 29.05.2013. Na Javnoj Raspravi odrţ anoj 29.08.2013. predstavnik opštine Srbac, gdin Nedić Ranko, zamjenik naĉelnika opštine Srbac, naveo je sljedeće: Kada je u pitanju industrijska zona, svaka opština ima svoj regulacioni plan. Imamo dvije industrijske zone i one se namjenski otvaraju. U okviru zona nisu predviďene izgradnje ovakvih farmi. 1.3. POSEBAN DIO STUDIJE U skladu sa odredbama Zakona o zaštiti ţ ivotne sredine ("Sluţ beni glasnik Republike Srpske" br.71/12) i ĉlana 68. stav 2. sudija uticaja na ţ ivotnu sredinu, pored sadrţ aja utvrċenih u propisu iz stava 1. ovog ĉlana, studija uticaja moţ e da sadrţ i i poseban dio, u kojem se daje kratak pregled primljenih mišljenja zainteresovanih organa u skladu sa ĉlanoom 65. ovog zakona i obrazloţ enje da li i na koji naĉin su primljena mišljenja bila uzeta u obzir prilikom izrade studije uticaja. U nastavku dajemo kratak pregled primljenih mišljenja zainteresovanih organa. U skladu sa ĉlanom 9. stav 2. Zakona o zaštiti ţ ivotne sredine, Ministarstvo za prostorno ureċenje, graċevinarstvo i ekologiju Republike Srpske, je dostavilo zahtijev za odobrenje studije uticaja i Studiju uticaja na ţ ivotnu sredinu, subjektima iz ĉlana 65. stav 1. dana 12.07.2013. radi davanja mišljenja, kao i Odjeljenju nadleţ nom za zaštitu ţ ivotne sredine opštine Srbac, radi uvida zainteresovane javnosti. U zakonski propisanom roku mišljenje iz prethodnog stava dostavili su: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite, Republiĉki zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeċa, Stanovnici naseljenog mjesta Kaociopština Srbac i opština Srbac. Obavještenje o podnošenom zahtijevu za odobravanje Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu, vremenu i mjestu odrţ avanja javne rasprave i mjestu gdje je omogućen uvid u dokumentaciju, objavljeno je u dnevnom listu Glas Srpske dana 08.08.2013. Javna rasprava je odrţ ana 29.08.2013. u sali Mjesne zajednice Kaoci, opština Srbac, sa poĉetkom u 11 ĉasova. U skladu sa ĉlanom 70. stav 4. vaţ ećeg zakona nosilac projekta je dostavio zapisnik sa odrţ ane javne rasprave u zakonskom roku. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 10
U skladu sa ĉlanom 70. stav 5. zainteresovanoj javnosti je ostavljen rok od 30 dana za podnošenje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je dana 09.08.2013. dostavilo svoje mišljenje pod brojem 12.06.-8200/13 u kojem se konstatuje sljedeće: Da pregledajući studiju paţ nju su usmjerili na rješenja koja su data za korišćenje i zaštitu voda i poljoprivrednog zemljišta, a predmet su nadleţ nosti ovog Ministarstva, te u skladu sa ĉlanom 69. Zakona o zaštiti ţ ivotne sredine, a na osnovu dostupnih podataka, mišljenja su, da je sadrţ aj Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu prihvatljiv, te da je neophodno sprovoċenje mjera zaštite voda i zemljišta, predviċeno studijom, već kroz fazu projektovanja, primjenom navedenih rješenja kojim će se štetni uticaji svesti u zakonske propisane norme i na taj naĉin saĉuvati i popraviti ekološki kapacitet ţ ivotne sredine u narednim fazama gradnje i eksploatacije ovog objekta Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite je 05.08.2013. dostavilo svoje mišljenje pod brojem 11/04-012-325/13. Ovo Ministarstvo je mišljenja da predmetna farma za tov pilića, u naselju Kaoci, opština Srbac, projektovanog kapaciteta 55000 mjesta za piliće, neće imati znaĉajniji uticaj na okolinu i da se propisanim mjerama predviċeni uticaji mogu dovesti u prihvatljive granice, te mogući nepovoljni uticaji na ţ ivotnu sredinu mogu se svesti na najmanju moguću mjeru. U istom mišljenju istiĉe još i sljedeće: Izgradnja i eksploatacija objekata ovog tipa, za posljedicu ima odreċene uticaje na ţ ivotnu sredinu, i to na vode, zemljište, vazduh, floru i faunu. Investitor je, u skladu sa zahtijevima Zakona o zaštiti ţ ivotne sredine duţ an da primjenjuje osnovne odredbe koje se odnose na zaštitu ţ ivotne sredine: - u cilju minimizacije uticaja na zdravlje radnika, okolnog stanovništva i resursa ţ ivotne sredine, rad farme treba organizovati u strogo higijensko-sanitarnom reţ imu. - sprijeĉiti nekontrolisano odlaganje otpada, koji je i dodatni uzrok narušavanja higijenskoepidemiološke situacije širih razmjera. U skladu sa zahtjevima Pravilnika o kategorizaciji otpada sa katalogom (Sl. Glasnik RS br. 39/05), zabranjeno je formiranje, deponovanje, odlaganje i skladištenje bilo kakvih koliĉina pilećih fekalija na nehigijenski naĉin, jer ta mjesta su dodatni izvor epidemioloških opasnosti po zdravlje ljudi, naroĉito tokom ljetnog perioda, kada postaju leglom insekata i izvor neprijatnih mirisa. - Mjere zaštite ţ ivotne sredine planski provoditi u cilju spreĉavanja akcidenata, koji mogu imati trenutno ili odloţ eno kumulativno dejstvo. - U toku rada farme pratiti epidemiološku situaciju i u sluĉaju pojave bolesti izvršiti obavještavanje, a za radnike provoditi preventivne preglede i redovne periodiĉne preglede uslova radne sredine. - Investitor je duţ an provoditi mjere obavezne dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije. - Kao izvor vodosnadbjevanja preporuĉuje se upotreba podzemne vode drugog/trećeg vodonosnog sloja u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti voda (Sl.glasnik RS br. 40/03). - Higijensko sanitarno uklanjanje otpadnih voda vršiti putem trokomorne vodonepropusne septiĉke jame u skladu sa Pravilnikom o tretmanu i odvodnji otpadnih voda za podruĉja gradova i naselja gdje nema kanalizacije (Sl. glasnik RS br. 68/01), i redovno praţ njenje od strane nadleţ ne komunalne organizacije. - Zabranjuje se izlijevanje otpadne vode u recipijent bez odgovarajućeg predtretmana u skladu sa Uredbom o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka (Sl. glasnik RS br. 42/01). Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 11
- Oko objekta Investitor je duţ an posaditi zaštitni zeleni pojas, odnosno zaštitnu barijeru od odgovarajućeg rastinja, koja zadovoljava kriterijume kao što su brz rast, duţ i vegetacioni period i to u dogovoru da odgovarajućim struĉnjacima. - Obezbijediti certifikat o zdravstvenoj ispravnosti stoĉne hrane je zakonska obaveza Investitora i kontrolu zdravstvene ispravnosti pilećeg-kokošijeg mesa prije izlaska na trţ ište. - Obezbijediti higijensko-tehniĉke mjere radnika, radnu odjeću i druge mjere liĉne i kolektivne zaštite radnika. - Kada se radi o zaštiti zdravlja stanovništva potrebno je slijediti zdravstvenu politiku i strategije za zdravlje u RS do 2020. Godine i strategiju za zdravlje u Republici Srpskoj i preporuke Strategije za praćenje i redukciju riziĉnih faktora ţ ivotne i radne sredine i jaĉanje infrastrukture i funkcije ustanove za zdravstvenu zaštitu u postupku izrade prostornih i drugih planova kao osnova i druge investicionotehniĉke dokumentacije. (Sl.glasnik RS br. 56/02), koji su u vezi sa Nacionalnim akcionim planom za zdravlje i ţ ivotnu sredinu (NEHAP) za Republiku Srpsku, usvojenim od strane Vlade RS (Sl. glasnik RS br. 01/02). Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeďa je 07.08.2013. dostavilo svoje mišljenje pod brojem 07/1.20,30/625-559/13 u kojem je na osnovu uvida u dostavljenu dokumentaciju i dokumentaciju Zavoda utvrċeno sljedeće: - U obuhvatu predmetne lokacije nije evidentirano kulturno-istorijsko i prirodno nasleċe, niti je planirano uspostavljanje zaštićenog podruĉja. - Studija uticaja na ţ ivotnu sredinu projekta farma za tov pilića, u naselju Kaoci, opština Srbac, projektovanog kapaciteta 55000 mjesta za piliće, investitora Aninĉić Srtetena uraċena u skladu sa Pravilnikom o projektima za koje se sprovodi procjena uticaja na ţ ivotnu sredinu i kriterujumi za odluĉivanje o obavezi sprovoċenja i obimu procjene uticaja na ţ ivotnu sredinu ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 124/12) i sa Struĉnim mišljenjem Zavoda koje je pod brojem 07/1.20,30/625-216/13dostavljeno Ministarstvu za prostorno ureċenje, graċevinarstvo i ekologiju Republike Srpske. Istim mišljenjem se investitor obavezuje da: - da ukoliko u toku izvoċenja radova naiċe na arheološki lokalitet, za koji se predpostavlja da ima status kulturnog dobra, o tome obavjesti Zavod i preduzme sve mjere, kako se kulturno dobro ne bi oštetilo do dolaska ovlaštenog lica(ĉlan 82. Zakona o kulturnim dobrima. - da ukoliko u toku radova naiċe na prirodno dobro koje je geološko-paleontološkog ili minerološko-petrografskog porijekla, za koje se predpostavlja da ima svojstvo spomenika prirode, obavijesti Zavod i preduzme sve mjere, kako se prirodno dobro ne bi oštetilo do dolaska ovlaštenog lica (ĉlan 47. Zakona o zaštiti prirode). - Da za rekultivaciju, ozelenjavanje i podizanje zelenog pojasa oko kompleksa koristi iskljuĉivo autohtone vrste drveća. Dana 18.09.2013. dostavljene su primjedbe i mišljenja stanovnika naseljenog mjesta Kaoci, opština Srbac, na Studiju o uticaju na ţ ivotnu sredinu. Dana 04.10. 2013. Opština Srbac, Odjeljenje za prostorno ureċenje i stambeno-komunalne djelatnosti, dostavilo je svoje mišljenje br. 05-370-11314/13 o uraċenoj Studiji, u kojem navode da je javni uvod u opštini Srbac bio u periodu od 19.07.2013. do 30.09.2013. U sklopu svog mišljena navode i sljedeće: - da su dostavljene primjedbe i mišljenja o studiji od strane 35 stanovnika mjesta Kaoci, dana 20.09.2013. koji su potpisali mišljenje na prijedlog da se Studija uticaja odbije, te da Ministarstvo mora uvaţ iti navedene primjedbe. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 12
- da je dostavljeno Pismo podrške za donošenje rješenja o odobrenju Studije uticaja i ekološke dozvole pod br. 05-370-1314 od 27.09.2013. koje je potpisalo 210 stanovnika naselja Kaoci, uz navedeni serijski broj liĉne karte, dajući bezrezervnu podršku izdavanju rješenja i ekološke dozvole kao i svih drugih odobrenja i dozvola za izgradnju predmetnih objekata. - Da je dostavljeno Pismo podrške izgradnji predmetne farme, od strane 9 zaposlenika firme Ciklon duo d.o.o. Kaoci, Srbac a ĉija djelatnost se obavlja u naselju Kaoci. - Da je dostavljen Dopis od strane Predsjedništva Skupšine Opštinske boraĉke organizacije Srbac, u kome se daje puna podrška namjeri izgradnje predmetnih objekata, s tim da se isti urade u skladu sa zakonskim propisima. Dalje, Opština Srbac u svome mišljenju navodi da ona podrţ ava investiciono privredna ulaganja, a posebno ako ona imaju za posljedicu otvaranje novih radnih mjesta, ali da budu u skladu sa vaţ ećim zakonskim i podzakonskim aktima. I na kraju zakljuĉuju, da je Odjeljenje mišljenja da je neophodno u proceduri odluĉivanja o odobravanju Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu ispoštovati i uzeti u obzir sve eventualne primjedbe graċana ili struĉne javnosti, koje su opravdane i zakonski osnovane. Dana 11.10.2013. investitor Aniĉić Sreten je dostavio resornom Ministarstvu Preliminarni struĉni stav o primljenim primjedbama zainteresovane javnosti i zainteresovanih organa na nacrt Studije. Resorno Ministarstvo je Rješenjem br.15.04-96-84/13 povjerilo Reviziju Studije, NU Institutu zaštite, ekologije i informatike Banja Luka, koja je isto obavila i resornom Ministarstvu predala Izvještaj o reviziji dana 15.11.2013. Resorno Ministarstvo je potom dostavilo Izvještaj o reviziji dana 18.11.2013. Tehniĉko ekološkom zavodu i naloţ ilo da se Dopunjena verzija Sudije, usaglasi na dostavljenim Izvještajem, i da se izradi Konaĉna verzija Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu. 1.4. PRILOŢENA DOKUMENTACIJA U toku izrade Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu objekata za uzgoj pilića u naselju Kaoci, korištena je sljedeća dokumentacija koju je obezbijedio Investitor: Dokumentacija dobijena od Investitora: 1. Procjena uticaja na ţ ivotnu sredinu za projekat farme za tov pilića na lokaciji Kaoci, opština Srbac, br. 04/13 od marta 2013. godine. 2. Struĉno mišljenje i urbanistiĉko-tehniĉki uslovi za izgradnju ekonomskog objekta za tov pilića na parceli oznaĉenoj kao k.ĉ. 1122/1 i 1122/4 k.o. Kaoci, opština Srbac, broj 03/13 uraċeno od strane firme Planing d.o.o. Prnjavor, marta 2013. godine. 3. Glavni projekat za objekat za tov pilića br. 1/13, uraċen od strane firme Mali graċevinar d.o.o. Srbac, februara 2013. Godine 4. Elaborat o geomehaniĉkim ispitivanjima tla i uslovima izgradnje ekonomskog objekta za poljoprivrednu proizvodnju pilićarnika, broj 63/13 uraċen od firme Geo mehanika d.o.o. Banja Luka dana 19.06.2013. 5. Lokacijski uslovi za izgadnju ekonomskog objekta za tov pilića br. 02/05/1-364-1/13 izdani od strane Odjeljenja za prostorno planiranje i stambeno-komunalne djelatnosti opštine Srbac, 24.01.2013. 6. Pred-ugovor o tovu brojlera br. 93/2013 zakljuĉen sa firmom Perutnina Ptuj S d.o.o. Poveliĉ bb, Srbac Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 13
7. Dopis stanovnika sela Koaci br. 02-016-11/13 od 08.03.2013. 8. Dopis stanovnika sela Koaci br. 05-016-26/13 od 17.05.2013. 9. Obavještenje naĉelnika opštine Srbac br. 02-016-26/13 od 22.05.2013. 10. Poljoprivredna saglasnost br. 02/04/3-1-330-5/13 izdana od strane Odjeljenja za privredu i društvene djelatnosti opštine Srbac, dana 31.01.2013. 11. Saglasnost na lokaciju ZP Elektrokrajina a.d. Banja Luka PJ Elektrodistribucija Srbacposlovnica, br. 04-95/13 od dana 11.01.2013. 12. Prethodna saglasnost KP Vodovod a.d. Srbac br. 54-03/13 og 15.01.2013. 13. Vodna saglasnost br. 01/3-BA.2-2524-1/13 od 18.06.2013. izdana od strane JU Vode Srpske Bijeljina 14. Ocjena o primljenim prmjedbama zainteresovane javnosti br. 15.04-96-84/13 od 16.10.2013. od strane Ministarstva za prostorno ureċenje, graċevinarstvo i ekologiju Republike Srpske 15. Mišljenje po zahtijevu za ocjenu Studije br. 05-370-11314/13 od strane Odjeljenja za prostorno planiranje i stambeno-komunalne djelatnosti opštine Srbac, od 30.09.2013. 16. Primjedbe i mišljenja stanovnika naseljenog mjesta Kaoci, koje je potpisalo 35 stanovnika, na Studiju o uticaju na ţ ivotnu sredinu od 18.09.2013. 17. Pismo podrške za donošenje rješenja o odobrenju Studije uticaja i ekološke dozvole pod br. 05-370-1314, koje je potpisalo 210 stanovnika naselja Kaoci, od 27.09.2013. 18. Pismo podrške izgradnji predmetne farme, od strane 9 zaposlenika firme Ciklon duo d.o.o. Kaoci, Srbac 19. Dopis od strane Predsjedništva Skupšine Opštinske boraĉke organizacije Srbac, u kome se daje puna podrška namjeri izgradnje predmetnih objekata 20. Zapisnik sa javne rasprave 21. Preliminarni struĉni stav Investitora. Investitor nije dostavio Tehnološki projekat za predmetni projekat. Spisak korištene zakonske regulative RS koja tretira zaštitu ţ ivotne sredine: Zakon o zaštiti ţ ivotne sredine ("Sluţ beni glasnik Republike Srpske" br.71/12) Zakon o Fondu i finansiranju ţ ivotne sredine ("Sluţ beni glasnik RS" br.117/11) Zakon o zaštiti vazduha ("Sluţ beni glasnik Republike Srpske", br.124/11) Zakon o zaštiti prirode Sl. glasnik RS br. 113/08; Zakon o vodama SI. glasnik RS br. 50/06; Zakon o upravljanju otpadom SI. glasnik RS br. 53/02; Strategija zaštite prirode Republike Srpske do 2020. Republiĉka strategija zaštite vazduha do 2020. Podzakonski akti: Pravilnik o projektima za koje se sprovodi procjena uticaja na ţ ivotnu sredinu i kriterujumi za odluĉivanje o obavezi sprovoċenja i obimu procjene uticaja na ţ ivotnu sredinu ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 124/12) Pravilnik o postrojenjima koja mogu biti izgraċena i puštena u rad samo ukoliko imaju ekološku dozvolu ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 124/12) Pravilnik o uslovima za obavljanje djelatnosti iz oblasti zaštite ţ ivotne sredine ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 28/13) Uredba o upravljanju amalaţ om i ambalaţ nim otpadom ("Sluţ beni glasnik Republike Srpske" broj:50/11) Uputsvo o sadrţ aju Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 118/05) Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 14
Pravilnik o sadrţ aju plana prilagoċavanja za postojeća postrojenja i ureċaje za djelatnosti upravljanja otpadom i aktivnostima koje preduzima nadleţ ni organ ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 39/05) Pravilnik o vrstama otpada i djelatnostima upravljanja otpadom za koje je potrebna dozvola ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 39/05) Pravilnik o kategorijama otpada sa Katalogom ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 39/05) Pravilnik o kategorijama otpada, karakteristikama koje ga svrstavaju u opasni otpad, djelatnostima povrata komponenti i odlaganja otpada ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 39/05) Pravilnik o finansijskim garancijama kojima se moţ e osigurati prekograniĉno kretanje otpada ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 86/05) Pravilnik o transportu opasnog otpada ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 86/05) Pravilnik o uslovima za prenos obaveza upravljanja otpadom sa proizvoċaĉa i prodavaĉa na odgovorno lice sistema za prikupljanje otpada ( Sluţ beni glasnik RS br. 118/05) Pravilnik o dopuni Pravilnika o vrstama otpada i djelatnostima upravljanja otpadom za koje je potrebna dozvola ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 3/07) Uredbom o vrijednostima kvaliteta vazduha( Sluţ beni glasnik RS br. 124/12) Uredbom o uslovima za monitoring vazduha ( Sluţ beni glasnik RS br. 124/12) Uredbom o uspostavljanju republiĉke mreţ e mjernih stanica i mjernih mjesta( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 124/12) Uredba o postepenom iskljuĉivanju supstanci koje oštećuju ozonski omotaĉ ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 94/05) Pravilnik o emisiji isparljivih organskih jedinjenja ( Sluţ beni glasnik RS br. 39/05) Pravilnik o uslovima za rad postrojenja za spaljivanje otpada ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 39/05) Pravilnik o ograniĉenju emisije u vazduh iz postrojenja za spaljivanje biomase ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 85/05) Pravilnik o sistemu praćenja namjernog drţ anja i ubijanja zaštićenih ţ ivotinja ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 85/05) Pravilnik o naĉinu uspostavljanja i upravljanja informativnim sistemom za zaštitu prirode i sistemu praćenja ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 85/05) Pravilnik o metodologiji i naĉinu voċenja registra postrojenja i zagaċivaĉa ("Sluţ beni glasnik republike Srpske" br. 92/07) Pravilnik o dozvoljenim granicama intenziteta zvuka i šuma SI. List SRBiH, 46/89; Uredba o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka SI. Glasnik RS, 42/01; Pravilnik o uslovima ispuštanja otpadnih voda u površinske vode SI. Glasnik RS, 44/01; Pravilnik o tretmanu i ovodnji otpadnih voda za podruĉja gradova i naselja gdje nema javne kanalizacije SI. Glasnik RS, 68/01; Pravilnik o naĉinu i metodama odreċivanja stepena zagaċenosti otpadnih voda kao osnovice za utvrċivanje vodoprivredne naknade SI. Glasnik RS, 44/01; Pravilnikom o merama zaštite, naĉinu odreċivanja i odrţ avanja zona i pojaseva sanitarne zaštite podruĉja na kojima se nalaze izvorišta, kao i vodnih objekata i voda namenjenih ljudskoj upotrebi SI. Glasnik RS, 7/03. Ostali relevantni zakonski propisi korišteni u Studiji: Zakon o slobodi pristupa informacijama BiH (Sluţ beni glasnik BiH br.28/2000) Zakon o zdravstvenoj zaštiti (SI. glasnik RS, 18/99); Zakon o poljoprivrednom zemljištu (SI. glasnik RS, br. 93/06, 86/07, 14/10 i 5/12); Pravilnik o higijenskoj ipravnosti voda (SI. glasnik RS, br. 40/03) Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 15
Zakon o provedbi odluka Povjerenstva za zaštitu nacionalnih spomenika, uspostavljenog prema Aneksu 8. Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini ( Sluţ bene novine Federacije BiH, br. 2/02 i 10/02, Sluţ beni glasnik Republike Srpske, broj 9/02 i Sl uţ beni glasnik Brĉko Distrikta, broj 2/02). Strategije za praćenje i redukciju riziĉnih faktora ţ ivotne i radne sredine i jaĉanje infrastrukture i funkcije ustanove za zdravstvenu zaštitu u postupku izrade prostornih i drugih planova kao osnova i druge investicionotehniĉke dokumentacije. (Sl.glasnik RS br. 56/02), Nacionalni akcioni plan za zdravlje i ţ ivotnu sredinu Republike Srpske -NEHAP (Sl. glasnik RS br. 01/02). Zakon o kulturnim dobrima (Sl. glasnik RS br. 11/95 i 108/08). Pravilnik o ciljevima za smanjenje prisustva bakterija vrsta Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod brojlera (Sl. gl BiH br. 102/12) Zakon o veterinarstvu RS (Sl. gl. RS br. 42/08). Spisak korištene struĉne literature: 22. Strategija razvoja opštine Srbac 2005-2020. Ekonomski fakultet,banja Luka; 23. Prostorni plan opštine Srbac (1986-2005); 24. Godišnji bilten za 2009. godinu, RZZS RS, 2009); 25. Godišnji bilten za 2010. godinu, RZZS RS, 2010); 26. Godišnji bilten za 2011. godinu, RZZS RS, 2011); 27. Godišnji bilten za 2012. godinu, RZZS RS, 2012); 28. V. Okiljević. M Marković, Pedologija, Knjiga I, Banja Luka, 2005.; 29. M. Ćirić, Pedologija, Svjetlost, Sarajevo, 1991. 30. Janeković,Đ. 1960, Starost i geneza pseudogleja na beskarbonatom praporu jugozapadnog oboda Panonskog basena, Habilitacioni rad, Sarajevo 31. Nitratna direktiva 91/676/EEZ - Zahtjevi za provedbu (Nezvaniĉni prevod- autor dr. Midhat Glavić) 32. Naĉela Dobre Poljoprivredne Prakse, Grupa Autora, Ministarstvo poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja Hravatske, Zagreb, 2009. 33. www.ec.europa.eu/environment/water/water-nitrates/index_en.htm 34. Nacrt - Strateški plan ruralnog razvoja RS od 2009 do 2015 godine 35. Strategija razvoja poljoprivrede Republike srpske do 2015. godine 36. Osnova ureċenja zaštite, korištenja i ureċenja poljoprivrednog zemljišta Republike Srpske kao komponente procesa planiranja korišćenja zemljišta (2009. Banja Luka) 37. www. arbormagna.webfactional.com) U toku izrade korištene su informacije i ostali podaci iz Rješenja o utvrċivanju obaveze sprovoċenja procjene utcaja na ţ ivotnu sredinu, kao i vaţ eće evropske direktive. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 16
TEHNIČKI DIO STUDIJE Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 17
2. TEHNIĈKI DIO 2.1. OPIS LOKACIJE I PODRUĈJA MOGUĆEG UTICAJA PROJEKTA NA ŢIVOTNU SREDINU Opština Srbac je jedna od srednje razvijenih opština Republike Srpske, s tendencijom povećanog razvoja poljoprivredne proizvodnje. Rasprostire se oko donjeg toka Vrbasa do istoĉnih padina Motajice, te od Save na sjeveru do Careve Gore i Lipica na jugu. Pruţ a se od 44º 52' do 49º 98' sjeverne geografske širine i od 17º 22' do 49º 77' istoĉne geografske duţ ine, po Griniĉu. OmeĊena je teritorijom opština: Derventa-na istoku, Prnjavor-na jugu, Laktaši na jugo-zapadu i Gradiška-na zapadu. Svojim sjevernim dijelom, u duţ ini od oko 40 km naslanja se na desnu obalu rijeke Save, koja na tom dijelu ĉini i granicu sa Republikom Hrvatskom. Ukupna površina teritorije opštine je 453 km 2. Reljef karakterišu dva osnovna podruĉja: Ravniĉarsko podruĉje (kao dio Panonske nizije), koje ĉini dio Lijevĉa polja (u zoni od 5 km od lijeve obale rijeke Vrbas), Noţ iĉko-srbaĉka ravan sa sitneško-lepeniĉkom i srċevaĉkoćukalskom ravnicom i Posavina (pored rijeke Save), i Brdovito podruĉje (kao dio Dinarske planinske oblasti), koje zahvata planinu Motajicu i sjeverne obronke Careve Gore. Brdovito-breţ uljkasti oblici reljefa zauzimaju oko dvije trećine srbaĉkog podruĉja, dok ostali dio ĉine ravnice. Obradiva zemlja zauzima 60% teritorija; raznovrsna je prema oblastima, a danas aktivno poljoprivredno stanovništvo predstavlja 25% ukupnog stanovništva opštine. U saobraćajno-geografskom smislu, Srbac ima dobru saobraćajnu povezanost u drumskom saobraćaju unutar opštine, sa svim susjednim opštinama a preko njih i šire. Okosnicu putne mreţ e ĉine: - magistralni putni pravac Srbac-Derventa (M 14.1), - regionalni pravac Srbac-Prnjavor, - regionalni put Razboj Lijevĉe-Laktaši i - razvijena mreţ a lokalnih i nekategorisanih puteva od preko 350 km. Predmetna lokacija se nalazi sa desne strane magistralnog putnog pravca Srbac-Derventa, gledano iz pravca Srpca na udaljenosti cca 4km od Srpca. Uvidom u prostorno plansku dokumentaciju utvrċeno je da predmetne parcele nisu pokrivene sprovdbenim dokumentom (Regulacionim planom) već samo Prostornim planom opštine Srbac (1986-2005) koji nije revidiran. Predmetna parcela se prostire izmeċu postojećeg lokalnog puta sa juţ ne strane parcele i prethodno navedenog magistralnog puta sa sjeverne strane, parcele br. 1119 na istoku i parcela br. 1120, 1121/1, 1122/2 i 1122/3 na zapadu. Ulaz u predmetnu parcelu planiran je sa lokalnog puta. U okolini predmetne lokacije nalaze se izgraċena individualna seoska domaćinstva, vikendice, napušteni stambeni objekti, crkva u izgradnji, spomen podruĉje, osnovna škola, obradive poljoprivredne površine te planina Motajica. Za ocjenu udaljenosti planiranih objekata od drugih stambenih i proizvodnih objekata koristili smo softverski alat Google Eаrth koji pomoću satelitskih snimaka prikazuje Zemaljsku kuglu i omogućuje pregledanje i istraţ ivanje razliĉitih zemaljskih lokacija. Na sliku predmetne lokacije ubacili smo sliku iscrtanih objekata preuzetu iz dokumenta Struĉno mišljenje i urbanistiĉko-tehniĉki uslovi za izgradnju ekonomskog objekta za tov pilića uraċenog od strane firme Planing d.o.o. Prnjavor. Na tako formiranu sliku koristili smo alatku za mjerenje koja se nalazi u sklopu softvera Google Eаrth i iskazali pojedine udaljenosti. Raĉunajući na mogućnost greške od <5m, ispred datih vrijednosti smo stavili oznaku cca odnosno jedinicu mjere za pribliţ no. (Izvor: http://vukajlija.com/cirka). Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 18
Najbliţ i stambeni objekat se nalazi sa istoĉne strane, na udaljenosti od cca 20m od gornjeg desnog ugla proizvodnog objekta br. 4. A na istoj strani sljedeći objekat je na cca 180m udaljenosti. Sa juţ ne strane najbliţ i stambeni objekat se nalazi na cca 155 udaljenosti, dok se na udaljenosti od cca 50m nalazi napušten stambeni objekat a na cca 55m nadstrešnica. Zapadno od planiranih objekata nalazi se neizgraċena parcela (u vlasništvu investitora) a dalje prema zapadu se nalazi više stambenih objekata od kojih je najbliţ i na udaljenosti iznosi cca 100m. Pomenuta crkva Marija Magdalena se nalazi na cca 195m zapadno, OŠ Jovan Jovanović Zmaj na cca 380m a spomen podruĉje 280m zapadno. Preko puta magistralne ceste nalazi se klaonica Pile prom na udaljenosti od cca 135m mjereno od lijevog gornjeg ugla proizvodnog obekta br.3. U bliţ oj okolini se nalazi više poljoprivrednih proizvodnih objekata, taĉnije 1 pilićar juţ no na cca 220m i 1 pilićar istoĉno na 350m, potom objekat za koke nosilje na cca 80m, te objekat inkubatorske stanice (nije u funkciji) na cca180m zapadno dok se u pravcu jugoistoka na cca 985m nalazi objekat farme za uzgoj svinja (nije u funkciji trenutno). Niti jednim zakonskim aktom u Republici Srpskoj nisu propisane udaljenosti pojedinih poljoprivrednih proizvodnih objekata od stambenih naselja, a planirani predmetni objekti ispunjavaju sve uslove pripisane Pravilnikom o zaštiti ţ ivotinja za drţ anje i uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti za drţ anje ţ ivotinja (Sl. gl. RS br. 136/20). Na slici br.1. dat je satelitski prikaz predmetne lokacije i uţ eg podruĉja, sa datim udaljenostima za okolne stambene i poslovne objekte. Slika br.1. Satelitski prikaz predmetne lokacije i užeg područja, sa datim udaljenostima za okolne stambene i poslovne objekte Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 19
2.1.1. KOPIJA PLANA KATASTERSKIH PARCELA NA KOJIMA SE PREDVIĐA IZGRADNJA OBJEKTA ILI IZVOĐENJE AKTIVNOSTI, SA UCRTANIM PLANOM SVIH OBJEKATA U SASTAVU KOMPLEKSA Izgradnja predmetnih objekata za uzgoj pilića je planirana na zemljištu koje obuhvata katastarske parcele broj 1122/1 i 1122/4 KO Kaoci, ukupne površine cca 11 650 m 2. U Prilozima ove Studije u prilogu br. 2.(Katastarske parcele) prikazane su katastarske parcele na kojima se predviċa izgradnja farme. 2.1.2. PODACI O POTREBNOJ POVRŠINI ZEMLJIŠTA U m 2 ZA VRIJEME IZGRADNJE, SA OPISOM FIZIČKIH KARAKTERISTIKA I KARTOGRAFSKIM PRIKAZOM ODGOVARAJUĆE RAZMJERE, KAO I POVRŠINE KOJE ĆE BITI OBUHVAĆENE KADA OBJEKAT BUDE IZGRAĐEN Lokacija objekta farme za uzgoj pilića nalazi se u naselju Kaoci, na parcelama k.ĉ. broj 1122/1 I k.ĉ. broj 1122/4, ukupne površine 11 560 m 2. Za predmetne dvije parcele, shodno ĉlanu 36. stav 1. taĉka z) Zakona o poljoprivrednom zemljištu (SI. glasnik RS, br. 93/06, 86/07, 14/10 i 5/12), investitor nije bio u obavezi izvršiti prenamjenu zemljišta jer planirani predmetni objekti predstavljaju proizvodne objekte u oblasti poljoprivrede. U skladu sa navedenim Odjeljenje za privredu i društvene djelatnosti opštine Srbac izdalo je Rješenje o poljoprivrednoj saglasnosti br. 02/04/3-1-330-5/13 dana 31.01.2013. (Rješenje u prilogu ) U prilogu br. 3. (Posjedovni list) su prikazane površine na kojim će objekat biti izgraċen kao i još neke površine u vlasništvu investitora koje nisu predmet ovog projekta. 2.1.3. RAZLOZI ZA IZBOR PREDLOŢENE LOKACIJE Za najpovoljniju lokaciju, sa stanovišta morfologije terena, hidrogeoloških, hidroloških, klimatskih uslova, mogućnost provoċenja zaštite ţ ivotne sredine, te blizine mjesta transportnih udaljenosti odnosno isporuke gotovog proizvoda odabran je sadašnji lokalitet u naselju Kaoci. U podruĉju opštine Srbac prema navodima ovlaštenih predstavnika, tokom odrţ ane javne rasprave, potvrċeno je da postoje dvije industrijske zone i one se namjenski otvaraju. U okviru zona nisu predviďene izgradnje ovakvih farmi. U skladu sa navedenim stavom, za predmetnu lokaciju Odjeljenja za prostorno planiranje i stambeno-komunalne djelatnosti opštine Srbac izdalo je Lokacijske uslove za izgradnju ekonomskog objekta za tov pilića br. 02/05/1-364-1/13 dana 29.05.2013. (Prilog 4). Izabrana lokacija je rezultat odreċene procjene za uspješnu eksploataciju zahvata koja je prilagoċena situaciji na terenu. Naime planiranim tehnološkim rješenjima neće se ugroziti niti rijeka Sava, nitijedan drugi segment ţ ivotne sredine u bliţ oj okolini predmetne lokacije. Iz toga razloga opisana varijanta predstavlja optimalno rješenje za planirani zahvat. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 20
2.1.4. PRIKAZ PEDOLOŠKIH, GEOMORFOLOŠKIH, GEOLOŠKIH, HIDROGEOLOŠKIH I SEIZMOLOŠKIH KARAKTERISTIKA TERENA PEDOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERENA Matiĉni supstrat pruţ a osnovnu masu materijala od kojeg je izgraċeno zemljište. Upravo zbog toga, priroda matiĉnog supstrata u velikoj mjeri utiĉe na osobine i razvoj zemljišta, odrţ avajući se ĉesto na ĉitav tok evolucije zemljišta. Od matiĉnog supstrata zavise mnoga svojstva zemljišta, a naroĉito dubina, fiziĉke osobine, minerali i hemijski sastav i pravac razvoja zemljišta. Matiĉni supstrat u najvećoj mjeri odreċuje teksturu zemljišta, koja ima kljuĉni znaĉaj za sva fiziĉka svojstva zemljišta. U nekim sluĉajevima zemljišta neposredno nasljeċuju i trajno zadrţ avaju teksturu supstrata, dok se u drugim sluĉajevima tekstura formira u toku pedogeneze, ali i mogućnosti pedogeneze suodreċene sastavom minerala. Za podruĉje Sjeverne Bosne vezani su sedimenti Panonskog mora, koji transgresivno leţ e preko klastiĉnih sedimenata sjeverne flišne zone. MeĊu klastiĉnim sedimentima ovog kompleksa (glina, lapor, pjesak) pjesci zauzimaju veliko prostranstvo. Oni se pojavljuju u Semberiji, pa dalje na zapad preko Bosanskog Broda, Lijevĉa polja do Dubice. Razliĉitog su granulometrijskog sastava a ĉešći su sitnozrni varijeteti. Najĉešće se na terenu nailazi na smjenjivanje pijeska gline u razliĉitim meċusobnim odnosima. Na velikim površinama sjeverne Bosne na dvoslojnim pjeskovito-glinovitim sedimentnim supstratima nastao je pseudoglej. Na predmetnoj parceli vršena su geomehaniĉka ispitivanja tla pri kojima su identifikovani sljedeći slojevi tla: Sloj 1- humus i Sloj 2-glina tamnosmeċe boje CH/MH. Površinski sloj na ispitivanoj lokaciji prekriven je humusom debljine do 0.5m a ispod humusa registrovana je glina, tamnosmeċe boje sa primjesama sive gline, masnog sjaja, srednje do teško gnjeĉiva. TamnosmeĊa glina sa dubinom prelazi u lapor smeċe boje. Debljina navedenog sloja gline iznosi do 6,50m. Granulometrijskom analizom odreċeno je procentualno uĉešće sljedećih frakcija: - Glina, ĉestica ispod 0,002 mm 33-42% - Prašina, ĉestice od 0.002-0,02% 49-56% - Pijesak, ĉestice od 0.02-0.1 mm 15-33%. (Izvor: Elaborat o geomehaničkim ispitivanjima tla i uslovima izgradnje ekonomskog objekta za poljoprivrednu proizvodnju pilićarnika, broj 63/13 uraďen od firme Geo mehanika d.o.o. Banja Luka dana 19.06.2013.). Na ovom podruĉju preovladavaju aluvijalna zemljišta (Fluvisol) i pseudoglej (V. Okiljević. M Marković, Pedologija, Knjiga I, Banja Luka, 2005.). Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 21
Slika br.2. Prostorni prikaz dominantnih tipova zemljišta po SORTER jedinicama Izvor: Osnova ureďenja zaštite, korištenja i ureďenja poljoprivrednog zemljišta Republike Srpske kao komponente procesa planiranja korišćenja zemljišta (2009. Banja Luka GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERENA Morfologija pseudogleja je tako izrazita da se oni na osnovu morfoloških znakova (mramoriranje i konkrecije) mogu lako determinisati. MeĊutim, mnogo je teţ e na osnovu te morfologije zakljuĉiti o recentnim procesima u u pseudogleju. Osim toga, ispoljavanje morfoloških znakova zavisi i od svojstva supstrata, pa isti vodni reţ im moţ e prouzrokovati razliĉite morfološke znakove na razliĉitim supstratima. Primarni pseudoglej je nastao na slojevitim supstratima i on ima opšti tip profila A-Ig-Iig-C. Sekundarni pseudoglej je nastao iz luvisola i pošto se predpostavlja da proces ilimerizacije i dalje moţ e biti aktivan u takvom pseudogleju, negov profil oznaĉava se A-Eg-Bg-C (M. Ćirić, Pedologija, Svjetlost, Sarajevo, 1991.). Pseudoglej pod oranicama ima 2-3% humusa uz naglo padanje sa dubinom. Ispod humusnog sloja nalazi se g horizont koji se odlikuje sivom bojom i pojavom mramoriranja i (ili konkrecijama). Horizont moţ e biti crne, tamnosmeċe ili rċe boje, a veliĉina im sekreće od nekoliko mm do 1-2 cm. Prevaga mramoriranja u morfološkoj slici pseudogleja je znak duge mokre faze, dok jaĉa akumulacija konkrecija indicira oštrije izraţ en prelaz u suvu fazu. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 22
Debljina g horizonta, zajedno sa humusnim, iznosi najĉešće 30-40 cm, a rijeċe je veća. Morfološka svojstva nepropusnog sloja mogu biti razliĉita a u Sjevernoj Bosni opisani pseudoglejevi imaju nepropusan sloj koji predstavlja fosilno kriogeno zemljište (Janeković, Đ. 1960.). Tipiĉno za morfologiju fluvisola je postojanje raznovrsnih slojeva koji se obiljeţ avaju rimskim brojevima, poĉev od površinskog sloja kao najmlaċeg. Od genetiĉkih horizonata moţ e se naći (A) horizont i eventualno (G) horizont. Opšta obiljeţ ja fluvisola su: - U granulometrijskom sastavu dominiraju teksturne klase od pjeskuša do ilovaĉa. - Fluvisoli obiĉno nemaju izraţ enu strukturu jer je ona rezultat duţ eg pedogenetskog sazrijevanja zemljišta. - Slojevitost jako komplikuje gravitaciono i kapilarno kretanje vode, jer su vodene osobine odreċenog sloja uplivisane slojevima koji leţ e ispod i iznad njega. - Većina naših fluvisola su karbonatni i sadrţ e više od 5% karbonata. - Koliĉina humusa u fluvisolima je uglavnom malena i ne prelazi 1-2% a u pjeskovitim varijantama je ispod 1%. Bez obzira na to što su fluvisoli nerazvijena zemljišta, oni obiĉno imaju visoku plodnost i naseljeni su šumama topole i vrbe ili travama, pa se u njih moţ e pojaviti zaĉetak humusnog horizonta. Podzemna voda najĉešće leţ i ispod 2 m. GEOLOŠKA GRAĐA TERENA U pogledu litostratigrafskih karakteristika terena posebno se istiĉu sedimenti kvartarne starosti i to uglavnom u podruĉju Kozare, Prosare i dijelovi Motajice. Najveći dio šireg podruĉja Lijevĉa polja izgraċuju sedimenti neogena preteţ no pijeskovi i šljunkovi, gline, laporci i pješĉari, manje konglomerati i kreĉnjaci, te sedimenti eocenske i flišne serije. Prostornu aluvijalnu ravan Vrbasa na ovom dijelu terena izgraċuju kvartarni sedimenti. Predstavljeni su aluvijalnim šljunkovima, pjeskovima i muljevitim glinama, facijom mrtvaja, barskim sedimentima, aluvijalno-plavnim sedimentima, proluvijalnim konusima i terasama. Aluvijalni sedimenti (ak al, am, b,ap) Veći broj izdvojenih aluvijalnih formacija odnosi se prije svega na mogućnost rašĉlanjavanja razliĉitih veliĉina tokova, a takoċe i na sastav dijelova aluvijalnih ravni. Veći tokovi imaju izdvojene zone korita ak, povodnja ap, mrtvaja am, dok su manji vodotoci izdvojeni kao al, bez detaljnijih rašĉlanjivanja. Najveće rasprostranjenje aluvijona je u zoni vodotoka: Vrbasa, i Save. Manji vodotoci bez izdvajanja detalja su Poveliĉ, Lišnja, Matura, Osovica i dr. Kod velikih vodotoka facije korita su grubozrni pjeskovi i šljunkovi (sprudovi i ade) - ak, reċe stari tokovi sa glinovito muljevitim naslagama. U površinskoj zoni i širim boĉnim zonama (ap) su sedimenti povodanjskih naslaga gde u površinskim delovima leţ e prašinaste, glinovite i pjeskovite naslage a dublje su grubozrniji materijali sliĉni faciji korita. Barski sedmimenti (b Q)- To su uglavnom muljeviti sedimeti sa primjesom organogene frakcije, razvijeni u malim izolovanim podruĉjima, redovno na tvoreninama fluvijalne sekvence. Najveći dio godine pokriveni su vodom sa bujnom barskom vegetacijom. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 23
Riječne terase (t1, t2) - Veći broj terasa izdvojen je na Vrbasu, Savi, a manji na Maturi i Osovici, Poveliĉu, i dr. Zapaţ aju se morfološki po karakteristiĉnim odsjecima (i sastavu) na stranama rijeĉnih dolina. U vertikalnim profilima, litološki su sliĉni sa aluvijonima: kao dublje grubozrnije pesak i šljunak i pliće sitnozrnije (prašina glina) naslage. Terase su akumulacione forme navedenih vodotoka iz više faza usjecanja i pomjeranja korita (većih rijeka). Proluvijalni sedimenti (Pr) - Zastupljeni su pri ušćima skoro svih manjih vodotoka koji se ulivaju u veće pritoke glavnih vodotokova. Razlog za stvaranje znatnih koliĉina proluvijalnog materijala je intenzivno površinsko raspadanje (i laka erodibilnost) stijena i tla koje izgraċuju vrlo razgranatu drenaţ nu mreţ u. Tome doprinose i znatni gradijenti vodotokova. Proluvijalni konusi, manje kao zastori, izgraċeni su od rastresitih slabosortiranih, poluzaobljenih drobinskih i šljunkovitih materijala sa soĉivastim glinovito pjeskovitim materijalom, uz razliĉito naizmjeniĉno horizontalno i vertikalno smjenjivanje. Slika br.3. Prostorni prikaz geološke podloge u Republici Srpskoj Izvor: Osnova ureďenja zaštite, korištenja i ureďenja poljoprivrednog zemljišta Republike Srpske kao komponente procesa planiranja korišćenja zemljišta (2009. Banja Luka) Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 24
Slika br. 4. Geološka karta opšine Srbac (Izvor: Osnovne geološke karte SFRJ) HIDROGEOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERENA Najveći dio ispitivanog podruĉja izgraċuju aluvijalni i proluvijalni sedimeti. To su dobro sortirani šljunkovi sa pjeskom, zaglinjeni šljunkovi, šljunkovito-pjeskovite gline, pjekovite gline i površinski humosno-ilovaĉasti pokrivaĉ. Obodni dio aluviona izgraċuju terasni, glinoviti šljunkovik i pjeskovite gline. Ovakva struktura basena predisponirala je formiranje u aluvijalnim naslagama ispitivanog podruĉja izdan zbijenog tipa, sloţ enog hidrauliĉkog mehanizma. Nepropusnim glinama i slabovodopropusnim pjeskovima koji se nalaze na dubini od oko 10-16 m, ova izdan je u hidrauliĉkom smislu djelimiĉno podvojena, ali povezanost ipak postoji. Gornji dio ove izdani je, sem u periodu visokih vodostaja Save, u cjelini slobodan, dok je donji redovno pod pritiskom. Kategorizacija stijena u ovom podruĉju izvršena je na osnovu vrijednosti koeficijenta filtracije dobijenih iz rezultata probnog crpenja bunara, kao i na osnovu granulometrijskih analiza. Prema ovom kriteriju u gradnji ovog terena prisutne su slijedeće kategorije: veoma vodopropusne stene (peskoviti šljunak), K = 1x10-2 do 1x10-3 m/s, dobro vodopropusne stene (pesak i glinoviti šljunak): K=1x10-3do1x10-4 m/s, vodonepropusne stene (gline, peskovite gline, muljevite gline)k<1x10-6 m/s. U grupu veoma vodopropusnih stijena svrstani su aluvijalni šljunkovi i peskoviti šljunkovi, koji zbog svoje meċusobne povezanosti predstavljaju jedinstveni hidrogeološki kolektor. Ove naslage imaju debljinu 5 do 30 m, ponegde su slabo zaglinjeni, što ne umanjuje njihova hidrogeološka svojstva. U dobrovodopropusne stijene sa intergranularnom poroznošću, izdvojeni su aluvijalni pješĉani nanos i djelimiĉno zaglinjen šljunak. To je uglavnom loše sortiran materijal, Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 25
heterogenog sastava, neujednaĉene debljine. Ove naslage stjena ĉine uloške koji imaju većeg uticaja na homogenost i kolektorska svojstva prethodnih, veoma vodopropusnih šljunkovitih naslaga. Vrijednost koeficijenta filtracije ovih sedimenata dobijene su uglavnom preko granulometrijskih analiza i kreću se od K = 1 h 10-3 do 1 h 10-4 m/s. Slabovodopropusne stjenske mase predstavljene su glinama i ilovaĉama ili peskovitim glinama i one pretstavljaju krovinu dobrovodopropusnim aluvijalnim naslagama. Ove naslage ĉine u izvjesnom smislu barijeru oborinskim vodama, što ima za posljedicu veoma malu infiltraciju u pojedinim dijelovima terena, a veliku evapotranspiraciju voda u aluvionu. Ujedno, ove naslage uslovljavaju suberteški karakter izdani. Koeficijenat filtracije ovih naslaga je reda veliĉine K < 1 h 10-6 m/s. S obzirom da se šljunkovite, pjeskovite i šljunkovito glinovite naslage vertikalno smanjuju, tu se radi o jedinstvenoj izdani sloţ enog hidrauliĉkog mehanizma. Izdan oformljena na ovom podruĉju ograniĉena je sa dvije strane vodotocima Vrbasa i Save, a sa treće karbonatnim masivima srednjeg i gornjeg trijasa. Strujanje u ovom polju je nezavisno od hidrodinamiĉkih uslova van prikazanih granica, pa moţ emo reći da izdan ima osobinu autonomnosti. Akumulacija podzemnih voda u Lijevĉe polju ima svojih specifiĉnosti. Nepropusnim glinama i peskovitim glinama koje se nalaze na dubini od oko 10-14 m ova izdan je u hidrauliĉkom smislu delimiĉno podvojena, ali povezanost ipak postoji. Gornji deo ove izdani je, sem u periodu visokih vodostaja Save u celini slobodan, dok je donji redovno pod pritiskom. Dreniranje podzemnih voda vrši rijeka Sava. Izuzetno, pri veoma visokim vodstajima, rijeka Sava vrši prehranjivanje izdani uţ eg podruĉja, oko samog njenog toka. Kontinuirana osmatranja nivoa podzemnih voda vršena su na kopanim bunarima i pijezometrima 1956-1965.god. i na pijezometrima u juţ nom dijelu polja 1972-1973. i u periodu 1982-1983.god. Na bazi ovih osmatranja vidi se da su dubine do nivoa podzemnih voda promenljive i zavise od vodostaja Vrbasa, djelimiĉno Save, kanala i padavina. Minimalne dubine do nivoa podzemnih voda kreću se od 0,0 (V-13 25.02.1957.) do 0,5 m (B-26-11.02.1972). Maksimalne dubine do nivoa podzemnih voda kreću se od 6,15 (V-75 1958.) do 8,8 m (B-26 1.11.1958.). Oscilacija površine izdani karakteriše jedan maksimum, zabeleţ en u periodu mart-april i jedan minimum u periodu novembar-decembar. Podizanje nivoa izdani brţ e je nego njeno spuštanje. Ove makrokarakteristike oscilacija površine izdani razliĉite su u pojedinim djelovima terena. Oscilacije površine izdani prikazane u funkciji od vremena pokazuju tri razliĉita tipa. Na bunarima B-19, 25, 17, 16, 18, 2, 26, 11, oscilacije su izrazito velike i iznose 4-8 m, a u vrijeme velikih voda nivo je ĉesto iznad površine terena. Prehranjivanje se u znatnoj meri vrši i infiltracijom padavina, naroĉito u dijelovima terena, gde su šljunkovite naslage otkrivene. Padavine uslovljavaju porast nivoa podzemnih voda naroĉito u podruĉjima udaljenim od vodotoka, ali sa znatnim zakašnjenjem (20-30 dana). Praţ njenje izdani vrši se podzemnim oticanjem prema rijeci Savi. Hidrauliĉki gradijenti toka podzemnih voda kreću se u slijedećim granicama: - u juţ nom dijelu aluviona na podruĉju Vrbasa kanal Osorna Borna i = 1,60 6,7 h 10-3 - u centralnom i severnom dijelu aluviona i = 1,0 1,4 h 10-3 Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 26
Iz ove vrijednosti hidrauliĉkih gradijenata, uz pretpostavljenu srednju vrijednost koef. filtracije Ksr = 0,007 m/s, proizilazi da su brzine toka podzemnih voda u pojedinim dijelovima aluviona u slijedećim granicama: - u juţ nom dijelu izmeċu Vrbasa i kanala Osorna Borna, V = 0,4 5,8 m/dan - u centralnom i sjevernom dijelu, V = 0,7 0,68 m/dan. Hidrohemijski sastav izdanskih voda vrlo je jednoliĉan, što pokazuje da se radi o jedinstvenoj izdani. To su natrijsko-kalcijske, odnosno magnezijsko-kalcijska sulfatno hidrokarbonatna ili hloridno hidrokarbonatne vode. Daleko su najveće koncentracije Ca i HCO, što pokazuje da je porijeklo vode najvećim dijelom atomsfersko infiltraciono. Vrijednost ph podzemnih voda kreću se izmeċu 6 i 7,5 a rijeĉne izmeċu 7 i 8. Za podruĉje opštine Srbac karakteristiĉno je postojanje sistema primarne odbrane od velikih voda rijeke Save. Uglavnom je završena izgradnjom odbrambenog nasipa duţ rijeke Save kojim se štiti prostor od velikih voda ranga 1/100. Pored Save i Vrbasa, status rijeke imaju i vodotoci Poveliĉ, Lepenica, Matura, Ina, Savica i Osovica, a sve pripadaju crnomorskom slivu. Od većih kanala poznatija je Ljevĉanica koja samo u ekstremno sušnim ljetima presušuje. Vještaĉko jezero Stublaja (podruĉje Bardaĉe) dugo je oko 1.700, a široko do 80 m a nalazi se na udaljenosti od cca 11km u pravcu zapada. Na pojedinim mjestima duboka je do 3 m i bogata je ribom. Ribnjak Bardaĉa prostire se na 650 ha. Obilaskom terena uoĉeno je da u neposrednoj blizini lokacije planiranog zahvata protiĉe rijeka Sava (sjeverno na cca 300m), ĉiji kvalitet bi mogao biti direktno ugroţ en u sluĉaju ne sprovoċenja kontinuiranih mjera zaštite voda kao i ostalih segmenata ţ ivotne sredine. SEIZMO-TEKTONSKE KARAKTERISTIKE I STEPEN SEIZMIČNOSTI TERENA Teritorija Bosne i Hercegovine predstavlja jedan od seizmiĉki najaktivnijih dijelova Balkanskog poluostrva, koji ulazi u sastav sredozemno-trans-azijskog seizmiĉkog pojasa. Prema raspoloţ ivim podacima na podruĉju Bosne i Hercegovine, u prošlosti se dogodilo više razornih zemljotresa iz lokalnih ţ arišnih zona Magnitude M 5,0; Intenziteta u epicentru Io 7 MCS skale. Poloţ aj opštine Srbac nalazi se u zoni koja je karakteristiĉna po seizmiĉkim aktivnostima ĉiji intenzitet iznosi 8 MCS skale. Slika br. 5. Seizmološka karta Bosne i Hercegovine Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 27
Seizmiĉnost terena ocjenjena je preko seizmiĉkog rizika koji je odreċen korišćenjem seizmoloških karata sa pojavama zemljotresa, odnosno njihovih inteziteta na površini terena i seizmiĉkog hazarda tj. procjene stepena ugroţ enosti predmetnog podruĉja izraţ enog u mogućem lakšem i teţ em oštećenju iste. Analizom ovih parametara dobijene su sljedeće vrijednosti prihvatljivog rizika. Slika br.6. Karta epicentara zemljotresa Bosne i Hercegovine Izvor: Prof. dr. Drago Trkulja Seizmičnost Bosne i Hercegovine; http://www.gripweb.org 2.1.5. PODACI O IZVORIŠTU VODOSNABDIJEVANJA (UDALJENOST, KAPACITET, UGROŢENOST, ZONE SANITARNE ZAŠTITE) I PODACI O OSNOVNIM HIDROLOŠKIM KARAKTERISTIKAMA PODACI O VODOSNABDJEVANJU Snabdijevanje stanovništva vodom se vrši gradskim vodovodom i neposredno iz bunara. Za organizovano snabdjevanje opštine vodom nadleţ no je KP,,Vodovod a.d. Srbac. Vodovodni sistem Srbac podijeljen je na ĉetiri zasebne cjeline: vodovod Srbac, vodovod Lijevĉe polje, vodovod Kobaš i vodovod SrĊevići. Vodovod Srbac i vodovod Lijevĉe polje snabdijevaju se sa izvorišta,,prijebljezi, dok preostala dva imaju svoja izvorišta. Trenutna duţ ina vodovodne mreţ e je 258 km, kapacitet pumpnih stanica je 142 l/sec, rezervoarski prostor 1.850 m 3. Trenutno ima 4.600 prikljuĉaka i snabdijeva oko 16.000 stanovnika opštine Srbac. Pokrivenost snabdjevanja grada i prigradskih naselja sistemom vodovoda je zadovoljavajuća, dok snabdjevanje stanovništva u nekim seoskim naseljima nije. U sistemu funkcioniše 9 hidro stanica koje povećavaju pritisak za potrošaĉe druge visinske zone, ali ovakav naĉin snabdijevanja je nepouzdan, ekonomski neodrţ iv i nezadovoljava potrebe graċana. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 28
Na podruĉju Srpca se nalaze tri zone sanitarne zaštite vezane za izvore za napajanje pitkom vodom. Najkritiĉnija je zona izvora u Prijebljezima odnosno Poveliĉu, i ona se odnosi na na desnu obalu Vrbasa (1.8 km od predmetne lokacije), druge dvije su Kobaš (cca 4 km od predmetne lokacije) i Vrijeska-SrĊevići. Iz navedenog konstatujemo, predmetna lokacija se nalazi van utvrċenih zone sanitarne zaštite. Vodnom saglasnošću br. 01/3-BA.2-2524-1/13 definisani su uslovi snabdijevanja, korištenja i tretmana vode na predviċenoj lokaciji. Za potrebe vodosnadbjevanja predviċen je prikljuĉak na gradski vodovod pri ĉemu se mora obezbijediti ureċaj za mjerenje koliĉina vodevodomjer. Prikupljanje i tretman sanitarno-fekalnih voda treba da se izvede u skladu sa Pravilnikom o tretmanu i odvodnji otpadnih voda za podruĉja gradova i naselja gdje nema kanalizacije (Sl. gl. RS br. 44/01). Otpadne vode sa saobraćajnica je potrebno preĉistiti u separatoru ulja pa onda ispustiti u krajnji recipijent-upojni bunar. Oborinske vode je potrebno ispustiti u upojni bunar. POVRŠINSKE VODE Podruĉje opštine Srbac je bogato vodenim tokovima. Pored Save i Vrbasa, status rijeke imaju i vodotoci Poveliĉ, Lepenica, Matura, Ina, Savica i Osovica, a sve pripadaju crnomorskom slivu. Od većih kanala poznatija je Ljevĉanica koja samo u ekstremno sušnim ljetima presušuje. Vještaĉko jezero Stublaja (podruĉje Bardaĉe) dugo je oko 1700, a široko do 80 m. Navedene doline rijeka Save i Vrbasa su cijelim tokom dolinskog karaktera. Svi navedeni vodotoci su sa izuzetno malim padovima jer su same doline veoma malih padova. To i jest razlog njihovog izrazitog meandriranja i mirnog reţ ima s Froudeovim brojevima cca 0,5 što govori o znatnom usporu te uĉestalom plavljenju u zonama širine do cca 100-200 m od ose korita. Znaĉajan vodeni potencijal ĉine: Izvorišta vode za piće,; Izvorišta razliĉite izdašnosti (do 0,01 l/s, od 0,01-0,1 l/s i od 2-5 l/s) i Hidrotehniĉki objekti, kao što su: - Kaptirani izvori, - Vještaĉko jezero - Stublaja, - Ribnjak Bardaĉa i - Melioracioni kanali. Na podruĉju opštine Srbac postoji hidromelioracioni sistem u duţ ini od 41,64 km, koji sluţ i za unutrašnje odvodnjavanje sistemom kanala i sastoji od kanala prvog, drugog i trećeg reda. Trenutno je izraţ en problem sa kanalskom mreţ om trećeg reda koja je zapuštena i potrebno je izvršiti ĉišćenje od drveća, šiblja i drugog rastinja. Kanal Ljevĉanica je jedan od njih (izvor: Strategija razvoja opštine Srbac 2005-2015.). Na prostoru opštine Srbac, u funkciji zaštite poljoprivrednog zemljišta izgraċeno je: 38,63 km duţ nih odbrambenih nasipa od visokih voda, 18,95 km odvodnih kanala za zaštitu od bujiĉnih voda, 41,64 km hidro-melioracionih kanala, Oko 30 km sitno-kanalske mreţ e i 2,3 km izgraċenih obaloutvrda za zaštitu od voda. Lokacija buduće farme za uzgoj pilića nalazi se na udaljenosti od cca 4km od rijeke Vrbas u pravcu zapada, a u pravcu sjevera je rijeka Sava na udaljenosti od 320m. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 29
2.1.5.2. Hidrološki podaci Cjelokupno podruĉje opštine Srbac predstavlja ekološki potpuno oĉuvanu sredinu. Ĉitav ovaj kraj odlikuje bogatstvo rijeka i kanala koji predstavljaju osnovu za ţ ivot, poljoprivrednu i sve druge vrste proizvodnje stanovnika opštine. U Savu se na podruĉju opštine ulijevaju :Vrbas, Matura i Osovica a u Vrbas: kanal Borna-Osorna sa njegove lijeve strane i kanal Poveliĉ sa desne strane. Javna ustanova "VODE SRPSKE" je javna ustanova koja upravlja vodama, javnim vodnim dobrom, kao i hidrotehniĉkim objektima i sistemima, rijekama, potocima, jezerima, na naĉin propisan zakonom, na teritoriji Republike Srpske u skladu sa odredbama Zakona o vodama i drugim odgovarajućim propisima. Mjerenje i praćenje kvaliteta površinskih voda vrši se kroz redovan monitoring preko automatskih hidroloških stanica u nadleţ nosti agencije za vode oblasnog rijeĉnog sliva Save iz Bijeljine. Rezultati se sitematizuju i redovno dostavljaju Republiĉkom zavodu za statistiku Republike Srpske, od kojih su preuzeti podaci navedeni u tabelama koje slijede. Slika br. 7. Prikaz pozicioniranosti automatskih hidroloških stanica Tabela br.1. Vodostaj na rijekama Rijeka hidrološka stanica Kota nulte taĉka mjerenja Sava Srbac Vrbas Banja Luka 82,81 151,21 Vodostaj Januar Februar Mar April Vodostaj na rijekama Maj Jun Juli August Septem bar Oktoba r Novem bar Decem bar m 382 320 590 352 280 305 150 115 122 338 320 709 2011. Ø 738 504 716 533 425 576 244 170 382 504 518 793 M 917 817 840 667 697 847 572 222 703 697 722 848 m 312 244 188 177 152 168 65 85 70 75 68 61 Ø 487 270 307 258 198 252 117 133 89 130 126 229 M 735 312 592 337 282 405 229 218 152 352 327 515 m 98 96 109 118 92 103 91 88 87 93 92 106 Ø 223 184 195 192 179 200 138 109 122 124 146 200 M 432 354 288 266 284 372 253 237 196 199 276 317 m 94 96 104 96 92 90 90 88 88 85 85 88 Ø 149 136 146 140 149 135 112 106 101 93 98 120 M 250 252 260 245 262 256 205 182 182 200 240 228 Izvor: "Stat. god. Rep. Srpske, 2011, str. 42. i "Stat. god. Rep. Srpske, 2012, str. 42. Godina 2012. 2011. 2012. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 30
Tabela br.2. Prosječni godišnji vodostaj na rijekama Prosječni godišnji vodostaj Rijeka - hidrološ ka stanica Kota nule 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 Sava Srbac Vrbas B Luka 82,8 1 151, 21 255 151 253 254 100 406 427 387 299 333 325 509 216 165 136 160 159 125 161 164 154 137 140 151 167 124 Izvor: "Stat. god. Rep. Srpske, 2011, str. 41. i "Stat. god. Rep. Srpske, 2012, str. 41. 2.1.6. PRIKAZ KLIMATSKIH KARAKTERISTIKA SA ODGOVARAJUĆIM METEOROLOŠKIM POKAZATELJIMA Sloţ ene fiziĉko-geografske karakteristike, niske i više Posavine ispresjecane rijeĉnim dolinama, i rudne Dinarske planine koje ĉine prelaz ka Dinaridima na jugu, kao i opšte karakteristike atmosferske cirkulacije kontinentalnih razmera, a naroĉito raspored anticiklona i ciklona (polja visokog i niskog vazdušnog pritiska) iznad Evrope i Atlantskog okeana, u najvećoj mjeri determinišu klimatske uslove razmatranog podruĉja. Specifiĉan poloţ aj Dinarskih visoko planinskih vijenaca na jugu spreĉava prodor tropskih vazdušnih masa sa Sredozemnog mora, a zbog otvorenosti prema sjeveru-sjeverozapadu i sjeveroistoku, Donjovrbaski kraj je, naroĉito zimi, izloţ en preteţ no sjevernim i sjeverozapadnim prodorima polarnog vazduha koji dospijeva iz sjevernih širina Atlanskog okeana, srednje i sjeveroistoĉne Evrope i Sibira, odnosno dominantnom uticaju prirodnih faktora koji uslovljavaju formiranje umjerenokontinentalne klime ovog kraja. Okolne planine (Motajica i Careva Gora) uĉinile su da veći dio srbaĉkog podruĉja se nalazi u izvjesnom smislu, u kotlini. Orografski pravci visova i bila, kao i glavni pravci potolina i dolinskih tokova izmeċu njih, uslovljeni su iskljuĉivo tektonskom graċom. Izraţ eno godišnje kolebanje (razlika srednjih mjeseĉnih temperatura vazduha izmeċu najhladnijeg i najtoplijeg mjeseca) temperature vazduha kao i visoka amplituda apsolutnih ekstremnih temperatura odraţ ava dominantan uticaj fiziĉkogeografskih i lokalnih uslova reljefa na formiranje umjerenokontinentalnog reţ ima klime na analiziranom podruĉju. Slika br. 8. Klima Republike Srpske i BiH Izvor: http://www.fhmzbih.gov.ba/slike/klima/bh-klima.jpg Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 31
TEMPERATURA VAZDUHA Temperatura vazduha je osnovni klimatski element koji oznaĉava stepen toplotnog stanja atmosfere. S obzirom da se vazduh prvenstveno zagrijava od podloge, njegovo toplotno stanje zavisi od geografske širine, nadmorske visine, ekspozicije mjesta, oblaĉnosti i zamućenosti. Stoga se temperatura vazduha mijenja sa geografskom širinom, zbog promene bilansa zraĉenja, sa geografskom duţ inom, zbog promjene uticaja maritimnosti i kontinentalnosti i sa visinom zbog adijabatskog hlaċenja. Tabela br. 3. Srednja mjesečna temperatura vazduha (ºC) Srednja mjeseĉna temperatura vazduha (ºC) Sred. God. God. temp. (ºC) Jan. Feb. Mar Apr Maj Jun Juli Aug. Sep. Okt. Nov Dec 2000. 11,9-2,5 3,3 6,3 13,6 17,5 20,9 20,7 21,6 15,8 13,1 9,9 2,8 2001. 10,8 1,7 3,9 10,3 10,5 17,2 16,2 22,1 21,3 13,8 12,8 3,1-3,1 2002. 11,7-1,7 5,3 8,1 10,1 17,7 20,8 21,5 20,1 15,8 11,0 9,9 1,3 2003. 11,3-1,3-1,5 6,0 10,8 18,7 23,1 22,2 23,7 16,1 9,5 7,0 0,8 2004. 10,7-1,2 1,9 5,2 11,3 14,7 18,6 20,4 20,6 15,6 13,2 5,7 1,9 2005. 10,4-0,2-2,3 3,6 10,2 16,3 19,7 21,2 19,0 19,6 11,1 5,6 1,5 2006. 10,8-2,1 1,4 4,8 11,5 14,8 19,6 21,9 18,7 17,4 12,9 6,3 2,7 2007. 11,1 5,2 5,4 7,3 11,1 16,6 20,6 21,3 20,3 13,0 9,4 3,3 0,2 2008. 11,4 1,9 4,5 5,9 10,7 14,9 20,3 20,4 20,9 14,6 11,6 6,8 3,7 2009. 11,5 2010. 10,4 2011. 10,6-1,8 2,5 6,4 11,8 16,4 19,0 21,8 21,4 18,9 11,3 7,0 3,1 0,0 1,2 6,4 10,4 14,0 18,6 22,1 20,7 14,5 8,3 7,3 0,7 1,1 0,9 4,8 10,4 13,4 19,6 21,3 22,2 19,9 9,9 2,1 2,0 Prosjek 11.5-0.07 2.20 6.25 11.0 16.01 19.75 21.40 20.87 16.25 11.1 6.16 1.46 Maksi malne - 5.2 5.4 10.3 13.6 18.7 23.1 22.2 23.7 19.9 13.2 9.9 3.7 vrijed. Minima lne - -2.5-2.3 3.6 10.1 13.4 16.2 20.4 18.7 13 8.3 2.1-3.1 vrijed. Izvor: "Stat. god. Rep. Srpske, 2011, str. 36. i "Stat. god. Rep. Srpske, 2012, str. 40. Za analizu termiĉkog reţ ima korišćeni su podaci standardnih terminskih klimatoloških osmatranja temperature vazduha (u 7, 14, 21 ĉas po srednjem lokalnom vremenu) na 2 metra Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 32
iznad tla, za meteorološku stanicu u Srpcu za period 2000-2008. godine (izvor podataka: RZZS RS Godišnji bilteni za 2009. 2010. 2011. i 2012. godinu). Analiza srednjih mjeseĉnih temperatura vazduha pokazuje da je najniţ a temperatura u januaru i varira od -2.5 ºC (2000.) do 5.2 ºC (2007.), dok je jul najtopliji mesec sa prosjeĉnim temperaturama od 22.2 ºC (2003.) do 20.4 ºC (2004. i 2008.). Analizom prikazane tabele moţ emo zakljuĉiti da je srednja godišnja temperatura u periodu od 2000.-2011. godine iznosi 11,5 ºC. RELATIVNA VLAŢNOST VAZDUHA Relativna vlaţnos t vazduha predstavlja stepen zasićenosti vazduha vodenom parom. On predstavlja odnos izmeċu postojeće vodene pare i potencijalno moguće sadrţin e vodene pare, koju bi vazduh mogao primiti pri istoj temperaturi, i izraţ ava se u %. Relativna vlaţnos t vazduha je sloţe n meteorološki parametar, koji zavisi kako od temperature vazduha tako i od sadrţ aja vodene pare u njemu. Relativna vlaţ nost vazduha na posmatranom podruĉju kreće se izmeċu 79 i 82%. U tabeli 3. date su vrijednosti prosjeĉne godišnje relativne vlaţ nosti vazduha za meteorološku stanicu Srbac (izvor podataka: RZZS RS Statistiĉki godišnjak RS za 2011. i 2012. godinu). Tabela br. 4. Srednja godišnja relativna vlažnost vazduha % Godina Srednja godišnja relativna vlaţnost vazduha % 2005. 82,8 2006. 82,9 2007. 79,3 2008. 79,0 2009. 78.0 2010. 75.0 2011. 72.0 Izvor: "Stat. god. Rep. Srpske, 2011, str. 36. i "Stat. god. Rep. Srpske, 2012, str. 40. PADAVINE Reţ im padavina predstavlja svakako jedan od znaĉajnijih klimatskih elemenata sa aspekta poljoprivredne proizvodnje. Prostorna raspodjela godišnjih koliĉina padavina ukazuje da se na analiziranom podruĉju (opština Srbac) u toku godine u prosjeku izluĉuje oko 875 mm vodenog taloga. Analiza prosjeĉnih mjeseĉnih padavina obraċena je na osnovu podataka meteorološke stanice Srbac za period od 2000. 2008. Najvlaţ niji period godine je maj, a najsuvlji januar. Prosjeĉna godišnja ĉestina padavinskih dana sa mjerljivom visinom padavina (0.1 mm) iznosi 124 dana, ili 34.8% od ukupnog broja dana u godini. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 33
Napominje se da se za Srbac raspoloţ ivi nizovi osmatranja odnose se na periode: 2000. 2008. TakoĊe su korišćeni statistiĉki podaci odnosno rezultati istraţ ivanja klime ovog podruĉja ĉiji je pregled dat u okviru Statistiĉkog godišnjaka RS za 2011. i 2012. godinu i Prostorni plan Republike Srpske do 2015.. Analiza prosjeĉnih mjeseĉnih padavina obraċena je na osnovu podataka meteorološke stanice Srbac za period od 2000. 2008. Najveće koliĉine padavina javljaju se u maju i iznose 90.23 mm, a najmanje padavina padne u januaru oko 37.32 mm. Prosjeĉna godišnja suma padavina se kreće oko 875 mm. Srednji godišnji broj dana sa padavinama kreće se oko 124 dana. U tabeli 4. date su prosjeĉne mjeseĉne koliĉine padavina za meteorološku stanicu Srbac za period 2000. 2008. godina (izvor podataka: RZZS RS Statistiĉki godišnjak RS za 2011. i 2012. godinu). Tabela br. 5 Prosječne mjesečne količine padavina u mm Godi na Srednja mjesečna količina padavina (mm) an. Feb. Mar pr Maj Jun 2000. 29,3 30,7 55,2 64,2 93,0 47,0 54,3 18,7 54,2 67,3 77,1 69,5 55,0 Juli Aug. Sep. Okt. Nov Dec God. prosj ek 2001. 82,7 34,0 90,5 91,8 85,7 229 26,2 28,7 282,5 14,7 114,2 51,7 94,3 2002. 17,1 71,8 30,4 143,8 121, 70,5 77,3 127 104,4 108,5 76,3 40,2 82,4 2003. 51,9 9,7 11,1 28,9 50,0 36,5 69,2 23,5 68,0 173,1 52,7 23,2 49,8 2004. 67,9 36,5 42,3 137,6 91,0 114 37,4 58,7 64,3 69,6 77,7 47,0 70,3 2005. 11,8 35,0 31,8 70,9 83,5 54,7 109,2 159 69,9 24,0 30,7 135 68,0 2006. 55,3 57,4 74,5 77,2 66,8 84,5 36,6 131 25,0 28,2 45,0 45,7 60,6 2007. 39,7 49,5 74,9 8,8 74,3 83,8 28,5 46,5 80,7 104,0 68,2 47,0 58,8 2008. 22,6 8,6 93,8 61,3 21,3 91,1 72,5 17,2 51,6 29,4 50,5 53,3 47,7 2009. 2010. 2011. 41,8 24,4 26,4 19,4 36,0 62,4 15,2 29,9 19,3 49,4 30,2 71, 66,3 42,3 42,3 38,6 71,4 197, 5 62,9 56,1 102,3 61,7 55,7 50,5 24,9 17,7 23,7 18,6 43,8 34,9 68,3 9,8 14,8 47,1 4,9 61,5 Mjes. pros. 37,0 56,5 76,5 76,3 90,2 56,8 67,95 88,9 68,75 65,8 55,6 65,2 37,0 Izvor: "Stat. god. Rep. Srpske, 2011, str. 36. i "Stat. god. Rep. Srpske, 2012, str. 40. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 34
Okolne planine (Motajica i Careva Gora) uĉinile su da se veći dio ovog podruĉja opštine Srbac našao u izvjesnom smislu, u kotlini, tako da nema izraţ enih jakih vjetrova, što opet dovodi do perioda izraţ enih ljetnih sparina i jesenjih magli. Tropski dani se javljaju u periodu od maja do oktobra ( godišnje u prosjeku 22 dana u Srpcu). U toku posljednjih godina uĉestalost tropskih dana je povećana, usljed intenzivnih klimatskih promjena u svijetu. Velika uĉestanost pojave mrazeva (dani sa minimalnom temperaturom vazduha Tn ispod 0 C) predstavlja takoċe znaĉajnu karakteristiku klime šireg podruĉja Srpca. Godišnje se u dolini Vrbasa i Save javlja preteţ no od oktobra do aprila. Pojava magle na promatranom podruĉju moţ e se iskazati preko ukupnog broja dana sa pojavom magle u toku jedne kalendarske godine a on u prosjeku izosi oko 94 dana. Reţ im pojave snijega na razmatranom podruĉju definisan je samo preko broja dana sa snjeţ nim pokrivaĉem u toku godine i on u prosjeku iznosi 31 dan godišnje. Pojava mraza na razmatranoj teritoriji je takoċe posmatrana samo preko ukupnog broja dana sa pojavom mraza u toku jedne kalendarske godine i u prosjeku iznosi 70 dana. Tabela br. 6. Prikaz prosječnog godišnjeg režima pojave odreďenih meteoroloških parametara Godina Broj dana Grmljavina Snijeg Magla Mraz Kiša 2000. - 23,0 15,0-121,0 2001. - 43,0 68,0-134,0 2002. 40,0 31,0 61,0 60,0 152,0 2003. 24,0 28,0 65,0 79,0 125,0 2004. 28,0 15,0 65,0 56,0 155,0 2005. 18,0 61,0 103,0 86,0 149,0 2006. 22,0 19,0 135,0 80,0 127,0 2007. - 28,0 101,0 55,0 146,0 2008. 23,0 0,0 127,0 56,0 11,8 2009. 25 33 85 56 163 2010. 16 40 107 74 182 2011. 24 25 105 105 111 Izvor: "Stat. god. Rep. Srpske, 2011, str. 36. i "Stat. god. Rep. Srpske, 2012, str. 40. VJETAR - RUŢE VJETROVA Lokalni uslovi odreċenog podruĉja zajedno sa atmosferskom cirkulacijom odreċuju ponašanje meteoroloških i klimatskih elemenata, koji su od velikog znaĉaja za posmatrano podruĉje. Na podruĉju opštine Srbac postoji meteorološka stanica ali u okviru nje se ne prate vrijednosti meteorološkog parametra vjetar. Smatrajući predmetni meteorološki parametar jako bitnim za izradu ove studije, prikazaćemo vrijednosti navedenog parametra sa meteorološke stanice Banja Luka gdje su odreċene sume i uĉestalosti za osam smjerova, za svaki smjer odreċena je prosjeĉna jaĉina prema Boforovoj skali. U pogledu reţ ima vjetra, uoĉava se dominantan uticaj lokalnih orografskih prepreka kako na pravac tako i na intenzitet vjetra. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 35
Dobijeni rezultati relativne uĉestalosti i srednje brzine prikazani u tabeli 7 i na ruţ i vjetrova za prosjeĉnu godinu. Kao što se vidi na podruĉju teritorije opštine Banja Luke dominantni su sjeverni sjevero-zapadni vjetrovi kao i sjeverozapadni i zapadni, u zavisnosti od godišnjeg doba. Tabela br. 7. Učestalost pravaca vjetra sa pripadajućim brzinama i tišinama (po sezonama) Banjaluka u periodu 1961-1990. N NE E SE S SW W NW Tišina Godina Jesen Ljeto Proljeće Zima Ĉestina Brzina Ĉestina Brzina Ĉestina Brzina Ĉestina Brzina Ĉestina Brzina 184 1.8 185 1.6 164 1.9 178 2.1 210 1.5 159 1.8 157 1.6 142 1.9 135 2.1 202 1.5 82 1.7 75 1.7 102 1.6 78 1.8 71 1.6 70 1.2 54 1.1 112 1.1 74 1.4 41 1.3 64 2.0 59 1.8 63 1.3 75 2.5 59 2.6 65 2.6 60 3.4 50 1.4 87 2.6 64 3.2 113 1.9 107 1.7 113 1.9 134 2.2 97 1.9 126 1.5 133 1.3 116 1.6 119 1.8 135 1.4 138 170 138 120 122 Slika br. 9. Ruža vjetrova, Metorološka stanica, Banjaluka 2007-2008. godina Tokom godine su najĉešći vjetrovi sa sjevera i sjeveroistoka, sa uĉestalošću od 18,4 i 15,9%. Poslije njih, po uĉestalosti, najprisutniji su vjetrovi sa sjeverozapada i zapada. Oni u godišnjoj raspodjeli pravaca uĉestvuju sa 12,6 i 11,3% uĉestalosti. Raspodjela srednjih brzina po pravcima ukazuje da najĉešći vjetrovi nemaju i najveće srednje brzine. Po navedenim podacima, najveće srednje brzine imaju vjetrovi sa jugozapada, juga i zapada, i to: 2,6, 2,0 i 1,9 m/s. Sezonske raspodjele uĉestalosti pravaca vjetrova i tišina pokazuju, da su proljeće i zima vjetrovitije sezone od ljeta i jeseni. Tokom zime (decembar, januar i februar) tišine se javljaju u 12,2% sluĉajeva, a tokom proljeća (mart, april i maj) u 12,0% sluĉajeva. Jesen (septembar, okotobar i novembar) je najtiša, sa 17,0% tišine. Ljeti (juni, juli i avgust) tišine su zastupljene sa 13,8% sluĉajeva Stvarno stanje pravca i intenziteta duvanja vjetra na datoj lokaciji je teško utvrditi bez dugoroĉnih mjerenja i posmatranja, stoga sve pretpostavke o budućem pravcu i intenzitetu su besmislene, naĉno neutemeljene i tog razloga nisu date u okviru Studije. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 36
2.1.7. OPIS FLORE I FAUNE, PRIRODNIH DOBARA I POSEBNE VRIJEDNOSTI (ZAŠTIĆENIH) RIJETKIH I UGROŢENIH BILJNIH I ŢIVOTINJSKIH VRSTA I NJIHOVIH STANIŠTA I VEGETACIJE) Povoljan geografski poloţ aj, reljef, klima i posebno bogatstvo voda omogućili su da se na srbaĉkom podruĉju razvije i egzistira raznovrstan ţ ivi svijet. Ĉitav ovaj kraj, a naroĉito podruĉje eko sistema Bardaĉa, odlikuje se izuzetnim bogatstvom flore i faune, što predstavlja znaĉajan prirodni resurs opštine. Osnovna prirodna bogatstva i privredni resursi opštine Srbac su: zemljište, šume, voda i mineralne sirovine. Zemljište (još uvijek saĉuvano od zagaċenja i na zadovoljavajućem nivou ureċenosti za proizvodnju) je osnovni prirodni resurs na kome većina stanovništva opštine temelji svoju egzistenciju. Cjelokupno podruĉje opštine predstavlja ekološki potpuno oĉuvanu sredinu. Ĉitav ovaj kraj odlikuje bogatstvo rijeka (Sava, Vrbas, Matura, Osovica, Stublaja, Poveliĉ) i kanala koji predstavljaju osnovu za ţ ivot, poljoprivredu i druge vrste proizvodnje. Najviši vrh Gradina na Motajci ima 652 m nadmorsku visinu a najniţ a taĉka je na lokalitetu Vlakniĉkog polja sa nadmorskom visinom od 89 m. Od istraţ enih mineralnih bogatskih (prvenstveno planine Motajice) potvrċena su bogatstva nalazišta kaoliziranog granita (koji sadrţ i 13% kaolina dobrog kvaliteta a ostatak ĉine: feldsfat, beril, liskun i kvarc) sa rezervama koje omogućuju višedecenijsku eksploataciju. Istraţ ivanja vršena na lokalitetu Sitneša (lijeva strana sela u odnosu na put na Lepenicu) utvrdila su znaĉajne rezerve kvalitetne sirovine za opekarsku industriju (Izvor: Strategija razvoja opštine Srbac 2005-2020.). FLORA Planina Motajica, breţ uljkasti i ravniĉarski predjeli, obrasli su šumom. Dominantne vrste su hrast, bukva, grab, lipa i cer. U niţ im predjelima pored rijeĉnih tokova ĉeste vrste su topola, vrba, jošika, jasen, bagrem i druge, te hrast luţ njak. Po šumama i poljima susrećemo razne vrste šumskih voćaka kao što su lijeska, drijen, glog, zova, šipak, kupina... te divlje trešnje, jabuke i kruške. Cijelo podruĉje odlikuje se bogatstvom ljekovitog bilja. Šumoviti predjeli bogati su raznim vrstama jestivih gljiva (vrganj, bukovaĉa, hrastovaĉa, lisiĉarka, rujnica, sunĉanica...), ali i gljiva otrovnica. Od posebnog znaĉaja je bogatstvo trava što pogoduje razvoju stoĉarstva. Vanšumski vegetaciono - florni segment saĉinjavaju livade i pašnjaci razliĉitih ekoloških i proizvodnih sposobnosti u mnogo manjoj mjeri voćnjaci i vinogradi, kao i nešto ogoljelog zemljišta, tj. goleti nastalih prevashodno destruktivnim antropogenim djelovanjem. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 37
Slika br. 10. Površine pod šumom po opštinama u Republici Srpskoj u 2009. godini (Izvor podataka: RZZS RS Podaci za 2009. godinu). Slika br.11. Sastojine koje preovladavaju po opštinama u Republici Srpskoj u 2009. Godini (Izvor podataka: RZZS RS Podaci za 2009. godinu). Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 38
FAUNA Ţivotinjski svijet je brojan i raznovrstan. Bogatstvom faune naroĉito se odlikuje kompleks Bardaĉe koji, zahvaljujući vodenim površinama, poplavnim livadama i šumama, plodnom zemljištu i bujnoj vegetaciji, pruţ a uslove za ţ ivot raznim vrstama riba, ptica i drugih ţ ivotinja. Dobre uslove za ţ ivot ţ ivotinja nude i druga podruĉja opštine. Od kopnenih vrsta ţ ivotinjskog svijeta najbrojnije su divlje svinje, srneća divljaĉ, lisica i jeţ. Ovaj kraj odlikovao se izuzetnim bogatstvom divljeg zeca, ali je, uglavnom zbog nekontrolisane upotrebe hemijskih zaštitnih sredstava u poljoprivredi ova divljaĉ svedena na rijetkost.vukovi su gotovo istrijebljeni. Prisutno je nekoliko vrsta zmija i ţ aba. Zahvaljujući izvorima hrane i pogodnim uslovima za gnijeţ denje, naroĉito na kompleksu Bardaĉe, razvio se bogat i raznovrstan ptiĉiji svijet. Na 3500 hektara zemljišta nalazi se preko 200 vrsta ptica. Neke vrste: raţ anj tukaĉ, kašikara, obiĉni galeb, ĉigra bjelobrada i obiĉna ĉigra, gnijezde se jedino na ovom lokalitetu. Od ostalih vrsta najbrojnije su divlja patka, ĉaplja, šljuka, kormoran i druge. Brojnost i raznovrsnost ptiĉijeg svijeta pobudjuje veliko interesovanje ornitologa (struĉnjaka koji prouĉavaju ptice), a u novije vrijeme i turista (foto safari). Slika br. 12. Karakteristična divljač po opštinama u Republici Srpskoj (Izvor podataka: RZZS RS Podaci za 2009. godinu). Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 39
2.1.8. PREGLED OSNOVNIH KARAKTERISTIKA PEJZAŢA Bosanska Posavina zauzima najniţ e poloţ aje (100 do 200 m nadmorske visine), tereni su manje-više zaravnjeni, na dubokim aluvijalnim tlima, pseudogleje i prahulji, na staništima sa visokim nivoom podzemne vode. Klima je umjereno-kontinentalnog tipa. Topla ljeta, duboka hidromorfna i automorfna tla, blagi reljef i hidro-geološka prošlost su uslovili razvoj specificnog ţ ivog svijeta koji danas izgraduje panonske pejzaţ e. Na ravniĉarskim pejzaţ ima sjevernog dijela Bosne danas dominiraju nepregledna ţ itna polja, kukuruzišta, polja bostana, raznog povrća i voća, šume vrba, topola, luţ njaka, jasena, posavski bagremari, ušorena naselja i arteški bunari. Primarne vegetacijske karakteristike, potpuno prirodni ekološki sistem šumskih površina na ovom je prostoru degradiran dominirajućom ĉovjekovom aktivnošću u dalekoj prošlosti. Antropogeni uticaji nisu meċutim bili toliko jaki da bi doveli do potpunog uništenja primarnih ekoloških sistema, već su naprotiv, doprinijeli vizualnoj raznovrsnosti te nastanku novih, odnosno sekundarnih ekoloških sistema oranica, voćnjaka i naselja, koji uveliko doprinjeli i biološkoj raznovrsnosti vrsta. Najvećim dijelom šire podruĉje pokriva mozaik šumskih i poljoprivrednih površina. Svojstvenosti pejzaţ a bitno doprinosi mozaiĉnost njihovog rasporeda u prostoru, pri ĉemu znaĉajniju ulogu u slikovitosti i pitomosti pejzaţ a ĉine oranice i zelene livade uz oaze većih i manjih šumskih cjelina. Šuma je element kompleksnosti, dinamike i harmonije prostora te je najsloţ enija pejzaţ na struktura. Nosilac je ekološke i pejzaţ ne stabilnosti te je najvidljiviji dio planinskog pejzaţ a koji se naslanja na panonski pejzaš uz obalu rijeke Save. Uokviruje prostor, formira granice u njemu, kontroliše buku i utiĉe na estetski doţ ivljaj. Veliĉina i cjelovitost šumskih površina dolazi do izraţ aja zbog ravnog terena i pravilnih rubova. Sastojine su bjelogoriĉne meke lisnjaĉe zbog ĉega doţ ivljaj boja i tekstura zavisio dinamici izmjene godišnjih doba Šumske i šibljaĉke zajednice na podruĉju Posavine osnovnu funkciju imaju u oĉuvanju stabilnosti korita vodotoka, (posebno rijeke Save) i u osiguranju vodnog reţ ima u ovim ekološki veoma senzitivnim zemljištima. MeĊutim poseban znaĉaj iam moĉvarni šumski ekosistem Bardaĉe kao stanište mnogih vrsta ptica, gmizavaca i amfiba. Barski rezervat Bardaĉa je kompleks od 11 jezera smještenih izmeċu rijeka Save i Vrbasa.). Najpoznatija i najveća od ovih jezera su: Prevlaka, Veliki i Mali Dajkovac, Rakitovac, Necik, Lug i Dugo polje jedan i dva. Kompleks ukljuĉuje ribnjake, naplavljene površine, šume, obraċeno zemljište i nastanjene površine. Bardaĉa je proglašena "Ramsarskim mjestom", odnosno uvrštena je na svjetsku listu zaštićenih moĉvarnih podruĉja. U ovom moĉvarnom regionu registrovano je 280 biljnih vrsta, 178 vrsta ptica i 26 vrsta riba. Poplavna voda sadrţ i visoke koliĉine nutrijenata, što dovodi do nitrifikacije zemljišta i podzemnih voda. Promjene ph vrijednosti koje usljed toga nastaju uzrokuju nestanak acidifilnih vrsta biljaka i pedofaune. Poplave su i jedan od dominantnih faktora u širenju invazivnih vrsta. Na ovaj naĉin su se na prostor bosanske Panonije naselile i vrste kao Ehinocistis lobata, Amorfa fruticosa, nekoliko vrsta Bidensa, štirovi i brojne druge korovske vrste. U cilju sprjeĉavanja poplava uz Savu su podignuti visoki nasipi koji su znaĉajno promijenili prirodni izgled ovih ambijentalnih cjelina. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 40
2.1.9. PREGLED PRIRODNIH DOBARA I POSEBNIH VRIJEDNOSTI, NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA Zavod za zaštitu kulturno - istorijskog i prirodnog nasljeċa RS konstatovao je da na osnovu uvida u priloženu dokumentaciju, postojeću plansku dokumentaciju i dokumentaciju Zavoda, da na pomenutoj lokaciji nije evidentirano kulturno-istorijsko i prirodno nasleďe, a u širem okruženju jeste. Na široj lokaciji posmatranog podruĉju nalazi se objekat Harem Kobaške ili Hudar efendije dţ amije u (Bosanskom) Kobašu, koji spada u istorijsko podruĉje i kao takvo uţ iva svu zaštitu kao spomenik kulture. Zona zaštite nepokretnih kulturnih dobara (nacionalnih spomenika kulture, vjerskih objekata i groblja) odreċuje se u zavisnosti od vrste objekta i koliĉine podataka o njihovoj lokaciji i dimenzijama a obuhvata pojas od 100 m oko površine. Na udaljenosti od cca 195m u zapadno od predmetne lokacije gradi se crkva Marija Magdalena dok se na istoj strani samo sa druge strane magistralnog puta Srbac-Derventa nalazi spomen podruĉje palim borcima Republike Srpske na udaljenosti cca 280m. U širem okruţ enju predmetne lokacije nalazi se zaštićeno prirodno dobro Bardaĉa kojeg ĉini kompleks od 11 jezera. Kompleks ukljuĉuje ribnjake, naplavljene površine, šume, obraċeno zemljište i nastanjene površine. Bardaĉa je od predmetne lokacije udaljena cca 11 km. Barski rezervat Bardaĉa je kompleks od 11 jezera smještenih izmeċu rijeka Save i Vrbasa. Najpoznatija i najveća od ovih jezera su: Prevlaka, Veliki i Mali Dajkovac, Rakitovac, Necik, Lug i Dugo polje jedan i dva. Kompleks ukljuĉuje ribnjake, naplavljene površine, šume, obraċeno zemljište i nastanjene površine. Ukupna proizvodna površina ribnjaka iznosi 658 ha. Vodosnabdijevanje ribnjaka najvećim dijelom obavlja se iz rijeke Matura, ali su u hidrološkom smislu znaĉajne i pritoke Stublaja i Brzaja koje raspolaţ u sa manjom koliĉinom vode. U jezeru Stublaja, rijekama, obodnim kanalima i staraĉama zastupljeni su: plotica, klen, jez, mrena, skobalj, linjak, babuška, bucov i deverika. Osim bogate riblje familije koja ukljuĉuje 33 vrste riba koje se mogu determinisati kao endemi dunavskog sliva ovo podruĉje naseljava veliki broj vodozemaca i barskih kornjaĉa, što samo po sebi potvrċuje da je rijeĉ o specifiĉnom i jedinstvenom eko-sistemu. Ova prirodna moĉvara predstavlja i znaĉajno stanište brojnih biljnih i ţ ivotinjskih vrsta, ukljuĉujući i endemiĉne vrste, i poznata je stanica migratornih ptica. Na moĉvarno-barskom podruĉju Bardaĉe registrovano je 202 vrste ptica od kojih dvije vrste globalno ugroţ enih vrsta ptica, dok se neke vrste gnijezde samo na ovom lokalitetu. Jugozapadno od predmetne lokacije na udaljenosti od cca 150m poĉinju da se pruţ aju obronci planine Motajica. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 41
2.1.10. PODACI O NASELJENOSTI, KONCENTRACIJI STANOVNIŠTVA I DEMOGRAFSKIM KARAKTERISTIKAMA U ODNOSU NA OBJEKTE I AKTIVNOSTI Stanovništvo koje pripada podruĉju istraţ ivanja sa osnovnim karakteristikama razvoja i prostornim razmještajem u naseobinskom sistemu tog podruĉja jedan je od bitnih i posebno znaĉajnih faktora kod definisanja mogućih uticaja na okolinu. Stanovanje u dijelu posmatranog podruĉja obuhvata okućnice objekata koje su organizovane najĉešće kao seoska poljoprivredna domaćinstva sa glavnim objektom i nizom pomoćnih objekata, tipiĉnih za okruţ enje. U postojećem stanju najĉešći je sluĉaj da su pomoćni objekti smješteni po obodu parcele, nekada i uz samu granicu pristupne saobraćajnice. Stambeni objekti su najĉešće prizemni i spratnosti P+1 (prizemlje i sprat) uglavnom su dobrog i srednjeg boniteta. Proces migracije iz sela i odlaska prije svega mladih ljudi u urbana podruĉja i gradove je konstantan proces. Osnovni razlozi koji su pokretaĉi ovih migracija jesu nemogućnost zapošljavanja u ruralnim podruĉjima, nerješena infrastruktura i nezadovoljavajući nivo društvenih i kulturnih dogaċaja. Tako u samom selu Kaoci postoji više napuštenih stambenih objekata kao i stambenih objekata odnosno vikend kuća koje stanovnici povremeno posjećuju. U neposrednoj blizini same lokacije nalazi se dve napuštene kuće i 2 vikend kuće. Provedene analize razvoja stanovništva analiziranog podruĉja zasnovane su na zvaniĉnim podacima popisa stanovništva iz 1991. Ukupna površina teritorije opštine Srbac iznosi 453 km 2 koju naseljava oko 25 000 stanovnika. Prema poslednjem zvaniĉnom popisu iz 1991. godine na podruĉju opštine Srbac je ţ ivjelo 21,840 stanovnika podjeljenih u 39 naselja, odnosno 19 mjesnih zajednica. Od 1991. godine do danas dešavale su se velike promjene u strukturi i broju stanovnika, sudeći po procjenama Republiĉkog zavoda za statistiku Republike Srpske. Opštinu je 90-tih godina naselio odreċeni broj stanovnika koji su raselili sa prostora bivše Jugoslavije. Ono što je znaĉajno pomenuti za ovu oblast, jeste ĉinjenica da opština Srbac poslednjih jedanaest godina konstantno ima negativan prirodni priraštaj stanovnika.. Trenutna procjena je da na teritoriji opštine Srbac ţ ivi 24,150 stanovnika, s tim da ĉak oko 31 % pripada mjesnoj zajednici Srbac, dok je ostatak od 69 % stanovnika podjeljen na preostalih 19 mjesnih zajednica sa pripadajućim naseljima. Prema procjeni opštinske administrativne sluţ be, od ukupnog broja stanovnika 48,8% se odnosi na ţ ene, odnosno 52,2% na muškarce. Opština Srbac poslednjih jedanaest godina konstantno ima negativan prirodni priraštaj. Demografsku kartu opštine Srbac karakteriše i visoka starosna struktura njenih stanovnika. U skladu s tim, poslednje analize opštinske administrativne sluţ be pokazuju da na podruĉju opštine trenutno imamo ĉak 18 % stanovnika starijih od 65 godina. Ovakva situacija je naroĉito izraţ ena u MZ Noţ iĉko koja od ukupno 1170 ţ itelja ima oko 257 lica koja prelaze starosnu granicu od 65 godina, 131 djete do 15 godina starosti. (Izvor: Strategija razvoja opštine Srbac 2011.-2020. str.8). Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 42
2.1.11. PODACI O POSTOJEĆIM POSLOVNIM, STAMBENIM I OBJEKTIMA INFRASTRUKURE Predmetna lokacija se nalazi istoĉno od opštine Srbac, na udaljenosti od cca 4km neposredno uz magistralnu saobraćajnicu Srbac-Derventa. Pristupni put do lokacije vodi preko lokalnog asvaltiranog puta sa navedene magistralne saobraćajnice u duţ ini od cca 150m. Teren na kome se nalaze predmetne parcele je bila poljoprivredna površina, prostorno je pristupaĉna i na ravnom terenu. Snadbjevanje elektriĉnom energijom planirano je prikljuĉkom na lokalnu stubnu trafostanicu a prema uslovima elektroprivrede RS. Za potrebe snadbjevanja vodom koristiće se voda iz prikljuĉka koji će se izvesti na gradski vodovod s namjenom za tehnološke, sanitarne i protivpoţ arne potrebe kompleksa. Naselje Kaoci nema izgraċenu kanalizacionu mreţ u pa će se za potrebe pravilnog tretmana otpadnih sanitatno-fekalnih voda izgraditi vodonepropusna septiĉka jama, dok će se za otpadne tehnološke vode izgraditi posebna betonska laguna. Naselje Kaoci se sastoji od porodiĉnih kuća ĉiji se stanovnici većinom bave poljoprivrednom proizvodnjom. Od postojećih stambenih objekata najbliţ i se nalazi na udaljenosti od cca 20m istoĉno, dok se sa juţ ne strane nalazi dva stambena objekta na udaljenosti od cca 50m (napušten objekat) i cca 55m (videndica). Sa zapadne strane predmetne lokacije nalazi se više stambenih objekata od kojih je najbliţ i na udaljenosti od cca 100m. Od postojećih proizvodnih objekata najbliţ i je objekat za uzgoj koka nosilja (zapadno na cca 70m), objekat za proizvodnju pilića juţ no na udaljenosti od cca 140m i u pravcu istoka na cca 550m. Trenutno van funkcije je inkubatorska stanica (zapadno na cca 260m) i objekat farme svinja (u pravcu jugoistoka na cca 1km). U preĉniku od 5 km postoji još 5 aktivnih objekata za proizvodnju pilića. Od postojećih poslovnih objekata u neposrednoj blizini predmetne parcele, sa druge strane magistralnog puta nalazi se objekat klaonice pilića Pile prom u vlasništvu investitora.. Predmetni objekat je od planiranog kompleksa farmi udaljen cca 100m. Uz obalu Save na udaljenosti od cca 1km zapadno nalazi se objekat za separaciju šljunka Ciklon duo dok se u pravcu istoka na udaljenosti od cca 650m nalazi objekat benzinske pumpe Parma trend. Na satelitskoj snimci je vidljiv raspored i udaljenost stambenih i poslovnih objekata u odnosu na buduće objekta za tov pilića. Slika br.13. Satelitski snimak predmetnog područja (Legenda: SO-stambeni objekat; PO-poslovni objekat; NO-napušten stambeni objekat; N-nadstrešnica; V- Vikendica; P-Proizvodni objekat) Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 43
2.1.12. PODACI O DRUGIM ZAŠTIĆENIM PODRUČJIMA, PODRUČJIMA PREDVIĐENIM ZA NAUČNA ISTRAŢIVANJA, O ARHEOLOŠKIM NALAZIŠTIMA I POSEBNO OSJETLJIVIM PODRUČJIMA Zona zaštite nepokretnih kulturnih dobara (nacionalnih spomenika kulture, vjerskih objekata i groblja) odreċuje se u zavisnosti od vrste objekta i koliĉine podataka o njihovoj lokaciji i dimenzijama a obuhvata pojas od 100 m oko površine. Prema navodima Zavoda za zaštitu kulturno - istorijskog i prirodnog nasljeċa na pomenutoj lokaciji nije evidentirano kulturno-istorijsko i prirodno nasleċe, a u širem okruţ enju jeste. U skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, pod zaštićenim podruĉjima podrazumijevaju se: zaštićena prirodna podruĉja ustanovljena u nauĉne svrhe ili radi zaštite divljine, nacionalni parkovi ustanovljeni u svrhu zaštite ekosistema i rekreacije, spomenici prirode ustanovljeni u svrhu oĉuvanja specifiĉnih prirodnih karakteristika, zaštićeni pejzaţ i ustanovljeni u svrhu oĉuvanja kopnenih pejzaţ a, priobalnih podruĉja i rekreacije. Komisija za oĉuvanje nacionalnih spomenika BiH Odlukom o privremenoj listi dana 03. do 09. septembra 2002. god. objavila je Privremenu listu nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine. Sva dobra upisana na Privremenu listu smatraju se nacionalnim spomenikom i uţ ivaju zaštitu propisanu Zakonom o provedbi odluka Povjerenstva za zaštitu nacionalnih spomenika, uspostavljenog prema Aneksu 8. Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini ( Sluţ bene novine Federacije BiH, br. 2/02 i 10/02, Sluţ beni glasnik Republike Srpske, broj 9/02 i Sl uţ beni glasnik Brĉko Distrikta, broj 2/02). Kulturna dobra sa privremene liste nacionalnih spomenika na podruĉju opštine Srbac su: Crkva Bogorodiĉinog pokrova Crkva sv. Ilije - Lepenice, Sitnesi Stapari, Razboj Crkva Preobraţ enja Hristovog. Komisija za oĉuvanje nacionalnih spomenika BiH je Odlukom o proglašenju dobara nacionalnim spomenicima na podruĉju opštine Srbac sljedeća dobra proglasila nacionalnim spomenicima: Harem Kobaške ili Hudar efendije dţ amije u (Bosanskom) Kobašu, historijsko podruĉje Poljsko groblje u Novom Martincu, grobljanska cjelina (Izvor: http://www.kons.gov.ba/) GISPASS je multimedijalna prostorna baza podataka o zaštićenim i potencijalno zaštićenim podruĉjima u Republici Srpkoj. Na podruĉju opštine Srbac pronaċeno je 14 objekata, a to su: Bardaĉa - Ornitološki specijalni rezervat - Zastarjelo Bardaĉa - Rekreacioni, kulturni, nauĉni, obrazovni, pejzaţ ni i drugi zaštićeni prirodni predjeli - Plan Bardaĉa - Donja Dolina - Zaštićeni pejzaţ -Prijedlog za proglašenje Emerald podruĉje Bardaĉa-Lijevĉe polje -EMERALD podruĉje - Zvaniĉni drţ avni prijedlog Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 44
Motajica - Rekreacioni, kulturni, nauĉni, obrazovni, pejzaţ ni i drugi zaštićeni prirodni predjeli - Plan Motajica -Prirodni rezervat -Plan Podruĉje od znaĉaja za zaštitu poplavnih podruĉja rijeke Save Bardaĉa - MeĊunarodna ekološka mreţ a - Inicijativa Primjerak vrste Quercus robur -Vrijedno stablo - Nepoznat status Ramsarsko podruĉje Bardaĉa - Ramsar - Zaštićeno Sjemenska kultura duglazije Martinac - 1 - Sjemenska kultura - Zaštićeno Sjemenska kultura duglazije Martinac - 2 - Sjemenska kultura - Zaštićeno Sjemenska kultura duglazije Martinac - 3 - Sjemenska kultura - Zaštićeno Sjemenska sastojina kitnjaka Motajica - Sjemenska sastojina - Zaštićeno Šume bukve na Savi - Rekreacioni, kulturni, nauĉni, obrazovni, pejzaţ ni i drugi zaštićeni prirodni predjeli Plan. (Izvor: arbormagna.webfactional.com) Putem realizacije projekta GISPASS Republika Srpska je dobila informacioni sistem o vrijednoj prirodi naše drţ ave preko kojega bi se lako radio monitoring, istraţ ivali uzroci ugroţ enosti, te predlagale mjere i nivo zaštite odreċenih podruĉja, a u skladu sa Pravilnikom o naĉinu uspostavljanja i upravljanja informativnim sistemom za zaštitu prirode i sistemu praćenja ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 85/05). Republiĉki zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasljeċa Republike Srpske izradio je Struĉnu osnovu za uspostavljanje Zaštićenog kulturnog pejzaţ a Bardaĉa-Donja Dolina još 2007. godine. Moĉvara Bardaĉa i arheološki lokalitet Donja Dolina nalaze na sjeveroistoku Lijevĉa polja, izmeċu Save na sjeveru i Vrbasa na istoku. Podruĉje predviċeno za zaštitu većim dijelom pripada teritoriji opštine Srbac, a manjim dijelom opštini Gradiška. Podruĉje zaštićenog kompleksa ima trostepeni reţ im zaštite sa ukupnom površinom od oko 3.800 hektara. Zaštićeno podruĉje će se sastojati od dva dijela: prirodnog rezervata Bardaĉa i arheološkog lokaliteta Donja Dolina. Zakonski akt za uspostavljanje zaštićenog podruĉja još nije donesen. Osnovna vrijednost moĉvarnog podruĉja Bardaĉe je ornitofauna. Istraţ ivanjima je zabiljeţ eno prisustvo oko 200 vrsta ptica. Bardaĉa je 2. februara 2007. godine Ramsarskom konvencijom proglašeno moĉvarnim podruĉjem od svjetskog znaĉaja. Konstatovane su i znaĉajne grupe beskiĉmenjaka, vodozemaca, riba, gmizavaca, i sisara. Arheološkim istraţ ivanjem Donje Doline registrovano je 27 praistorijskih, 4 antiĉka i 14 srednjovijekovnih lokaliteta. Moĉvarni kompleks Bardaĉa je zaštićen na meċunarodnom nivou - nalazi se na Ramsarskoj listi zaštićenih moĉvarnih podruĉja od meċunarodnog znaĉaja. Bardaĉa je upisana pod brojem 1658 od 2. februara 2007. godine sa površinom od 3 500 ha. (Izvor: nasljedje.org). Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 45
2.2. PRIKAZ I OCJENA POSTOJEĆEG STANJA ŢIVOTNE SREDINE 2.2.1. IDENTIFIKOVANI IZVORI EMISIJA Za potrebe izrade ovog dokumenta bilo je potrebno utvrditi izvore emisija na predmetnom podruĉju, što dalje dovodi do zakljuĉaka da detaljnija istraţ ivanja postojećeg stanja, u cilju utvrċivanja poĉetnog-nultog stanja, ima smisla samo za domen utvrċivanja kvaliteta vazduha i nivoa buke. 2.2.2. STEPEN ZAGAĐENOSTI VAZDUHA OSNOVNIM I SPECIFIČNIM ZAGAĐUJUĆIM MATERIJAMA U cilju utvrċivanja kvaliteta vazduha na lokaciji buduće farme za uzgoj pilića u Kaocima, firma Tehniĉko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka je izvršila 24-ĉasovno kontinuirano mjerenje kvaliteta vazduha u naselju Kaoci. Tom prilikom izvršena su mjerenja imisijskih koncentracija relevantnih pokazatelja kvaliteta vazduha što je ukljuĉivalo: mjerenje imisijskih koncentracija polutanata, istovremeno sa mjerenjem mikrometeoroloških parametara: brzina i smjer vjetra, temperatura i relativna vlaţ nost vazduha. Za ocjenu kvaliteta vazduha na uţ oj lokaciji planiranih objekata za uzgoj pilića, investitora Sretena Aniĉića, pomoću mobilne mjerne stanice opremljene analizatorima za mjerenje zagaċujućih materija u vazduhu, na lokaciji Kaoci kod Srpca obavljeno je jednodnevno mjerenje koncetracija zagaċujujućih materija: ukupne suspendovane ĉestice USĈ-ULĈ), ugljenmonoksid-co, sumpodioksid-so 2, azotdioksid-no 2, ozon-o 3. Mjerenje mikrometeoroloških parametara podrazumjevalo je registrovanje sljedećih parametara: brzina/smjer vjetra, temperatura/relativna vlaţ nost vazduha, barometarski pritisak. Lokacija mjernog mjesta odnosno mjerne stanice (MS) oznaĉena je na slici 10. Slika br. 14. Lokacija mjerne stanice Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 46
REZULTATI MJERENJA KVALITETA VAZDUHA Pregledom izmjerenih vrijednosti na lokaciji buduće farme za uzgoj pilića za period mjerenja 11.06. 12.06.2013. godine i uporeċivanjem sa ciljanim i graniĉnim vrijednostima prema Uredbi o vrijednostima kvaliteta vazduha ( Sluţb eni glasnik Republike Srpske br. 124/12) došlo se do sljedećih rezultata: Tabela br. 8.Vrijeme mjerenja 11.06. 12.06.2013. godine Polutant USĈ CO Period uzorkovanja Izmjerena vrijednost 24h 15,9 (µg/m 3 ) 1h 27,2 (µg/m 3 ) - 1 god. - (µg/m 3 ) 8h* 61 (µg/m 3 ) 24h 46 (µg/m 3 ) Jedinica GRANIĈNA VRIJEDNOST (µg/m 3 ) Maks. dozvoljena vrijednost 250 µg/m 3 Maks. dozvoljena vrijednost 90 µg/m 3 GV GT 10000 µg/m 3 6000 µg/m 3 GV GT 5000 µg/m 3 5000 µg/m 3 1h 61 (µg/m 3 ) - - SO 2 1h 21,2 (µg/m 3 ) GV 350 GT 150 24h 13,9 (µg/m 3 ) GV 125 - NO 2 O 3 24h 11,7 (µg/m 3 ) GV 85 GT 40 1h 16,2 (µg/m 3 ) GV 150 GT 75 8/24h 14,8 (µg/m 3 ) 1h 19,1 (µg/m 3 ) Maksimalna usrednjena vrijednost 120 µg/m 3 Granica obavještavanja Granica upozorenja 180 µg/m 3 240 µg/m 3 Grafiĉki prikaz dobijenih vrijednosti koncentracije polutanata u vazduhu na predmetnoj lokaciji buduće farme za uzgoj pilića se nalazi u prilozima studije (Prilog br. 5.). ANALIZA METEOROLOŠKIH PARAMETARA U toku mjerenja, vrijeme je bilo sunĉano, suho, bez padavina. Temperatura vazduha na posmatranoj lokaciji tokom mjernog perioda kretala se u intervalu od 17 do 26 C, relativna vlaga u opsegu 69-83%. Najviši registrovani barometarski pritisak iznosio je 101,1 hpa. U toku mjerenja registrovano je više smjerova vjetra od kojih su najuĉestaliji bili iz smjera jugozapada, zapada i sjeveroistoka. Najviša brzina vjetra od 6,3 m/s registrovana je krajem prve polovine mjernog perioda. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 47
ANALIZA ZAGAĐENOSTI VAZDUHA NA PREDMETNOJ LOKACIJI Prema Uredbi o vrijednostima kvaliteta vazduha ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 124/12) usrednjena 24h koncentracija ukupnih lebdećih ĉestica od 15,9 µg/m 3 je daleko ispod maksimalne dozvoljene vrijednosti od 250 µg/m 3. Najviša koncentracija USĈ u vazduhu od 27,2 µg/m 3 registrovana je poĉetkom mjernog perioda. Usrednjena jednodnevna koncentracija NO 2 od 11,7 µg/m 3 u vazduhu na posmatranoj lokaciji ne prelazi granicu tolerancije od 40 µg/m 3, odnosno propisanu graniĉnu vrijednost od 85 µg/m 3. Najviša 1h registrovana imisiona koncentracija NO 2 za ukupni mjerni period od 16,2 µg/m 3 je ispod graniĉne vrijednosti od 150 µg/m 3 odnosno granice tolerancije 75 µg/m 3. Imisione koncentracije SO 2 izmjerene u toku jednodnevnog perioda kretale su se u intrevalu od 7,7 do 21,2 µg/m 3. Najviša registrovana 1h koncetracija SO 2 u vazduhu ne prelazi granicu tolerancije od 150 µg/m 3 i propisanu graniĉnu vrijednost. Usrednjena jednodnevna koncentracija SO 2 u vazduhu na posmatranom mjernom mjestu od 13,9 µg/m 3 je ispod propisane graniĉne odnosno tolerantne vrijednosti od 125 µg/m 3. Koncetracije ostalih izmjerenih zagaċujućih materija u vazduhu (CO, O 3 ) na posmatranoj lokaciji, takoċe ne prelaze graniĉne vrijednosti propisane Uredbom o vrijednostima kvaliteta vazduha ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 124/12). Kako je na osnovu pomenute Uredbe o vrijednostima kvaliteta vazduha, za ocjenu kvaliteta vazduha mjerenja potrebno provoditi u duţ em vremenskom periodu, ova mjerenja mogu biti indikativna i ukazivati na stanje kvaliteta vazduha na predmetnoj lokaciji u ovom periodu. MeĊutim, mogu predstavljati dovoljnu osnovu za utvrċivanje realnog poĉetnog zateĉenog stanja ţ ivotne sredine prije poĉetka izgradnje objekata za uzgoj pilića. 2.2.3. NIVO SAOBRAĆAJNE I INDUSTRIJSKE BUKE Istraţ ivanja iz domena ţ ivotne sredine kod ovakvih djelatnosti, pokazuje da buka moţ e da predstavlja jedan od prostorno izraţ enih uticaja na ţ ivotnu sredinu. S obzirom da je u toku izrade Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu bilo potrebno izvršiti valorizaciju postojećeg stanja ţ ivotne sredine Tehniĉko ekološki zavod Banja Luka je izvršio mjerenja nivoa buke. Zadatak mjerenja je odreċivanje intenziteta ekvivalentnog nivoa buke u ţ ivotnoj sredini na predmetnoj lokaciji buduće farme za uzgoj pilića i to na karakteristiĉnim mjernim mjestima odnosno najbliţ im stambenim objektima. METODE I INSTRUMENTI Mjerenje inteziteta ukupnog petnaestominutnog ekvivalentnog nivoa buke, izvršeno je na definisanim mjernim mjestima (M 1, M 2 i M 3 ), a normiranje izvršeno u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenim granicama intenziteta zvuka i šuma i ISO preporukama. Nivo buke mjeren je instrumentom bukomjer INTEGRATING SOUND LEVEL DATALOGGER, Model 407780, proizoċaĉa EXTECH (Slika 11), korištenjem filtra A. Kao osnovni parametar za normiranje komunalne buke koristi se ekvivalentni nivo buke Leq. Bukomjer, gore navedeni, ima mogućnost automatskog odreċivanja Leq. Da bi se u Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 48
potpunosti definisao karakter buke u izviještaju se daju i vrijednosti tzv.15-minutnih prevaziċenih nivoa buke Ln, prikazanih u tabelama od L1 do L99 PRIMJENJENI PROPISI I STANDARDI Normiranje izmjerenog inteziteta buke (petnaestominutnih ekvivalentnih nivoa), izvršeno je u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenim granicama intenziteta zvuka i šuma ( Sluţ beni list SR BiH broj 46/89). Dozvoljeni nivoi vanjske buke za definisana podruĉja prikazani su u tabeli 9. Tabela br. 9. Dozvoljeni nivoi vanjske buke prema Pravilniku o dozvoljenim granicama intenziteta zvuka i šuma ( Službeni list SR BiH broj 46/89) Najviše dozvoljeni nivoi vanjske buke db (A) Podruĉje (zona) Namjena podruĉja Ekvivalentni nivoi Leq Dan Noć I Bolniĉko, ljeĉilišno 45 40 II Turistiĉko, rekreacijsko, oporavilišno 50 40 III IV V VI MJERNA MJESTA Ĉisto stambeno, vaspitno-obrazovne i zdravstvene institucije, javne zelene i rekreacione površine Trgovaĉko, poslovno, stambeno i stambeno uz saobraćajne koridore, skladišta bez teškog transporta Poslovno, upravno, trgovaĉko, zanatsko, servisno Industrijsko, skladišno, servisno i saobraćajno podruĉje bez stanova 55 45 60 50 65 60 70 70 Nivo buke mjeren je na otvorenom prostoru na karakteristiĉnim mjernim pozicijama, izvan i unutar granica predmetne lokacije (Slika 12), na granici potencijalnom bukom najugroţ enijih zona gdje bi produkovana buka eventualno mogla biti izraţ ena: Mjerno mjesto br. 1. - otvorena površina, kod najbliţ eg individualnog objekta stanovanja (kuća) istoĉno od parcele na kojoj je predviċena izgradnja objekata za uzgoj pilića. Mjerno mjesto br. 2. - otvorena površina, kod objekta ruralnog domaćinstva, na udaljenosti cca 100 m zapadno od planiranih objekata za uzgoj pilića. Slika br. 15. Mjerna mjesta mjerenja buke (M1, M2) Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 49
Slika br. 16. Mjerne pozicije REZULTATI MJERENJA NIVOA BUKE Mjerenje vanjske buke na predmetnoj lokaciji izvršeno je 11.06.2013. godine po oblaĉnom vremenu, bez padavina i vjetra < 5 m/s. Imajući u vidu namjenu podruĉja, razmještaj izgraċenih objekata, izvršeno je vrednovanje buke prema kriterijumima Pravilnika o dozvoljenim granicama inteziteta zvuka i šuma ( Sluţ beni list SRBiH br. 46/89). Mjerenja su izvršena na visini 1,70 m od nivoa terena, na udaljenosti najmanje 3 m od prepreka koje reflektuju buku. U smislu navedenog pravilnika, dan podrazumjeva period od 6 do 22 ĉasa. Rezultati mjerenja 15-min. ekvivalentnih nivoa vanjske buke (Leq) na navedenim mjernim pozicijama prikazani su u tabeli br.10. Tabela br.10. Rezultati mjerenja vanjske buke Datum 11.06.2013. god. mjerenja Oznaka mjernog mjesta Br. 1. Br. 2. Mjerni interval 15-min. 15-min. Mjerna veliĉina Izmjerena vrijednost db (A) L eq 51,5 60 L 10 53,0 70 L 1 62,3 75 L eq 55,6 60 L 10 55,0 70 L 1 57,0 75 L eq - ekvivalentni nivo buke L 10 - nivo zvučnog pritiska premešen u 10% mjernog intervala Najviši dozvoljeni nivo db (A) Akustiĉno podruĉje (zona) IV Klimatski parametri T= 24 C rh= 71 % V v = 1,9 m/s Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 50
L 1 - nivo zvučnog pritiska premešen u 1% mjernog Slika br. 17. Procentualni nivo buke za mjerno mjesto br. 1. Slika br. 18. Procentualni nivo buke za mjerno mjesto br. 2. U prilozima Studije se nalazi Izvještaj o mjerenja ukupnog nivoa buke na lokaciji buduće farme za uzgoj pilića, u naselju Kaoci, opština Srbac (prilog br.6). 2.2.4. NIVO JONIZUJUĆIH I NEJONIZUJUĆIH ZRAČENJA Na predmetnom podruĉju ne postoje identifikovani izvori jonizujućeg i nejonizujućeg zraĉenja. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 51
2.2.5. KVALITET POVRŠINSKIH VODA I UGROŢENOST OTPADNIM VODAMA INDUSTRIJE, NASELJA I POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE U bliţ em okruţ enju predmetne lokacije protiĉe rijeka Sava, ĉiji kvalitet vode je kategorizovan kao voda druge klase kvaliteta u skladu sa Uredbom o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka (Sluţ beni glasnik RS br. 42/01). Ugroţ enost ovog površinskog vodotoka je velika, prvenstveno od otpadnih industrijskih i kanalizacionih voda od gradova kroz koje protiĉe. Sa druge strane intenzivna poljoprivredna proizvodnja jednako ako ne i više, negativno utiĉe na kvalitet rijeke Save zbog neadekvatnog odlaganja stajnjaka, velike upotrebe pesticida i zaštitnih sredstava u oblasti poljoprivrede. JU Vode Srpske iz Bijeljine izdala je uslove upotrebe i zaštite voda na predmetnoj lokaciji, u prilogu br. 7. se nalazi kopija Vodne saglasnosti br. 01/3-BA.2-2524-1/13. 2.2.6. NIVO PODZEMNIH VODA, PRAVCI NJIHOVOG KRETANJA I NJIHOV KVALITET Najveći dio analiziranog prostora pripada mladim neogenim sedimentnim stjenskim masama, promjenljivog reljefa sa znatnim promjenljivim koliĉinama podzemnih voda i njihovim znaĉajnim uticajem na promjenljivost svojstava tla. U ovom prostoru podzemne vode potiĉu od atmosferskih taloga a većim dijelom iz potoka koji se slijevaju sa Motajice. Ovi vodotoci u najvećoj mjeri dreniraju prostor i odvode vode u sliv rijeke Save. Podzemne vode na padinama su vrlo neravnomjerno rasporeċene i iscjeċuju se relativno brzo kroz veliki broj malih izvora. Najveći broj podzemnih voda akumulisan je u intergranularnim sredinama razliĉitih provodljivosti. U aluvijalnim ravnima Vrbasa i Save te njihovih pritoka, nalaze se u znaĉajne akumulacije podzemnih voda zbijene izdani koje su u direktnoj hidrauliĉkoj vezi sa vodotocima. Posebno pitanje je kvalitet tih voda koji uveliko zavisi od kvaliteta površinskih voda, odnosno stepena njihovog zagaċenja. Obzirom na karakter planiranog proizvodnog procesa smatramo da mikrobiološko ispitivanje kvaliteta podzemne vode na predmetnoj lokaciji nije potrebno, a nivo podzemne vode utvrċen je Elaboratom. U Elaboratu o geomehaničkim ispitivanjima tla br. 63/13 uraċenim u junu 2013. od strane firme Geomehanika iz Banja Luka, navodi se da tokom geomehaničkog bušenja nivo podzemne vode nije registrovan a bušenje je izvedeno na dubini do 6.5 m. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 52
2.2.7. BONITET I NAMJENA KORIŠTENJA ZEMLJIŠTA I SADRŢAJ ŠTETNIH I OTPADNIH JEDINJENJA U ZEMLJIŠTU U opštini Srbac kao poljoprivredno zemljište kategorisano je oko 57,20%.teritorije sa 26.422 ha poljoprivrednog zemljita od ĉega je 21.741 ha obradivog. Najveći dio obradivog zemljišta zauzimaju oranice i bašte kojima pripada 16.723 ha, te livade sa 3.232 ha, a što je posebno vaţ no, znaĉajan procenat tog zemljišta je u grupi visoko bonitetnih klasa (2 i 3). Bitan pokazatelj razvoja poljoprivrede jeste ĉinjenica da je na podruĉju opštine registrovano preko 180 objekata za tov pilića, 100 mini farmi za tov junadi, 50 svinjogojskih farmi i isto toliko govedarskih farmi. Kao polaznu osnovu prehodne analize predstavljamo pokazatelje o osnovnom poljoprivrednom resursu opštine Srbac (zemljištu) u sljedećoj tabeli: Tabela br. 11. Pokazatelji osnovnog poljoprvrednog resursa u opštini Srbac Privatni sektor svojine, ha Drţavni sektor svojine, ha Politiĉka opština ukupno, ha Opština Kategorija zemljišta 2008 razli ka 08/0 7 Kategorija zemljišta 2008 razl ika 08/ 07 Kategorija zemljišta 2008 razl ika 08/ 07 Srbac Oranice 12819-24 Oranice 3904 23 Oranice 16723-1 Srbac Voćnjaci 570 0 Voćnjaci 1156 0 Voćnjaci 1726 0 Srbac Vinogradi 37 0 Vinogradi 23 0 Vinogradi 60 0 Srbac Livade 2189 0 Livade 1043 0 Livade 3232 0 Obradiva Obradiva Obradiva Srbac površina 15615-24 površina 6126 23 površina 21741-1 Srbac Pašnjaci 1524 0 Pašnjaci 2584 0 Pašnjaci 4108 0 Srbac Ribnjaci 0 Ribnjaci 408 0 Ribnjaci 408 0 Srbac Trstici 76 0 Trstici 89 0 Trstici 165 0 Srbac Poljoprivre dna površina 17215-24 Poljoprivredn a površina 9207 23 Poljoprivredna površina 26422-1 Srbac Šumsko 3113 0 Šumsko 12661 0 Šumsko 15774 0 Srbac Neplodno 696 0 Neplodno 2359 0 Neplodno 3055 0 Srbac Ukupno 21024-24 Ukupno 24227 23 Ukupno 45251-1 Izvor podataka : RZZS RS Podaci za 2008. godinu Zemljište predviċeno za izgradnju farme za tov pilića se vodi kao njiva 5. klase u ukupnoj površini od 11 650 m 2 shodno ĉlanu 36. stav 1. Taĉka z) Zakona o poljoprivrednom zemljištu (SI. glasnik RS, br. 93/06, 86/07, 14/10 i 5/12), investitor za predmetne parcele nije bio u obavezi izvršiti prenamjenu zemljišta jer planirani predmetni objekti predstavljaju proizvodne objekte u oblasti poljoprivrede. U skladu sa navedenim Odjeljenje za privredu i društvene djelatnosti opštine Srbac izdalo je Rješenje o poljoprivrednoj saglasnosti br. 02/04/3-1-330-5/13 dana 31.01.2013. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 53
2.3. OPIS PROJEKTA, UKLJUĈUJUĆI PODATKE O NJEGOVOJ NAMJENI I VELIĈINI 2.3.1. OPIS FIZIČKIH KARAKTERISTIKA CIJELOG PROJEKTA I USLOVE UPOTREBE ZEMLJIŠTA U TOKU GRADNJE I RADA POGONA POSTROJENJA PREDVIĐENOG PROJEKTOM USLOVI UPOTREBE ZEMLJIŠTA U TOKU IZGRADNJE OBJEKATA Svaki novi zahvat (izgradnja, rekonstrukcija ili dogradnja) na odreċenom zemljištu, predstavlja u izvjesnom stepenu promjenu postojećeg stanja ţ ivotne sredine. Karakter tih promjena svakako zavisi od toga koliko je ĉovjek savjestan i spreman da ispoštuje odreċene zakonitosti koje nam sama priroda nalaţ e. Prevashodan cilj svih nas bi trebao da bude maksimalno oĉuvanje ţ ivotne sredine. Izgradnja predmetne farme na predviċenoj lokaciji treba biti maksimalno usaglašena sa vaţ ećim zakonima s ciljem minimalnog narušavanja prirodne ravnoteţ e na datom staništu. Izgradnjom farme doći će do privremene ili trajne prenamjene poljoprivrednog zemljišta površine 11650 m 2. Kako je ta površina u vlasništvu Investitora, nema gubitka tla na štetu drugih korisnika. Struĉno mišljenje i urbanistiĉko-tehniĉki uslovi br. 03/13 definisali su uslove upotrebe zemljišta za izgradnju objekata za uzgoj pilića. Na predmetnoj lokaciji predviċena je izgradnja ĉetri objekta za tov pilića gabaritnih dimenzija 70.0x15.0m, spratnosti (P+0). Bruto graċevinska površina nadzemnih etaţ a iznosi 4200m 2 dok ukupna graċevinska površina pod objektom iznosi 4200m 2. Prije izvoċenja graċevinskih radova izvršiće se priprema terena. U cilju kvalitetnog oĉuvanja plodnog zemljišta potrebno je preduzeti sljedeće mjere: 1. Prije poĉetka graċevinskih radova treba skinuti svo plodno zemljište i deponovati ga na za to odreċena mjesta (deponije plodnog zemljišta). 2. Skidanje sloja plodnog zemljišta treba obaviti kada je tlo umjereno vlaţ no, dakle ni mokro ni isušeno, i to u periodu mart-novembar. 3. Visina sloja plodnog zemljišta privremeno pohranjenog na deponiji ne smije biti viša od 2m. 4. Deponovano plodno zemljište ne smije biti gaţ eno mehanizacijom i transportnim sredstvima. 5. Deponija plodnog zemljišta ne smije nikada biti zagaċena hemikalijama (motorna ulja, nafta i sl.) 6. Deponija plodnog zemljišta ne smije biti izloţ ena eroziji izazvanoj vodom ili vjetrom. 7. Skinuti humus se moţ e ponovno upotrijebiti za zatravljivanje terena nakon završenih graċevinskih radova na lokaciji. Nakon skidanja humusa slijedi strojni iskop, nasip i nabijanje zemlje, nasip i nabijanje šljunĉane podloge. Tokom dopremanja i otpremanja materijala, graċenja i montaţ e tj. korištenjem teretnih vozila i graċevinske mehanizacije moţ e doći do nekontrolisanog izlijevanja strojnih ulja ili goriva, otapala i boja u zemljište, a potom i u podzemne vode. Veliĉina uticaja zavisi o koliĉini istekle teĉnosti, a najĉešći uzrok tome su neodrţ avana vozila i mehanizacija te ljudska nepaţ nja. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 54
Upotreba zemljišta u toku gradnje je neminovna ali se mora odvijeti u cilju što veće zaštite ţ ivotne sredine i u skladu sa tim treba se pridrţ avati sljedećih mjera: Gradilište urediti tako da se smještaj i kretanje vozila i mehanizacije odvija strogo u funkciji same izgradnje, Smještaj svih vozila i mehanizacije koja koriste tekuće gorivo mora biti na ureċenom vodoneporusnom platou uz strogu kontrolu eventualnog zagaċenja, odnosno procurivanja goriva (nafta i loţ ulje), Tekuća goriva potrebno je ĉuvati u zatvorenim posudama smještenim na sigurnom mjestu po mogućnosti u betoniranoj posudi koja je nadkrivena, Ukoliko doċe do izlijevanja goriva potrebno je imati pripremljenu piljevinu ili neko drugo upijajuće sredstvo, te preduzeti hitnu sanaciju oštećenja, U sluĉaju pojave prašine tokom graċenja vršiti prskanje vodom. To se posebno odnosi na transportne puteve, U sluĉaju manjih, neophodnih, tehniĉkih popravki i dolijevanja goriva i ulja u graċevinske mašine na lokaciji potrebno je ispod mjesta popravka postaviti limenu posudu odgovarajuće veliĉine minimalno 1,0x1,0x0,1 m u koju se moţ e sakupljati eventualno proliveno gorivo ili ulje, Sav graċevinski otpad treba odmah sakupljati i deponovati na za to odreċeni i ureċeni prostor prije odvoţ enja sa lokacije. Uticaj na prisutne vrste ţ ivotinja, budući da su one migratorni organizmi, neće biti izraţ en s bzirom da će izvoċenjem radova na realizaciji zahvata doći do njihove migracije na površine, koje po svojem karakteru odgovaraju površini na kojoj je planiran zahvat, a kojih u okolini zahvata ima dovoljno. OPIS GRAĐEVINSKIH RADOVA ZEMLJANI RADOVI- Prije poĉetka svih radova snimiće se teren i obiljeţ iti stalne taĉke na objektu koje do tehniĉkog prijema objekta.svi zemljani radovi će se izvesti prema datim visinskim kotama. Iskopana zemlja će se upotrijebiti za nasip oko temelja, a višak zemlje razastrijeti oko objekta ili odvesti na deponiju. FUNDIRANJE - objekta vršiće se na ab temeljima samcima koji se meċusobno povezuju temeljnim veznim gredama u oba pravca. Tem. samci će se u odnosu na postojeći teren ukopavati oko 105cm. Dimenzije samaca će biti 105 x 90 cm. Ploĉa-stopa temelja će biti debljine 30 cm i armiraće se sa arm. mreţ om Q-335. Samac će se podstaviti na pripremljeno podtlo sa modulom stišljivosti Mv=40 MPa. Preko ploĉe samaca postaviće se tem. greda dimenzija 30x70 cm. Prostor izmeċu tem. grede nasuće se šljunkom a potom dobro zbiti do visine greda. Na tu podlogu postaviće se ab ploĉa armirana sa arm. mreţ om Q-188. Ploĉa će se raditi u nagibu 0,75 % prema zidovima. Svi elementi temelja radiće se od betona MB 25. ZIDARSKI RADOVI- Opeka ili giter blok upotrijebljen za zidanje će biti odgovarajućeg kvaliteta, odgovarajuće marke, dobro peĉen bez prisustva kreĉa ili šalitre. Pijesak mora biti ĉist bez organskih jedinjenja. Zidanje će se vršiti u horizontalnom redu bez upotrebe parĉadi manjih od 1 / 4 opeke sa pravilnim vezivanjem. Zidne površine će biti vertikalne, spojnice ne smiju biti šire od 10 mm i biće dobro ispunjene malterom. BETONSKI I ARMIRANO BETONSKI RADOVI- Svi betonski i arm. betonski radovi će se izvesti u svemu prema vaţ ećim propisina za BAB, nacrtima, detaljima i statiĉkom proraĉunu, solidno i struĉno sa kvalifikovanom radnom snagom i pod struĉnim nadzorom. Na površine na kojima će se postaviti limovi ili dašĉane obloge u toku samog betoniranja ostaviće se potreban broj paknica za priĉvršćivanje. Priprema betona i uzgradnja vršiće se mašinskim Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 55
putem. Pozicijom je obuhvaćeno betoniranje, izrada oplate sa podupiranjem i ostavljanjem šliceva za vodovod, kanalizaciju, el- instalaciju i drugo. ARMIRAĈKI RADOVI- Armatura će se ispravljati, sijeći i savijati ruĉno ili mašinskim putem. Armatura spremna za postavljanje će biti ĉista bez prljavštine. TESARSKI RADOVI - Drvena graċa i spoljni materijal za izradu nosivih elemenata krovne konstrukcije u potpunosti će odgovarati tehniĉkim propisima za drvenu konstrukciju. GraĊa će biti ĉamova i biće zdrava i suva /18-20 % vlaţ nosti/. Oplate će biti izraċenje po mjerama kako je naznaĉeno u crteţ ima i sposobne da podnesu odreċeni teret stabilne, dobro ukrućene i podiprte da ne bi došlo do izvijanja ili povijanja ma u kom pravcu. Sve površine će biti horizontalne i ravne ili nagnute kako se u tom opisu zahtjeva. Oplate će biti izraċene tako da se mogu lako skidati a da se konstrukcija ne ošteti. LIMARSKI RADOVI- Prije poĉetka limarskih radova svi prethodni radovi moraju biti završeni. Sve podloge preko koje postavljaju lim moraće biti ravne i pripremljene za rad. Gvozdeni dijelovi koji dolaze u neposredni dodir sa površinom od pocinkovanog lima, bakarnog ili cinkanog lima moraće biti pocinkovani, odnosno izolovani. Ekseri i zakovci će biti od istog materijala kao i lim. Svi sastavi kod visećih, leţ ećih oluka i odvodnih oluĉnih cijevi će se nitovati i lemiti. FASADERSKI RADOVI I CJEVASTA SKELA - Obrada spoljnih zidova zgrade fasade vršiće se u dva sloja. Prvi osnovni sloj /grund/ nabacuje se preko površine koja se obraċuje i on će biti ĉist odreċene ĉvrstoće i dovoljno hrapav da bi se omogućila trajna veza osnovnog sloja za površinu koja se obraċuje, a završni sloj će biti trajno vezan za grund. Prije nanošenja osn. sloja sve eventualne ţ ice /od oplate greda i stubova/ će se odstraniti kako bi se izbjegla korozija i fleke na fasadi. Sve izvedene površine će biti potpuno ravne vertikalne, gdje je potrebno horizontalne, kose ili oble. Profil ili uglovi će biti sa oštrim ivicama, izvedeni taĉno po predviċenom obliku. MOLERSKO FARBARSKI RADOVI Na obojenim površinama neće se poznavati tragovi ĉetke, niti smije biti mrlja, ton mora biti ujednaĉen. Obojene površine se ne smiju otirati niti ljuštriti. IzraĊene linije će biti cijelom duţ inom iste širine bilo da su horizontalne ili vertikalne ili kose. BRAVARSKI RADOVI - Svi radovi moraju će biti uraċeni struĉno i kvalitetno sa struĉnom radnom snagom od zahtjevanog materijala i kvaliteta, uraċeni taĉno prema datim detaljima. Prije poĉetka izrade na licu mjesta prekontrolisaće se mjere a po potrebi iste uklopiti. KONSTRUKCIJA OBJEKTA - Iz temeljnih greda izvšće se ĉeliĉni stubovi od HOP 160x100x5 sa anker ploĉom od 4 šipke Ø19 RA 400/500. Veza izmeċu stubova ostvariće se ĉeliĉnim profilima HOP 120x80x4 mm. Svi nadvratnici i nadprozornici će se raditi montaţ no od od ĉeliĉnih profila koje variti za nosivu konstrukciju. Otvori u zidovima/panelima/ će se izvesti prema tehnologiji- opremi proizvoċaĉa. KROVNA KONSTRUKCIJA - Krovna konstrukcija objeka će se izvesti od ĉeliĉnih rešetkastih nosaĉa koji se oslanjaju na ĉeliĉne stubove. Nosaĉi će biti izraċeni od ĉeliĉnih standardnih HOP profila izraċenih od lima debljine od 4 mm. Kvalitet ĉelika će biti ĈN 25/Ĉ 0361- oznaka prema JUS-u. VO.501; a prema DIN-u ima oznaku RSt 37-2/. Veza će se ostvariti "C" varovima i varovima kvaliteta I /prima/. Zavarivanje će se izvesti sa atestiranim variocima a kontrola varova će se povjeriti licenciranim struĉnjacima za tu vrstu radova. Leţ išta nosaĉa će biti od ĉelika izraċena tako da konstrukcija ima pomjeranje jedno leţ ište pokretno, a drugo nepokretno leţ ište. Nepoktreno leţ ište će se izvesti tako što se zavari nosaĉ za ĉeliĉnu ploĉu a pokretno leţ ište raditi ploĉu sa ovalnim rupama. MeĊusobni razmak Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 56
nosaĉa će biti 5,05 m i preko njih se postavljaju ĉeliĉne roţ njaĉe na razmaku od oko 200 cm. Statiĉki sistem roţ njaĉa je gerberova greda. Leţ išta za roţ njaĉe na ĉel. nosaĉu će biti od limova debljine 5 mm u kojima su izbušene ovalne rupe. Gornji pojas rešetke će biti od HOP 60x60x4. Nastavak gornjeg i donjeg pojasa radiće se prema radioniĉkom crteţ u. Na krovu će se raditi vertikalni i horizontalni spregovi. Horizontalni spregovi će biti u nivou krovne ravni i radiće se od armature Ø 14 RA 400/500, a vertikalni od profila HOP 60x60x3 mm. Ukupno će biti tri horizontalna i tri vertikalna sprega. Horizontalne spregove će se raditi sa zategom-španerom. Krovni pokrivaĉ će biti od sendviĉ limova debljine 10 cm i isti će se vezati za ĉeliĉne roţ njaĉe vijcima. ROŢNJAĈE objekta će biti od kutijastih HOP profila 100x60x3,5mm koji će se nastavljati varenjem. Veza roţ njaĉa za nosaĉ će se ostvariti vijcima Ø 12 preko leţ išta-lima u kojem su izbušene ovalne rupe. PODUŢNA RIGLA greda će se raditi od HOP 100x100x3 mm a za stub će se vezivati varovima u vrhu stuba. Ujedno će ona sluţ iti i kao nosaĉ fasade fasadnih panela u horizontalnom smijeru. Ĉelik će se od korozije štiti temeljnom bojom sa dva premaza a potom će se farbati emajl lakom u ţ eljenom tonu. PODOVI I ZIDOVI - Podovi u hodniku će biti od betona, dok u tovilištu od zaribanog betona koji će se farbati bojom za beton kako bi se zaštitio beton od korozije. Napomena: Sav opis graďevinskih radova preuzet je iz Glavnog projekta. USLOVI UPOTREBE ZEMLJIŠTA U TOKU UPOTREBE OBJEKATA Investitor Aniĉić Sreten iz Srpca planira izgradnju 4 objekta za tov pilića u naselju Kaoci, u Srpcu. Ĉitav postupak podijeljen je u turnuse. Jedan turnus traje oko 56 dana, pri dobro organizovanoj proizvodnji, dopremi jednodnevnih pilića i useljenju objekta u jednom danu, godišnje je moguće proizvesti 5 turnusa. Planirani kapacitet proizvodnje iznosi 55 000 komada po turnusu, odnosno 275 000 komada godišnje. Tokom izrade Studije na uvid nam je dat Glavni graďevinski projekat i Stručno mišljenje i urbanističko-tehnički uslovi za predmetne objekte. Analizom navedene dokumentacije uvidjeli smo niz nedostataka kako slijedi u nastavku: Glavnim projektom je predviċeno: - u sklopu Hidroinstalacije peradarnika navodi se sljedeće: voda sa farmi sakuplja se u trodijelni septik sa hlorinatorom. Septik (taložnik) povremeno čistiti jednom u 90 dana. Tako tretirana voda može se puštati u otvoreni vodotok. Kako se pranje objekta vrši jednom u 45 dana količina taloga u taložnicima zavisi od stepena nečistoće, bolje reći od stepena mehaničkog čišćenja objekta. Planirati čišćenje septika poslje dva do tri pranja, ukoliko je nužno može i češće Komentar: iz navedenog se vidi da projektant nije izvršio klasifikaciju otpadnih voda na fekalno-sanitarne i otpade tehološke vode od pranja objekata, i da je samim tim iste usmjerio u jedan trodjelni septik, iz kojeg voda moţ e da se ispušta u površinske vode. Isto nije u skladu sa Pravilnikom o ispuštanju otpadnih voda u mjestima gdje ne postoji javna kanalizacija (SI. gl. RS br. 68/2001) ĉlanom 26. i 27. kao ni u skladu sa Pravilnikom o zaštiti ţ ivotinja za drţ anje i uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti za drţ anje ţ ivotinja (Sl. gl. RS br. 136/10) ĉlanom 13. Stav 2. i stav 3. Potrebno je odvojeno projektovati septik za sanitarnofekalne vode sa hlorinatorom a odvojeno septik-betonsku jamu (lagunu) za otpadne tehnološke vode. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 57
Struĉnim mišljenjem i urbanistiĉko-tehniĉkim uslovima je predviċeno: -u sklopu Plana infrastrukture: upotrebljene sanitarne vode treba odvesti posebnim fekalnim kolektorima i disponirati u višedjelnu vodonepropusnu septičku jamu lociranu unutar vlasničke parcele. Komentar: planiran tretman je u skladu sa Pravilnikom o ispuštanju otpadnih voda u mjestima gdje ne postoji javna kanalizacija (SI. gl. RS br. 68/2001), ali primjedba stoji što je na Grafiĉkom prilogu plana infrastrukture nacrtano da su sanitarne vode usmjerene u septiĉku jamu a ona ima preljev u upojni bunar. Navedeno/nacrtano u skladu sa ĉlanom 26. navedenog Pravilnika. Dalje, ovim dokumentom uopšte nije definisano: - pomoćni objekat za tretman otpadnih tehnoloških voda, - dezinfekcione barijere, - separator ulja i goriva, - prostor portirnice. Nakon sagledavanja cjelokupne dostavljene dokumentacije a prije pristupa izradi Studije obavili smo konsultantski sastanak sa investitorom, na kojem smo mu predoĉili prethodno uoĉene nedostatke u sklopu dostavljene dokumentacije. Potom smo u saradnji sa investitorom definisali potrebne promjene i ispravke uoĉenih nedostataka. U daljem tekstu Studije specificirali smo sve mjere zaštite ţ ivotne sredine koje treba da obuhvati izvedbeni projekat (a koje se investitor obavezao da će sprovesti u toku izgradnje objekata). Za predmetni projekat, investitor nije dostavio Tehnološki projekat. Farma će se sastojati od: 4 proizvodna objekta pilićara; Portirnica; 2 dezinfekcijske barijere; 8 skladišta hrane silosa; Prostor za smještaj kotlovnice; 2 prostora za privremeno odlaganje uginulih pilića; 1 prostor za smještaj radnika sa garderobom i sanitarnim ĉvorom; 1 prostor za smještaj veterinara; 1 sabirna jama-laguna za otpadne tehnološke vode; 1 trokomotna septiĉka jama za otpadne sanitarno-fekalne vode; 1 separator ulja i goriva; Skladište za drva Prostor za smještaj komunalnog kontejnera Prostor za smještaj agregata. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 58
Slika br. 19. Situacioni plan Planirana proizvodnja tovljenih pilića odvijaće se u sklopu ĉetiri zasebna objekta-pilićarnika. Objekti će biti prizemni, organizovani kao jedinstvena funkcionalno-tehniĉka cjelina. Dimenzije pojedinaĉnog objekta će biti 70.0x 15.00 m, pri ĉemu će proizvodni dio biti dimenzija 65.00 x 15 m odnosno površine 975 m 2, dok će se 4 m odnositi na aneks na poĉetku objekta. Aneks će biti podijeljen na prostor sa komandnom tablom (prostora za postavljanje ureċaja i elekto-ormara, kao i prostorije iz koje bi se vršio nadzor nad tovom)i prostora za smještaj ureċaja za pripremu vode. TakoĊe će se aneks koristiti prilikom isporuke pilića u toku dana, pri ĉemu će se gajbe odnosno palete za utovar pilića unositi u aneks, a tek nakon toga u farmu i na taj naĉin će se izbjeći uticaj spoljašnosti na unutrašnjost farme, odnosno na piliće. Ovo će imati poseban znaĉaj prilikom rasterećivanja objekta u zimskom periodu. Ulaz u predmetnu parcelu planiran je sa lokalnog puta a na ulazu u lokaciju biće smještena portirnica sa ciljem kontrole ulaska/izlaska ljudi i ţ ivotinja u krug farme i iz njega, o ĉemu će se voditi uredna evidencija. Investitor se obavezao da će poštovati sve saobraćajne uslove i upotrebe lokalnog puta kao i transportna sredstva u skladu sa sobraćajnim propisima koja odreċuju kategorizaciju i maksimalnu nosivost puta. Napominjemo, da predmetni lokalni put neće sluţ iti samo za potrebe predmetne farme, već sluţ i za potrebe svih stanovnika sela Kaoci, tako da je on već opterećen transportnim sredstva (traktori, kombajni, kamioni sa drvima, i sl.). Pored svakog objekata će se nalaziti dva silosa kapaciteta 13 m 3. Silosi će biti montaţ nog tipa postavljeni na zajedniĉku temelnu ploĉu debljine 50 cm, postavljeni na silos vagu. Na kolnom i pješaĉkom ulazu biće izvedene betonske dezobarijere (kolna veliĉine 6.0 x 3.0 x 0.25 m, a pješaĉka 1.0 x 0.5 x 0.05 m). Kolna dezobarijera mora da osigurava natapanje toĉkova vozila 1,5 puta u pripremljenoj tekućini za dezinfekciju. Uz pješaĉki ulaz mora biti i pribor za dezinfekciju ruku. U kolnoj i pješaĉkoj dezbarijeri mora biti dovoljna koliĉina i Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 59
koncentracija dezinficijensa širokog spektra djelovanja (voda uz dodatak kaustiĉne sode). Neposredno na ulazu u sam prostor pilićarnika postaviti će se pojedinaĉne dezbarijere za dezinfekciju obuće zaposlenih. Ispred kruga farme predviċen je parking prostor za auta i bicikle kojima zaposleni dolaze na posao. Unutar parcele, izvedenim rješenjem razmještaja objekata, biće obezbjeċen tok saobraćaja sa nesmetanim pristupom svakom objektu. Krug farme je dovoljno velik za smještaj svih potrebnih sadrţ aja koje svaka farma mora da posjeduje u skladu sa Pravilnikom o zaštiti ţ ivotinja za drţ anje i uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti za drţ anje ţ ivotinja (Sl. gl. RS br. 136/10). Funkcionalna povezanost svih objekata će biti obezbijeċena preko puteva unutar farme širine 14m i izgraċeni od od ĉvrstog materijala. U cilju obezbjeċenja zoohigijenskih uslova te bolje funcionalne povezanosti sadrţ aja u krugu farme izvršiće se razdvajanje puteva na ĉiste i prljave. Tehnološki proces je koncipiran tako da se tov odvija u zatvorenim objektima-pilićarnicima, pod kontrolisanim uslovima. Prateća oprema za ţ ivot i rast pilića biće u skladu sa direktivama EU, koje se odnose na ovu oblast. U tom smislu biće izvršena ugradnja sljedeće opreme: ventilacija, doprema i raspodjela hrane i vode, grijanje i osvjetljenje prostorije. Tokom tova konstantno se prate temperatura i vlaga u objektu, ponašanje pilića, uginuća, potrošnja krmnih smjesa i vode, te funkcionalnost sistema za grijanje, provjetravanje i rasvjetu. Objekti će biti prikljuĉeni na javnu mreţ u elektroinstalacija uz uslove iz saglasnosti distributera. Potrebna snaga trafostanice iznosi 250kVA. Objekti predmetne farme će biti opremljen osvjetljenjem, koje pruţ a optimalni intenzitet i ravnomjernost svjetla u proizvodno prostoru objekta. Crvena sijalica je blagotvorna za ţ ivinu, a bijela pomaţ e pri nadgledanju. Intenzitet svjetla se reguliše sa posebnim regulatorom. Sistem hranjenja je predviċen kao zatvoreni sistem ishrane sa silosom i 4 reda linija hranjenja u objektu. Sistem napajanja je predviċen nipl sistemom sa 5 redova pojilca po objektu. Ventlacija je predviċena kao kombinovana sa boĉnim ulazom vazduha i ĉeonim i krovnim ventilatorima za izvlaĉenje vazduha ĉiji kapacitet mora zadovoljiti zahtjeve tehnološkog procesa od min.0,4 -max 6 m 3 /h po kg tjelesne mase. Ispred svakog krovnog ventilatora ugradiće se specijalni/namjenski filteri za vazduh koji će biti snabdjeveni sa: Vrećastim filterom-za prikupljanje krupnijih ĉestica na grubljim filterima i Vrećastim filterom sa aktivnim ugljem- za apsorpciju neugodnih mirisa. Ovake vrste filtera za vazduh se izraċuju namjenski, po dimenzijama dok se za vrećasti filter sa aktivnim ugljenom izraċuje namjenski sa definisane vrste gasova. Za predmetnu proizvodnju potrebno je obezbijediti apsorpciju sljedećih gasova: NH 3, CO 2 i H 2 S. U sastavu sistema za hlaċenje objekta sa njegove spoljašnje strane boĉnih zdova biće postavljeni koridori sa saćima za hlaċenje tzv. Pad colling sistem, odnosno proširenja širine od 80 cm a duţ ine 17m sa nosaĉima za okvir sa celulozim saćem. Na rastojanju od 1 m ka vani od saća biće postavljen zaštitni lim za zaštitu od vjetra i sunĉanih zraka. Sistem grijanja unutar proizvodnog dijela objekta će biti obezbijeċen pomoću toplovodnih kalorifera tipa Heatmaster koji se napajaju toplom vodom iz kotlovnice. A upravljanje njima se vrši putem raĉunara. Za potrebe grijanja u sklopu jednog objekta nalaziće se kotlovnica, smještena u jedan dio predprostora. Osnovno gorivo koje će se koristiti u Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 60
kotlovnici će biti drvena biomasa taĉnije oblice, a sedmiĉna koliĉina će biti uskladištena u sklopu skladišta drva. Za potrebe snadbjevanja vodom koristiće se voda iz prikljuĉka koji će se izvesti na gradski vodovod. Naselje Kaoci nema izgraċenu kanalizacionu mreţ u na koju bi se planirani objekti farmi mogli prikljuĉiti pa će se otpadne snitarno-fekalne vode prikupljati u trokomornu vodonepropusnu betonsku septiĉku jamu (bez preliva) u skladu sa Pravilnikom o ispuštanju otpadnih voda u mjestima gdje ne postoji javna kanalizacija (SI. gl. RS br. 68/2001). Otpadne vode od pranja proizvodnih objekata, nakon završenog tehnološkog procesa, sakupljaće se u posebne betonske kanale koji će biti postavljeni uz unutrašnje zidove objekta. Iz tih kanala otpadne vode će se sistem cijevi odvoditi u posebnu vodonepropusni spremniklagunu. Laguna će biti izgraċena u vidu zatvorenog bazena sa uzdignutim otvorom za praţ njenje, a nalaziće se izmeċu objekta 1. i 3. sa njihove lijeve strane. Kišna kanalizacija će se odvoditi u sistem površinskih kanala pokraj magistralnog puta. Đubar iznešen iz objekata na kraju proizvodnog turnusa neće se skladištiti na lokaciji, kao što je to bilo prvobitno planirano, već će se isti direktno utovarati u namjenske prikolice i odvoziti sa lokacije u vlasništvu firme Zadrugar d.o.o. Srbac, koja raspolaţ e sa 16 hektara poljoprivrednog zemljišta za plasteniĉku proizvodnju u selu Sitneši, opština Srbac. Investitor je sa navedenom firmom sklopio Ugovor o kupoprodaji i preuzimanju stajskog Ċubriva (Ugovor u prilogu). Separator ulja i goriva će se nalaziti na sjevernom dijelu lokacije, a duţ manipulativnog platoa će biti postavljen sistem rigola koji će otpadne atmosferske vode sa manipulativnog platoa odvoditi do separatora na preĉišćavanje. Otpadne vode iz dezobarijera će biti povezane sa navedenim sistemom rigola. Preĉišćena voda nakon tretmana u separatoru će imati prelijev u površinski kanal za otpadne vode, uz postojeću magistralnu saobraćajnicu. Kao mjera za spreĉavanje zagaċenja vazduha i širenja prekomjerne buke i širenja neugodnih mirisa biće postavljena prirodna barijera (u jednom redu) oko kompletne lokacije, a prema najbliţ em stambenom objektu (sjeverni dio lokacije, duţ ine 20 m), te duţ ĉitave zapadne granice parcele u tri reda zasada zimzelenih stabala (Chamaecyparis Lawsoniana, Chamaecyparis Lawsoniana "Pyramidalis", Thuja occidentalis "Columnaris", Thuja occidentalis "Pyramidalis"). Cjelokupna površina oko objekata biće zatravljena djetelinsko travnim smješama. 2.3.2. OPIS PROJEKTA, PLANIRANOG PROIZVODNOG PROCESA, NJIHOVE TEHNOLOŠKE I DRUGE KARAKTERISTIKE Obzirom da tehniĉka dokumentacija nije sadrţavala Tehnološki projekat, opis i proizvodni proces je napravljen na bazi teoretskih i nauĉnih saznanja i iskustava i usmenih informacija od strane investitora. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 61
OPIS PROIZVODNOG PROCESA Farma će sluţ iti za tov pilića, odnosno proizvodnju utovljenih pilića. Tov će se odvijati u zatvorenim objektima-pilićarnicima, pod kontrolisanim uslovima a zasnivaće se na osnovnim naĉelima ţ ivinarstva: Sve unutra- sve van, Optimalne meċuturnusne pauze, Repeticije proizvodnje, U objektima jedne lokacije provoditi tov jedne genetske osnove (linije) i jedne starosti (razlika u starosti do 5 dana). Svi postupci i radnje na farmi će se obavljati po pravilima GMP 1, te prema naĉelima i propisanim procedurama HACCAP 2 -a. Investitor je potpisao preugovor sa kooperantom»perutnina Ptuj S«iz Srpca, koji je definisao svi uslove pod kojima će se vršiti nabavka, tov, zdravstvena zaštita i otkup pilića. U prilogu br. 9. Se nalazi kopija Predugovora o tovu brojlera br. 93/2013. Prihvatom jednodnevnih pilića zapoĉinje period tova u trajanju od 45 dana. Nakon tova slijedi meċuturnusna pauza u trajanju od 14 dana. U tom periodu se objekat detaljno ĉisti, pere i dezinficira a ostatak perioda pauze objekat je u tzv. biološkom odmoru. Ĉitav ciklus traje oko 60 dana tako da je moguće godišnje proizvesti 5 turnusa. Priprema objekta za useljenje pilića Nakon mehaniĉkog ĉišćenja objekta i pranja vodom, objekat će se dezinfikovati. Poslove dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije mogu obavljati samo pravna i fiziĉka lica koja imaju rješenje o ispunjavanju uslova za obavljanje navedenih poslova, a investitor će iste angaţ ovati nakon svakog turnusa. Dezinfekcija objekta će se vršiti fumigacijom u potpuno zatvorenom objektu koji se mora zagrijati na barem 15ºC, a zatim će se objekat drţ ati zatvoren najmanje 24 sata uz odrţ avanje temperature 15-20 ºC. Nakon dezinfekcije objekat se mora dobro ventilisati i ostaviti da miruje najmanje 14 dana sa ciljem da se podna ploĉa u potpunosti isuši. Nakon svakog turnusa oĉistiti i dezinficirati će se i neposredna okolina farme sa svim putevima. Prije polaganja prostirke pod će se zagrijati na oko 20ºC, da bi se sprijeĉila pojava kondenzacije. Na tako pripremljen pod staviće se prostirka stelja, debljine do 10 cm. Za prostirku će se koristiti sjeckana slama i sliĉan materijal koji upija feces. Jedan dan prije useljenja objekat će se zagrijati, stim da nije dovoljno zagrijati samo vazduh već i temperatura poda se mora podići na 28ºC. Useljenje pilića U trenutku useljavanja jednodnevnih pilića obezbijediće se minimalna temperatura prostirke na podu od 28ºC, dok temperatura vazduha mora da bude 32-33ºC. 1 Good Manufacturing Practice (GMP) dobra proizvoďačka praksa 2 Hazard Analysis Critical Control Point (HACCAP) - analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka je preventivni i sistematičan sistem osiguranja zdravstvene ipravnosti hrane, zasnovan na prmjeni ispravnih tehnoloških procesa i njihovoj kontroli i nadzoru cijelog sistema. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 62
Linije vode i hrane će biti spuštene na najniţ i nivo i spremne za korišćenje, hranilice napunjene, pojilice pod pritiskom vode. Ispod linija vode rasprostrijet će se traka papira na koju se rasporeċuje manja koliĉina hrane. Pakovanja sa pilićima će se istovarati iz klimatizovanog vozila u predprostor objekta i unosiće se rasporeċujći duţ objeketa na prostrt papira (papir sprijeĉava kontaminaciju pilića u prvim danima ţ ivota kada su oni vrlo osjetljivi) uz linije pojenja. Na ovaj naĉin će se obezbijediti pilićima da lako naċu hranu i vodu. Pilići će se istovariti što je moguće brţ e i opreznije. Na 1m 2 poda smješta se 60 jednodnevnih pilića. U isti objekat će se staviti pilići iz istog jata i iste starosti. Prihvat pilića će se obavljati na 1/2 na 2/3 objekta. Nakon starosti 3-6 dana pilići će se raspustiti duţ cijelog objekta. Intenzitet svjetla, distribucija i trajanje svjetlosnog dana utiĉu na rezultat i dobrobit pilića, pa će se prvih 7 dana koristiti intenzitet svjetla od 20 lux. Kvalitet vazduha je izrazito vaţ an tokom prihvata, zbog ĉega će se osigurati minimalni stepen ventilacije od prvog dana. Tov pilića Pilićima će se obezbijediti optimalna temperatura - koja se kreće od 32-33ºC prvog dana postepeno će se smanjivati za 2,8 o C sedmiĉno sve dok temperatura u cijelom objektu ne bude 18-21 o C sa oko 35 dana starosti. Pilići nemaju sposobnost termoregulacije tjelesne temperature prvih 15 dana i zbog toga zavise od uslova u farmi koji trebaju osigurati odgovarajuću temperaturu. Temperatura će se odrţ avati pravilnom kombinacijom sistema grijanja i ventilacije, pri ĉemu će se minimalna ventilacija kretati od 0.1 pa na kraju do 1.2 m 3 /h po brojleru. Brojleri stvaraju energiju koja se u vidu toplote prenosi na vazduh u objektu i to se mora izbaciti napolje. Ventilacijom se dakle iz objekta uklanjaju štetni sastojci vazduha kao CO 2, CO, NH 3, vodena para, H 2 S i prašina i izbacuju u okolnu atmosferu. Za normalno odvijanje svih faza uzgoja i tova pilića sastav vazduha u pilićarniku će se kretati u sljedećim granicama: O 2 minimalno 16% N 2 maksimalno 86% NH 3 maksimalno 0,002% CO 2 maksimalno 0,25% Relativna vlaţ nost 50-70% Povećana koncentracija amonijaka moţ e dovesti do smanjenja prirasta tjelesne mase i do 20% kod sedmodnevnih pilića, stoga će se koncentracija amonijaka odrţ avati ispod 10ppm tokom cijelog tova. Pored amonijaka u ovoj grani stoĉarske proizvodnje dolazi do izluĉivanja velikih koliĉina CO 2 i vodene pare zbog intenzivnog bazalnog metabolizma, ponekad i H 2 S i prašine. Povećanje sadrţ aja ovih materija u objektu iznad tehnoloških normi moţ e uticati na smanjenje proizvodnje i pojavu patoloških stanja naroĉito infekciju disajnih organa. Prema starosti pilića podešavaće se koliĉina hrane, optimalna visina hranilica i optimalna koliĉina (visina) hrane u tacni hranilice. Donji rub hranilice će biti u visini leċa pilića tj. da pile kljunom moţ e doseći do najdubljeg dijela hranilice. Za napajanje pilića koristiće se pitka voda koja svojim karakteristikama odgovara kvalitetu vode za piće za ljudsku upotrebu. Za napajanje koristiće se zatvoreni sistem (nipl-sistem) ĉija visina će se postepeno povećavati do te visine da pri pijenju leċa pilića sa podom prave ugao od 75-85stepeni. Pritisak vode u nipl-sistemu će se Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 63
regulisati sa podešavanjem vodenog stuba u rasponu od 5-50 cm zavisno o starosti pilića i godišnjeg doba. Medikamenti koji se unose putem vode, preko medikatora ili putem hrane se koristiće se po instrukcijama nadleţ ne veterinarske stanice, ili Instituta Vaso Butozan, u zavisnosti od pojave bolesti. Naroĉito tokom prvih 7-10 dana uzgoja dolazi do tehnoloĉkih gubitaka u vidu uginulih pilića. Lešine će se sakupljati svako jutro i odlagati u rashladnu komoru s hermetiĉkim zatvaranjem koja se nalazi na posebno predviċenom prostoru, a potom predavati kooperantu Perutnini Ptuj S u skladu sa sklopljenim Ugovorom. Duţ nost poljoprivrednog proizvoċaĉa jeste da Perutnini Ptuj S dokaţ e i opravda svako grlo koje je isporuĉeno u proizvodni objekat Zatim su znaĉajni gubici u vrelim ljetnim danima kada su pilići stariji od 30 dana su znaĉajni ne po broju uginulih pilića već po tome što su to već utovljene jedinke u koje je dosta uloţ eno. Zaraze i uginuća od bolest su rijetke. Tolerantan procenat uginulih pilića je 2 5 %. Uz primjenu svih zootehniĉkih mjera taj procenat se moţ e svesti na 0,1-0,5 %, meċutim postavlja se pitanje isplativosti odnosno rentabilnosti proizvodnje. Tokom tova vodiće se briga o dozvoljenoj gustini po propisima EU koji se ograniĉavaju na 39 kg/m 2. Gustina naseljenosti kod dobro opremljenih, izolovanih i hlaċenih objekata za tov iznosi oko 40 kg/m 2 poda, ali moţ e biti i veća. Tokom tova sve veterinarske intervencije će objezbjediti Perutnina Ptuj S d.o.o. preko veterinarske ustanove Inter-vet iz Srpca. O istom će se voditi uredna evidencija sa obe strane (investitior i Perutnina Ptuj S ) kroz tzv. Evidencioni list o veterinarskim pregledima koji ovjerava vetrinar prilikom svake intervencije a on sadrţ i podatke o: apliciranim medikamentima (datum, koliĉina, broj partije) i vakcinaciji (datum vakcinacije, vrsta vakcine, eventualne neoĉekivane reakcije). Otpadna ambalaţ a nastala nakon veterinarskih intervencija će se sakupljati na mjestu nastanka a potom će ih preuzimati veterinarska ustanova Inter-vet koja ima sklopljen ugovor sa ovlaštenom institucijom o odvozu ove vrste smeća. Vetrinarska ustanova Inter-vet sa kooperantom ima potpisan ugovor o preuzimanju ove vrste otpada. Tokom iseljavanje objekta: Prije iseljavanja na 8-12 sati će se obustaviti hranjenje. To će neznatno uticati na finalnu tjelesnu teţ inu ali će znaĉajno smanjiti kontaminaciju trupa pilića. Voda će biti dostupna do poĉetka hvatanja pilića. Svjetlo će se prigušiti na minimum da se smanji aktivnost i umire pilići pri izlovu. Preporuka je da se izlov obavlja u noćnim satima jer je ţ ivina mirnija a u tu svrhu se koristi i plavo svjetlo. Prije izlova sva oprema će se podići, ako bude potrebo napraviti pauzu izmeċu dva utovara svjetlo će se upaliti a linije vode spustiti. Izlov će se obavljati ruĉno ili poluautomatski (viliĉar za utovar peradi). Hvatanje se mora obaviti vrlo paţ ljivo da se ţ ivina ne traumatizira (modrice, lomovi, mehaniĉke ozljede). Kod ruĉnog hvatanja pilića jedana osoba smije nositi max 5 jedinki. Hvatanje se vrši za donji dio potkoljenice. Potom će se pilići s jednakom paţ njom iznositi iz objekta i stavljati u kontejnere (kaveze) koji se utovaraju na kamion. Broj pilića u kavezima se ocjenjuje na osnovu Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 64
procjene teţ ine jedinki, kapaciteta kaveza, godišnjeg doba kao i doba dana (dan/noć). Kavezi moraju biti glatkih površina, ĉisti i dezinfikovani prije svakog utovara. Ostali ĉvrsti otpad (kartonska ambalaţ a od stoĉne hrane, te ostali komunalni otpad) će se deponovati kao komunalni otpad na odreċeno mjesto u okviru farme, vodeći raĉuna da se sprijeĉi njihovo rasipanje do preuzimanja od strane ovlaštene firme. Papirna ambalaţ a koristi se jednokratno i nakon upotrebe ne smije se vraćati natrag u farmu. Procedures Ĉišćenje (remont) objekta: Odmah nakon iseljavanja sva oprema će se podići. Ukoliko u sistemu za ishranu ima zaostale hrane, ista će se izuzeti propuštanjem grubozrnih ţ itarica (jeĉam, zob) kroz transportne puteve a nastali otpad će se skupiti i odloţ iti u kontejne za komunalni otpad. Ukoliko je bilo problema sa insektima u prethodnom jatu izvršiće se dezinsekcija. To je najbolje napraviti odmah nakon iseljenja, prije nego se podloga i sama zgrada ohlade. U koliko je bilo većih problema sa insektima ponovo će se upotrijebiti insekticid i nakon završene dezinfekcije. Redovno će se sprovoditi i deratizacija izmeċu svakog turnusa a po potrebi i za vrijeme tova. Deratizacija će se provoditi unutar objekta ali i u okolini objekta, primjenom rodenticida sa kumulativnim efektom. Nakon ovih operacija vršiće se izċubravanje iz objekta. IzĊubravanje će se vršiti pomoću traktorskih strugaĉa za ĉišćenje staja sa dubokom prostirkom. Ako je stelja presuha navlaţ iće se vodom. U redovnom procesu ĉišćenja objekata koristiće se standardni preparti za dezinfekciju, koji se u praksi primjenjuju i ekološki su prihvatljivi. Primjena masne sode u odreċenoj koncentraciji je previċena samo u sluĉju akcedentnih situacija (masovnog oboljevanja i ugininuća), što bi se sprovodilo pod nadzorom sanitarne inspekcije. Stajnjak sakupljen u objektima direktno će se utovarati u namjenske prikolice i odvoziti sa lokacije na lokaciju firme Zadrugar d.o.o. koja će isti upotrijebiti na svojih 16 ha poljoprivrednog zemljišta. Nakon uklanjanja izmeta i stelje objekat i oprema će se detaljno mehaniĉki oĉistiti. Posebna paţ nja će se pokloniti teško pristupaĉnim mjestima kao što su ćoškovi, spojna mjesta, otvori i ventilacioni kanali. Objekat će se prati vodom pod pritiskom krećući se od jednog kraja prema drugom. Smanjivanje inteziteta neugodnih mirisa moţ e se postići posipanjem zeolitskog preparata po podu farme (sniţ ava koncentraciju NH 3 i CO 2 ). Efikasnije pranje se postiţ e toplom vodom. Na isti naĉin se postupa i sa opremom i drugim priborom. Pranje toplom vodom smanjuje broj mikroorganizama u objektu i na taj se naĉin obezbijeċuje efikasnija dezinfekcija objekta upotrebom dezinfekcionih sredstava nakon pranja objekta. Uporedo sa pranjem i ĉišćenjem izvršiće se i provjeru stanja mreţ a protiv insekata i ptica postavljenih na otvorima. Sva oštećenja u podu i zidu odmah će se popraviti. Posebna paţ nja će se obratiti na otvore i rupe kroz koje mogu prolaziti glodari. Ako se pronaċu u njih će se postaviti otrovi i nakon toga dobro zatvoriti. Dezinfekciji će se pristupiti tek nakon završene pripreme, pranja i sušenja objekta. Dezinfekcija će se provodi nanošenjem potrebne koliĉine razrijeċene radne otopine dezinficijensa na površine a to se vrši: našpricavanjem (orošavanjem) površina, premezivanjem zidova sa vapnom i hlornim preparatima, namakanjem opreme i Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 65
zamagljivanjem sa specijalnim ureċajima visokog pritiska na povišenoj temperaturi objekta. Nakon obavljene dezinfekcije u osušeni objekat će se unositi stelja a oprema vratiti na mjesto, provjeriti njena funkcionalnost a naroĉito sistem za grijanje i provjetravanje. Objekat će se zagrijati na 25ºC i obaviti završna dezinfekcija formaldehidskim parama. Postupak ĉišćenje farme i uklanjanje Ċubriva Ĉišćenje farme i uklanjanje Ċubriva odnosno izċubravanje će se vršiti nakon svakog turnusa tj. prije svakog novog proizvodnog procesa. Sam proces će se odvijati okvirno 5 puta u toku godine, što će zavisiti od broja useljaja. Iz svakog objekta organski otpad koji će se nakon ĉišćenja direktno utovarati u namjenske prikolice i odvoziti sa lokacije na lokaciju firme Zadrugar d.o.o. koja će isti upotrijebiti na svojih 16 ha poljoprivrednog zemljišta. Sam proces ĉišćenja će se odvijati na naĉin da će se u proizvodni prostor objekta uvesti specijalizovana traktorska prikolica za odvoz Ċubriva u koju će se vršiti utovar. Utovar će se vršiti utovarivaĉem koji je specijalizovan za te poslove i svojim gabaritima i manevarskim sposobnostima omogućavaće brz, kvalitetan i za radnike bezbjedan naĉin utovara (proizvoċaĉ:jcb ili Caterpilar). Utovar će se vršiti u trakotrske prikolice koje nemaju pokriven gornji dio transportnog prostora, ali će se u tom sluĉaju stavljati cerada preko prikolice koja ima funkciju spreĉavanja eventualnog rasipanja otpada kao i širenje neugodnih mirisa. Prilikom procesa ĉišćenja pored rukovaoca mašinama biće potreban i jedan radnik koji će za utovarivaĉ pripremati Ċubrivu iz nepristupaĉnih dijelova u objektu, pri ĉemu se prvenstveno misli na uglove farme i dio neposredno uz zid. Cijeli proces utovara odnosno izċubravanja će se vrši u cjelosti u zatvorenom prostoru objekta. Ĉišćenje jednog objekta uz korištenje adekvatne opreme trajaće najviše jedan dan, što znaĉi da će se kompletan proizvodni prostor farme oĉistiti za 8-10 dana, nakon ĉega do kraja novog proizvodnog procesa odnosno tova nema nikakvih novih otpada ove vrste. Radi lakše organizacije poslova na farmi, razmak izmeċu useljenja i ĉišćenja izmeċu objekata će biti u 2-3 dana. Ovakav naĉin ĉišćenja i manipulacije odnosno odvoza je opšte prihvaćen u praksi proizvodnje pilića, što jasno pokazuje da se na ovaj naĉin rizik od zagaċivanje bilo koje vrste izbjegava odnosno svodi na minimum. Ovakav naĉin upravaljanja ovom vrstom otpada je neminovan i sa stanovišta tehnologije proizvodnje odnosno tova pilića, pri ĉemu se zbog veterinarsko-sanitarnog reda ĉvsti otpad mora odvoziti iz kruga farme kako se ne bi ugrozila nova proizvodnja pilića. Znaĉaj primene stajnjaka u organskoj proizvodnji hrane potvrċuju njegove osobine: - stajnjak je potpuno Ċubrivo sadrţ i sve neophodne elemente za ishranu biljaka, - ima tzv. produţ no delovanje u proseku tri godine traju efekti njegove primene, - pored hraniva, sadrţ i prirodne hormone koji stimulišu rast i razvoj biljaka, - osim ishrane biljaka, zahvaljujući pre svega visokom sadrţ aju organske materije, stajnjak odrţ ava i povećava plodnost zemljišta, popravljajući mu fiziĉke, hemijske i biološke osobine što ga ĉini nezamenljivim organskim Ċubrivom za organski naĉin biljne proizvodnje, - zemljište koje se Ċubri stajnjakom (bar svake treće godine) lakše se obraċuje, uz manji utrošak goriva, a usjevi bolje podnose sušu zbog znaĉajno boljih vodnovazdušnih osobina Ċubrenog zemljišta. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 66
Ĉišćenje i pranje lagune na farmi U lagunu se vrši sabiranje i tretiranje otpadne vode koja nastaje iskljuĉivo pranjem objekta. Nakon procesa ĉišćenja odnosno izċubravanja objekta pristupa se suvom detaljnom ĉišćenju površina, a nakon toga se vrši pranje hladnom ili toplom vodom. Sve otpadne vode koje nastaju tom prilikom se posebnim kanalima sakupljaju u lagunu, pri ĉemu nije moguće da doċe do nekontrolisanog odlivanja voda. TakoĊe, nije moguće miješanje sa oborinskim vodama koje se posebnim kanalima odvode. Laguna će biti izgraċena od vodonepropunog betona zapremine 15m 3. Otvor šahta će iznositi 60 cm. Laguna će sa sistemom odvodnih kanala iz objekta biti povezana sa PVC cijevima preĉnika 200 mm, kao i sa Ċubrarnikom, iz kojeg će ocjedne vode sa stajnjaka biti sprovedene do lagune. Ĉišćenje i pranje lagune će se vrši nakon svakog turnusa tj. prije svakog novog proizvodnog procesa. Sam proces će se odvijati okvirno 5 puta u toku godine. Strukturu ove vrste otpadnih voda ĉine ostaci od Ċubriva koji ĉišćenjem nisu uklonjeni i voda, a u strukturi ne postoje nikakva hemijska sredstva, jer se prilikom pranja i ne koriste. Nakon pranja opreme i površina obiĉnom vodom vrši se dezinfekcija objekta, te se iz tog razloga prilikom pranja ne koriste nikakva dodatna hemiska sredstva. Samim tim se u laguni nalazi samo oneĉišćena voda i talog od Ċubriva. Sadrţ aj lagune će se prodavati trećim licima koji će cršljenje vrštit sami na naĉin da se teĉni dio sadrţ aja odvozi u cisternama koje same vrše crpljenje teĉnog sadrţ aja. Talog iz lagune će se ruĉno tovariti u prikolice kojima će se odvozi i Ċubrivo, pri ĉemu će se sprijeĉiti rasipanje i zagaċivanje, kao i širenje neugodnih mirisa. Sav otpad iz lagune će se zatim odvoziti direktno na oranice, što je dozvoljeno iz razloga što otpad ne sadrţ i nikakve štetne supstane zbog kojih bi se zahtjevalo drugaĉije tretiranje od klasiĉnog tretiranja sa Ċubrivom iz farme. Nakon potpunog praţ njenja laguna vršiće se dezinfekcija i to na naĉin da se izvrši prskanje nekim od dezinfekcionih sredstava koja se koriste u te svrhe (npr.virkon, Environ, Virocid i sl.). Drugi vid dezinfekcije je plinjenje formalinom ili formaster ciglama, što predstavalja najjaĉu moguću dezinfekciju u ovoj oblasti. Na ovaj naĉin se neutrališe mogućnost zagaċivanja okoline od strane lagune odnosno sadrţ aja koji se u njoj nalazi. Potrebno je naglasiti da će u toku proizvodnje laguna biti prazna jer prilikom samog procesa proizvodnje odnosno tova pilića ne postoje nikakve otpadne vode. Ovakav naĉin ĉišćenja i pranja lagune je opšte prihvaćen u praksi brojlerske proizvodnje, što jasno pokazuje da se na ovaj naĉin rizik od zagaċivanje bilo koje vrste izbjegava odnosno svodi na minimum. Ovakav naĉin upravaljanja ovom vrstom otpada je neminovan i sa stanovišta tehnologije proizvodnje odnosno tova pilića, pri ĉemu se zbog veterinarskosanitarnog reda otpadna voda i talog moraju odvoziti iz kruga farme kako se ne bi ugrozila nova proizvodnja pilića. Biozaštita i zdravlje Biozaštita je termin koji se koristi da bi se opisao niz mjera koje se primjenjuju zbog spreĉavanja pojave bolesti na farmama te osigurao povoljan zdravstveni status pilića. Cjelokupan proces proizvodnje provodiće se u skladu sa Pravilnikom o ciljevima za smanjenje prisustva bakterija vrsta Salmonella enteritidis i Salmonella typhimurium kod brojlera (Sl. gl BiH br. 102/12) te Zakonom o veterinarstvu RS (Sl. gl. RS br. 42/08). Odrţ avanje zdrvstvenog stanja pilića najbolje će se postići prventivnim kontrolama bolesti. Preventiva se najbolje ostvaruje provoċenjem efikasnog biosigurnosnog programa u Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 67
kombinaciji sa vakcinacijom. Da bi uopšte došao u klaonicu pile koji je u tovilištu mora najmanje 14 dana prije klanja biti pregledan bakteriološki. Prevencija bolesti mora biti prvenstvena briga ako se ţ ele postići dobri rezultati tova. Prevencija se postiţ e prvenstveno utvrċivanjem principa odrţ avanja higijene na svim nivoima. Specifiĉne mjere biozaštite: Preventivne vakcinacije, Medikamentozna terapija, Vitaminizacija, Kliniĉka i patoanatomska dijagnostika, ProvoĊenje i kontrola dezinsekcije, dezinfekcije i deratizacije. Nespecifiĉne mjere biozaštite: Opšta zaštita podrazumjeva one mjere projektovanja i izgradnje farmi koje pomaţ u da se infekat ne unese u objekat ili iz objekta ne raznosi na druge sliĉne objekte i okolinu. Farma mora biti dovoljno udaljena od drugih sliĉnih objekata. Farma mora biti fiziĉki zatvorena (ograċena). ProizvoĊaĉ ne smije drţ ati u svom dvorištu druge vrste ţ ivotinja. Objekat će biti tako graċen da spreĉava ulazak ptica, glodara i grabljivica a omogućava lako ĉišćenje, pranje i dezinfekciju, koja se obavezno sprovodi u meċuturnusnim periodima. Ograniĉenost i kontrola ljudi i vozila, posjete na farmi dozvoljene su iskljuĉivo struĉnim sluţ bama. Kooprerant kao i druga sluţ bena lica koja ulaze u objekat (veterinar, tehnolog, mehaniĉar i sl.), pri ulasku u objekat prelaze preko dezobarijere, pere ruke u dezinficijensu, svlaĉe spoljnu odjeću i obuću i oblaĉe posebnu radnu odjeću, koja sluţ i samo za rad u proizvodnom dijelu objekta, Pristup krugu preduzeća nezaposlenim osobama treba biti zabranjen. Znakove zabrane istaknuti na vidljivim mjestima. Sva vozila koja dolaze na farmu prije ulaska podlijeţ u obaveznoj dezinfekciji. Evidencija svih vozila i posjetilaca na farmi. Zelene površine i okolina na farmi moraju se odrţ avati ĉistim i urednim. Pojas bez rastinja uz objekat mora biti minimalno 1m (kontrola glodavaca). Leševi se uklanjaju na propisan, neškodljiv naĉin (spaljivanje, metalni kontejneri namjenjeni za te potrebe). Na farmi se redovno obavlja deratizacija i dezinsekcija a Ċubre iz objekta odvozi se na dovoljno udaljenu njivu ili deponiju. Voda i hrana su predmet redovne bakteriološke kontrole. Edukacija zaposlenih o provoċenju mjera preventive i biozaštite. Ukoliko se ipak pojavi neko oboljenje, bolesne ili iscrpljene ţ ivotinje treba izdvojiti i pruţ iti im odgovarajuću njegu uz veterinarsku pomoć. O lijeĉenju ţ ivotinja i njihovom eventualnom uginuću treba voditi urednu evidenciju. Knjiga evidencija mora se ĉuvati najmanje 3 godine i na zahtjev nadleţ nog veterinarskog inspektora dati na uvid. U sluĉaj uginuća neophodno je prijaviti nadleţ noj veterinarskoj sluţ bi. Za uginulu ţ ivotinju mora se utvrditi uzrok uginuća. Nakon uginuća obavezno je oĉistiti, oprati i dezinfikovati mjesto na kojem se leš nalazio. U sluĉajevima uginuća ţ ivotinja iste je potrebno propisno zbrinjavati. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 68
Taĉno voċenje evidencije je od suštinske vaţ nosti za efikasnu primjenu odgovarajućeg upravljanja. Analiza i interpretacija podataka o proizvodnji (npr. tjelesna teţ ina, smrtnost, FCR) su od suštinske vaţ nosti za poboljšanje i unapreċenje proizvodnih osobina. VoĊenje i analiza su veoma vaţ ni za odreċivanje efekata promjena u hrani, upravljanju, sredini i zdravstvenom stanju. Investitor će voditi evidenciju odnosno Evidencioni list za svaki pilćarnik zasebno na farmi u koji će biti upisani podaci o: broju naseljenih jednodnevnih pilića; hibridu ili pasmini pilića,; datum i vrijeme dolaska jata; kvalitet pilića (tj. teţ ina, ujednaĉnost, broj mrtvih po dolasku); smrtnost pilića (dnevna, nedeljna, po polovima); medikamenti (datum, koliĉina, broj partije); vakcinacija (datum vakcinacije, vrsta vakcine, eventualne neoĉekivane reakcije); tjelesna teţ ina (prosjeĉna nedeljna teţ ina, nedeljna ujednaĉenost-cv%); hrana (datum isporuke, kliĉina); voda (dnevna potrošnja, odnos vode i hrane, kvalitet vode, koliĉina hlora); sredina ( temperatura, dnevni minimum, dnevni maksimum, spoljašnja temperatura, relativna vlaga, dnevni kvalitet vazduha i prašina, CO 2, NH 3, kvalitet prostirke). Lijeĉniĉki pregledi i kontrola radnika na kliconoštvo će se obavljati najmanje dva puta godišnje. Bezbijednost hrane Predvidivo ostvarenje punog genetskog potencijala u smislu rasta i efikasnosti moguće je smo kod pilića koji su saĉuvani od zaraza i infekcije. Okruţ enje u kom se uzgajaju brojleri treba da bude ĉisto i bez patogenih organizama. Hrana treba da bude uravnoteţ ena po sadrţ aju hranjivih materija i bez patogenih klica i drugih faktora koji mogu loše uticati na proizvodene osobine (npr. mikotoksini). Koristiće se hrana za piliće kontrolisanog porijekla, kvaliteta i poznatog sastava: proteina, biljnog sastava, optimalnog omjera energije, aminokiselina, minerala, vitamina te esencijalnih masnih kiselina kakao bi se omogućio optimalan rast i performanse. Hrana će se u rinfuzi dopremati u specijalnim vozilima 2-3 puta sedmiĉno i skladišti u namjenskim silosima, odakle se automatski voċenim sistemom dozirati do svake hranilice. U predmetnoj proizvodnji koristiće se gotovinska smješa koja se nabavlja pod nazivom BROSTARTER PELETINO BRO-FINIŠER 1 PELETINO i BROFINIŠER 2 PELETINO potpuna krmna smjesa za piliće-brojlere koja se proizvodi i nabavlja od firme Belje d.d. iz Darde, Republika Hrvatska. Kvalitet smješe će kontrolisati kooperant. Ova smješa ne sadrţ i bjelanĉevine animalnog porijekla. OPIS TEHNOLOŠKE OPREME Oprema koja će se koristiti u objektima za tov pilića jeste oprema renomirane firme»big Dutchman«, koja je u skladu sa savremenim opšteprihvaćenim tehnološkim zahtjevima iz oblasti ţ ivinarstva, odnosno sa sljedećim direktivama: Councile Directive 2007/43/EC i Councile Directive 98/58/EC. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 69
Sistem za hranjenje Kada govorimo o sistemu za hranjenje, hranilice će biti rasporeċene u ĉetiri reda, ukupno oko 620 hranilica, što treba da zadovolji ukupnu potrebu za hranidbenim prostorom i obezbjedi redovan prirast (oko 45-50 grla po hranilici). Hranjenje će biti kontinuirano uz neprestan dotur hrane iz silosa. Sistem za pojenje Što se tiĉe sistema za pojenje (nipl-pojilice), on će potpuno zadovoljavati potrebe i zahtjeve intenzivnog tova. Nipl-pojiloce će biti postavljene u 5 redova, ukupno 2340 nipli, što dalje znaĉi 12,5-13 pilića po nipli, što potpuno zadovoljava sve potrebe i prilikom vakcinacija i prilikom redovnog konzumiranja vode. Sastavni dio sistema za pojenje će biti dozator za medikamente, kako bi na taj naĉin pojenje bilo u potpunosti kontrolisano. Svi parametri vezani za pojenje, ali i za hranjenje će biti povezani sa centralnom upravljaĉkom jedinicom odnosno proizvodnim raĉunarom. Oprema za klimatizaciju objekta Kod izgradnje novih objekata posebno mjesto zauzima projektovanje i postavljanje sistema ventilacije odnosno klime. Pored grijanja ovo je sigurno najvaţ niji segment opreme, od ĉijeg funkcionisanja zavise ambijentalni uslovi u farmi, a samim tim i proizvodni rezultati. Razliĉita podruĉja zahtjevaju i razliĉite sistema ventilacije i klimatizacije. Predmetno podruĉje karakteriše se u ljetnim periodima sa temperaturama ĉesto iznad 35 C, što zahtjeva jako veliki kapacitet hlaċenja od strane opreme. Upravo znajući ovu ĉinjenicu investitor se odluĉio za trenutno najefikasniji sistem za rashlaċivanje, tzv. Pad cooling odnosno hlaċenje sa saćem. Na objektima će biti izgraċeni krovni ventilatori, ĉiji zadatak je da odrţ avaju redovnu ventilaciju i tzv. zimsku ventilaciju. U sluĉaju kada temperatura poĉne da raste i preċe odreċenu, postavljenu po ţ elji temperaturu (najĉešće 30 C), ventilacija prelazi u tunelski reţ im rada. Pri ovom naĉinu rada, krovna ventilacija se iskljuĉuje, inlete kroz koje redovno ulazi vazduh se zatvaraju, a vazduh ulazi kroz tzv. tunelske otvore i zatim kroz saća kroz koja cirkuliše hladna voda. Na ovaj naĉin vazduh ulazi velikom brzinom kroz otvore 2-3 m/s, temperatura se sniţ ava do 8 C, a izbjegava se tzv. mješanje toplog i hladnog vazduha, već se dobija efekat,,pomjeranja ventilacije". Ulaz vazduha Ulaz vazduha treba da obezbijedi zahtjevani i ravnomjeran ulaz vazduha i odrţ avanje konstantnog potpritiska u objektu. U uslovima hladnijeg vremena vazduh ulazi prvenstveno kroz ulazne otvore na boĉnim zidovima. Ulazni otvori se sastoje od okvira sa klapnom koja promenom nagiba mijenja ulazni otvor vazduha. U uslovima spoljašnje temperature iznad 20 C i kod odraslih pilića (operjalih) zatvaraju se boĉni, a otvaraju tunelski otvori, vazduh struji duţ objekta i rashlaċuje perad, stvarajući optimalnu efektivnu temperaturu, dok iznad 30 C mora da se primenjuje evaporativno hlaċenje. Boĉni ulaz vazduha Ulazni otvori dimenzija 55.5x26.5 cm postavljeni su duţ objekta, 50 otvora po strani, na svaka cca 2.35 m, ukupno 100 otvora. Klapne tipa CL1200B/F, kapaciteta 2100 m 3 /h pri 40 Pa, otvaraju se svega 5-6 mm pri minimalnoj ventilaciji do 270 mm pri maksimalnoj. Maksimalna ventilacija putem boĉnih klapni je 200000 m 3 /h, dovoljno za rad svih krovnih Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 70
VI30. Nakon toga se ukljuĉuje tunelska ventilacija. Klapne u maksimalno otvorenom poloţ aju zauzimaju negativan ugao i dodatno hlade perad. Upravljanje klapnama je pomoću motornog vitla CL-75A-6, 24V, koje dobija komandu od klima raĉunara i otvara klapne prema definisanom zahtjevu. Mehaniĉki prenos ostvaren zateznim šipkama M 8x5000 galv.kpt., prenosima na montaţ nom setu. Provjera odrţ avanja potpritiska obavlja se mjeraĉem potpritiska 10-600Pa. Tunelski ulaz vazduha U uslovima povišene spoljašnje temperature, kod odraslih, operjalih pilića, automatski se prelazi sa sistema boĉne ventilacije na tunelsku ventilaciju, ĉime se postiţ e efekat hlaċenja peradi. Vazduh ulazi u koridore sa obe strane, na poĉetku proizvodnog prostora, prolazi kroz saće dimenzija 1.4x1.8 m, zatim ubrzava kroz tunelski otvor dimenzija 14.4 x 0.9 m i u obliku mlaza ulazi u objekat tako da uvek dostiţe sredinu objekta, spreĉavajući tzv. mrtve zone. Vazduh zatim prostrujava kroz objekat, uzduţ no, tako da hladi perad. Maksimalna brzina strujanja dostiţ e 2.2-2.5 m/s. Brzina strujanja regulisana, putem raĉunara, u zavisnosti od spoljašnje temperature i starosti peradi. Tunelski otvor zatvara se zavjesom (155gr/m2) crno-zelenom koja je 150 cm visoka a pokretanje se vrši motornim vitlom EWA-60 za tunelski otvor i kardanskim mehanizmim. Gornji i donji poloţ aj je definisan krajnjim prekidaĉima. Izbacivanje vazduha Krovni ventilatori U uslovima niskih temperatura i poĉetka tova potrebno je precizno regulisati izbacivanje vazduha, kako bi se spreĉio gubitak toplote, promaja, a istovremeno efikasno izbacili produkti sagorjevanja ureċaja za grijanje i fizioloških procesa peradi. Znaĉaj minimalne ventilacije: Izbacivanje produkata sagorevanja uredaja za grijanje i produkata fizioloških procesa peradi, Odrţ avanje zadane temperature, Odrţ avanje zadane vlaţ nosti, Odrţ avanje dobrog stanja prostirke na podu objekta. U objekat će biti ugraċeni krovni ventilatori postavljenih u aerodinamiĉki oblikovane krovne kanale sa usicima i dufuzorima. Na ulaznom djelu kanala postavljena je klapna za finu regulaciju protoka vazduha kod ventilator. Kapacitet ventilatora je od 500 m 3 /h. Ventilacioni kanali nisu opremljeni kapom, da ne bi došlo do pada kapaciteta ali zbog toga imaju plastiĉnu posudu za padavine (KSD1100 za CL-600) sive boje sa ovesom za skupljanje okapale vode. U cilju spreĉavanja izbacivanja prašine, perja i neugodnih mirisa prilikom izbacivanja vazduha iz proizvodnog objekta ispred krovnih ventilatora potrebno je ugraditi specijalne/namjenske filtere za vazduha (ipred svakog krovnog ventilatora) koji će biti snabdjeveni sa: Vrećastim filterom-za prikupljanje krupnijih ĉestica i Vrećastim filterom sa aktivnim ugljem- za apsorpciju neugodnih mirisa. Ovake vrste filtera za vazduh se izraċuju namjenski, po dimenzijama dok se za vrećasti filter sa aktivnim ugljenom izraċuje namjenski sa definisane vrste gasova. Za predmetnu proizvodnju potrebno je obezbijediti apsorpciju sljedećih gasova: NH 3, CO 2 i H 2 S. Čeoni ventilatori Nakon dostizanja potrebe za kapacitetom ventilacije većim od kapaciteta krovnih ventilatora od 58000 m 3 /h, ukljuĉuju se koraci ventilacije realizovani ventilatorima postavljenim na Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 71
zadnje ĉelo objekta ĉija je maksimalna potrošnja, pri 40 Pa, je oko 1400 W, dok je kod rada tunela na 30 Pa to 1250 W. Ventilator je opremljeni zatvaraĉima (ţ aluzinama). Ventilatori su izuzetno stabilni na povećanom podpritisku. U uslovima niskih spoljašnjih temperatura i jednodnevnih pilića ventilatori se moraju dodatno zatvoriti izolacionim ploĉama. Za ostvarenje maksimalne boĉne ventilacije od 200000 m 3 /h koristi se 4 ĉeona ventilatora, a nakon toga se koriste, u koracima kao tunelski ventilatori. Sistem grijanja Planirano je instalisanje sistema za automatsko sagorijevanja biomase SASP 750, proizvoċaĉa Topling, Prnjavor. Ovaj sistem se sastoji od 6 glavnih sklopova koji ĉine funkcionalnu cjelinu, a to su: toplovodni parni kotao, gasifiksator, rezervoar sa dozatorom, multiciklon sa dimovodnim cijevima i ventilatorom dimnih gasova, pult za upravljanje i ĉeliĉni slobodnostojeći dimnjak. Sistem je konstruisan tako da omogućava sagorijevanje biomase (piljevina, sjeĉka, usitnjeno granje, i sl.). Dozvoljena granulacija sjeĉke je maksimalno 20x20 mm, vlaţ nosti 70%. Naĉin doziranja goriva u gasifiksator se mijenja u zavisnosti od vrste goriva, a moţ e biti pomoću puţ a ili hid. klipa. Sistem radi tako da se gorivo iz rezervoara sa dozatorom transportuje u gasifiksator, gdje se odvija proces gasifiksacije i djelomiĉnog procesa sagorijevanja goriva, što dovodi do stvaranja gasne faze koja biva uduvana u loţ ište kotla. U loţ ištu se obavlja dogorijevanje gasne faze i ĉvrstog ostatka biomase. Funkcionisanje sistema je potpuno automatizovano i vodi se na osnovu potrebe za toplotnom energijom potrošaĉa. U kotlovnici će se instalisati pult za upravljanje, podešavanje i praćenje rada sistema. Sistem je usaglašen sa sljedećim evropskim normama: EN292-1:1991, EN292-2:1991, EN12953-2, EN12953-3, EN12953-4, EN12953-5, EN60204-1, EN50081-1, EN303-5, EN287-1, EN288-3 I DIN4702. Specifikacija kompletne opreme data je u Prilogu ovog dokumenta. Slika br. 20.Sistem za automatsko sagorijevanja biomase SASP 750 Topling Prnjavor Sistem hlaċenja U uslovima visokih spoljašnjih temperatura, iznad 30 C, tunelski efekat hlaċenja prestrujavanjem vazduha nije više dovoljan, usljed razreċenja vazduha na ulazu i visoke temperature vazduha koji ulazi u objekat. Zbog toga će objekat biti opremljen koridorom, tzv "pasjom kućicom" na kojem će se sa obje spoljašnje strane, na poĉetku proizvodnog dijela, postaviti saće za hlaċenje. Saće će biti izraċeno od celuloznog materijala, sa posebno oblikovanim kanalima za protok vode prostrujavanjem ulaznog vazduha, za stvaranje optimalnih uslova za evaporaciju vode. Na taj naĉin vazduh će se odmah na ulazu u koridor hladiti, zatim ubrzavati kroz tunelski otvor. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 72
Za evaporaciju će se koristiti voda koja će se potopljenom pumpom AV200-2DN-S 1.10kW 230/50, 6A, u sklopu integrisani rezervoara u okviru i razvodi ti kroz kanale na saću. Oĉekivana potrošnja vode pri maksimalnim performansama sistema će iznositi oko 1600 1/h kad je spoljašnja temperatura 40 C, vlaţ nost 20%, a da se dobije unutar objekta 26 C i 70% vlaţ nosti. Sistem upravljanja Da bi se uskladio rad opisanog sistema sa zahtjevima za tov pilića koristiće se klimaproizvodni racunar VIPER. Big Dutchman-ov novo-razvijeni Viper je najsavremeniji klima raĉunar koji omogućava moderno i jednostavno upravljanje klimom u ĉitavom objektu. To znaĉi da se Viper moţ e koristiti za sve postojeće tipove ventilacije (priridna, mehaniĉka i kombinovana). Ovo takoċe ukljuĉuje boĉnu, popreĉnu, tunel ili kombikombitunel ventilaciju. Viper upravlja ulazima i izlazima vazduha na osnovu temperature u staji i spoljašnje temperature. Parametri se mogu podesiti prema starosti ţ ivine, tako da ona uvek dobija idealnu koliĉinu sveţ eg vazduha. Viper nije samo klima-raĉunar, već je potpuno menadţ ment- i proizvodni raĉunar, Viper biljeţ i sve vaţ ne podatke ukljuĉujući proizvodnju, rast, potrošnju hrane i vode, uginuća i klimu. On vam omogućava brzo reagovanje na bilo kakve promene u toku proizvodnje i preduzimanje potrebnih mera, što će dovesti do boljih proizvodnih rezultata i većeg prihoda. Raĉunar radi prema zadatim krivama za tumus: kriva temperature u staji, prema starosti peradi kriva temperature grejanja, prema starosti peradi kriva vlaţ nosti u objektu, prema starosti peradi Raĉunar ima softver koji podešava rad ureċajima zadatim vrijednostima, tako da nema iznenadnih promjena, kao što su konfor temperatura, ekstra ventilacija,... Raĉunar je spojen na senzore: Temperaturni senzor DOL-12 za temperaturu u prostoriji, postavljen na tri mjesta duţ objekta Temperaturni senzor DOL-12 za spoljašnju temperaturu Senzor vlaţ nosti DOL-14 sa prikljuĉkom Uz raĉunar će biti postavljen ureċaj za otvaranje klapni za ulaz i izlaz vazduha na osnovu dostignute temperature u uslovima otkaza rada regulacije sistema. Ukoliko doċe do prestanka napajanja elektriĉnom energijom ili pada sistema upravljanja, temperatura u staji moţ e porasti. Kad se dostigne temperatura zadata na ureċaju za otkazno otvaranje, automatski dolazi do otvaranja ulaza i izlaza vazduha te izmjene vazduha, da ne bi došlo do gušenja peradi. UreĊaj MC 278-T za temperaturno upravljanje za otkazno otvaranje opremljen je nezavisnim baterijskim napajanjem 24V, sa izlazom 24V na motorna vitla klapni. Alarmni sistem Po propisima EU neophodno je da svaki zatvoreni sistem klimatizacije stoĉarskih objekata (objekti koji imaju samo upravljane otvore) bude opremljen alarmnim sistemom. Ugradiće se fazna upravljacka jedinica F1021 sa kućištem IP54 3PH 400V, 50/60Hz za alarmiranje svih odstupanja u napajanju npr. nedostaka jedne od faza. Minimalna i maksimalna temperatura moraju se svakodnevno postavljati, a pri prekoraĉenju njihovih vrednosti dolaziće do aktiviranja alarma. Sirena će se postaviti na ulazu u objekat. Alarmna centrala AC 3-T ima nezavisno baterijsko napajanje. Povratna informacija sa central prosljeċuje se na sirenu. Sistem osvjetljenja Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 73
Instalisaće sistem sa štednim sijalicama sa mogućnošću regulacije intenziteta. Raĉunajmo sa tamnim površnama, najnepovoljniji sluĉaj, i sa štednim bijelim sijalicama: 4 reda sijalica 15W, po 34 lampe, ukupno 136 lampi, snaga 2000 W.Za izabrani sistem osvjetlenja treba napraviti taĉan proraĉun. Objekti će biti prikljuĉeni na javnu mreţ u elektroinstalacija uz uslove iz saglasnosti distributera. 2.3.3. PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE POTREBNE ENERGIJE I ENERGENATA, VODE, SIROVINA, POTREBNOG MATERIJALA ZA IZGRADNJU I DR. Prilikom izgradnje objekta za tov pilića, doći će do potrošnje velikih koliĉina energenata, sanitarne vode te sirovina i materijala potrebnog za izgradnju objekta. Od energenata, potrebnih za izgradnju objekata planiranih objekata, najviše će se koristi dizel gorivo potrebno za rad graċevinske mehanizacije, (bagera, utovarivaĉa, kamiona). Utrošene koliĉine goriva zavisiće od organizacije gradilišta i ispravnosti uporebljene graċevinske mehanizacije, koja mora biti tehniĉki ispravna i prilagoċena evropskim standardima(euro za motore sa unutrašnjim sagorijevanjem). Na osnovu iskustvenih saznanja za izgradnju će biti potrebno cca 500l/dnevo nafte, stim da će graċevinska mehanizacija najviše biti korištena za pripremu zemljišta i iskope za temelje. Drugi vaţ an energent koji će se koristiti prilikom izgradnje predmetnih objekata će biti elektriĉna energija. Ona će biti potrebna za rad bravarskog alata, graċevinskih mašina, rasvjete a predviċa se potrošnja od cca 2000kW/mjeseĉno. Prilikom gradnje koristiće se voda i to za sanitarne svrhe, a predviċa se potrošnja od 1m 3 /dnevno. Gotov beton će se kupovati od trećih lica, za izgradnju predmetnih objekata biće potrebno cca 1100m 3 betona. U toku izgradanje farme koristiće se mnogobrojne sirovine od kojih su glavne koje će koristiti kao konstruktivni elementi, a to su: Armirane grede potrebne za izgradnju temelja; Šljunak 16/32, d = 50 cm potreban kao podoga za ploĉu; Siporeks blokovi debljine 25 cm potrebni za izgradnju zidova; Drveni rešetkasti nosaĉi za krov; Lim kao krovni pokrivaĉ; Poliuretanski paneli debljine 44mm, za izolaciju krova; Tervol odnosno staklena vuna za izolaciju debljine 200-300 mm; Cijevi za otpadnu tehnološku vodu koje će biti spojene sa lagunom. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 74
2.3.4. PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE ISPUŠTENIH GASOVA, VODE I DRUGIH TEČNIH I GASOVITIH OTPADNIH MATERIJA Vrste i koliĉine ispuštenih gasova, vode i dr. otpadnih materija tokom izgradnje predmetnih date su u nastavku: Prilikom izgradnje do narušavanja kvaliteta vazduha doći će usljed: uticaja izduvnih gasova iz kamiona i mehanizacije koja će biti angaţ ovana na izgradnji, te uticaja lebdećih ĉestica (prašina) koja će se dizati sa gradilišta, transpotnih puteva prilikom prolaska kamiona i mehanizacije. Kvantifikacija ovih uticaja zavisiće prvenstveno od dinamike radova, odnosno brojnosti mehanizacije i kamiona koji će biti angaţ ovani na izgradnji. Usljed rada graċevinskih mašina postoji potencijalna opasnost od prosipanja ili akcidentnih izlijevanja nafte i naftnih derivata, odbacivanje motornih ulja i sliĉnog otpada. Nekontrolisano deponovanje iskopanog materijala, moţ e negativno uticati na kvalitet zekljišta kao i voda. Usljed boravka radnika na prostoru gradilišta doći će do nastanka otpadnih fekalnih voda, koje će se zbrinuti nabavkom pokretnih ekoloških toaleta, kao i odreċene koliĉine komunalnog otpada, koji će se zbrinuti u saradnji sa nadleţ nom komunalnom sluţ bom. Emisije povišenih nivoa buke prvenstveno će zavisiti od dinamike izvoċenja radova, ispravnosti graċevinske mehanizacije, kao i perioda izvoċenja graċevinskih radova. Pojava vibracija je moguća usljed kretanja graċevinske mehanizacije, ali karakter i intenzitet iste ne moţ e znaĉajnije uticati na okolni prostor, kao ni na graċevine. Tokom izgradnje neće doći do nastanka emisija zraĉenja (jonizirajućeg i nejonizirajućeg), kao ni pojave pojaĉane/smanjenje svjetlosti i toplote. Tokom eksploatacije predmetnih objekata nastajaće sljedeće vrste i koliĉine ispuštenih gasova, vode i sl. : Emisije izduvnih gasova iz kamiona koji dovoze sirovine i odvoze gotov proizvod, zavisiće od tehniĉke ispravnosti istih,vrste goriva te upotrebe istih tokom istovara/utovara. Odnosno, pri izvoċenju aktivnosti istovara/utovara poţ eljno bi bilo da se motori ugase. Emisije zagaċujućih materija iz kotlovnice će zavisiti od stepena sagorijevanja energenta i efikasnosti ugraċenog kotla. Emisije prašine se mogu javiti usljed prolaska kamiona, dovoza energenta-drva, odrţ avanja manipulativnog prostora, ali koliĉine istih neće znaĉajnije uticati na okolni prostor, jer će biti privremenog karaktera. Emisije buke su moguće od rada motora kamiona koji dovoze sirovine i odvoze gotov proizvod, te ventilatora na objektima. One će biti povremenog karaktera. Emisije otpadnih sanitarnih voda mogu negativno da utiĉu na okolinu ako se ne izgradi adekvatna septiĉka jama za sakupljanje istih. Emisije otpadnih tehnoloških voda će biti zbrinute izgradnjom lagune-betonske vodonepropusne jame za sakupljanje istih. Emisije otpadnih atmosferskih voda će se zbrinuti na naĉin da će biti usmjerene na separator ulja/goriva gdje će se preĉistiti i tako preĉišćene će se ispustiti u krajnji recipijent. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 75
2.3.5. IDENTIFIKACIJA VRSTA I PROCJENA KOLIČINE MOGUĆEG OTPADA, PRIKAZ TEHNOLOGIJE TRETIRANJA (PRERADA, RECIKLAŢA, ODLAGANJE) SVIH VRSTA OTPADNIH MATERIJA Prilikom izvoċenja graċevinskih radova na izgradnji predmetnih objekata za tov pilića, moguć je nastanak odreċene koliĉine graċevinskog otpada. Pravilnim proraĉunima, pravilnim izvoċenjima radova i odgovornim postupanjem sa graċevinskim materijalom potrebno je što više minimizirati te koliĉine i vjerovatno će se moći opet upotrijebiti kao graċevinski materijal. Neophodno je na cijeloj površini unutar granice izvoċenja radova ukloniti površinski sloj zemljišta debljine 20-40 cm i to popreĉnim skidanjem slojeva sa deponovanjem materijala na privremene deponije duţ granice zone radova. Taj se materijal koristi za zatravljivanje terena oko objekata (prethodno se zemljana podloga uzore, zatim se nasuti sloj usitnjava / freza i zasijava prirodnom mješavinom trava). Kao ĉvrsti otpad u toku procesa izgradnje nastajaće još i ĉvrsti komunalni otpad koji će biti neophodno sakupljati u kontejnere za tu vrstu otpada, a koji će prazniti izvoċaĉ radova na najbliţ oj lokaciji za odlaganje komunalnog otpada u saradnji sa nadleţ nom komunalnom sluţ bom. Komponente otpada koji se produkuju kao rezultat aktivnosti u fazi izgradnje, prema Pravilniku o kategorijama otpada sa katalogom ( Sluţ beni glasnik Republike Srpske br. 39/05) mogu se klasifikovati prema sljedećim grupama otpada: miješana ambalaţ a - 15 01 06 (cca 25 kg/mjeseĉno), beton - 17 01 01 (cca 0.5m 3 /sedmiĉno), drvo - 17 02 01 (cca 0.2 m 3 /sedmiĉno), zemlja i kamen - 17 05 04 (cca 0.5m 3 /sedmiĉno), miješani otpad od graċenja i rušenja - 17 09 04 (cca 0.5m 3 /sedmiĉno), miješani opštinski otpad - 20 03 01 (cca 25 kg/mjeseĉno), apsorbenti, krpe za brisanje, zaštitna odjeća koji su kontaminirani opasnim supstancama - 15 02 02*(cca 0.5 kg/mjeseĉno). Napomena: prethodno predviċene koliĉine otpada po vrstama date su proizvoljno, na bazi odreċenih iskustava, a nastanak stvarnih koliĉina moguće je utrditi samo voċenjem evidencije na mjestu gradilišta a uveliko zavisi od stepena organizovanosti gradilišta i navika radnika. U proizvodnim objektima tokom eksploatacije doći će do nastanka sljedećih vrsta otpada koje su je identifikovane u skladu sa Pravilnikom o kategorijama otpada sa katalogom (Sl.gl.RS broj 39/05). Tabela br. 12. Vrste otpada prema katalogu otpada nastalih tokom eksploatacije Šifra Naziv otpada 02 01 02 01 01 02 01 02 02 01 06 Otpadi iz poljoprivrede, hortikulture, akvakulture, šumarstva, lova I ribolova muljevi od pranja i čišćenja otpadna životinjska tkiva životinjski feces, urin i Ďubrivo Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 76
10 10 01 10 01 03 15 01 15 01 01 15 02 03 18 02 18 02 02* 18 02 08 20 20 03 01 20 03 04 Otpadi iz termičkih procesa otpadi iz energana i drugih postrojenja za sagorijevanje (osim 19) Leteći pepeo treseta i sirovog drveta Ambalaža (uključujući posebno sakupljenu ambalažu u komunalnom otpadu) Papirna i kartonska ambalaža Apsorbenti, materijali za filtere, krpe za brisanje i zaštitna odjeća (drugačiji od onih navedenih u 15 02 02) Otpad od istraživanja, dijagnosticiranja, liječenja ili prevencije bolesti u životinja Otpadi čije sakupljanje i odlaganje podliježe posebnim zahtijevima zbog sprečavanja infekcije Lijekovi drugačiji od onih navedeni u 18 02 07 Komunalni otpad Miješani opštinski otpad Muljevi iz septičkih jama Napomena: Opasni otpad u Katalogu otpada ima oznaku zvijezdice (*) Otpadne tehnološke vode će se odvoditi u vodonepropusnu sabirnu jamu-lagunu zatvorenog tipa, zapremine 15m 3. Površinska ploĉa lagune će biti obezbijeċena otvorom 50x50 cm koji će se podizati kako bi se sadrţ aj lagune redovno kontrolisao i po potrebi ispraznio, a i u cilju da se sprijeĉi ulazak atmosferskih voda i emisije enugodnih mirisa. Praţ njenje lagune će biti obezbijeċeno nakon svakog proizvodnog procesa, a vršiće je kooperantska firma koja će preuzimati stajnjak. Za odlaganje komunalnog otpada (papir, karton, mješani otpad, adsorbensi, pepeo i sl.) obezbijediće se kontejner za komunalni otpad postavljen na odreċeno mjesto. Preuzimanje i krajnji tretman komunalnog otpada povjeriće se ovlaštenoj instituciji u skladu sa ugovorom koji će se obezbijediti. PredviĊa se nastajanje cca 50 kg otpada/mjeseĉno. Otpadni mulj koji se taloţ i na dnu lagune i septiĉke jame će se po potrebi izvlaĉiti namjenskom cisternom od strane ovlaštene institucije, u skladu sa ugovorom koji će se obezbijediti. PredviĊa se nastajanje cca 1 m 3 otpada/godišnje. Nastale otpadne sanitarne i fekalne vode će se odvoditi u vodonepropusnu septiĉku jamu. Septiĉka jama će se redovno kontrolisati i prazniti kako se ne bi desilo da se fekalne vode iz nje izliju na površinu zemljišta, a praţ njenje će se vršiti dva puta godišnje, u skladu sa zakonskim propisima. Tehnološki otpad će se zbrinjavati u skladu sa zakonskim propisima, odnosno isti će se pakovati u plastiĉne vreće i privremeno odlagati u rashladnu komoru do njihovog predavanja ovlaštenoj instituciji, sa kojom će se sklopiti ugovor, u skladu sa Pravilnikom o uslovima za prenos obaveza upravljanja otpadom sa proizvoċaĉa i prodavaĉa na odgovorno lice sistema prikupljanja otpada (Sl.gl. RS br. 118/05). Tokom predmetnog proizvodnog ciklusa dolazi do uginuća pilića, naroĉito tokom prvih 15 dana njihovog ţ ivota. Proizvodni podaci pokazuju da je procenat tog uginuća iznosi 3-5%. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 77
Na predmetnoj lokaciji neće se vršiti skladištenje Ċubra. Nakon svakog završenog turnusa vršiće se ĉišćenje objekata i sakupljanje stajnjaka, koji će se odmah utovarati u namjenske prikolice i predavati trećem licu-kooperantu, u skladu sa sklopljenim pred-ugovorom. Kooperant je duţ an obezbijediti namjenske prikolice kojima će Ċubar prevoziti do njegove lokacije ili izvoziti direktno na poljoprivredne površine (u zavisnosti od godišnjeg doba). Na predmetnoj lokaciji neće se vršiti skladištenje otpadne ambalaţ e nastale nakon apliciranja vakcina, vitamina i drugih medikamenata. Veterinarska ambulanta Inter Vet d.o.o. iz Srpca ima sklopljen ugovor sa Klaonicom PPS o pruţ anju veterinarskih usluga poljoprivrednim proizvoċaĉima koji vrše tov pilića za potrebe Klaonice PPS. Veterinarska ambulanta Inter Vet d.o.o. iz Srpca po izvršenju odreċenih vetrinarskih intervencija otpadnu ambalaţ u od vakcina, vitamina i drugih medikamenata nosi sa sobom. Ista ima sklopljen ugovor sa institucijom ovlaštenom za zbrinjavanje opasnog otpada Kemis SRS iz Šamca o sakupljanju, skladištenju i zbrinjavanju opasnog otpada. Tokom rada kotlovnice koja će kao energent koristi drvo, nastajaće odreċene koliĉine pepela koji će se odlagati u kontejner za komunalni otpad, a potom predavati ovlaštenoj instituciji na dalje zbrinjavanje. 2.4. OPIS MOGUĆIH UTICAJA PROJEKTA NA ŢIVOTNU SREDINU Analiza i vrednovanje postojećeg stanja ţ ivotne sredine kao i procjena mogućih uticaja koji su posljedica izgradnje planiranih objekata pokazuju da se do nedvosmislenih kvantifikovanih podataka moţ e doći samo na osnovu sveobuhvatne analize. Izgradnja i eksploatacija objekata za uzgoj pilića bez obzira na sva tehniĉko-tehnološka rješenja, odnosno korišćenje radnih operacija i opreme, moţ e u odreċenim situacijama predstavljati opasnost za radnike kao i izvor zagaċenja ţ ivotne sredine. Uspješnost svakog rješenja u domenu zaštite radne i ţ ivotne sredine podrazumjeva svestrano sagledavanje i definisanje svih mogućih uticaja. Uticaji na ţ ivotnu sredinu usljed izgradnje predmetnih objekata za tov pilića se mogu oĉekivati u dvije faze: uticaje na ţ ivotnu sredinu koji će se javiti u fazi radova na izgradnja objekata, uticaje na ţ ivotnu sredinu koji će se javiti u fazi eksploatacije objekata. Uvaţ avajući konkretne lokacijske uslove, karakteristike saobraćajnih tokova, namjenu površina u okviru lokacije kao i osnovnih zakonitosti mjerodavnih odnosa u okviru većine kriterijuma kojima se definiše odnos proizvodni objekat ţ ivotna sredina, te na osnovu kvantifikovanih pokazatelja, specificiraju se i zahtjevi u pogledu potrebnih mjera zaštite. Najznaĉajniji uticaji na ţ ivotnu sredinu radova na izgradnji objekata i njegovoj kasnijoj eksploataciji mogu se javiti kao karakteristiĉni uticaji na: - Uticaji na kvalitet površinskih i podzemnih voda, Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 78
- Uticaji na kvalitet vazduha, - Uticaji na kvalitet zemljišta, - Uticaji na ukupan nivo buke, - Uticaji na intenziteta vibracija i zraĉenja, - Uticaji na kvalitet flore i faune, - Uticaji na kvalitet ekosistema, - Uticaji na kvalitet namjene i korišćenja površina (izgraċene i neizgraċene površine, upotreba poljoprivrednog zemljišta), - Uticaji na prirodna dobra posebnih vrijednosti, kulturna dobra, materijalna dobra ukljuĉujući kulturno istorijsko i arheološko nasljeċe, - Uticaji na kvalitet pejzaţ nih karakteristika podruĉja, - Uticaji na zdravlje stanovništva. 2.4.1. UTICAJI NA KVALITET VAZDUHA, VODE, ZEMLJIŠTA, NIVOA BUKE, INTENZITETA VIBRACIJA, ZRAČENJA, FLORE I FAUNE Istraţ ivanje problematike odreċivanja mogućih uticaja planiranih objekata ogleda se prvenstveno kroz kvantifikaciju uticaja u domenu mogućih promjena svih segmenata zaštite ţ ivotne sredine kao i njihovom zagaċenju. Uvaţ avajući konkretne lokacijske uslove (hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, hidrografske karakteristike i dr. moţ e se donijeti zakljuĉak da se radi o postojanju razlićitih uticaja i da je od posebnog interesa njihovo istraţ ivanje. 2.4.1.1. UTICAJI NA KVALITET VAZDUHA 2.4.1.1.1. Uticaji na kvalitet vazduha za vrijeme izgradnje Za vrijeme izgradnje, do uticaja na vazduh doći će ispuštanjem zagaċujućih materija u vazduh iz graċevinske mehanizacije, te ostalih vozila koja će biti prisutna na lokaciji u vrijeme izvoċenja gradnje. U bliţ oj okolini zahvata, u pogledu uticaja na vazduh, najznaĉajnija moţ e biti emisija ĉestica prašine koja će biti dijelom posljedica graċevinskih radova (ĉišćenje terena, iskopavanje, nasipavanje i dr.), a dijelom će nastati dizanjem prašine sa zemljišta uslijed kretanja graċevinskih mašina i vozila. Emisija prašine zbog graċevinskih radova na lokaciji variraće iz dana u dan, zavisno od tipa i intenziteta graċevinskih radova, te meteoroloških faktora. Ove pojave su neminovne, privremenog karaktera i stvaraju karatkotrajan uticaj, koji je dominantan na samoj lokaciji i bez daljih, trajnih posljedica po ţ ivotnu sredinu. 2.4.1.1.2. Uticaji na kvalitet vazduha za vrijeme eksploatacije Uticaj objekata za uzgoj pilića na kvalitet vazduha u okolini ne odraţ ava se na pojavi štetnih i opasnih materija u vazduhu u koncentracijama koje bi mogle ugroziti zdravlje ĉovjeka ili ţ ivotinja, već najviše u eventualnoj pojavi neugodnih mirisa ĉiji intenzitet zavisi od procesa mikrobiološke razgradnje organske materija i vremenskih prilika. Emisije neugodnih mirisa (amonijak, ugljen-dioksid i sumpor vodonik) se pojavljuju tokom ventilisanja objekata, mehaniĉkog ĉišćenja i iznošenja ĉvrstog otpada-stajnjaka iz objekata. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 79
Širenje tih emisija tokom redovnog ventilisanja objekata biće svedeno na minimum ako se ugrade adekvatni namjenski filteri za vazduh ĉija je funkcija zadrţ avanje krupnijih ĉestica na grubljim filterima te adsorpcija neugodnih mirisa ugradnjom filtera sa aktivnim ugljem, koji ima sposobnost zadrţ avanja definisanih/zadatih gasova. Širenje emisije neugodnih mirisa tokom mehaniĉkog ĉišćenja objekata kao i dezinfekcije, na veći prostor je moguće ako se tokom radnih operacija ĉišćenja objekti budu drţ ali otvorenim, ako se navedeni postupci budu izvodili tokom vjetrovitih dana. Identifikovane emisije su kratkotrajnog i povremenog karaktera, tako da njihov intenzitet neće imati štetan uticaj na ţ ivotnu sredinu, osim narušavanja ţ ivotnog komfora, što je sa druge strane vrlo relativna stvar. Moguće je nastajanje neugodnih mirisa ako se laguna ne bude redovno praznila. Emisije ĉestica prašine mogu nastati kada se vrši priprema objekta unušenjem slame pa prilikom manipulacije istom, naroĉito ako se to radi tokom vjetrovitih dana. TakoĊe je moguće nastajanje emisija prašine ukoliko se sistem ventilacije pokvari jer tokom redovnog funkcionisanja sistema ventilacije ĉestice prašine se razrijede toliko da je njihova koncentracija beznaĉajna. Moguće je nastajanje prašine i tokom manipulacije sa sirovinom za grijanje-drvetom, prilikom istovara na skladište drva kao i prilikom odvoţ enja do kotlovnica. Emisije zagaċujućih materija iz kotlovnica takoċe mogu biti znaĉajne, obzirom da će na predmetnoj lokaciji biti instalisane ĉetri kotlovnice, u sklopu svakog objekta po jedna. Intezitet nastanka navedenih emisija će uveliko zavisiti od godišnjeg doba i atmosferskih prilika, ali obzirom da će se kao gorivo koristiti drvo iste neće znaĉajnije doprinijeti zagaċenju vazduha na predmetnom podruĉju, osim u sluĉaju havarija na sistemu. Moguće je nastajanje emisije neugodnih mirisa ukoliko se sa tehnološkim otpadom-uginulim pilićima ne bude adekvatno zbrinjavalo u saglasnošću sa ovlaštenom institucijom, o dnosno ako se isti budu odlagali u kontejner za komunalni otpad ili zakopavali na lokaciji. Emisije zagaċujućih materija u vazduh iz transportnih kamiona koji će dovoziti sirovine (jednodnevne piliće, stoĉnu hranu) te odvoziti gotov proizvod su moguće ako se budu koristila neadekvatna i zasterela prevozna sredstva koja ne troše gorivo sa niskom sadrţ ajem sumpora. 2.4.1.2. UTICAJI NA KVALITET VODE 2.4.1.2.1. Uticaji na kvalitet vode za vrijeme izgradnje U toku izvoċenja radova pri izgradnji objekata za uzgoj pilića moţ e doći do akcedentnog zagaċivanja podzemnih voda. ZagaĊenja koja se javljaju u fazi izgradnje su privremenog karaktera po obimu i intenzitetu ograniĉena, mada u sluĉajevima pojedinih havarija mogu donijeti ozbiljne posljedice. Prilikom izvoċenja graċevinskih radova (skidanje prirodnog pokrovnog sloja i dr.) i njegovom privremenom odlaganju na definisano mjesto moţ e doći pod dejstvom padavina do spiranja finih frakcija zemljišta koje će dospjevati u podzemne tokove i zamutiti iste. Iskopima u terenu moţ e doći do presijecanja-otvaranja vodonosnog sloja, odnosno do prekidanja toka podzemnih voda (kruţ enja vode u prirodi). Najbliţ i površinski tok nalazi se na udaljenosti od 300km u pravcu sjevera, tako da aktivnosti na izgradnji farmi inditektno mogu uticati na njega. Do uticaja na vode moţ e doći usljed neispravnosti graċevinskih mašina i vozila ili nemarnosti osoblja prilikom manipulacije sa istim. Ukoliko se na lokaciji izgradne bude Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 80
vršilo odrţ avanje mehanizacije mogućnost pojeve navedenih uticaja se povećava. U tom sluĉaju neophodno je predvidjeti poseban plato u okviru lokacije te mjere zaštite pri rukovanju raznim mašinskim uljima i mazivima, naftnim derivatima kao i sakupljanje ulja i maziva uz spreĉavanje bilo kakvog ugroţ avanja okolne flore i faune. Prilikom formiranja gradilišta biće neophodno izgraditi i sistem za sakupljanje i obradu otpadnih sanitarno-fekalnih voda da ne bi došlo do nekontrolisane odvodnje istih. Najpogodnije rješenje predstavlja upotreba pokretnih ekoloških toaleta. 2.4.1.2.2. Uticaji na kvalitet vode za vrijeme eksploatacije Otpadnih voda u predmetnoj proizvodnji gotovo da i nema. Ţivina zbog specifiĉne anatomske graċe i metaboliĉkih procesa ne izluĉuju mokraću, već samo izmet, koji sadrţ i 70-78% vlage. Isto tako prosipanja vode pri pojenju pilića primjenom savremenih pojilica nema. Sistemi pojenja su takvi da omogućavaju doticanje vode samo u onim koliĉinama koju pilad popije. Uticaji na kvalitet vode su mogući u sljedećim sluĉajevima: o usljed neadekvatnog tretmana otpadnih tehnoloških voda od pranja objekata odnosno ne izgradnje lagune, o neadekvatnog tretmana sanitarno-fekalnih voda usljed ne izgradnje septiĉke jame, o neadekvatnog tremana otpadnih atmosferskih voda sa manipulativnog platoa usljed ne izgradnje sistema cijevi-rigola za njihovo sakupljanje i odvoċenje do separatora ulja i goriva. o akcedenata izlijevanja septiĉke jame i lagune zbog neblagovremenog ĉišćenja i praţ njenja. o usljed neobezbijeċenja odvodnih kanala za ocjedne vode sa površina uskladištenog stajnjaka do lagune ili pak njihovog odvoċenja na okolno zemljište. 2.4.1.3. UTICAJI NA KVALITET ZEMLJIŠTA Zemljište kao osnovni prirodni elemenat predstavlja vrlo sloţ eni sistem koji je jako osjetljiv na razliĉite uticaje. Zbog toga je ukupna problematika odnosa proizvodnih objekata i ţ ivotne sredine odreċena i relacijama koje se javljaju u domenu razliĉitih uticaja na zemljište. Ono što posebno treba istaći je ĉinjenica da zemljište, kao sloţ eni ekološki sistem, reaguje na vrlo male promjene u kom smislu dolazi i do degradacije njegovih osnovnih karakteristika. 2.4.1.3.1. Uticaji na kvalitet zemljišta za vrijeme izgradnje Za vrijeme izgradnje svakog objekta, da bi se organizaciona šema sa uspješnom dinamikom završavanja objekata mogla sprovesti, neophodno je privremeno zauzeti izvjestan prostor. Problematika zauzimanja površina neophodnih za izgradnju ovakvih objekata, jedan je od parametra mjerodavnih za definisanje odnosa izgradnje objekta i ţ ivotne sredine. Izuĉavanje ove problematike postalo je aktuelno onog trenutka kada se napokon shvatilo da površine koje zauzimaju objekti ovakve namjene, ne predstavljaju izgubljeni resurs ali se teško mogu privesti svojoj predhodnoj namjeni. Zaposjedanje prostora ima više ekoloških aspekata, meċu ostalim: uništavanje ili znaĉajno oštećenje zateĉenih, ali i drugih, s njima povezanih ekosistema i gubitak zemljišta za druge privredne namjene. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 81
Uticaji na kvalitet zemljišta su mogući u sljedećim sluĉajevima: - Ukoliko izvoċaĉ radova prije poĉetka graċevinskih radova ne izradi Elaborat o ureďenju gradilišta, - te po završenoj izgradnji ukloni prethodno formiranje graċevinske cjeline sa predmetne lokacije, kako bi se prostor oplemenio u mjeri u kojoj je to moguće. 2.4.1.3.2. Uticaji na kvalitet zemljišta za vrijeme eksploatacije Kod ovakvog naĉina uzgoja pilića nastaje izvjesna koliĉina ĉvrstog otpada koja potiĉe od izmeta pilića i prostirke. Tako nastali Ċubar izvoziće se iz objekta nakon završenog turnusa proizvodnje i te će ga preuzimati firma sa kojom je sklopljen ugovor o saradnji, i dalje ga koristiti kao visokokvalitetno organsko Ċubrivo za uzgoj svih vrsta poljoprivrednih kultura. Uticaji na kvalitet zemljišta su mogući: - Usljed neadekvatnog odlaganja ĉvrstog otpada-stajnjaka, - Ne izgradnje spremnika-lagune za otpadne tehnološke vode odnosno njihovog nekontrolisanog razlijevanja po okolnom zemljištu, - Ne izgradnje septiĉke jame odnosno neadekvatnog tretmana sanitarno-fekalnih voda, - u sluĉaju akcedenata izlijevanja sadrţ aja lagune i septiĉke jame. - u sluĉaju ako se ne obezbijedi adekvatan tretman uginulih pilića i njihovog eventualnog zakopavanja u zemljište ili bacanja po okolnom zemljištu. 2.4.1.4. UTICAJI NA UKUPAN NIVO BUKE 2.4.1.4.1. Uticaji na ukupan nivo buke za vrijeme izgradnje Buka je nepovoljan pratilac izvoċenja radova i posljedica je rada graċevinskih mašina i vozila. Pošto se na gradilištu neće koristi miniranje, izostaće taj najveći i najopasniji uzroĉnik zagaċenja bukom. Buka najnepovoljnije efekte ima na samom gradilištu, i tu se eliminiše upotrebom odgovarajuće opreme (zaštita antifonima i štitnicima na ušima). Povremeni svakodnevni izvor buke (manjeg intenziteta varira tokom dana) je utovar i istovar kamionima, kao i rad druge graċevinske mehanizacije. Buka kamionskih motora varira zavisno o stanju i odrţ avanju motora, opterećenju vozila i karakteristikama puta kojim se vozilo kreće (nagib uzduţ nog profila i vrsta puta). Kamioni kao izvor buke javljaju se prilikom kretanja u dolasku i odlasku. Tokom ĉekanja na utovar motori vozila su ugašeni. Oĉekuje se maksimalna frekvencija od 5 vozila, a brzina kretanja vozila unutar lokacije je ograniĉena na 10 km/h. U takvim uslovima buka od teretnih vozila je zanemariva u odnosu na buku radnih mašina. Djelovanje buke izvan granica gradilišta ne smije prelaziti dozvoljenu granicu nivoa buke od 60 db (A) danju i 50 db (A) noću, a odnosi se na trgovaĉko, poslovno, stambeno i stambeno podruĉje uz saobraćajne koridore u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenim granicama intenziteta zvuka i šuma - Sluţ beni list SR BiH broj 46/89. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 82
2.4.1.4.2. Uticaji na ukupan nivo buke za vrijeme eksploatacije Većina istraţ ivanja usmjerenih na definisanje odnosa iz domena zaštite ţ ivotne sredine kod izgradnje objekata ovog tipa, nedvosmisleno pokazuje da buka predstavlja jedan od slabije izraţ enijih uticaja. U smislu dolaţ enja do relevantnih pokazatelja vezanih za problematiku buke, iz domena ovog studijskog istraţ ivanja, kao polazna osnova za sve dalje analize definišu se uobiĉajeni okviri sa stanovišta maksimalno dozvoljenih nivoa za pojedine sadrţ aje. Povišeni nivoi buke se mogu javiti u sljedećim situacijama: Rada motora transportnih vozila kojim će se dovoziti sirovine, drvo, stoĉna hrana i odvoziti gotovi proizvodi. Usljed havarije na ventilacionom sistemu jer isti tokom pravilnog funkcionisanja ne stvaraju buku. UTICAJI NA INTENZITET VIBRACIJA I ZRAČENJA Prilikom izvoċenja radova na izgradnji objekata za uzgoj pilića predviċeni su radovi iskopa i ponovnog deponovanja površinskog sloja zemljišta i izgradnje osnovnih pomoćnih objekata klasiĉnim graċevinskim radovima. Tokom izvoċenja graċevinskih radova neće se upotrebljavati minsko eksplozivna sredstva ni bilo kakva druga sredstva koja bi mogla dovesti do povećanja postojećeg nivoa vibracija koje se emituju u ţ ivotnu sredinu. Kasnije u toku normalnog rada, jedine vibracije koje će se emitovati u ţ ivotnu sredinu će biti, kao i za vrijeme izvoċenja radova na izgradnji, će biti vibracije od mehanizacije upotrebljene za obavljanje tih operacija ĉiji je nivo minoran. Naime, nivo vibracija koje stvara predviċena mahanizacija za obavljanje predmetnih poslova mora da bude prije svega ispod standardom predviċenih štetnih vibracija za zdravlje radnika koji rukuje tom mehanizacijom. 2.4.1.5. UTICAJI NA KVALITET FLORE I FAUNE 2.4.1.5.1. Uticaji na kvalitet flore i faune za vrijeme izgradnje U toku izgradnje farme, biće potrebno iskrĉiti svu vegetaciju na površinama koje će zauzimati objekti farme. Radovima na izgradnji devastirati će se biljne vrste na plohama predviċenim za privremeno i stalno odlaganje otpada. Na podruĉju zahvata nisu uoĉene ugroţ ene, rijetke i zaštićene biljne vrste te izgradnjom farme neće dakle doći do ugroţ avanja istih. U toku radova neminovno će doći do gubitka autohtonih staništa i vegetacije u obuhvatu buduće farme i servisnih puteva za mehanizaciju i transport. Neminovni negativni uticaj proizaći će iz sagorijevanja fosilnih goriva ĉiji će štetni produkti najviše djelovati na floru, okolnog podruĉja. Procesi stvaranja povećane koliĉine prašine, ĉaċi i razliĉitih produkata rada graċevinskih mašina, odnosno štetnih gasova, tj, produkata njihovog sagorevanja i daljeg transformisanja mogu svakako imati nepoţ eljne posljedice po zdravstveni status i izgled florno vegetacionog segmenta ţ ivotne sredine. Uticaji na faunu posmatranog podruĉja vezani su za zauzimanje površina, jer tada dolazi do uništavanja pojedinih staništa, ali i do presjecanja tradicionalnih puteva ţ ivotinja. Svako Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 83
zagaċivanje zemljišta, podzemnih i površinskih voda odraţ ava se negativno i na faunu analiziranog podruĉja. 2.4.1.5.2. Uticaji na kvalitet flore i faune za vrijeme eksploatacije Primjetno je da će jedan od dominantnih ugroţ avajućih faktora i u toku izgradnje i u toku eksploatacije farme, biti povišeni nivoi buke od rada graċevinske mehanizacija i transportnih vozila i da ona indirektno moţ u uticati na faunu okolnog podruĉja. Realno je oĉekivati da će se krupne vrste ţ ivotinja (ptica i sisara) povući iz uţ e okoline zbog uznemiravanja bukom u doba parenja i izvoċenja mladih, iako je i kod njih prisutna adaptacija na povećani nivo buke. Kod analiziranja postojećeg stanja utvrċeno je da na širem prostoru ne postoje staništa rijetkih i zaštićenih vrsta i da u tom smislu ne treba oĉekivati negativne uticaje. S druge strane u toku eksplotacije doći će do bitne promjene u zateĉenom ekosistemu i njegovoj ravnoteţ i. Oko farme će biti izgraċena ograda pa će pristup ţ ivotinja farmi biti sprijeĉen i tako će se barem donekle smanjiti brojnost i raznovrsnost odreċenih ţ ivotinjskih vrsta koje obiĉno obitavaju na predmetnom podruĉju jer im je izvor hrane nedostupan. Uzimajući u obzir prostorni poloţ aj postojećih staništa kao i prostorni poloţ aj analizirane lokacije moţ e se doći do zakljuĉka da posebno negativne uticaje ne treba oĉekivati. 2.4.2. UTICAJI NA ZDRAVLJE STANOVNIŠTVA U postupku pribavljanja potrebne dokumentacije za izgradnju planiranih objekata za uzgoj pilića, odreċeni broj stanovnika naselja Kaoci predvoċeni sa gċom Gordanom Mitraković i gdinom Mitraković Ljubomirom izrazilo je svoje neslaganje potpisivanjem Peticije dana 28.02.2013. protiv izgradnje peradarskih objekata na parcelama k.ĉ. 1122/1 i 1122/4, traţ eći od predstavnika opštine Srbac da ih ujedno obavještavaju i omoguće uĉešće u svakom postupku koji investitor Aniĉić Sreten pokrene radi dobijanja bilo kakvih dozvola ili saglasnosti za graċenje objekata za uzgoj peradi u naselju Kaoci. Predmetnu peticiju je potpisalo 29 graċana. U skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama BiH (Sluţ beni glasnik BiH br.28/2000) omogućen je uvid u sve dokumente u posjedu javnog organa ili institucije i uvidom u Izvod iz Centralnog biraĉkog spiska za opštinu Srbac br. 012. Biraĉko mjesto br. 012B005-Kaoci utvrċeno je da od 29 potpisnika samo 10 ima stalno mjesto boravka u naselju Kaoci. U prilogu br. 10. se nalazi kopija Peticije, i na njoj su podvuĉena imena graċana koji imaju stalo mjesto boravka u Kaocima. Iz iste je evidentno da gċa Mitraković Gordana i gdin Ljubomir ne ţ ive u Kaocima, već u Srpcu. Na satelitskom snimku prikazana je udaljenost i raspored pojedinih stambenih kuća onih graċana (potpisnika Peticije) koji ţ ive u naselju Kaoci, kao i udaljenost pojedinih poljoprivrednih proizvodnih objekata koji se nalaze u naselju Kaoci. Investitor je ušao u postupak dobijanja Lokacijskih uslova u skladu sa zakonskim propisima, odnosno obratio se Odeljenju za prostorno planiranje i stambeno-komunalne djelatnosti opštine Srbac, u skladu sa Zakonom o ureċenju prostora (Sl. gl. RS br. 40/13), ĉlan 60. stav 1. što je u skladu i sa ĉlanom 61. taĉka 3. Zakona o zaštiti ţ ivotne sredine (Sl. glasnik RS broj 72/12). Na izdano Rješenje o Lokacijskim uslovima br. 02/05/1-364-1/13 od strane Odjeljenja za prostorno ureċenje i stambeno-komunalne djelatnosti opštine Srbac, gċa Gorana Mitraković je Ministarstvu za prostorno ureċenje, graċevinarstvo i ekologiju uloţ ila Ţalbu protiv navedenog Rješenja. Navedenu Ţalbu je Odjeljenje za prostorno ureċenje i stambeno- Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 84
komunalne djelatnosti opštine Srbac, prosljedilo nadleţ nom Ministarstvu prilaţ ući uz njega dokaz o izvršenom inspekcijskom pregledu od strane Urbanistiĉko-graĊevinskog inspektora opštine Srbac. Zapisnikom o izvršenom inspekcijskom pregledu br. 128. od dana 28.05.2013. je konstatovano da je postupak izdavanja Lokacijskih uslova proveden u skladu sa Zakonom i Uputstvom o formi, sadrţ aju i naĉinu izdavanja lokacijskih uslova (Sl. gl. RS br. 91/10). Kopija kompletnog spisa se nalazi u Prilogu br.11. Slika br. 21. Prikaz rasporeda i udaljenosti pojedinih stambenih i proizvodnih objekata Sa nauĉnog stanovišta negativan uticaj proizvodnje tovnih pilića na zdravlje okolnog stanovništva moguć je kroz sljedeće segmente: Narušavanje ţ ivotnog komfora (vizuelni uticaji, mogućnost pojave emisija prašine, neprijatni mirisi, mogućnost povišenih nivoa buke, razbacivanje komun. i teh. otpada) Narušavanje ustaljenih ţ ivotnih navika- (korišćenje lokalnih puteva za pristup tokom izgradnje i ekspolatacije), Mogućnost pojave zoonoza (neadekvatan tretman uginulih pilića, erizipeloid, psitakoza, Q-groznica, tuberkuloza pluća). Obzirom da će se cjelokupna proizvodnja odvijati pod kontrolisanim uslovima i upotrebom savremeno tehnološke opreme, uz korištenje kontrolisanog i zdravog ulaznog materijalapilića, redovnu vakcinaciju i kontrolu veterinara, korištenje hrane ĉija mikrobiološka ispravnost će se redovno kontrolisati, mogućnost pojave zoonoza će biti svedena na minimum a njena pojava je moguća samo u akcedentnim uslovima. Dok će sa druge strane, pozitivan uticaj ovaj projekat donijeti otvaranjem novih radnih mjesta, ĉime će doprinjeti socio-ekonomskom razvoju opštine Srbac. Nakon kompletne analize lokacije planiranih objekata, tehnološkog procesa proizvodnje, rasporeda i udaljenosti stambenih i drugih proizvodnih objekata u odnosu na planirane objekte te planiranih mjera koje će se preduzimati u toku eksploatacije, smatramo da predmetni objekti neće imati negativan uticaj na zdravlje stanovnika u naselju Kaoci. Isto mišljenje dijeli i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Naime, ovo Ministarstvo je mišljenja da predmetna farma za tov pilića, u naselju Kaoci, opština Srbac, Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 85
projektovanog kapaciteta 55000 mjesta za piliće, neće imati značajniji uticaj na okolinu i da se propisanim mjerama predviďeni uticaji mogu dovesti u prihvatljive granice, te mogući nepovoljni uticaji na životnu sredinu mogu se svesti na najmanju moguću mjeru. 2.4.3. UTICAJI NA METEROLOŠKE PARAMETARE I KLIMATSKE KARAKTERISTIKE Uticaj farme za uzgoj pilića na klimatske promjene je nedokaziv, ali će se najvjerovatnije osjetiti samo na prostoru kojeg zaposjeda farma. Posljedice mikroklimatskih promjena na lokaciji moguće su samo ako investitor ne primjeni adekvatan tretman sa Ċubrom i otpadnim tehnološkim vodama a ogledaće se u nešto povećanoj tamperaturi neposredno iznad površine deponovanog Ċubra te nešto intenzivnijim procesima evaporacije i evapotranspiracije. 2.4.4. UTICAJI NA KVALITET EKOSISTEMA Dio analiziranog prostora, kao što je već istaknuto, nalazi se pod kulturnim ekosistemima tako da se fenomenu obraċenosti, odnosno kultivisanosti pejzaţ a moţ e pridodati odreċena karakteristika. Predmetno podruĉje se razvilo pod uticajem ĉovjeka pri ĉemu su se formirali antropogeni ekosistemi. To su ekosistemi obradivih površina, voćnjaka, napuštenih staništa uz puteve i ljudska naselja. Obzirom da se svaka promjena u sastavnim dijelovima ekosistema odraţ ava na sistem u cijelini, bitno je navesti da svaka promjena kvaliteta voda na predmetnom podruĉju moţ e imati negativni efekat na ekosistem. 2.4.5. UTICAJI NA NASELJENOST, KONCENTRACIJU I MIGRACIJU STANOVNIŠTVA ProvoĊenje projekta izgradnje objekata za uzgoj pilića moţ e neće imati uticaj na naseljenost, koncentraciju i migraciju stanovništva okolnog podruĉja. U nebrojeno struĉnih analiza, mišljenja i studija, kako vladinog, tako i nevladinog sektora, nezaposlenost je jedan od glavnih faktora migracije stanovništva. Izgradnja proizvodnih objekata i otvaranje novih radnih mjesta su u svim sredinama doveli do povećanja broja stanovništva. 2.4.6. UTICAJI NA KVALITET NAMJENE I KORIŠĆENJA POVRŠINA (IZGRAĐENE I NEIZGRAĐENE POVRŠINE, UPOTREBA POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA) ProvoĊenje projekta izgradnje objekata za uzgoj pilića moţ e imati uticaja na izgraċene i neizgraċene površine, jer se izgradnja odvija na površinama koje su prevedene namjeni za poljoprivredno zemljište. Nakon završenog procesa izgradnje objekata na predmetnoj lokaciji, biće neophodno uraditi rekultivaciju lokacije, tj. njenu površinu sanirati i prilagodti nekoj drugoj upotrebnoj svrsi. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 86
2.4.7. UTICAJI NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU ProvoĊenje projekta izgradnje objekata za uzgoj pilića neće imati uticaj na postojeću komunalnu strukturu okolnog podruĉja, jer ista i ne postoji na datom podruĉju. 2.4.8. UTICAJI NA PRIRODNA DOBRA POSEBNIH VRIJEDNOSTI, KULTURNA DOBRA, MATERIJALNA DOBRA UKLJUČUJUĆI KULTURNO - ISTORIJSKO I ARHOLOŠKO NASLJEĐE Iz komentara Zavoda za zaštitu kulturno - istorijskog i prirodnog nasljeċa koji je sastavni dio Rješenja Ministarstva Prostornog ureċenja, graċevinarstva i ekologije Republike Srpske o utvrċivanju obaveze sprovoċenja uticaja i izradi studije uticaja na ţ ivotnu sredinu vidljivo je da se kulturne vrijednosti ne nalaze u bliţ oj okolini predmetne lokacije, kao i na samoj lokaciji, tako da zahvat neće imati uticaj na prirodna i kulturna bogatstva jer Obzirom da će se radovi provoditi samo na parcelama koje su namjenjene za izgradnju objekata za uzgoj pilića uticaji na prirodna dobra posebnih vrijednosti nisu mogući jer na predmetnoj parceli isti nisu utvrċeni. MeĊutim, mogući su odreċeni negativni uticaj obzirom da se u bliţ oj okolini gradi lokalna crkva, koja će predstavljati centar vjerskog okupljanja lokalnog stanovništva, te da je lokalna osnovna škola takoċe u bliţ oj okolini. 2.4.9. UTICAJI NA KVALITET PEJZAŢNIH KARAKTERISTIKA PODRUČJA Budući objekti za tov pilića će samo djelomiĉno narušiti strukturu okolnog pejzaţ a i dodati obiljeţ je ljudske djelatnosti. Uz promišljeno hortikulturno rješenje i privoċenje kulturi okolnog zemljišta to narušavanje će se znatno umanjiti, ali će na svojevrsan naĉin i oplemeniti prostor. Obzirom da je za predmetno podruĉje karakteristiĉna predmetna proizvodnja uzgoja pilića planirani objekti će se u cjelini uklopiti u okolinu. 2.4.10. OPIS MEĐUSOBNIH ODNOSA GORE NAVEDENIH FAKTORA Svi prethodno navedeni faktori se nalaze u meċusobnoj zavisnosti, što je i logiĉno, a svako odstupanje od optimalnih i ciljanih vrijednosti svakog od njih moţ e sa ugrozi cjelokupnu predmetnu tehnologiju a samim tim i ţ ivotnu sredinu. Mogućnost kumulativnih uticaja na ţ ivotnu okolinu, s obzirom da se na širem podruĉju nalazi veći broj farmi za uzgoj ţ ivine, su svedene na minimum ako se odgoj ţ ivine vrši u skladu sa zakonskim propisima i savremenim naĉima uzgoja. 2.4.11. OPIS MOGUĆIH UTICAJA PROJEKTA NA ŢIVOTNU SREDINU Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 87
UTICAJI AKCIDENTNIH SITUACIJA Moguće ekološke nesreće do kojih moţ e doći kako tokom gradnje, tako i tokom eksploatacije objekata za uzgoj pilića su: poţ ar, udar groma ili munje, povećan nivo neprijatnih mirisa, pucanje sabirnih jama, te sistema odvodnje i izlijevanje otpadnih voda u okolinu, te pojava bolesti. Za zaštitu od akcedentnih situacija potrebno je: - Pristup vatrogasne tehnike u sluĉaju spašavanja ljudi i imovine, osigurati preko prilazne saobraćajnice. - U objektu-pilićarniku osigurati dovoljne koliĉine vode za gašenje poţ ara. - Tokom prometa osigurati dostupnost vatrogasne tehnike do svih dijelova farme. - Zaštitu graċevina od udara munje riješiti instalacijom u obliku Faradeyevog kaveza. - ZagaĊenje vazduha neprijatnim mirisima iz svih radnih prostora predmetne farme svesti na minimum izvoċenjem uzgoja pilića u skladu sa savremenim naĉinom uzgoja i naĉelima dobre poljoprivredne prakse (NDPP). - Sistem za odvodnju i skladištenje otpadnih voda mora imati atest o vodonepropusnosti. Obvezno je ispitivanje vodonepropusnosti svakih 5 godina. - U sluĉaju izbijanja zaraznih bolesti pozvati nadleţ nu veternarsku sluţ bu koja propisuje mjere daljnjeg postupanja ovisno o vrsti i obimu zaraze. OPIS METODA KOJE SU PREDVIĐENE ZA PROCJENU UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU Metode korišćene za procjenu uticaja na ţ ivotnu sredinu razliĉite su zavisno od svrhe same procjene. Uticaj na floru i faunu procijenjen je na temelju poznatih saznanja o uticaju prašine na biljne i ţ ivotinjske zajednice (na bazi literature), uticaj na vode procijenjen je na osnovu geoloških i hidrogeoloških karakteristika terena, a uticaj na vazduh, zemljište i klimatske faktore u skladu sa preporukama NDPP i EPA (www.epa.gov). Uticaj na materijalna dobra, ukljuĉujući kulturno-istorijsko i arheološko naslijeċe, procijenjen je na temelju obraċenih podataka iz komentra Zavoda za zaštitu kulturno - istorijskog i prirodnog nasljeďa RS i GISPASS-a. Uticaj na stanovništvo procijenjen je na osnovu podataka o lokaciji, broju stanovništav, broju aktivnih i neaktivnih stambenih objekata i drugih podataka koji su sakupljeni na terenu. 2.4.12. OPIS SVIH UTICAJA U prethodnim poglavljima dat je opis svih uticaja predmetnog projekta na ţ ivotnu sredinu. U toku izgradnje i eksploatacije identifikovani su sljedeći: Direktni uticaji: buka, prašina, emisije zagaċujućih materija iz kotlovnice, otpadne tehnološke vode, sanitarne vode, emisije izduvnih gasova Indirektni uticaji: buka, prašina, otpadne vode, neugodni mirisi Sekundarni uticaji: zauzimanje prostora, otpadne vode Kumulativnu uticaji: emisije zagaċujućih materija u vazduh Kratkotrajni uticaji: buka, emisije izduvnih gasova, neugodni mirisi Srednje i dugotrajni uticaji: zauzimanje zemljišta Stalni uticaji:na stanovništvo,zauzimanje zemljišta Privremeni uticaji: buka, emisije izduvnih gasova, neugodni mirisi Pozitivni uticaji: zapošljavanje Negativni uticaji: zauzimanje zemljišta, neugodni mirisi Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 88
2.5. OPIS MJERA ZA SPREĈAVANJE, SMANJIVANJE ILI UBLAŢAVANJE ŠTETNIH UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU Nakon provedene analize uticaja na ţ ivotnu sredinu projekta izgradnje objekata za uzgoj pilića došlo se do zakljuĉka da obzirom na karakter uticaja i njihov znaĉaj, postoji odreċeni nivo uticaja. Analizirajući svaki od uticaja definisane su mjere za spreĉavanje, umanjivanje ili ublaţ avanje tih uticaja na ţ ivotnu sredinu kroz definisanje mjera za ureċenje prostora, tehniĉko tehnološke, sanitarno higijenske, biološke, organizacione, pravne i druge mjere. 2.5.1. MJERE KOJE SU PREDVIĐENE ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA, NORMATIVIMA I STANDARDIMA Investitor je duţ an da prije poĉetka izgradnje izraditi Tehnološki projekat, kojim će se definisati svi proizvodno-tehniĉki kapaciteti i potrebna tehnološka oprema koja će zadovoljiti sve uslove zaštite svih segmenata ţ ivotne sredine definisanih u ovoj Studiji, kao i osnovne principe efikasne poljoprivredne proizvodnje. Investitor je duţ an da prije poĉetka izgradnje izvršiti dopunu Glavnog projekta, i Urbanistiĉko-tehniĉkih uslova za predmetni projekat, u skladu sa zahtijevima ove Studije. 2.5.1.1. MJERE ZA SPREČAVANJE/SMANJENJE EMISIJE U ZEMLJIŠTE Mjere zaštite zemljišta za vrijeme izgradnje Izvoditi pripremne graċevinske radove skidanja prirodnog pokrova zemljišta prije izgradnje objekata, po suhom vremenu, kad je zemljište umjereno vaţ no, i na taj naĉin sprijeĉiti spiranje finih frakcija i njihovo dreniranje u podzemne vode; Obezbijediti nepropustan plato na kome će se oprema i mašine skladištiti te vršiti kontrolu tehniĉke ispravnosti vozila i graċevinskih mašina a radnike obuĉiti za struĉan i kvalitetan rad; U cilju zaštite i upotrebe zemljišta izvoċaĉ radova je duţ an izraditi Elaborat o ureďenju gradilišta; IzvoĊaĉima radova strogo naglasiti odgovornost ĉuvanja sve okolne vegetacije i zemljišta unutar i izvan graċevinske zone; IzvoĊaĉi radova su duţ ni sve radove transporta potrebnog materijala i mehanizacije sprovoditi uz maksimalnu paţ nju sa što manjim oštećenjem lokalnih i pristupnih puteva; Brzinu transportnih sredstava i mehanizacije na gradilištu prilagoditi uslovima transportnih trasa. Brzinu transportnih sredstava ograniĉiti na 20 km/h; Svi radovi na izgradnji farme za uzgoja brojlera moraju se izvoditi prema Glavnom projektu predmetnog objekta; Dimenzije gradilišta ne smiju odstupiti od dimenzija datih u Glavnom projektu; Projektnom dokumentacijom treba riješiti pitanje pristupnih i internih puteva, te infrastrukture koja prati objekte farme. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 89
Mjere zaštite zemljišta u toku eksploatacije Otpad nastao u toku proizvodnje (tehnološki, komunalni, otpadna ambalaţ a) pravilno selektovati i odlagati u namjenske kontejnere kako bi se sprijeĉilo njihovo rasipanje po okolnom zemljištu i zagaċenje zemljišta; Pravilno odlagati pepeo iz kotlovnice s ciljem sprijeĉavanja njegovog rasipanja po okolnom prostoru; Redovno odrţ avati tehniĉku ispravost vozila sa ciljem sprijeĉavanja akcidenata curenja ulja i goriva iz vozila; Strogo se zabranjuje deponovanje, odlaganje i skladištenje bilo koje vrste otpadnih materija na lokaciji i oko nje u cilju prevencije mikrobiološke kontaminacije zemljišta; Skladište drva odrţ avati urednim i zaštićenim od atmosferskih uticaja; Agregat smjestiti u zatvoren prostor sa betoniranim podom a ispod njega postaviti metalnu tacnu za prikuplanje eventualno prosute koliĉine ulja pomoću upijajućeg adsorbensa (piljevina, krpa). Strogo se zabranjuje deponovanje, odlaganje i skladištenje bilo koje vrste otpadnih materija na lokaciji i oko nje u cilju prevencije mikrobiološke kontaminacije zemljišta; Odrţ avati slobodne površine unutar lokacije zatravljenim i urednim kao i zimzeleni zasad oko lokacije. 2.5.1.2. MJERE ZA SPREČAVANJE/SMANJENJE EMISIJE ČVRSTOG OTPADA Mjere zaštite za vrijeme izgradnje Deponovati sav materijal od skidanja prirodnog pokrova zemljišta na predviċeno mjesto u sklopu gradilišta. Isti zaštititi od pojave erozije izazvane vodom ili vjetrom; Definisati lokaciju deponovanja materijala potrebnog za izgradnju (obaveza izvoċaĉa graċeviskih radova prije poĉetka gradnje) istu po završenoj izgradnji ukloniti, da bi se prostor oplemenio u mjeri u kojoj je to moguće; Definsati lokaciju deponovanja komunalnog i graċevinskog otpada prije poĉetka gradnje kako bi se obezbijedio pravilan tretman i upravljanje istim. Površinski (humusni) sloj zemljišta skinut sa površine predmetne lokacije prije izvoċenja graċevinskih radova upotrijebiti za zatravljivanje slobodnih površina unutar lokacije. Prilikom izgradnje objekta kao što je farma za uzgoj brojlera nastajaće velike koliĉine ĉvrstog otpada, te u cilju zaštite zemljišta, organizovati upravljanje onom koliĉinom ĉvrstog otpada koji će nastajati, bez obzira na porijeklo. Mjere zaštite u toku eksploatacije Kontejneri za odlaganje svih vrsta otpada moraju biti zatvorenog tipa, vodonepropusni i postavljeni na ĉvrstoj podlozi u krugu gradilišta tokom izgradnje, odnosno unutar kruga tokom korišćenja predmetnog objekta. U Ugovoru o preuzimanju/zbrinjavanju otpada moraju biti definisani: obim usluga odgovornog lica, vremenski rok za koji ugovor vaţ i, vrste otpada i postupak Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 90
odlaganja-tretmana, koliĉinu ili zapreminu otpada, naĉin isporuke ili preuzimanja otpada, obaveze i odgovornosti obiju strana, odgovornost odgovornog lica za postupanje sa otpadom u smislu njegovog ponovnog korišćenja, reciklaţ e, tretmana ili konaĉnog odlaganja na ekološki prihvatljiv naĉin i ostale odredbe u skladu sa ĉlanom 6. Pravilnika o uslovima za prenos obaveza upravljanja otpadom sa proizvoċaĉa i prodavaĉa na odgovorno lice sistema za prikupljanje otpada (Sl. gl. RS, br. 118/05). Sprijeĉiti nekontrolisano odlaganje otpada bilo koje vrste, koje kao dodatni uzrok moţ e dovesti do narušavanja higijensko-epidemiološke situacije širih razmjera. U skladu sa zahtijevima Pravilnika o kategorizaciji otpada sa katalogom, zabranjeno je formiranje, deponovanje, odlaganje i skladištenje bilo kakvih koliĉina pilećih fekalija na nehigijenski naĉin, jer su ta mjesta dodatni izvor epidemioloških opasnosti po zdravlje ljudi, naroĉito tokom ljetnog perioda kada postaju leglom insekata i izvor nepodnošljivih neprijatnih mirisa; Zbrinjavati tehnološki otpad (uginule piliće) u skladu sa zakonskim propisima. Odnosno, uginule piliće pakovati u plastiĉne vreće i privremeno odlagati u rashladne komore u cilju sprijeĉavanja njihovog spaljivanja, zakopavanja na lokaciji i širenja neprijatnih mirisa a konaĉno zbrinjavanje ovog otpada povjeriti kooperantu u skladu sa sklopljenim ugovorom; Sakupljati i skladištiti ĉvrsti komunalni otpad u namjenske kontejnere, koji moraju biti smješteni na odreċenom mjestu na lokaciji. Konaĉan tretman i zbrinjavanje povjeriti ovlaštenoj instituiciji sa kojom je potrebno sklopiti ugovor; Kontrolisati odnošenje otpadne ambalaţ e od vakcina i dr. medikamenata od strane veterinarske ustanove koja je na terenu izvršila odreċene veterinarske usluge. Vodonepropusnu betonsku lagunu redovno prazniti nakon svakog proizvodnog ciklusa. Investitor je duţ en vršiti vizuelnu kontrolu fiziĉkog stanja lagune i njene popunjenosti, s ciljem sprijeĉavanja iscurivanja otpadnih voda u zemljište; Talog iz septiĉke jame i lagune redovno ĉistiti u saradnji sa institucijom ovlaštenom za zbrinjavanje ove vrste otpada; Pepeo iz kotlovnice odlagati u kontejner za komunalni otpad a isti potom predavati ovlaštenoj instituciji na konaĉno zbrinjavanje. 2.5.1.3. MJERE ZA SPREČAVANJE/SMANJENJE EMISIJE U VODOTOKE Mjere zaštite voda za vrijeme izgradnje Predvidjeti mjere zaštite pri rukovanju raznim mašinskim uljima,mazivima i naftnim derivatima da bi se sprijeĉilo njihovo rasipanje usljed neispravnosti graċevinskih mašina i vozila ili nemarnosti osoblja; Oborinske vode da platoa za skladištenje mehanizacije sakupljati i usmjeriti u namjensku jedinicu za tretman otpadnih voda pa tek onda izvršiti njihovo ispuštenje u krajnji recipijent-okolni kanal ili zemljište; Riješiti odvodnju atmosferskih voda kako bi se stabilizovale i zaštitile površine koje su podloţ ne eventualnim erozionim procesima i sprijeĉilo odnošenje materijala; Izgraditi sistem za sakupljanje otpadnih sanitarnih voda prilikom formiranja gradilišta da ne bi došlo do nekontrolisane odvodnje istih ili pak na lokalitetu gradilišta za potrebe radnika postaviti ekološke toalete; Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 91
Zabranjeno je deponovanje, odlaganje i skladištenje bilo koje vrste otpadnih materija koje bi mogle dovesti do kontaminacije vode za piće individualnih stambenih objekata u okolini; Radove na izgradnji provoditi tako da se ne poremeti hidrauliĉki reţ im teĉenja podzemnih voda. Mjere zaštite voda u toku eksploatacije Zabranjuje se izlijevanje otpadne vode u recipijent bez odgovarajućeg predtretmana u skladu sa Uredbom o klasifikaciji voda i kategorizaciji vodotoka (Sl. glasnik RS br. 42/01); Higijensko uklanjanje sanitarnih otpadnih voda vršiti putem trokomorne vodonepropusne septiĉke jame u skladu sa Pravilnikom o tretmanu i odvodnji otpadnih voda za podruĉja gradova i naselja gdje nema kanalizacije (Sl. glasnik RS br. 68/01), i redovno praţ njenje od strane nadleţ ne komunalne organizacije. O nivou otpadnih voda i pravovremenom praţ njenju duţ an je da se brine investitor. Za svakodnevnu kontrolu potrebno je zaduţ iti lice iz reda zaposlenih radnika a za praţ njenje i konaĉno zbrinjavanje sadrţ aja septiĉke jame investitor je duţ an da angaţ uje ovlašteno preduzeće za obavljanje ovih poslova sa kojim je duţ an sklopiti ugovor. Dinamika praţ njenja septiĉke jame je najmanje dva puta godišnje ili po potrebi; Izgraditi vodonepropusni spremnik - lagunu zatvorenog tipa za adekvatno skupljanje i zbrinjavanje tehnološke otpadne vode od pranja objekta, istu prazniti cisternom a njen sadrţ aj odlagati na poljoprivredno zemljište kao ekološki prihvatljivo rješenje i u skladu sa NDPP i Nitratnom direktivom. Za zbrinjavanje ove vrste otpada obezbijediti i definisati dovoljne površine zemljišta u svom vlasništvu ili u zakupu. Transport sadrţ aja iz lagune izvoditi tako da se iskljuĉi svaka mogućnost prosipanja po saobraćajnici i manipulativnom prostoru; Obezbijediti separator ulja i goriva za tretman otpadnih atmosferskih voda sa manipilativnih površina i otpadnih voda iz dezobarijere. Zabranjuje se izlijevanje otpadne atmosferske vode u površinske vode bez odgovarajućeg predtretmana; Strogo se zabranjuje deponovanje, odlaganje i skladištenje bilo koje vrste otpadnih materija na lokaciji i oko nje, u cilju prevencije mikrobiološke kontaminacije podzemnih voda ili vode za piće individualnih stambenih objekata u okolini; Oborinske vode sa krova objekata ispuštati na okolni teren; Kao izvor vodosnadbjevanja preporuĉuje se upotreba podzemne vode drugog/trećeg vodonosnog sloja u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti voda (Sl.glasnik RS br. 40/03); Investitor je duţ en primjeniti sve mjere naloţene u Vodnoj saglasnosti; Investitor je obavezan da zatraţ i izdavanje Vodne saglasnosti nakon izgradnje predmetnih objekata u skladu sa Zakonom o vodama (Sl. gl. RS, br. 50/06 i 92/09). 2.5.1.4. MJERE ZA SPREČAVANJE/SMANJENJE EMISIJE U VAZDUH Mjere zaštite vazduha za vrijeme izgradnje Koristiti savremenu praksu i sredstva u toku izgradnje kod organizovanja gradilišta i izvoċenja radova; Predvidjeti korišćenje ureċaja, vozila i postrojenja koja su, prema evropskim standardima, klasifikovana u kategoriju sa minimalnim uticajem na okolinu; Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 92
Vršiti redovnu tehniĉku kontrolu vozila i opreme na gradilištu kao i koristiti goriva sa malim sadrţ ajem sumpora; Tokom izvoċenja graċevinskih radova na lokaciji gradilišta primjeniti sve neophodne mjere da bi disperzija lebdećih ĉestica u vazduhu bila što manja; Zaštita od prašine pri transportu kamionima u našim klimatskim uslovima zadovoljava postupak orošavanja vodom; Redovno odrţ avati i kvasiti pristupne puteve kao i druge puteve na gradilištu. Lokalne saobraćajnice predvidjeti tako da ne poremete lokalni i tranzitni saobraćaj u odnosu na situaciju prije poĉetka izgradnje. Mjere zaštite vazduha u toku eksploatacije Ventilaciju objekta farme izvesti tako da zadovolji uslove propisane tehnologijom uzgoja pilića, tj. da zadovolji potrebne kvaliteta i koliĉine izmjene vazduha, kao i uslov minimzacije širenja neprijatnih mirisa van objekta farme; Ugraditi namjenske filtere za vazduh (na bazi aktivnog uglja) ispred svakog krovnog ventilatora, koji će imati funkciju spreĉavanja izbacivanja krupnih ĉestica (prašine, perja) i neugodnih mirisa iz proizvodnih objekata; Izvršiti pravilno postavljanje objekta u odnosu na strane svijeta s ciljem odrţ avanja dobrog provjetravanja objekta te spreĉavanja širenja i raznošenja bilo koje vrste emisija na veće prostore; Sprijeĉiti povećanja koncentracije prašine u vazduhu u toku manipulativnog postupka istresanja stoĉne hrane u silose kada moţ e doći do njenog prosipanja; Ĉišćenje proizvodnih objekata potrebno je vršiti odmah nakon izlova pilića i u što kraćem vremenskom periodu; Sakupljeni ĉvrsti otpad (stajnjak) po završetku njegovog iznošenja iz objekata predavati trećem licu na dalju upotrebu, u skladu sa potpisanim Ugovorom; Obezbijediti nadzor nad pravilnom manipulacijom stajnjakom prilikom njegovog transporta odnosno prevoz vršiti namjenskim vozilima koja omogućavaju prekrivanje treteta, u cilju spreĉavanja širenja emisija neprijatnih mirisa. Redovno prazniti sabirnu jamu-lagunu s ciljem spreĉavanja širenja neprijatnih mirisa usljed stajanja otpadnih tehnoloških voda u njoj; Tehnološki otpad-uginule piliće privremeno skladištiti u namjenske hashladne spremnike zatvorenog tipa, u cilju sprijeĉavanja širenja neprijatnih mirisa u okolinu, do predaje kooperantu na konaĉan tretman. Strogo se zabranjuje rasipanje i skladištenje ove vrste otpada na otvorenom prostoru u sklopu lokacije; Pravilno sakupljati ĉvrsti komunalni otpad i ovlastiti ovlaštenu instituciju da vrši redovan odvoz istog, kako bi se sprijeĉilo njegovo rasipanje i eventualni neugodni mirisi koji bi se širili u okolinu. Za potrebe rada kotlovnice koristiti ekološki prihvatljivo gorivo, odnosno biomasu; Za potrebe grijanja obezbijediti kotlovnicu da ugraċenim filterima za preĉišćavanje gasova ili namjenske filtere naknadno ugraditi u odvodne cijevi dimnjaka; Podići prirodnu barijeru od zasada zimzelenih stabala oko kompletne lokacije (u jednom redu), a prema najbliţ em stambenom objektu (sjeverni dio lokacije, duţ ine 20 m), te duţ ĉitave zapadne granice parcele u tri reda zasada; Izvrštiti ozelenjavanje slobodnih površina unutar parcele sadnjom djetelinsko travnih smješa. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 93
2.5.1.5. MJERE ZA SPREČAVANJE/SMANJENJE EMISIJE BUKE Mjere zaštite od buke za vrijeme izgradnje GraĊevinske radove koji bi proizvodili veliku buku izvoditi u odreċenim vremenskim intervalima i prema odgovarajućim propisima i standardima; Zabraniti korišćenje graċevinskih mašina u noćnom periodu i ograniĉiti ih na radne sate i dane u sedmici; U sluĉaju da nivo buke prekoraĉi dozvoljene vrijednosti, zabraniti korišćenje mehanizacije koja proizvodi nedozvoljeno veliku buku, istu zamjeniti savremenijom mehanizaciju; Investitor je u obavezi da od proizvoċaĉa opreme ili od njegovog zastupnika zahtijeva da dostavi svu odgovarajuću dokumentaciju o primjenjenim konstruktivnim rješenjima i zaštitnoj opremi protiv buke i vibracija, shodno odredbama Zakona o zaštiti na radu Republike Srpske (Sl. gl. RS br. 01/08); Radi zaštite ĉula sluha od prekomjerne buke na radnim mjestima rukovaoca pogonskih i radnih mašina moraju se koristiti odgovarajuća zaštitna sredstva i to: vata za zaštitu sluha od buke jaĉine do 75 db, ušni ĉepići za zaštitu sluha od buke jaĉine do 85 db, ušni štitnici za zaštitu sluha od buke jaĉine do 105 db. Mjere zaštite od buke u toku eksploatacije Poštovati predviċeno radno vrijeme dovoza potrebnih pomoćnih materijala i sirovina. PredviĊen je rad iskljuĉivo tokom dnevnog perioda. Javi li se potreba za radom tokom noćnog perioda investitor je duţ an obavijestiti stanovnike najbliţ ih stambenih objekata kao i preduzeti dodatne mjere za smanjenje buke u toku izvoċenja aktivnosti; Odrţ avati tehniĉki ispravnom korištenu mehanizaciju redovnim tehniĉkim pregledima; Odrţ avati tehniĉki ispravnom instalisanu opremu za uzgoj naroĉito sistem ventilaacije; Zasaditi i redovno odrţ avati zimzeleno rastinje oko kompleksa farmi koje će, izmeċu ostalog, sluţ iti kao zvuĉna barijera. 2.5.1.6. MJERE ZAŠTITE FLORE I FAUNE Mjere zaštite flore i faune za vrijeme izgradnje Koristiti tehniĉki ispravnu graċevinsku mehanizaciju sa što manjim stepenom emisije štetnih produkata sagorijevanja, buke i vibracija a u cilju zaštite okolne faune i njenog što manjeg uznemiravanja; Omogućiti maksimalnu zaštitu ţ ivotne sredine organizacijom gradilišta i faznim naĉinom izgradnje farme; Izvršiti planiranje pristupnih puteva za mehanizaciju prije poĉetka izgradnje, kao i odlagališna mjesta na lokalitetima gdje će prouzroĉiti najmanju štetu za biljni pokrov; Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 94
Nakon završetka radova sanirati pristupne puteve, privremena parkirališta mehanizacije i opreme, te ukloniti višak graċevinskog i otpadnog materijala sa šireg prostora oko farme; Ograniĉiti kretanje graċevinskih mašina, mehanizacije i transportnih sredstava iskljuĉivo u prostoru odobrenom po Glavnom projektu a sve cilju zaštite vegetacije i nepotrebnog još većeg uništavanja biljnog fonda na ovom podruĉju. Mjere zaštite flore i faune u toku eksploatacije Sprijeĉiti svako zagaċivanje zemljišta, podzemnih i površinskih voda koje moţ e negativno uticati na floru i faunu okolnog podruĉja; Izgraditi ogradu oko farme kojom će biti sprijeĉen nekontrolisan pristup ţ ivotinja farmi u cilju spreĉavanja unošenja ili iznošenja eventualne epidemije raznih bolesti; Zasaditi zelene površine unutar farme koje treba odrţ avati košnjom; Zasaditi zimzeleno rastinje oko ĉitavog kompleksa farmi i isto uredno odrţ avati; Redovno provoditi dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju objekat i lokacije farme kako bi se sprijeĉilo nekontrolisano mnoţ enje ţ ivotinja koje mogu biti potencijalni prijenosnici zaraznih bolesti; Za poslove dezinfekcije, deratizacije i dezinsekcije treba angaţ ovati samo pravna i fiziĉka lica koja imaju rješenje o ispunjavanju uslova za obavljanje navedenih poslova, u skladu sa ĉlanom 18. Pravilnika o zaštiti ţ ivotinja za drţ anje i uslovima koje moraju da ispunjavanju objekti za drţ anje ţ ivotinja (Sl. gl. RS br. 136/10). 2.5.1.7. MJERE ZAŠTITE PEJZAŢA Radove izvoditi iskljuĉivo u prostornom obuhvatu koji je utvrċen Glavnim projektom; Ograniĉiti krĉenje i skidanje vegetacije samo na površinama gdje je to neophodno; Predvidjeti potpuno ureċenje prostora poslije završetka izgradnje svih objekata; Hortikulturno urediti površine upotrebljene za lagerovanog otpadnog graċevinskog materijala na naĉin da vizuelno oplemeni prostor radi što skladnijeg uklapanja objekata u okruţ enje; Završno oblikovanje farme i rekultivaciju podruĉja zahvata provesti na osnovu Projekta rekultivacije i pejzaţ nog ureċenja; Pejzaţ no ureċenje provoditi istovremeno sa izgradnjom farme; U sklopu rekultivacije saditi višegodišnju i višeslojnu vegetaciju; Nakon završene gradnje sve objekte koji više nisu potrebni na predmetnoj lokaciji potrebno je ukloniti. 2.5.1.8. MJERE ZAŠTITE ZDRAVLJA LJUDI U cilju minimizacije uticaja na zdravlje radnika, okolnog stanovništva i resursa ţ ivotne sredine, rad farme treba organizovati u strogo higijensko-sanitarnom reţ imu; Sprijeĉiti nekontrolisano odlaganje otpada, koji je i dodatni uzrok narušavanja higijensko-epidemiološke situacije širih razmjera. U skladu sa zahtjevima Pravilnika o kategorizaciji otpada sa katalogom (Sl. Glasnik RS br. 39/05), zabranjeno je Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 95
formiranje, deponovanje, odlaganje i skladištenje bilo kakvih koliĉina pilećih fekalija na nehigijenski naĉin, jer ta mjesta su dodatni izvor epidemioloških opasnosti po zdravlje ljudi, naroĉito tokom ljetnog perioda, kada postaju leglom insekata i izvor neprijatnih mirisa; Mjere zaštite ţ ivotne sredine planski provoditi u cilju spreĉavanja akcidenata, koji mogu imati trenutno ili odloţ eno kumulativno dejstvo; U toku rada farme pratiti epidemiološku situaciju i u sluĉaju pojave bolesti izvršiti obavještavanje, a za radnike provoditi preventivne preglede i redovne periodiĉne preglede uslova radne sredine; Investitor je duţ an provoditi mjere obavezne dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije; Oko objekta Investitor je duţ an posaditi zaštitni zeleni pojas, odnosno zaštitnu barijeru od odgovarajućeg rastinja, koja zadovoljava kriterijume kao što su brz rast, duţ i vegetacioni period i to u dogovoru da odgovarajućim struĉnjacima; Obezbijediti certifikat o zdravstvenoj ispravnosti stoĉne hrane je zakonska obaveza Investitora i kontrolu zdravstvene ispravnosti pilećeg-kokošijeg mesa prije izlaska na trţ ište; Obezbijediti higijensko-tehniĉke mjere radnika, radnu odjeću i druge mjere liĉne i kolektivne zaštite radnika; Izvršiti obavještavanje u skladu sa zakonskim odredbama i nadleţ nostima Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske ukoliko se izgradnjom objekta pojavi bilo koji negativan uticaj na zdravlje ljudi i ţ ivotnu sredinu; Kada se radi o zaštiti zdravlja stanovništva potrebno je slijediti zdravstvenu politiku i strategije za zdravlje u RS do 2020. godine i strategiju za zdravlje u Republici Srpskoj i preporuke Strategije za praćenje i redukciju riziĉnih faktora ţ ivotne i radne sredine i jaĉanje infrastrukture i funkcije ustanove za zdravstvenu zaštitu u postupku izrade prostornih i drugih planova kao osnova i druge investicionotehniĉke dokumentacije. (Sl.glasnik RS br. 56/02), koji su u vezi sa Nacionalnim akcionim planom za zdravlje i ţ ivotnu sredinu (NEHAP) za Republiku Srpsku, usvojenim od strane Vlade RS (Sl. glasnik RS br. 01/02). 2.5.1.9. MJERE ZAŠTITE PRIRODNIH I KULTURNIH BOGATSTVA Radove na izgradnji provoditi samo na parcelama koje su namjenjene za izgradnju kako predviċeni projekat ne bi imao uticaj na prirodna i kulturna bogatstva koja se nalaze u široj okolini predmetne lokacije, ali ne i na samoj lokaciji; Ukoliko se u toku izvoċenja radova naiċe na arheološki lokalitet, za koji se predpostavlja da ima status kulturnog dobra, o tome obavjestiti Zavod i preduzeti sve mjere, kako se kulturno dobro ne bi oštetilo do dolaska ovlaštenog lica (ĉlan 82. Zakona o kulturnim dobrima); Ukoliko se u toku izvoċenja radova naiċe na prirodno dobro koje je geološkopaleontološkog ili minerološko-petrografskog porijekla, za koje se predpostavlja da ima svojstvo spomenika prirode, obavijestiti Zavod i preduzeti sve mjere, kako se prirodno dobro ne bi oštetilo do dolaska ovlaštenog lica (ĉlan 47. Zakona o zaštiti prirode); Da za rekultivaciju, ozelenjavanje i podizanje zelenog pojasa oko kompleksa koristi iskljuĉivo autohtone vrste drveća. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 96
2.5.2. MJERE KOJE SE PREDUZIMAJU U SLUČAJU NESREĆA VEĆIH RAZMJERA U toku izgradnje pod akcidentnim situacijama mogu se smatrati nepovoljni dogaċaji nastali zbog havarija, ili zbog djelovanja više sile. Potrebno je izraditi plan interventnih mjera za: - sluĉaj poţ ara, - sluĉaj izlijevanja otpadnih voda u podzeme vode i zemljište, Nastajanje poţ ara mogu uzrokovati opšti uzroci kao što su: poţ ar na elektroinstalacijama, poţ ar uzrokovan grijanjem prostora, nekontrolirano iskrenje te otvoreni plamen. Za zaštitu od poţ ara primijeniti sljedeće mjere: osigurati nesmetan pristup vatrogasne tehnike sa magistralne saobraćajnice u cilju spašavanja ljudi i imovine. obezbijediti dovoljne koliĉine vode za gašenje poţ ara kroz postavljanje hidrantske intalacije odnosno 4 nadzemna vanjska hidranta. osigurati dostupnost vatrogasne tehnike do svih dijelova farme. - Na lokaciji obezbijediti dovoljne koliĉine adsorbcionih sredstava (materijali za upijanje kao piljevina, suhi pijesak, i sl.) za brzu intervenciju. U sluĉaju izlijevanja na proliveno gorivo/mazivo nanijeti sloj za upijanje kako bi se sprijeĉilo dalje zagaċenje u zemljište i podzemne vode. Zaštitu objekata od udara munje riješiti instalacijom u obliku Faradejevog kaveza. Za zaštitu od izlijevanja otpadnih voda u okolinu primijeniti sljedeće mjere: Sistem za odvodnju i skladištenje otpadnih voda (septiĉka jama i laguna) mora imati atest o vodonepropusnosti. Obvezno je ispitivanje vodonepropusnosti svakih 5 god. U sluĉaju iznenadnih zagaċenja voda, sanaciju provoditi putem ovlaštene institucije. U toku eksploatacije pod akcidentnim situacijama mogu se smatrati sljedeći dogaċaji: - sluĉaj poţ ara, - sluĉaj izlijevanja otpadnih voda u podzeme vode i zemljište, - sluĉaj izbijanja zaraznih bolesti (zoonoza). Prva dva akcedenta opisana su prethodno prilikom identifikacije akcedenata u toku izgradnje a u sluĉaju izbijanja zaraznih bolesti potrebno je pozvati nadleţ nu veterinarsku sluţ bu koja propisuje mjere daljnjeg postupanja zavisno o vrsti i obimu zaraze. U skladu sa Zakonom o veterinarstvu RS (Sl. gl. RS br. 42/08) investitor je duţ an sprovoditi opšte preventivne mjere za zaštitu ţ ivotinja od zaraznih bolesti: a) obezbjeċivanje higijenski ispravne vode i stoĉne hrane, b) obezbjeċivanje i odrţ avanje propisanih higijenskih uslova u objektima za uzgoj ţ ivotinja i u drugim prostorijama u kojima se ţ ivotinje zadrţ avaju, v) obezbjeċivanje i odrţ avanje higijenskih uslova na opremi u objektima iz taĉke b) ovog stava, g) obezbjeċivanje veterinarskog reda na javnim mjestima, gdje se skupljaju ţ ivotinje, u prevoznim sredstvima za transport ţ ivotinja, proizvoda, sirovina, prehrambenih proizvoda, otpadaka i stoĉne hrane, d) obezbjeċivanje zdravstvene ispravnosti prehrambenih proizvoda i veterinarskih uslova za njihovu proizvodnju i promet, Ċ) sprjeĉavanje unošenja uzroĉnika zaraznih bolesti u objekte za uzgoj ţ ivotinja, e) izvoċenje veterinarskih mjera u intenzivnom uzgoju ţ ivotinja, Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 97
ţ ) tretiranje ţ ivotinjskih trupova i drugih otpadaka, otpadnih voda, ţ ivotinjskog izmeta i urina na propisan naĉin, z) obezbjeċivanje preventivne dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije u objektima, na javnim površinama i u prevoznim sredstvima, u skladu sa opštim mjerama zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, i) unošenje svih informacija i podataka o ţ ivotinjama i njihovom kretanju u registar na imanju j) ako se pojavi zarazna bolest ili se pojave znaci na osnovu kojih se sumnja da je ţ ivotinja oboljela ili uginula usljed zarazne bolesti, vlasnik ţ ivotinje mora o tome odmah i na propisan naĉin da obavijesti najbliţ u veterinarsku organizaciju, ovlašćenog veterinarskog inspektora i veterinarskog inspektora. k) vlasnik ţ ivotinje mora do dolaska veterinara da zaštiti, kao i da sprijeĉi pristup drugih lica i ţ ivotinja do zaraţ ene ţ ivotinje, krda, jata, pĉelinjaka, odnosno trupa uginule ţ ivotinje. U skladu sa Zakonom o veterinarstvu RS (Sl. gl. RS br. 42/08) investitor je duţ an sprovoditi opšte preventivne mjere za zaštitu ţ ivotne sredine su: a) obezbjeċivanje odgovarajućeg odstranjivanja, prerade, obrade i upotrebe nus proizvoda, ĉvrstih i teĉnih Ċubriva, b) obezbjeċivanje odgovarajućeg skladištenja nus proizvoda, ĉvrstih i teĉnih Ċubriva, v) odreċivanje postupka higijenizacije ţ ivotinjskog izmeta i otpadnih voda, g) smanjenje opasnosti od infekcije, odreċivanjem odgovarajućih higijenskih uslova u štalama i oko njih (higijenski uslovi, mikroklima, ograniĉenje koliĉine amonijaka, odstranjivanje nus proizvoda i izmeta, ĉišćenje i dezinfekcija), d) utvrċivanje ispravnosti proizvoda od Ċubriva, preraċenog Ċubriva i komposta i Ċ) spreĉavanje zagaċenja podzemnih voda uzroĉnicima zaraznih i parazitarnih bolesti i štetnih ili radioaktivnih materija. e) trupove uginulih ţ ivotinja i nus proizvode potrebno je preraditi, obraditi ili uništiti u objektima za preradu, obradu ili uništenje nus proizvoda. ţ ) vlasnik ţ ivotinje duţ an je da na propisan naĉin prijavi uginuće ţ ivotinje i preda trup uginule ţ ivotinje ovlašćenoj organizaciji za obavljanje veterinarsko-higijenske sluţ be, u skladu sa ovim zakonom. z) ovlašćena organizacija iz stava 2. ovog ĉlana mora na propisan naĉin da obezbijedi prevoz ţ ivotinjskog trupa sa mjesta uginuća do objekta za obdukciju ili preradu, kao i da obezbijedi skupljanje nus proizvoda na propisan naĉin i propisan veterinarski red u tom objektu. i) veterinarsko-higijenska sluţ ba mora da obezbijedi: primanje prijava o uginuću ţ ivotinja, prevoz ţ ivotinjskih trupova i drugih nus proizvoda na propisan naĉin, pomoć pri obdukciji, higijensko odrţ avanje i dezinfekciju mjesta uginuća, objekata za obdukciju, vozila i opreme. j) u sluĉaju sumnje da je ţ ivotinja uginula usljed zarazne bolesti ili usljed bilo kog drugog razloga, mora se utvrditi uzrok uginuća. k) ţ ivotinjski trupovi mogu se na propisan naĉin zakopati ili spaliti na stoĉnom groblju koje ispunjava propisane uslove. l) Jedinica lokalne uprave duţ na je da obezbijedi uslove da se trupovi uginulih ţ ivotinja ili klaoniĉni konfiskat mogu na propisan naĉin zakopati ili spaliti na stoĉnom groblju ili jami grobnici. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 98
2.5.3. PLANOVI I TEHNIČKA RJEŠENJA ZAŠTITE ŢIVOTNE SREDINE (RECIKLAŢA, TRETMAN I DISPOZICIJA OTPADNIH MATERIJA, REKULTIVACIJA, SANACIJA I SL.) ProvoĊenjem svih aktivnosti zaštite ţ ivotne sredine Investitor se odmah u startu opredijelio za poštivanje svih pozitivnih principa zaštite ţ ivotne sredine, što mu je namjera i obaveza za budućnost. Ugradnjom mjera zaštite ţ ivotne sredine definisanih u okviru taĉaka 2.5.1. u Glavni i Tehnološki projekat i njihovim poštivanjem u toku izgradnje i kasnije eksploatacije ostvariće se zadovoljavajući stepen zaštite ţ ivotne sredine. Prije poĉetka graċevinskih radova, izvoċaĉ graċeviskih radova mora da definiše lokaciju deponovaja materijala potrebnog za izgradnju, kako bi se osiguralo pravilno upravljanje otpadom. Po završenoj izgradnji navedene deponije potrebno je ukloniti, da bi se prostor oplemenio u mjeri u kojoj je to moguće. Površinski (humusni) sloj zemljišta skinut sa površine predmetne lokacije prije izvoċenja graċevinskih radova, deponovatina jednom dijelu lokacije i zaštiti od atmosferskih uticaja, a nakon završenog procesa gradnje upotrijebiti za zatravljvanje i oplemenjivanje manipulativne i okolne površine oko proizvodnih objekata. Ĉvrsti otpad (stajnjak) predstavlja visokokvalitetno organsko Ċubrivo koje je potrebno ponovo upotrijebiti za Ċubrenje pojoprivrdnih površina u skladu sa NDPP i na taj naĉin se ukljuĉiti u sistem ekološke reciklaţ e. Ostali ĉvrsti otpad (kartonska ambalaţ a od stoĉne hrane, komunalni otpad) potrebno je tretirati na naĉin da se taj otpad razdvojeno sakuplja i odlaţ e na posebno odreċeno mjesto i redovno odvoziti na deponiju. Posao je potrebno povjeriti ovlaštenoj instituciji. Za sakupljanje i zbrinjavanje sanitarno-fekalnih otpadnih voda obezbijediti vodonepropusnu septiĉku jamu u skladu sa propisima, a koja će zadovoljavati potrebe objekta. Za praţ njenje i konaĉno zbrinjavanje sadrţ aja septiĉke jame investitor je duţ an da angaţ ovati ovlašteno preduzeće za obavljanje ovih poslova sa kojim je duţ an sklopiti ugovor. Sakupljanje i zbrinjavanje tehnološke otpadne vode vršiti u vodonepropusni sabirnik-lagunu koja će se prazniti cisternom, a njen sadrţ aj odlagati na poljoprivredno zemljište što je ekološki prihvatljivo rješenje. 2.5.4. DRUGE MJERE KOJE MOGU UTICATI NA SPREČAVANJE ILI SMANJIVANJE ŠTETNIH UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU Kroz prethodne taĉke u kojima su definisane mjere za spreĉavanje, smanjivanje ili ublaţ avanje uticaja na vode, zemljište, vazduh, floru i faunu, nivo buke, prirodnih i kulturnih dobara, definisane su sve potrebne mjere da bi se realizacijom predmetnog projekta mogli Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 99
obezbijediti potrebni uslovi za zaštitu ţ ivotne sredine. U nastavku dajemo preporuke u skladu sa naĉelima dobre poljoprivredne prakse (NDPP). 2.5.4.1. PREPORUKE U SKLADU SA NAČELIMA DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE (NDPP/GAP) Naĉela dobre poljoprivredne prakse (NDPP) za upravljanje otpadom iz poljoprivrede i organskim otpadom, ima za cilj da uvede jednu novu i ekološki prihvatljivu praksu i meċu poljoprivrednicima. NDPP obuhvata praktiĉne mjere koje vode smanjenju ispuštanja azota i fosfora u površinske i podzemne vode. Predloţ enim mjerama će se takoċe smanjiti emisija amonijaka, redukovati rizik pri upotrebi pesticida i smanjiti degradacija zemljišta. Pravila dobre poljoprivredne prakse (NDPP) ĉini minimum standarda za upravljanje farmom i oni ukljuĉuju: - Zaštitu prirodnih resursa, - Upravljanje ţ ivotnom sredinom, - Bezbjednost radne snage, - Zdravlje i dobrobit ţ ivotinja, - Bezbjednost hrane i hraniva, - Zdravstvenu zaštitu. Koncept dobre poljoprivredne prakse je moderni koncept poljoprivrednog gazdоvanja, koji je nastao u razvijenim zemljama. On je izraz opasnosti od ekološke krize, koja ozbiljno prijeti ĉovjeĉanstvu u svim aspektima proizvodne aktivnosti ĉovjeka. To upozorenje, koje postaje alarmantno, dolazi do izraţ aja danas kroz globalni rast cijene hrane. Rijeĉ je o signalu da je potreban radikalno drugaĉiji odnos prema svim faktorima poljoprivredne proizvodnje. Neracionalnost, neefikasnost i nemar u ovoj proizvodnji imaju za posljedicu sve veću zagaċenost prirodne sredine, s jedne strane, i nedovoljnu proizvodnju u globalnim razmjerama, kao i sve veću cijenu hrane, s druge strane. Otuda je dobra poljoprivredna praksa nuţ nost i imperativ moderne poljoprivredne proizvodnje. Sistem odrţ ive poljoprivredne proizvodnje ne oznaĉava povratak niskim prinosima i siromašnim proizvoċaĉima, koji su karakterisali XIX vijek. Odrţ ivost podrazumijeva oslonac na dosadašnja iskustva, usvajanje proizvodnji koja će ostvariti visoke prinose i profite, bez degradiranja prirodnih resursa na kojima se poljoprivredna proizvodnja zasniva. Odrţ iva poljoprivreda predstavlja poljoprivrednu proizvodnju zamišljenu tako da: štiti zemljište I vodu, štiti biljne i animalne genetske resurse, ne degradira ţ ivotnu sredinu, tehniĉki je primjerena, ekonomski efikasna, socijalno prihvatljiva. Suštinska razlika izmeċu odrţ ive poljoprivrede i konvencionalne (intenzivne) poljoprivrede je u konceptu koji se temelji na znanju umjesto visokih ulaganja. Termin odrţ iva poljoprivreda oznaĉava integrisani sistem biljnih i stoĉarskih proizvodnih praksi koji će dugoroĉno: zadovoljiti potrebe ljudi za hranom, poboljšati kvalitet ţ ivotne sredine i prirodnih resursa od kojih zavisi poljoprivredna ekonomija, Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 100
omogućiti efikasnu upotrebu neobnovljivih i obnovljivih resursa i omogućiti odvijanje prirodnih bioloških ciklusa, odrţ ati ekonomsku vrijednost proizvodnje i unaprijediti kvalitet ţ ivota poljoprivrednih proizvoċaĉa i društva u cjelini. Dobra poljoprivredna praksa je koncept koji podrazumijeva primjenu odreċenih postupaka u procesu poljoprivredne proizvodnje i u suštini predstavlja integraciju dobro postavljenog procesa rada i dobro postavljene kontrole, koji omogućuje ostvarenje ciljeva odrţ ive poljoprivrede, navedene u prethodnom poglavlju. Koncept dobre poljoprivredne prakse se zasniva na primjeni dosadašnjih iskustava vezanih za korištenje prirodnih resursa na odrţ ivi naĉin. Cilj je proizvodnja bezbjedne i zdrave hrane i drugih poljoprivrednih proizvoda, uz istovremeno ostvarenje ekonomske vrijednosti, društvene stabilnosti i zaštite ţ ivotne sredine. Pored industrije i urbanih sredina i poljoprivreda moţ e prouzrokovati veoma negativne posljedice i razne poremećaje u ţ ivotnoj sredini. Zbog toga potrebno voditi posebnu brigu o zaštititi ţ ivotne sredine odnosno pritisku na ţ ivotnu okolinu koji dolazi iz poljoprivrede. U zemljama EU poljoprivredna proizvodnja je regulisana priliĉno strogim zakonima zaštite ţ ivotne sredine kao što je Nitratna direktiva 91/676/EEC, Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EEC i Direktiva o staništima 92/43/EEC. Nitratna direktiva je propis Europske unije koji se odnosi na zaštitu voda od zagaċenja nitratima iz poljoprivrednog okruţ enja. PRAVILA DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE U ZAŠTITI ZEMLJIŠTA Zemljište u poljoprivredi ima vaţ nu proizvodnu funkciju i kao neobnovljiva vrijednost zahtijeva posebnu paţ nju tokom korištenja i maksimalnu brigu o plodnosti, strukturi, eroziji i oneĉišćenju. Plodnost zemljišta njegova je jedinstvena sposobnost snadbjevanja biljke vodom, vazduhom i hranljivim materijama prijeko potrebnim za rast i razvoj biljke. Pojedinim sredstvima za zaštitu bilja kontrolišemo štetoĉine, ali njihovom neodgovarajućom primjenom moţ emo istovremeno negativno uticati na razliĉite korisne organizme u zemljištu. Uvijek treba paţ ljivo odabrati sredstva za zaštitu bilja, u skladu sa njihovom namjenom, pridrţ avajući se uputstva za upotrebu. Biološku aktivnost zemljišta moţ emo saĉuvati na sljedeći naĉin: pravilnim izborom, naĉinom i vremenom primjene sredstava za zaštitu bilja, izbjegavanjem primjene osoke na mokrom i slabo propusnom zemljištu, primjenom komposta ili zreloga stajskoga Ċubra, plodoredom u koji je ukljuĉena trava, redovnim zaoravanjem ţ etvenih ostataka, a ne spaljivanjem, plitkom kultivacijom zemljišta umjesto oranjem, sjetvom postrnih usjeva i pokrovnih usjeva zimi. Sadrţ aj hranljivih materija u zemljištu moţ emo saĉuvati i obezbijediti ako: analize zemljišta vršimo svakih pet godina kako bi se utvrdilo stanje hranjiva, pravilnom primjenom Ċubra nadoknaċujemo nedostatke i ispravljamo neuravnoteţ enost u ishrani bilja, Ċubrenje vršimo u skladu sa potrebama usjeva. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 101
NAČELA DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE U ZAŠTITI VODA Nitratna direktiva (Council Directive 91/676/EEC) iz 1991. je dio koncepta dobre poljoprivredne prakse, koji se odnosi na zaštitu voda od zagaċenja nitratima iz poljoprivrednih izvora. Intenzivna upotreba vještaĉkih Ċubriva, nekontrolisana upotreba i ispuštanje stajnjaka koji nastaje na farmama i promjene u korišćenju zemljišta su glavni faktori progresivnog povećanja nitrata i nitrita u vodama. Ogromna koliĉina zagaċenja dolazi sa velikih farmi goveda, svinja i ţ ivine. Posljedice su povećana eutrofikacija rijeka, jezera i mora, kao i smanjenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, a time i vode za piće do nivoa štetnog za zdravlje ljudi i ţ ivotinja. Takozvana Nitratna direktiva EU obavezuje zemlje ĉlanice da identifikuju vode ugroţ ene nitratnim zagaċenjem i one koje u bliskoj budućnosti mogu biti ugroţ ene. U poĉetnom ĉetverogodišnjem periodu najveća dopuštena koliĉina unosa ĉistog azota putem organskog Ċubriva iznosi 210 kg N/ha godišnje. Nakon isteka poĉetnog ĉetverogodišnjeg perioda uvodi se trajno ograniĉenje najveće dopuštene koliĉine unosa ĉistog azota putem organskog Ċubriva koja iznosi 170 kg N/ha godišnje. Kriterijum je da koncentracija nitrata bude ispod 50 mg/l u slatkim vodama i da se sprijeĉi eutrofikacija. Poljoprivredni regioni koji doprinose ovakvom zagaċenju u identifikovanim zagaċenim/ potencijalno zagaċenim vodama moraju biti oznaĉeni kao ugroţ ene zone. U takvim zonama svaka drţ ava treba da usvoji i primjeni specijalne mjere, odnosno akcione programe i programe monitoringa, sa ciljem da se smanji koncentracija nitrata ispod propisanih vrijednosti. Tabela br. 12. Sadržaj azota fosfora i kalija u stajskom gnojivu i najveća dopuštena količina u primjeni Vrsta Ċubriva N % P 2 O 5 % K 2 O% Graniĉne vrijednosti primjene dušika (N) Najveća dozvoljena koliĉina Ċubriva prema graniĉnim vrijednostima Sadrţana koliĉina hraniva (kg/ha) kg/ha t/ha N P2O5 K2O GoveĊi 0,5 0,3 0,5 210 42 210 126 210 170 34 170 102 170 Konjski 0,6 0,3 0,6 210 35 210 105 210 170 28 170 85 170 ovĉiji 0,8 0,5 0,8 210 26 210 130 210 170 21 170 106 170 Svinjski 0,6 0,5 0,4 210 35 210 175 140 170 28 170 142 113 Kokošji 1,5 1,3 0,5 210 14 210 182 70 170 11 170 147 57 Brojlerski 3,0 3,0 2,0 210 7 210 210 140 Kompost goveċi Gnojovka goveċa Gnojovka svinjska 170 5,5 170 170 110 2,1 2,2 0,8 210 10 210 220 80 170 8 170 180 65 0,4 0,2 0,5 210 52 m3/ha 208 104 260 170 42 m3/ha 170 85 210 0,5 0,4 0,3 210 42 m3/ha 210 168 126 170 34 m3/ha 170 136 102 Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 102
Tabela br. 13. Preporučeno dopušteno opterećenje UG/ha u primjeni stajskoga Ďubriva na vlastitom imanju Vrsta i kategorija stoke UG/ţivotinji N u stajskom gnoju (kg/ug/godini) Dopušteno opterećenje (UG/ha) Odrasla goveda 1,0 70 2,4 Goveda 12-24 mj. 0,6 70 Goveda 6-12 mj. 0,3 70 Telad do 6 mj. 0,15 70 Odrasli konji 1,0 60 2,8 Ţdrebad i omad 0,5 60 Ovce i koze 0,15 70 2,4 Rasplodne krmaĉe i nerasti 0,3 80 2,1 Tovne svinje 0,15 80 Kokoši nesilice 0,004 85 2,0 Tovni pilići 0,0025 85 Purani 0,02 85 Tabela br. 14. Procenjena dnevna proizvodnja fecesa i urina za živinu Kategorije ţivotinja Telesna teţina [kg] Denvna proizvodnja Izmet [kg] Nosilja 1,80 0,180 Brojler 0,90 0,054 Ćurka 9,00 0,301 NAČELA DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE U ZAŠTITI VAZDUHA Poljoprivreda je jedan od izvora zagaċenja vazduha. Neugodni mirisi, emisija amonijaka, zagaċenje dimom i stakleniĉki gasovi najĉešći su uzroci sukoba izmeċu poljoprivrednika i okoline. Dobrom poljoprivrednom praksom i tehnološkim rješenjima nesuglasice se mogu znatno smanjiti ili potpuno izbjeći. Neugodni mirisi Neugodni mirisi posljedica su ispuštanja zagaċujućih materija u vazduh. Neugodni mirisi iz poljoprivrede ne mogu se potpuno izbjeći, ali mogu se smanjiti primjenom najboljih dostupnih/raspoloţ ivih tehnologija, dobrom poljoprivrednom praksom i odgovarajućim sistemom kontrole. Najveći izvor neugodnih mirisa u poljoprivredi jeste stoĉarstvo. Najproblematiĉnije su ţ ivinarske, svinjogojske i govedarske farme. Širenje neugodnog mirisa pri rasprostiranju ĉvrstog i tekućeg Ċubra po zemljištu uzrok je više od polovice svih nesuglasica vezanih za neugodne mirise iz poljoprivrede. Miris razasutog Ċubra i osoke moţ e se osjetiti daleko od polja, zavisno o vrsti Ċubra, vremenu i naĉinu primjene. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 103
Smanjenje zagaďenja vazduha uzrokovano spremanjem otpadnih tehnoloških voda Najpraktiĉnije spremanje otpadnih tehnoloških voda jeste u lagunama graċenim od armiranobetonske konstrukcije i nadzemnim metalnim spremnicima opremljenim zaštitnim ciklonima, odakle su gubitci azota najmanji. Prekrivanjem laguna smanjuje se emisija amonijaka, a time i neugodni miris. Dublje i uţ e jame za spremanje osoke bolje su od plićih i širih, jer je otkrivena površina po jedinici volumena Ċubra manja, a time je manja i emisija neugodnog mirisa. Preporuĉuje se da zatvorena skladišta i lagune za teĉno Ċubrivo budu udaljeni najmanje: 15 m od kuća i mjesta za skladištenje i preradu hrane, 4 m od meċe susjedne farme ili parcele, 5 m od skladišta i silosa. Za otvorena skladišta i lagune preporuĉuje se da budu udaljeni najmanje: 30 m od kuća, 50 m od prerade i skladišta hrane, 10 m od skladišta i silosa, 4 m od meċe susjedne farme ili parcele. Izvor:Centar za obuku i informisanje, Beograd (http://www.istocar.bg.ac.yu/tic_inst/obuka02.html) Izvor: Ministarstvo Poljoprivrede Hrvatske http://www.mps.hr/userdocsimages/publikacije/na%c4%8dela%20dobre%20poljoprivredne%20prakse.pdf 2.5.4.2. MJERE ZA UREĐENJE PROSTORA Mjere za ureċenje prostora definisane su Glavnim projektom i Urbanistiĉko-tehniĉkim uslovima. Sa njihovo primjenom treba zapoĉeti još tokom izvoċenja radova na izgradnji a kasnije tokom eksploatacije redovno odrţ avati hortikulturno ureċenje u sklopu predmetne lokacije. Prilikom izgradnje izvoċaĉ radova će morati sve aktivnosti provoditi u granicama obuhvata radova definisanih u gore navedenim urbanistiĉkim dokumentima. 2.5.4.3. ORGANIZACIONE MJERE ZAŠTITE Organizacione mjere u fazi izgradnje i eksploatacije objekata za uzgoj pilića odnose se na mjere organizacije firmi koje izvode radove. Organizacione mjere zaštite ţ ivotne sredine neophodno je uvesti u prvoj fazi izgradnje i provoditi ih do kraja. Za preduzeća koja će raditi izgradnju, preporuĉuje se da uvedu elemente u svoju organizaciju, koji će doprinijeti smanjenju negativnih uticaja na ţ ivotnu sredinu. Veoma je vaţ no postavljanje odgovornog lica za sprovoċenje mjera zaštite ţ ivotne sredine. U cilju minimizacije uticaja na zdravlje radnika, okolnog stanovništva i resursa ţ ivotne sredine rad organizovati u strogo higijensko-sanitarnom reţ imu; Instalacija i montaţ a ureċaja moraju biti izvedeni prema upustvima proizvoċaĉa, priloţ enim nacrtima i tehniĉkom opisu u projektu; Sav materijal koji se upotrebljava, mora biti dobrog kvaliteta i odgovarati postojećim propisima i standardima. Ako se prilikom izvoċenja radova pokaţ e potreba za manjim odstupanjima od Glavnog projekta, mora se za svaku promjenu dati pismena saglasnost nadzora; Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 104
GraĊevinski radovi treba da se izvode tako da se ne oštećuju površine i prirodni sadrţ aji mimo projekta (zbog nepaţ nje ili nestruĉnog rada) i da se posao obavlja tako da ne dolazi do nepotrebnog prašenja, prosipanja zemlje, bacanja smeća i dr. Sav graċevinski otpad treba odmah prikupljati i deponovati na zato odreċeni i ureċeni prostor prije odvoţ enja sa lokacije; Potrebno je izvršiti detaljne preglede kompletne elektroinstalacije na gradilištu sa aspekta zaštite na radu i pri pregledu obratiti paţ nju na propisno uzemljivanje svih metalnih masa u objektu, automatsko iskljuĉenje napajanja u sluĉaju potrebe, i druge mjere zaštite koje se navode u projektu elektroinstalacije; Sva predviċena mašinska oprema i instalacije treba da odgovaraju vaţ ećim standardima i normama kvaliteta. Sva ugraċena oprema i instalacije moraju biti zaštićeni odgovarajućim premazima, te ispitani probama na odgovarajući pritisak i nepropusnost izolacije (ispitano odgovarajućim naponom); Potrebno je preduzeti mjere sprijeĉavanja rasipanja materijala na pristupnim putevima (iz vozila koja transportuju materijal potreban za izgradnju), ako do toga doċe potrebno je ukloniti ga; U toku eksploatacije navedenog objekta, neophodno je u okviru zakonskih rokova vršiti kontrolu primjene naloţ enih mjera zaštite ţ ivotne sredine, od strane ovlaštenih inspekcijskih organa; Investitor je duţ an da za sve druge aktivnosti, koje nisu predviċene Glavnim projektom, traţ i posebne uslove, koji zahtjevaju dopunu postojeće ili izradu nove dokumentacije; Preduzimati široke preventivne mjere za zaštitu od poţ ara prema vaţ ećim standardima i obezbjeċivanje potrebnih sredstava za poĉetno gašenje, odnosno brzu lokalizaciju poţ ara, te obuĉavanje radnika za struĉno i bezbjedno rukovanje ureċajima i sredstvima za gašenje odnosno lokalizaciju poţ ara; Obezbijediti zvuĉno upozorenje izbijanja poţ ara i obavijestiti policiju i najbliţ u vatrogasnu jedinicu, gasiti poţ ar do njihovog dolaska i uĉestvovati u gašenju raspoloţ ivim ljudstvom i sredstvima. 2.5.4.4. PRAVNE MJERE ZAŠTITE Kompleks pravnih mjera zaštite obuhvata niz aktivnosti u smislu pravnog regulisanja odreċenih pojava koje, ukoliko se na vrijeme ne regulišu, mogu izazvati odreċene negativne posljedice, koje se vrlo teško dovode u prihvatljive granice. Ove mjere zaštite obuhvataju sljedeće aktivnosti: Obezbijediti instrumente u okviru saglasnosti koje izdaju nadleţ ne gradske i republiĉke ustanove (nadleţ na ministarstva), tako da se u toku izvoċenja radova vrši permanentna kontrola u smislu mogućih uticaja na ţ ivotnu sredinu. Obezbijediti instrumente u okviru ugovorne dokumentacije, koju Investitor bude formirao sa izvoċaĉima, o neophodnosti poštovanja svih propisanih mjera zaštite u fazi izvoċenja radova. Obezbijediti instrumente da na realizaciji poslova iz domena izgradnje i eksploatacije budu angaţ ovani oni subjekti koji imaju struĉnog kadra za ispunjenje definisanih zadataka iz domena zaštite ţ ivotne sredine. Obezbijediti instrumente o neophodnosti struĉnog usavršavanja u domenu eksploatacije planirananog objekta sa aspekta upravljanja ţ ivotnom sredinom u konkretnim prostornim okolnostima. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 105
2.6. OPIS MJERA ZA PRAĆENJE UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU U TOKU I NAKON REALIZACIJE PROJEKTA S obzirom na moguće potencijalne negativne uticaje tokom izgradnje objekata za uzgoj pilića, a koji su identifikovani u okviru ovog istraţ ivanja, neophodno je predvidjeti i plan monitoringa stanja ţ ivotne sredine u cilju uvida u efikasnost predloţ enih mjera zaštite ţ ivotne sredine. Kako se uticaji predmetnih objekata oĉekuju i u fazi izgradnje i kako su autori za te uticaje predloţ ili odgovarajuće mjere za spreĉavanje, umanjivanje ili ublaţ avanje štetnih uticaja na ţ ivotnu sredinu neophodno će biti i provoċenje monitoringa efikasnosti predloţ enih mjera u svim ovim fazama. Rezultati monitoringa će biti osnova za preduzimanje novih zaštitnih i korektivnih mjera za zaštitu kvaliteta ţ ivotne sredine. Da bi se monitoring stanja ţ ivotne sredine, time i monitoring efikasnosti predloţ enih mjera zaštite, provodio na kvalitetan naĉin, neophodno je izraditi i plan monitoringa. Plan monitoringa je izraċen u okviru ovog studijskog istraţ ivanja i sadrţ i definisane sljedeće stavove: Predmet monitoringa; Parametar koji će biti osmatran; Mjesto na kojem će biti potrebno vršiti monitoring; Naĉin na koji će biti vršen monitoring odabranog faktora/vrsta opreme za monitoring; Vrijeme vršenja monitoringa, stalan ili povremen monitoring; Razlog zbog ĉega će se vršiti monitoring odreċenog parametra. 2.6.1. PRIKAZ STANJA ŢIVOTNE SREDINE PRIJE PUŠTANJA OBJEKTA U RAD NA LOKACIJAMA GDJE SE OČEKUJE UTICAJ PROJEKTA NA ŢIVOTNU SREDINU S obzirom da je u toku izrade Studije uticaja na ţ ivotnu sredinu bilo potrebno izvršiti valorizaciju postojećeg stanja ţ ivotne sredine. Tehniĉko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka je izvršio mjerenja imisijskih koncentracija svih polutanata u vazduhu na predmetnoj lokaciji, kao i nivo saobraćajne i industrijske buke. Analize i rezultati ovih mjerenja, kao i komentari dobijenih rezultata prije poĉetka izgradnje predmetnih objekata su navedeni u okviru poglavlja 2.2. Prikaz i ocjena stanja životne sredine 2.6.2. PARAMETRI NA OSNOVU KOJIH SE MOGU UTVRDITI ŠTETNI UTICAJI NA ŢIVOTNU SREDINU Parametri na osnovu kojih se mogu utvrditi štetni uticaji na ţ ivotnu sredinu već su detaljno definisani u okviru prethodnih poglavlja a isti će biti ponovo navedeni prilikom definisanja potrebnog monitoringa u toku izgradnje i u toku eksploatacije predmetnog objekta. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 106
MONITORING TOKOM IZGRADNJE Tabela br. 15. Prijedlog monitoring plana predviďen za vrijeme izgradnje objekata za uzgoj pilića Predmet monitoringa FAZA IZGRADNJE Kvalitet vazduha Kvalitet zemljišta Kvalitet voda Parametar koji se osmatra Emisije ULĈ-a u skladu sa Uredbom o graniĉnim vrijednostima emisija zagaċujućih materija u vazduha (Sl. glasnik RS, br. 124/12). Ekvivalentni nivo buke, u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenim granicama intenziteta zvuka i šuma (Sl. list SR BiH br 46/89 Mjerenje zagaċenja zemljišta u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenim koliĉinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i metodama za njihovo ispitivanje - Sluţb eni gl. RS, 11/90 Fiziĉko hemijske i biološke parametre otpadnih voda u skladu sa Pravilnikom o uslovima ispuštanja otpadnih voda u površinske vode (Sl. glasnik RS br. 44/01). Mjesto vršenja monitoringa Na lokaciji gradilišta i kod najbliţih stambenih objekata Kod najbliţih stambenih objekata Na mjestu akcedenta Na mjestu akcedenta Naĉin vršenja monitoringa odabranog faktora/vrsta opreme za monitoring Ispitivanje specijalnim instrumentom za mjerenje ULĈ-a Terensko ispitivanje instrumentom za mjerenje buke Ispitivanje namjenskom opremom Ispitivanje namjenskom opremom Vrijeme vršenja monitoring stalan ili povremen monitoring Po prituţb i graċana ili po nalogu inspektora Jedan tokom izgradnje, po prituţb i graċana ili po nalogu inspektora U sluĉaju akcidenata ili po nalogu inspektora U sluĉaju akcidenata ili po nalogu inspektora Razlog zbog ĉega se vrši monitoring odreċenog parametra Kontrola emisije ULĈ-a nastale usljed izvoċenja graċevinski h radova Kontrola nivoa buke nastale usljed izvoċenja graċevinski h radova UtvrĊivanje stepena i vrste eventualno g zagaċenja zemljišta UtvrĊivanje stepena i vrste eventualno g zagaċenja voda Odgovornost IzvoĊaĉ/ firma specijaliziran e za monitoring vazduha Nadzor investitora/ ekološki inţi njer IzvoĊaĉ/ firma specijaliziran e za monitoring vazduha Nadzor investitora/ ekološki inţi njer IzvoĊaĉ/ firma specijaliziran e za monitoring zemljišta Nadzor investitora/ ekološki inţi njer IzvoĊaĉ/ firma specijaliziran e za monitoring voda Nadzor investitora/ ekološki inţi njer Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 107
MONITORING ZA VRIJEME EKSPLOATACIJE Tabela br. 16. Prijedlog monitoring plana predviďen za vrijeme eksploatacije Predmet monitoringa Parametar koji se osmatra Mjerenje kvaliteta vazduha u skladu sa Uredbom o monitoringu vazduha (Sl. glasnik RS, br. 124/12). Mjesto vršenja monitoringa Na lokaciji Naĉin vršenja monitoringa odabranog faktora/vrsta opreme za monitoring Ispitivanje mobilnom ekološkom laboratorijom Vrijeme vršenja monitoringa, stalan ili povremen monitoring Jedan u 5 godina, po prituţb i graċana ili po nalogu inspektora Razlog zbog ĉega se vrši monitoring odreċenog parametra Kontrola kvaliteta vazduha na lokaciji Odgovornost IzvoĊaĉ/ firma specijalizirane za monitoring vazduha Nadzor investitora/ ekološki inţi njer FAZA EKSPLOATACIJE Kvalitet vazduha Mjerenje emisije otpadnih gasova iz kotlovnice u skladu sa Pravilnikom (Sl.gl. RS br. 39/05) Ekvivalentni nivo buke, u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenim granicama intenziteta zvuka i šuma (Sl. list SR BiH broj 46/89 Na izlazu iz dimovoda Kod najbliţih stambenih objekata Terensko ispitivanje instrumentom za mjerenje emisije otpadnih gasova Terensko ispitivanje instrumentom za mjerenje buke Jednom godišnje (u toku grejne sezone), po prituţb i graċana ili po nalogu inspektora Jednom godišnje, po prituţb i graċana ili po nalogu inspektora Kontrola kvaliteta vazduha na lokaciji Kontrola nivoa buke na lokaciji IzvoĊaĉ/ firma specijalizirane za monitoring vazduha Nadzor investitora/ ekološki inţi njer IzvoĊaĉ/ firma specijalizirane za monitoring vazduha Nadzor investitora/ ekološki inţi njer Mjerenje koncentracije ULĈ-a u skladu sa Uredbom o monitoringu vazduha (Sl. glasnik RS, br. 124/12). Na lokaciji i kod najbliţih stambenih objekata Terensko ispitivanje instrumentom za mjerenje ULĈ-a Jednom godišnje, po prituţb i graċana ili po nalogu inspektora Kontrola koncentracije ULC-a i efikasnosti rada krovnih ventilatora sa ugraċenim filterima za vazduh IzvoĊaĉ/ firma specijalizirane za monitoring vazduha Nadzor investitora/ ekološki inţi njer Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 108
FAZA EKSPLOATACIJE Kvalitet zemljišta Kvalitet voda ZagaĊenje zemljišta u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenim koliĉinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i metodama za njihovo ispitivanje (Sluţb eni gl. RS 11/90) Fiziĉko hemijske i biološke parametre otpadnih voda u skladu sa Pravilnikom o uslovima ispuštanja otpadnih voda u površinske vode (Sl. glasnik RS br. 44/01). Na mjestu akcedenta Revizioni šaht na separatoru ulja i goriva, prije ispusta u krajnji recipijent, ili na mjestu akcedenta Ispitivanje namjenskom opremom Ispitivanje namjenskom opremom U sluĉaju akcidenata ili po nalogu inspektora Jednom godišnje, ili u sluĉaju akcidenata UtvrĊivanje stepena i vrste eventualnog zagaċenja zemljišta UtvrĊivanje stepena i vrste eventualnog zagaċenja voda IzvoĊaĉ/ firma specijalizirane za monitoring zemljišta Nadzor investitora/ ekološki inţi njer IzvoĊaĉ/ firma specijalizirane za monitoring voda Nadzor investitora/ ekološki inţi njer Kljuĉno osoblje Za sva navedena mjerenja i analize, potrebno je angaţ ovati ovlaštene institucije za pojedine oblasti monitoringa. Naĉin izvještavanja ukljuĉujući i izvještavanje u sluĉaju incidenata Podaci o stanju ţ ivotne sredine, izvršenim mjerama za njenu zaštitu, kao i opis aktivnosti na izvršenju istih, potrebno je dostavljati preduzeću Perutnina Ptuj S d.o.o. Srbac i nadleţ nom Ministarstvu. U sluĉaju incidenta odmah je potrebno izvjestiti firmu Perutnina Ptuj S d.o.o., kao i nadleţ ne organe. Izvještaj mora sadrţ avati: Vrstu incidenta, Opis nastanka incidenta, Opis i vrste materije koje su uĉestvovale u incidentu, Opasnost po zdravlje ljudi, Aktivnosti i mjere koje su preduzete u cilju spreĉavanja, ublaţ ivanja i otklanjanja incidenta, Monitoring stanja ţ ivotne sredine. Izvještaji trebaju biti dostavljeni u štampanoj i digitalnoj formi. Sve eventualne primjedbe i zapaţ anja trebaju biti unijete u graċevinski dnevnik. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 109
2.7. PREGLED GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO I NAVOĐENJE RAZLOGA ZA IZABRANO RJEŠENJE, SA OBZIROM NA UTICAJE NA ŢIVOTNU SREDINU Prilikom izbora lokacije za farmu pilića investitor Aniĉić Sreten iz Srpca se vodio dugogodišnjim iskustvom u ţ ivinarskoj proizvodnji. Investitor će opisanim naĉinom proizvodnj, te implementacijom legislative EU obezbijediti vrhunski kvalitet proizvoda. Iskustvo je pokazalo da kod sliĉnih proizvodnih objekata koji koriste iste ili sliĉne tehnologije uzgoja, nisu evidentirana ekstremna zagaċenja ţ ivotne sredine, upravo zbog ĉega je ovakav naĉin uzgoja opšte prihvaćen. Alternativa predloţ enom naĉinu uzgoja u datim uslovima ne postoji. Kod izbora lokacije, investitor se odluĉio za odabranu lokaciju ne prezentujući moguća alternativna rješenja. Izabrana lokacija je rezultat odreċene procjene za uspješnu eksploataciju objekata koji je prilagoċen situaciji na terenu a voċeni dosadašnjim iskustvom u realizaciji identiĉnih objekata u vlasništvu investitora. S tog razloga moţ e se utvrditi da je opisana varijanta zahvata optimalno rješenje za planirani zahvat. U opštini Srbac, postoje dvije izdvojene industrijske zone ali one su namjenski otvorene za definisane proizvodne ili druge procese, a niti jedna od njih dvije nije namjenjena za izgradnju proizvodnih objekata za uzgoj pilića. 2.7.1. UPOREDITI GLAVNE UTICAJE NA ŢIVOTNU SREDINU SVAKE OD ALTERNATIVA SA UTICAJIMA PREDLOŢENOG PROJEKTA Obzirom da investitor nije iznio niti jedno drugo alternativno rješenje naĉina i mjesta vršenja predmetne tehnologije, nismo u mogućnosti da prethodno opisano rješenje uporedimo ni sa ĉim. 2.8. USKLAĐENOST PROJEKTA SA REPUBLIĈKIM STRATEŠKIM PLANOM ZAŠTITE ŢIVOTNE SREDINE, DRUGIM PLANOVIMA NA OSNOVU POSEBNIH ZAKONA I PLANOVIMA I PROGRAMIMA ZAŠTITE ŢIVOTNE SREDINE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE NA KOJE SE PROJEKAT ODNOSI U smislu definisanja osnova za istraţ ivanje problematike zaštite ţ ivotne sredine bilo je neophodno izvršiti pregled postojeće planske dokumentacije koja pokrivaju šire podruĉje istraţ ivanja kako bi se formirala veza izmeċu ovog istraţ ivanja i uslova koji iz te dokumentacije proizilaze. U smislu navedenih istraţ ivanja korišćene su planerske postavke definisane u okviru Prostornog plana Republike Srpske, Prostornog plana opštine Srbac kao i planskih dokumenata niţ eg reda za pojedine prostorne cjeline. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 110
Shodno ovome Ministarstvo za prostorno ureċenje graċevinarstvo i ekologiju Republike Srpske zatraţ ilo je relevantno mišljenje o predmetnom projektu od sljedećih subjekata: Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite, Zavodu za zaštitu kulturno - istorijskog i prirodnog nasljeċa. Primjenom svih mjera za spreĉavanje, smanjivanje ili ublaţ avanje štetnih uticaja na ţ ivotnu sredinu, definisanih u okviru ove Studije o uticaju na ţ ivotnu sredinu, i njihovom ugradnjom u sve dalje projekate, predmetni projekat će biti usklaċen sa republiĉkim strateškim planom zaštite ţ ivotne sredine, drugim planovima na osnovu posebnih zakona i planovima i programima zaštite ţ ivotne sredine jedinica lokalne samouprave na koje se odnosi. Investitor je duţ an da ukoliko se izgradnjom objekta pojavi bilo koji negativan uticaj na zdravlje ljudi i ţ ivotnu sredinu izvršiti obavještavanje u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti ţ ivotne sredine i nadleţ nostima Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite. Kada se radi o zaštiti zdravlja stanovništva potrebno je slijediti Zdravstvenu politiku i strategije za zdravlje u RS do 2010. godane i preporuke Strategije 5. za praćenje i redukciju riziĉnih faktora ţ ivotne i radne sredine i jaĉanje infrastrukture i funkcije ustanova za zdravstvenu zaštitu u postupku izrade prostornih i drugih planova, odnosno osnova i druge investiciono tehniĉke dokumentacije (Sl. glasnik RS, broj 56/02) koji su u vezi sa Nacionalnim akcionim planom za zdravlje i ţ ivotnu sredinu (ŢNAR). 2.9. TEŠKOĆE PRILIKOM PRIKUPLJANJA EVENTUALNIH PODATAKA ZA IZRADU STUDIJE UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU Nosilac projekta izrade Studije o uticaju na ţ ivotnu sredinu objekata za uzgoj pilića prilikom prikupljanja eventualnih podataka za izradu Studije nije nailazio na znaĉajnije teškoće. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 111
3. ZAKLJUĈAK U okviru Studije o uticaju na ţ ivotnu sredinu istraţ ena je cjelokupna problematika uticaja na ţ ivotnu sredinu i analizirana u okviru nekoliko posebnih cjelina kroz koje su obuhvaćene osnove za istraţ ivanje, opisivanje i vrednovanje postojećeg stanja, kompleksna analiza uticaja neophodne mjere zaštite. Izgradnjom objekata za uzgoj pilića doći će do narušavanja izvornog fiziografskog stanja lokacije, genetiĉkih resursa i vrsta prisutnih na lokaciji, te pejzaţ nih karakteristika same lokacije. Ipak moţ e se konstatovati da se realizacijom predmetnog projekta mogu obezbijediti potrebni uslovi za zaštitu ţ ivotne sredine i da je projekat svojom funkcijom i tehniĉkim rješenjima bezbjedan u smislu uticaja na ţ ivotnu sredinu uz poštovanje svih mjera za spreĉavanje, smanjivanje ili ublaţ avanje štetnih uticaja na ţ ivotnu sredinu definisanih u okviru ove Studije. Prilikom izvoċenja projekta izgradnje i eksploatacije planiranih objekata za uzgoj pilića neophodno je uspostaviti i provoditi proces monitoringa koji je opisan u poglavlju 2.6. Opis mjera za praćenje uticaja na ţ ivotnu sredinu u toku i nakon realizacije projekta Nosiocu projekta se predlaţ e, da preduzme sve aktivnosti koje će omogućiti da se ispoštuju sve mjere za spreĉavanje, smanjivanje, ublaţ avanje ili sanaciju štetnih uticaja na ţ ivotnu sredinu koje su naloţ ene u okviru ovog studijskog istraţ ivanja. Nadleţ nom organu za zaštitu ţ ivotne sredine, Ministarstvu za prostorno ureċenje, graċevinarstvo i ekologiju RS se predlaţ e da prihvati predmetni projekat planiranih objekata za uzgoj pilića kao prihvatljiv sa stanovišta uticaja na ţ ivotnu sredinu. Nadleţ no ministarstvo treba odrediti naĉin na koji će vršiti kontrolu da li se poštuju mjere za spreĉavanje, smanjivanje, ublaţ avanje ili sanaciju štetnih uticaja na ţ ivotnu redinu koje su naloţ ene u okviru ovog studijskog istraţ ivanja. 3.1. KONSTATACIJA DA LI SE REALIZACIJOM OVOG PROJEKTA MOGU ILI NE MOGU OBEZBIJEDITI POTREBNI USLOVI ZA ZAŠTITU ŢIVOTNE SREDINE Realizacijom predmetnog projekta, uz poštovanje svi zakonskih propisa i struĉnih preporuka, mogu obezbijediti potrebni uslovi za zaštitu ţivotn e sredine. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 112
3.2. KONSTATACIJA DA LI JE PROJEKAT SVOJOM FUNKCIOJOM I TEHNIĈKIM RJEŠENJIMA BEZBIJEDAN U SMISLU UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU Nakon provedenog studijskog istraţ ivanja cjelokupne problematike uticaja na ţ ivotnu sredinu projekta izgradnje i eksploatacije farme za uzgoj pilića moguće je donijeti generalni zakljuĉak da je isti bezbijedan u smislu uticaja na ţ ivotnu sredinu. 3.3. PRIJEDLOG STALNE KONTROLE PARAMETARA RELEVANTNIH ZA UTICAJA RADA OBJEKTA NA ŢIVOTNU SREDINU Predmetnom studijom je dat konkretan i precizan monitoring plan kontrole parametara relevantnih za uticaj rada objekta na ţ ivotnu sredinu. Obaveza investitora je da se pridrţ ava naloţ enih mjera kako bi se obezbijedio odrţ iv razvoj predmetnog projekta a samim tim i zaštita ţ ivotne sredine. 3.4. PRIJEDLOG NOSIOCU PROJEKTA I ORGANU NADLEŢNOM ZA ZAŠTITU ŢIVOTNE SREDINE U SMISLU DALJIH POSTUPAKA Prijedlog nosiocu projekta jeste da prilikom realizacije predmetnog projekta ispoštuje sve zakonske norme i propise uz praćenje savremenih trendova predmetne tehnologije, kako bi se maksimalno obezbijedila zaštita ţ ivotne sredine kao i uspjeh ĉitavog projekta. Prijedlog organu nadleţ nom za zaštitu ţ ivotne sredine jeste da vrši permanentno praćenje i kontrolu svih uticaja predmetnog projekta na ţ ivotnu sredinu kao i izvršenje obaveza investitora vezanih za zaštitu ţivotne sr edine. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 113
4. NETEHNIĈKI REZIME Investitor Aniĉić Sreten iz Srbac planira izgradnju 4 objekta za tov pilića u naselju Kaoci, opština Srbac. Za izgradnju ove farme predviċena su parcele oznaĉene kao kĉ: 1122/1, i 1122/4 k.o. Kaoci, opština Srbac. Ukupna veliĉina parcela iznosi 11 560 m 2. Za predmetnu lokaciju Odjeljenja za prostorno planiranje i stambeno-komunalne djelatnosti opštine Srbac izdalo je Lokacijske uslove za izgradnju ekonomskog objekta za tov pilića br. 02/05/1-364-1/13 dana 29.05.2013. Ĉitav postupak podijeljen je u turnuse. Jedan turnus traje oko 56 dana. Pri dobro organizovanoj proizvodnji, dopremi jednodnevnih pilića i iseljenju objekta u jednom danu, moguće je godišnje proizvesti 5 turnusa. Kapacitet proizvodnje je oko 275 000 pilića godišnje. Tokom izrade Studije na uvid nam je dat Glavni graďevinski projekat i Stručno mišljenje i urbanističko-tehnički uslovi za predmetne objekte. Analizom navedene dokumentacije uvidjeli smo niz nedostataka definisanih u okviru taĉke 2.3.1.2. Uslovi upotrebe zemljišta u toku upotrebe objekata. Nakon sagledavanja cjelokupne dostavljene dokumentacije a prije pristupa izradi Studije obavili smo konsultantski sastanak sa investitorom, na kojem smo mu predoĉili prethodno uoĉene nedostatke u sklopu dostavljene dokumentacije. Potom smo u saradnji sa investitorom definisali potrebne promjene i ispravke uoĉenih nedostataka. U daljem tekstu Studije specificirali smo sve mjere zaštite ţ ivotne sredine koje treba da obuhvati izvedbeni projekat (a koje se investitor obavezao da će sprovesti u toku izgradnje objekata). Obzirom da tehniĉka dokumentacija nije sadrţavala Tehnološki projekat, opis i proizvodni proces je napravljen na bazi teoretskih i nauĉnih saznanja i iskustava i usmenih informacija od strane investitora. Farma će se sastojati od: 4 proizvodna objekta pilićara; Portirnica; 2 dezinfekcijske barijere; 8 skladišta hrane silosa; Prostor za smještaj kotlovnice; 2 prostora za privremeno odlaganje uginulih pilića; 1 prostor za smještaj radnika sa garderobom i sanitarnim ĉvorom; 1 prostor za smještaj veterinara; 1 sabirna jama-laguna za otpadne tehnološke vode; 1 trokomotna septiĉka jama za otpadne sanitarno-fekalne vode; 1 separator ulja i goriva; Skladište za drva Prostor za smještaj komunalnog kontejnera Prostor za smještaj agregata. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 114
Slika br. 22. Situacioni plan Planirana proizvodnja tovljenih pilića odvijaće se u sklopu ĉetiri zasebna objekta-pilićarnika. Objekti će biti prizemni, organizovani kao jedinstvena funkcionalno-tehniĉka cjelina. Dimenzije pojedinaĉnog objekta će biti 70.0x 15.00 m, pri ĉemu će proizvodni dio biti dimenzija 65.00 x 15 m odnosno površine 975 m 2, dok će se 4 m odnositi na aneks na poĉetku objekta. Aneks će biti podijeljen na prostor sa komandnom tablom (prostora za postavljanje ureċaja i elekto-ormara, kao i prostorije iz koje bi se vršio nadzor nad tovom)i prostora za smještaj ureċaja za pripremu vode. TakoĊe će se aneks koristiti prilikom isporuke pilića u toku dana, pri ĉemu će se gajbe odnosno palete za utovar pilića unositi u aneks, a tek nakon toga u farmu i na taj naĉin će se izbjeći uticaj spoljašnosti na unutrašnjost farme, odnosno na piliće. Ovo će imati poseban znaĉaj prilikom rasterećivanja objekta u zimskom periodu. Ulaz u predmetnu parcelu planiran je sa lokalnog puta a na ulazu u lokaciju biće smještena portirnica sa ciljem kontrole ulaska/izlaska ljudi i ţ ivotinja u krug farme i iz njega, o ĉemu će se voditi uredna evidencija. Investitor se obavezao da će poštovati sve saobraćajne uslove i upotrebe lokalnog puta kao i transportna sredstva u skladu sa sobraćajnim propisima koja odreċuju kategorizaciju i maksimalnu nosivost puta. Napominjemo, da predmetni lokalni put neće sluţ iti samo za potrebe predmetne farme, već sluţ i za potrebe svih stanovnika sela Kaoci, tako da je on već opterećen transportnim sredstva (traktori, kombajni, kamioni sa drvima, i sl.). Pored svakog objekata će se nalaziti dva silosa kapaciteta 13 m 3. Silosi će biti montaţ nog tipa postavljeni na zajedniĉku temelnu ploĉu debljine 50 cm, postavljeni na silos vagu. Na kolnom i pješaĉkom ulazu biće izvedene betonske dezobarijere (kolna veliĉine 6.0 x 3.0 x 0.25 m, a pješaĉka 1.0 x 0.5 x 0.05 m). Kolna dezobarijera mora da osigurava natapanje toĉkova vozila 1,5 puta u pripremljenoj tekućini za dezinfekciju. Uz pješaĉki ulaz mora biti i pribor za dezinfekciju ruku. U kolnoj i pješaĉkoj dezbarijeri mora biti dovoljna koliĉina i Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 115
koncentracija dezinficijensa širokog spektra djelovanja (voda uz dodatak kaustiĉne sode). Neposredno na ulazu u sam prostor pilićarnika postaviti će se pojedinaĉne dezbarijere za dezinfekciju obuće zaposlenih. Ispred kruga farme predviċen je parking prostor za auta i bicikle kojima zaposleni dolaze na posao. Unutar parcele, izvedenim rješenjem razmještaja objekata, biće obezbjeċen tok saobraćaja sa nesmetanim pristupom svakom objektu. Krug farme je dovoljno velik za smještaj svih potrebnih sadrţ aja koje svaka farma mora da posjeduje u skladu sa Pravilnikom o zaštiti ţ ivotinja za drţ anje i uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti za drţ anje ţ ivotinja (Sl. gl. RS br. 136/10). Funkcionalna povezanost svih objekata će biti obezbijeċena preko puteva unutar farme širine 14m i izgraċeni od od ĉvrstog materijala. U cilju obezbjeċenja zoohigijenskih uslova te bolje funcionalne povezanosti sadrţ aja u krugu farme izvršiće se razdvajanje puteva na ĉiste i prljave. Tehnološki proces je koncipiran tako da se tov odvija u zatvorenim objektima-pilićarnicima, pod kontrolisanim uslovima. Prateća oprema za ţ ivot i rast pilića biće u skladu sa direktivama EU, koje se odnose na ovu oblast. U tom smislu biće izvršena ugradnja sljedeće opreme: ventilacija, doprema i raspodjela hrane i vode, grijanje i osvjetljenje prostorije. Tokom tova konstantno se prate temperatura i vlaga u objektu, ponašanje pilića, uginuća, potrošnja krmnih smjesa i vode, te funkcionalnost sistema za grijanje, provjetravanje i rasvjetu. Objekti će biti prikljuĉeni na javnu mreţ u elektroinstalacija uz uslove iz saglasnosti distributera. Potrebna snaga trafostanice iznosi 250kVA. Objekti predmetne farme će biti opremljen osvjetljenjem, koje pruţ a optimalni intenzitet i ravnomjernost svjetla u proizvodno prostoru objekta. Crvena sijalica je blagotvorna za ţ ivinu, a bijela pomaţ e pri nadgledanju. Intenzitet svjetla se reguliše sa posebnim regulatorom. Sistem hranjenja je predviċen kao zatvoreni sistem ishrane sa silosom i 4 reda linija hranjenja u objektu. Sistem napajanja je predviċen nipl sistemom sa 5 redova pojilca po objektu. Ventlacija je predviċena kao kombinovana sa boĉnim ulazom vazduha i ĉeonim i krovnim ventilatorima za izvlaĉenje vazduha ĉiji kapacitet mora zadovoljiti zahtjeve tehnološkog procesa od min.0,4 -max 6 m 3 /h po kg tjelesne mase. Ispred svakog krovnog ventilatora ugradiće se specijalni/namjenski filteri za vazduh koji će biti snabdjeveni sa: Vrećastim filterom-za prikupljanje krupnijih ĉestica na grubljim filterima i Vrećastim filterom sa aktivnim ugljem- za apsorpciju neugodnih mirisa. Ovake vrste filtera za vazduh se izraċuju namjenski, po dimenzijama dok se za vrećasti filter sa aktivnim ugljenom izraċuje namjenski sa definisane vrste gasova. Za predmetnu proizvodnju potrebno je obezbijediti apsorpciju sljedećih gasova: NH 3, CO 2 i H 2 S. U sastavu sistema za hlaċenje objekta sa njegove spoljašnje strane boĉnih zdova biće postavljeni koridori sa saćima za hlaċenje tzv. Pad colling sistem, odnosno proširenja širine od 80 cm a duţ ine 17m sa nosaĉima za okvir sa celulozim saćem. Na rastojanju od 1 m ka vani od saća biće postavljen zaštitni lim za zaštitu od vjetra i sunĉanih zraka. Sistem grijanja unutar proizvodnog dijela objekta će biti obezbijeċen pomoću toplovodnih kalorifera koji se napajaju toplom vodom iz kotlovnice. A upravljanje njima se vrši putem raĉunara. Za potrebe grijanja u sklopu jednog objekta nalaziće se kotlovnica, smještena u jedan dio predprostora pilićara. Osnovno gorivo koje će se koristiti u kotlovnici će biti drvena biomasa taĉnije oblice, a sedmiĉna koliĉina će biti uskladištena u sklopu skladišta drva. Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 116
Za potrebe snadbjevanja vodom koristiće se voda iz prikljuĉka koji će se izvesti na gradski vodovod. Naselje Kaoci nema izgraċenu kanalizacionu mreţ u na koju bi se planirani objekti farmi mogli prikljuĉiti pa će se otpadne snitarno-fekalne vode prikupljati u trokomornu vodonepropusnu betonsku septiĉku jamu (bez preliva) u skladu sa Pravilnikom o ispuštanju otpadnih voda u mjestima gdje ne postoji javna kanalizacija (SI. gl. RS br. 68/2001). Otpadne vode od pranja proizvodnih objekata, nakon završenog tehnološkog procesa, sakupljaće se u posebne betonske kanale koji će biti postavljeni uz unutrašnje zidove objekta. Iz tih kanala otpadne vode će se sistem cijevi odvoditi u posebnu vodonepropusni spremniklagunu. Laguna će biti izgraċena u vidu zatvorenog bazena sa uzdignutim otvorom za praţ njenje, a nalaziće se izmeċu objekta 1. i 3. sa njihove lijeve strane. Kišna kanalizacija će se odvoditi u sistem površinskih kanala pokraj magistralnog puta. Đubar iznešen iz objekata na kraju proizvodnog turnusa neće se skladištiti na lokaciji, kao što je to bilo prvobitno planirano, već će se isti direktno utovarati u namjenske prikolice i odvoziti sa lokacije u vlasništvu firme Zadrugar d.o.o. Srbac, koja raspolaţ e sa 16 hektara poljoprivrednog zemljišta za plasteniĉku proizvodnju u selu Sitneši, opština Srbac. Investitor je sa navedenom firmom sklopio Ugovor o kupoprodaji i preuzimanju stajskog Ċubriva (Ugovor u prilogu). Separator ulja i goriva će se nalaziti na sjevernom dijelu lokacije, a duţ manipulativnog platoa će biti postavljen sistem rigola koji će otpadne atmosferske vode sa manipulativnog platoa odvoditi do separatora na preĉišćavanje. Otpadne vode iz dezobarijera će biti povezane sa navedenim sistemom rigola. Preĉišćena voda nakon tretmana u separatoru će imati prelijev u površinski kanal za otpadne vode, uz postojeću magistralnu saobraćajnicu. Kao mjera za spreĉavanje zagaċenja vazduha i širenja prekomjerne buke i širenja neugodnih mirisa biće postavljena prirodna barijera (u jednom redu) oko kompletne lokacije, a prema najbliţ em stambenom objektu (sjeverni dio lokacije, duţ ine 20 m), te duţ ĉitave zapadne granice parcele u tri reda zasada zimzelenih stabala (Chamaecyparis Lawsoniana, Chamaecyparis Lawsoniana "Pyramidalis", Thuja occidentalis "Columnaris", Thuja occidentalis "Pyramidalis"). Cjelokupna površina oko objekata biće zatravljena djetelinsko travnim smješama. Uvidom u postojeće stanje na predmetnom podruĉju u cilju utvrċivanja poĉetnog nultog (zateĉenog) stanja ţ ivotne sredine prije poĉetka izgradnje objekata za uzgoj pilića izvršena su mjerenja kvaliteta vazduha na predmetnoj lokaciji i mjerenja ekvivalentnog nivoa buke. Analiza mjerenih polutanata došlo se do zakljuĉka da izmjererne vrijednosti ne prelaze graniĉne niti ciljane vrijednosti u skladu sa Uredbom vrijednostima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS, br. 124/12). Analiza izmjerenih 15-minutnih ekvivalentnih nivoa buke na definisanim mjernim mjestima ne prelaze dopuštene normative prema Pravilniku o dozvoljenim granicama intenziteta zvuka i šuma («Sluţ beni list SR BiH br. 46/89). Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 117
Uticaji na ţ ivotnu sredinu usljed izgradnje predmetnih objekata se mogu oĉekivati u dvije faze: uticaje na ţ ivotnu sredinu koji će se javiti u fazi radova na izgradnja objekata, uticaje na ţ ivotnu sredinu koji će se javiti u fazi eksploatacije objekata. Najznaĉajniji uticaji na ţ ivotnu sredinu radova na izgradnji objekta za uzgoj pilića i njegovoj kasnijoj eksploataciji mogu se javiti kao karakteristiĉni uticaji na: - Uticaji na kvalitet površinskih i podzemnih voda, - Uticaji na kvalitet vazduha, - Uticaji na kvalitet zemljišta, - Uticaji na ukupan nivo buke, - Uticaji na intenziteta vibracija i zraĉenja, - Uticaji na kvalitet flore i faune, - Uticaji na kvalitet ekosistema, - Uticaji na kvalitet namjene i korišćenja površina, -Uticaji na prirodna dobra posebnih vrijednosti, kulturna dobra, materijalna dobra ukljuĉujući kulturno istorijsko i arheološko nasljeċe, - Uticaji na kvalitet pejzaţ nih karakteristika podruĉja, - Uticaji na zdravlje stanovništva. Nakon provedene detaljne analize uticaja na ţ ivotnu sredinu u toku izgradnje kao i u toku eksploatacije objekata za uzgoj pilića došlo se do zakljuĉka da obzirom na karakter uticaja i njihov znaĉaj, postoji odreċeni nivo uticaja. Analizirajući svaki od uticaja definisane su i mjere za spreĉavanje, smanjenje ili ublaţ avanje tih uticaja na ţ ivotnu sredinu kroz definisanje mjera za ureċenje prostora, tehniĉko tehnološke, sanitarno higijenske, biološke, organizacione, pravne i druge mjere: Mjere zaštite voda i zemljišta, Mjere zaštite vazduha, Mjere zaštite flore i faune, Mjere zaštite pejzaţ a, Mjere zaštite od buke, Mjere zaštite zdravlja ljudi, Mjere koje se poduzimaju u sluĉaju nesreća većih razmjera. Nakon utvrċenih mjera dat je pregled monitoring plana u toku gradnje ekspoatacije i eksploatacije predmetnog objekta. Na kraju moţ e se konstatovati da se realizacijom predmetnog projekta mogu obezbijediti potrebni uslovi za zaštitu ţ ivotne sredine i da je projekat svojom funkcijom i tehniĉkim rješenjima bezbjedan u smislu uticaja na ţ ivotnu sredinu uz poštovanje svih mjera za spreĉavanje, smanjivanje ili ublaţ avanje štetnih uticaja na ţ ivotnu sredinu definisanih u okviru ove Studije. Direktor Damjanović Dario Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 118
5. PRILOZI 1. Rješenje Ministarstva za prostorno ureċenje, graċevinarstvo i ekologiju o utvrċivanju obaveze izrade studije uticaja na ţ ivotnu sredinu; 2. Mišljenja relevantnih Ministarstava na Studiju uticaja na ţ ivotnu sredinu 3. Preliminarni stav investitora o zaprimljenim primjedbama na Studiju 4. Odgovori Tehniĉko ekološkog zavoda d.o.o. Banja Luka na ocjenu i primjedbe zainteresovane javnosti, zaintersovanih organa i preliminarnom struĉnm stavu nosioca projekta 5. Mišljenje Administartivne sluţ be opštine Srbac na Studiju uticaja 6. Pismo podrške stanovnika sela Kaoci, sa 210 potpisnika (septembar 2013.) 7. Pismo podrške firme Ciklon duo d.o.o. Kaoci, Srbac (12. septembar 2013.) 8. Pismo podrške Opštinske boraĉke organizacije Srbac (28.28.2013.) 9. Primjedbe i mišljenja stanovnika naseljenog mjesta Kaoci, sa 35 potpisnika (august/septembar 2013.) 10. Ocjena Ministarstva za prostorno ureċenje, graċevinarstvo i ekologiju o primljenim primjedbama zainteresovane javnosti, zaintersovanih organa i preliminarnom struĉnm stavu nosioca projekta na primjedbe 11. Katastarske parcele; 12. Lokacijski uslovi; 13. Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha na lokaciji Kaoci; 14. Izvještaj mjerenja ukupnog nivoa buke na lokaciji Kaoci 15. Vodna saglasnost 16. Poljoprivredna saglasnost 17. Pred-ugovor sa Perutninim Ptuj S d.o.o. iz Srpca 18. Kopija Peticije o protivljenu graċenja 19. Kopija kompletnog spisa ţ albe Mitraković Gordane i zvaniĉnog izjašnjenja Opštine Srbac, upućenog resornom Ministrarstvu 20. Ugovor o kupoprodaji i preuzimanju stajskog Ċubriva sa firmom Zadrugar d.o.o iz Srpca 21. Tehniĉke karakteristike sistema za automatsko sagorijevanje biomase SASP 750 Tehničko ekološki zavod d.o.o. Banja Luka 119
PRILOG BR 1. RJEŠENJE MINISTARSTVA ZA PROSTORNO UREĐENJE, GRAĐEVINARSTVO I EKOLOGIJU O UTVRĐIVANJU OBAVEZE IZRADE STUDIJE UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU
PRILOG 2. MIŠLJENJA RELEVANTNIH MINISTARSTAVA NA STUDIJU UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU 121»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 3. PRELIMINARNI STAV INVESTITORA O ZAPRIMLJENIM PRIMJEDBAMA NA STUDIJU 122»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 4. ODGOVORI TEHNIĈKO EKOLOŠKOG ZAVODA D.O.O. BANJA LUKA NA OCJENU I PRIMJEDBE ZAINTERESOVANE JAVNOSTI, ZAINTERSOVANIH ORGANA I PRELIMINARNOM STRUĈNM STAVU NOSIOCA PROJEKTA 123»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 5. MIŠLJENJE ADMINISTARTIVNE SLUŢBE OPŠTINE SRBAC NA STUDIJU UTICAJA 124»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 6. PISMO PODRŠKE STANOVNIKA SELA KAOCI, SA 210 POTPISNIKA (SEPTEMBAR 2013.) 125»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 7. PISMO PODRŠKE FIRME CIKLON DUO D.O.O. KAOCI, SRBAC (12. SEPTEMBAR 2013.) 126»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 8. PISMO PODRŠKE OPŠTINSKE BORAĈKE ORGANIZACIJE SRBAC (28.28.2013.) 127»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 9. PRIMJEDBE I MIŠLJENJA STANOVNIKA NASELJENOG MJESTA KAOCI, SA 35 POTPISNIKA (AUGUST/SEPTEMBAR 2013.) 128»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 10. OCJENA MINISTARSTVA ZA PROSTORNO UREĐENJE, GRAĐEVINARSTVO I EKOLOGIJU O PRIMLJENIM PRIMJEDBAMA ZAINTERESOVANE JAVNOSTI, ZAINTERSOVANIH ORGANA I PRELIMINARNOM STRUĈNM STAVU NOSIOCA PROJEKTA NA PRIMJEDBE 129»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 11. KATASTARSKE PARCELE 130»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 12. LOKACIJSKI USLOVI 131»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 13. IZVJEŠTAJ O MJERENJU KVALITETA VAZDUHA NA LOKACIJI PLANIRANIH OBJEKATA ZA UZGOJ PILIĆA U KAOCIMA 132»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 14. IZVJEŠTAJ MJERENJA UKUPNOG NIVOA BUKE NA LOKACIJI PLANIRANIH OBJEKATA ZA UZGOJ PILIĆA U KAOCIMA 133»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 15. VODNA SAGLASNOST 134»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 16. POLJOPRIVREDNA SAGLASNOST 135»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 17. PRED-UGOVOR SA PERUTNINOM PTUJ S D.O.O. SRBAC 136»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 18. KOPIJA PETICIJE O PROTIVLJENU GRAĐENJA 137»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 19. KOPIJA ŢALBE MITRAKOVIĆ GORDANE I ZVANIĈNOG IZJAŠNJENJA OPŠTINE SRBAC, UPUĆENOG RESORNOM MINISTRARSTVU 138»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 20. UGOVOR O KUPOPRODAJI I PREUZIMANJU STAJSKOG ĐUBRIVA SA FIRMOM ZADRUGAR D.O.O IZ SRPCA 139»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
PRILOG 21. TEHNIĈKE KARAKTERISTIKE SISTEMA ZA AUTOMATSKO SAGORIJEVANJE BIOMASE SASP 750 140»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
TEHNIČKO EKOLOŠKI ZAVOD BANJALUKA PREDUZEĆE ZA TEHNIČKO-EKOLOŠKE USLUGE D.O.O. 78000 Banja Luka, Milana Kranovića b.b. Tel/faks:215-509;258-712 e-mail :tez_bl@teol.net PIB: 400851140002 IZVJEŠTAJ PEREDARSKE FARME O MJERENJU KVALITETA VAZDUHA NA LOKACIJI PREDVIĐENOJ ZA IZGRADNJU OBJEKATA ZA UZGOJ PILIĆA LOKACIJA: Kaoci, opština Srbac NARUČILAC: Sreten Aničić DATUM MJERENJA: 11./12.06.2013. god. Jun 2013. god.
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. SADRŽAJ 1. RADNI ZADATAK... 5 2. MJERNI INSTRUMENTI I METODE MJERENJA... 6 2.1. HORIBA APMA 360... 6 2.2. FH 62 I-N... 6 2.3. HORIBA APSA 350... 6 2.4. HORIBA APNA 350E... 6 2.5. HORIBA APOA 350E... 6 2.6. NETZ ALCYON... 6 2.7. THOMMEN M-105.04... 6 2.8. UREDBA O VRIJEDNOSTIMA KVALITETA VAZDUHA... 7 3. REZULTATI MJERENJA KVALITETA VAZDUHA... 9 4. REZULTATI MJERENJA MIKROMETEOROLOŠKIH PARAMETARA... 10 4.1. SMJER VJETRA... 10 4.2. BRZINA VJETRA... 11 4.3. TEMPERATURA/VLAŽNOST VAZDUHA, BAROMETARSKI PRITISAK... 12 4.4. ANALIZA METEOROLOŠKIH PARAMETARA... 12 5. REZULTATI MJERENJA KONCENTRACIJA POLUTANATA U VAZDUHU... 13 5.1. UKUPNE SUSPENDOVANE ČESTICE USČ... 13 5.2. UGLJEN (II) OKSID (CO)... 14 5.3. AZOT (IV) OKSID (NO 2 )... 15 5.4. SUMPOR (IV) OKSID (SO 2 )... 16 5.5. OZON... 17 7. ZAKLJUČAK... 18 2»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. OPŠTI PODACI NARUČILAC: SRETEN ANIČIĆ PROJEKAT: IZVJEŠTAJ O MJERENJU KVALITETA VAZDUHA NA LOKACIJI PREDVIĐENOJ ZA IZGRADNJU OBJEKATA ZA UZGOJ PILIĆA LOKACIJA: KAOCI, OPŠTINA SRBCA IZVRŠILAC: TEHNIČKO EKOLOŠKI ZAVOD d.o.o. BANJA LUKA BROJ PROTOKOLA: 36-06-EK/13 DATUM: 28.06. 2013. god. UČESNICI U IZRADI: 1. Msc Danijela Knežević, dipl. ing.polj. DIREKTOR Dario Damjanović 3»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. KRATAK SADRŽAJ 1. RADNI ZADATAK... 5 2. MJERNI INSTRUMENTI I METODE MJERENJA... 6 2.1. HORIBA APMA 360... 6 2.2. FH 62 I-N... 6 2.3. HORIBA APSA 350... 6 2.4. HORIBA APNA 350E... 6 2.5. HORIBA APOA 350E... 6 2.6. NETZ ALCYON... 6 2.7. THOMMEN M-105.04... 6 2.8. UREDBA O VRIJEDNOSTIMA KVALITETA VAZDUHA... 7 3. REZULTATI MJERENJA KVALITETA VAZDUHA... 9 4. REZULTATI MJERENJA MIKROMETEOROLOŠKIH PARAMETARA... 10 4.1. SMJER VJETRA... 10 4.2. BRZINA VJETRA... 11 4.3. TEMPERATURA/VLAŽNOST VAZDUHA, BAROMETARSKI PRITISAK... 12 4.4. ANALIZA METEOROLOŠKIH PARAMETARA... 12 5. REZULTATI MJERENJA KONCENTRACIJA POLUTANATA U VAZDUHU... 13 5.1. UKUPNE SUSPENDOVANE ČESTICE USČ... 13 5.2. UGLJEN (II) OKSID (CO)... 14 5.3. AZOT (IV) OKSID (NO 2 )... 15 5.4. SUMPOR (IV) OKSID (SO 2 )... 16 5.5. OZON... 17 7. ZAKLJUČAK... 18 4»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. UVOD Na užoj lokaciji izgradnje planiranih objekata za uzgoj pilića čija je izgradnja planirana na zemljištu označenom sa k.č. br. 1122/1 i 1122/4 K.O. Kaoci, opština Srbac, u periodu 11./12.06.2013. godine obavljeno je mjerenje kvaliteta vazduha. Mjerenje kvaliteta vazduha na odabranoj lokaciji obuhvatilo je imisione koncentracije USČ, CO, SO 2, NO 2 i O 3 istovremeno sa mjerenjem mikrometeoroloških parametara: brzina i smjer vjetra, temperatura i relativna vlažnost vazduha. Izgradnja objekata peredarske farme, investitora Sretena Aničića, planirana je na zemljištu označenom sa k.č. br. 1122/1 i 1122/4 K.O. Kaoci, opština Srbac. 1. RADNI ZADATAK Za ocjenu kvaliteta vazduha na užoj lokaciji planirane peredarske farme, investitora Sretena Aničića, pomoću mobilne mjerne stanice opremljene analizatorima za mjerenje zagađujućih materija u vazduhu, na lokaciji Kaoci kod Srpca obavljeno je jednodnevno mjerenje koncetracija zagađujujućih materija: ukupne suspendovane čestice USČ ( ULČ), ugljenmonoksid CO, sumpodioksid SO 2, azotdioksid NO 2, ozon O 3. Lokacija mjernog mjesta odnosno mjerne stanice (MS) označena je na slici 2. Slika 2. Lokacija mjerne stanice Koordinate mjernog mjesta: N 45 06'11" E 17 36' 09" Mjerenje mikrometeoroloških parametara podrazumjevalo je registrovanje sljedećih parametara: brzina/smjer vjetra, temperatura/relativna vlažnost vazduha, barometarski pritisak. 5»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. 2. MJERNI INSTRUMENTI I METODE MJERENJA 2.1. HORIBA APMA 360 s/n 909001 Analizator za mjerenje ugljik monoksida (CO) mjerna područja: 0-10 / 0-20 / 0-50 / 0-100 ppm donja granica detekcije: 0.05 ppm (2 sigma) metoda mjerenja: infracrvena apsorpcija 2.2. FH 62 I-N Analizator za mjerenje ukupnih lebdećih čestica-ulč (USM) mjerno područje: 0-2,0 g/m 3 donja granica detekcije: 1.0 µg/m 3 (2 sigma) metoda mjerenja: apsorpcija β - zračenja 2.3. HORIBA APSA 350 s/n 107009 Analizator za mjerenje koncentracije SO 2 mjerna područja: 0-0,1 / 0-0,2 / 0-0,5 ppm donja granica detekcije: 0.5 ppb (2 sigma) metoda mjerenja: UV fluorescencija 2.4. HORIBA APNA 350E s/n 564362085 Analizator za mjerenje koncentracije NO, NO 2, NOx mjerna područja: 0-0,1 / 0-0,2 / 0-0,5 / 0-1 ppm donja granica detekcije: 0.5 ppb (2 sigma) metoda mjerenja: kemiluminiscencija 2.5. HORIBA APOA 350E s/n 564118075 Analizator za mjerenje koncentracije O 3 mjerna područja: 0-0,1 / 0-0,2 / 0-0,5 / 0-1 ppm donja granica detekcije: 0.5 ppb (2 sigma) metoda mjerenja: UV apsorpcija 2.6. NETZ ALCYON mjerno područje: donja granica detekcije: metoda mjerenja: Trokomponentni anemometar za brzinu i smjer vjetra 0-30 m/s 0.1 m/s (2 sigma) optoelektronička 2.7. THOMMEN M- 105.04 mjerno područje: metoda mjerenja: 900-1100 hpa mehaničko-elektronička Barometar 6»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. 2.8. UREDBA O VRIJEDNOSTIMA KVALITETA VAZDUHA Uredbom o vrijednostima kvaliteta vazduha ( Službeni glasnik Republike Srpske br. 124/12) utvrđene su granične i tolerantne vrijednosti kvaliteta vazduha u cilјu zaštite zdravlja ljudi, vegetacije i prirodnih eko-sistema, kao i maksimalne dozvoljene koncetracije zagađujućih materija u vazduhu u slučaju namjenskih mjerenja. Vrijednosti kvaliteta vazduha prema navedenoj uredbi predstavlјaju numeričke vrijednosti graničnih vrijednosti nivoa zagaćujućig materija u vazduhu, i to donje i gornje granice ocjenjivanja kvaliteta vazduha, kritičnih nivoa, granica tolerancije i tolerantnih vrijednosti, cilјnih vrijednosti i dugoročnih cilјeva zagađujućih materija u vazduhu, koncentracija opasnih po zdravlјe lјudi i koncentracije o kojima se izvještava javnost. Nivo zagađujućih materija vazduha prati se mjerenjem koncentracija za sumpor dioksid, azot dioksid i okside azota, suspendovane česticе ( PM 10,PM 2.5 ), olovo, benzen, uglјen monoksid, prizemni ozon, arsen, kadmijum, živu, nikl, benzo(a)piren i čađ u vazduhu, instmentima za automatsko mjerenje i/ili uzimanjem uzoraka analizom. Granične i tolerantne vrijednosti i granice tolerancije za supor dioksid, azot dioksid, suspendovane čestice (PM 10 ) i uglјen monoksid date su u sledećoj tabeli: Тabela 2. Granične, tolerantne vrijednosti i granice tolerancije za zaštitu zdravlјa lјudi Period uzorkovanja Granična vrijednost Granica tolerancije Tolerantna vrijednost Sumpordioksid Jedan sat 350 µg/m 3 150 µg/m 3 500 µg/m 3 Jedan dan 125 µg/m 3-125 µg/m 3 Kalendarska godina 50 µg/m 3-50 µg/m 3 Azotdioksid Jedan sat 150 µg/m 3 75 µg/m 3 225 µg/m 3 Jedan dan 85 µg/m 3 40 µg/m 3 125 µg/m 3 Kalendarska godina 40 µg/m 3 20 µg/m 3 60 µg/m 3 Suspendovane čestice PM 10 Jedan dan 50 µg/m 3 25 µg/m 3 75 µg/m 3 Kalendarska godina 40 µg/m 3 8 µg/m 3 48 µg/m 3 Maksimalna dnevna osmočasovna vrijednost Uglјenmonoksid 10 mg/m 3 (10000 µg/m³) 6 mg/m 3 (6000 µg/m³) 16 mg/m 3 (16000 µg/m³) Jedan dan 5 mg/m 3 (5000 µg/m³) 5 mg/m 3 (5000 µg/m³) 10 mg/m 3 (10000 µg/m³) Kalendarska godina 3 mg/m 3 (3000 µg/m³) - 3 mg/m 3 (3000 µg/m³) 7»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. Тabela 3. Cilјna vrijednost za prizemni ozon Cilјna vrijednost za prizemni ozon Cilј Zaštita zdravlјa lјudi Period računanja prosječne vrijednosti Maksimalna dnevna osmočasovna srednja vrijednost Cilјna vrijednost 120 µg/m 3 U zoni i aglomeracijema u kojima je nivo predmetnih zagađujućih materija, ispod graničnih vrijednosti utvrđenih gore datim tabelama, potrebno je da se koncentracije zagađujućih materija zadrže na nivou ispod graničnih vrijednosti. Za zagađujuće materije za koje nije propisana granica tolerancije, kao tolerantna vrijednost uzima se njihova granična vrijednost. Granične i tolerantne vrijednosti osnova su za: - ocjenjivanje kvaliteta vazduha, - podjelu zona i aglomeracija u kategoriji na osnovu nivoa zagađenja vazduha i - upravlјanje kvalitetom vazduha. Granične vrijednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu koje su propisane ovom uredbom ne smiju se prekoračiti kad se jednom postignu. Koncentracije opasne po zdravlјe lјudi za sumpor dioksid, azod dioksid i prizemni ozon u vazduhu, date su u sledećoj tabeli: Тabela 4. Koncentracije sumpor dioksida i azot dioksida opasne po zdravlјe lјudi Zagađujuća materija Koncentracija opasna po zdravlјe lјudi Sumpor dioksid 500 µg/m 3 Azot dioksid 400 µg/m 3 Тabela 5. Konc. prizemnog O 3 opasne po zdravlјe lјudi i konc. o kojima se izvještava javnost Svrha Period usrednjavanja Granica Obaveštenje 1 sat 180 µg/m 3 Upozorenje 1sat * 240 µg/m 3 * U zoni ili aglomeraciji utvrđuju se ili predviđaju prekoračenja granice u toku tri uzastopna sata, a u cilјu donošenja kratkoročnih akcionih planova radi zaštite zdravlјa lјudi ili životne sredine po potrebi. Tabela 6. Max. dozvoljene vrijednosti u cilju namjenskih mjerenja za USČ Period uzimanja srednje vrijednosti mjerenja za ukupne suspendovane čestice Maksimalna dozvoljena vrijednost Jedan dan - 24h 250 µg/m 3 Kalendarska godini - 365 dana 90 µg/m 3 Koncentracije opasne po zdravlјe lјudi mjere se tokom tri uzastopna sata na lokacijama reprezentativnim za kvalitet vazduha na području čija površina nije manja od 100 km 2, ili u zoni ili aglomeracijama, ako je njihova površina manja. 8»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. 3. REZULTATI MJERENJA KVALITETA VAZDUHA Analizom registrovanih vrijednosti zagađujućih materija u vazduhu na užoj lokaciji peredarske farme čija je izgradnja planirana u naselju Kaoci, opština Srbac, za mjerni period 11/12.06.2013. godine, te upoređivanjem sa graničnim vrijednostima kvaliteta vazduha prema Uredbi o vrijednostima kvaliteta vazduha došlo se do sledećih podataka: Polutant USČ CO Period uzorkovanja Izmjerena vrijednost 24h 15,9 (µg/m 3 ) Jedinica GRANIČNA VRIJEDNOST (µg/m 3 ) Maks. dozvoljena vrijednost 250 µg/m 3 1h 27,2 (µg/m 3 ) - 1 god. - (µg/m 3 Maks. dozvoljena vrijednost ) 90 µg/m 3 8h* 61 (µg/m 3 GV GT ) 10000 µg/m 3 6000 µg/m 3 24h 46 (µg/m 3 GV GT ) 5000 µg/m 3 5000 µg/m 3 1h 61 (µg/m 3 ) - - SO 2 24h 13,9 (µg/m 3 ) GV 125-1h 21,2 (µg/m 3 ) GV 350 GT 150 NO 2 O 3 24h 11,7 (µg/m 3 ) GV 85 GT 40 1h 16,2 (µg/m 3 ) GV 150 GT 75 8/24h 14,8 (µg/m 3 Maksimalna usrednjena vrijednost ) 120 µg/m 3 1h 19,1 (µg/m 3 ) GV - granična vrijednost GT - granica tolerancije * 8h mjerni interval s najvišom usrednjenom koncetracijom CO Granica obavještavanja 180 µg/m 3 Granica upozorenja 240 µg/m 3 9»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. 4. REZULTATI MJERENJA MIKROMETEOROLOŠKIH PARAMETARA 4.1. Smjer vjetra Slika 4.1.1. Grafički prikaz smjera vjetra na lokaciji planirane peredarske farme u naselju Kaoci kod Srpca, za 24h mjerni period 11./12.06.2013. god. Slika 4.1.2. Grafički prikaz rasprostiranja vjetra na lokaciji planirane peredarske farme u naselju Kaoci kod Srpca, za 24h mjerni period 11./12.06.2013. god. 10»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. 4.2. Brzina vjetra Slika 4.2.1. Grafički prikaz registrovanih brzina vjetra na lokaciji planirane peredarske farme u naselju Kaoci kod Srpca, za 24h mjerni period 11./12.06.2013. god. Slika 4.2.3. Grafički prikaz rasprostiranja brzine vjetra na lokaciji planirane peredarske farme u naselju Kaoci kod Srpca, za 24h mjerni period 11./12.06.2013. god. 11»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. 4.3. Temperatura/vlažnost vazduha, barometarski pritisak Tablica 4.3.1. Atm. pritisak, temperatura i rel. vlažnosti vazduha registrovani na planirane peredarske farme u naselju Kaoci kod Srpca, za 24h mjerni period 11./12.06.2013. god. PERIOD MJERENJA 11.06.2013. god. 12.06.2013. god. P max. (hpa) 999,6-100,4 998,7-101,1 Temperatura vazduha ( C) opseg 17-26 15-24 Vlažnost vazduha (rh %) 69-81 70-83 4.4. Analiza meteoroloških parametara Temperatura vazduha na posmatranoj lokaciji tokom mjernog perioda kretala se u intervalu od 17 do 26 C, relativna vlaga u opsegu 69-83%. Najviši registrovani barometarski pritisak iznosio je 101,1 hpa. U toku mjerenja registrovano je više smjerova vjetra od kojih su najučestaliji bili iz smjera jugozapada, zapada i sjeveroistoka. Najviša brzina vjetra od 6,3 m/s registrovana je krajem prve polovine mjernog perioda. 12»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. 5. REZULTATI MJERENJA KONCENTRACIJA POLUTANATA U VAZDUHU 5.1. Ukupne suspendovane čestice USČ Slika 5.1.1. Grafički prikaz registrovanih imisijskih koncentracija ukupnih suspendovanih čestica na lokaciji planirane peredarske farme u naselju Kaoci kod Srpca, za 24h mjerni period 11./12.06.2013. god. Prema Uredbi o vrijednostima kvaliteta vazduha ( Službeni glasnik Republike Srpske br. 124/12) usrednjena 24-h koncentracija ukupnih lebdećih čestica od 15,9 µg/m 3 je daleko ispod maksimalne dozvoljene vrijednosti od 250 µg/m 3. Najviša koncentracija USČ u vazduhu od 27,2 µg/m 3 registrovana je početkom mjernog perioda. 13»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. 5.2. Ugljen (II) oksid (CO) Slika 5.2.1 Grafički prikaz registrovanih imisijskih koncentracija CO na lokaciji planirane peredarske farme u naselju Kaoci kod Srpca, za 24h mjerni period 11./12.06.2013. god. Usrednjena imisiona koncetracija CO za ukupni mjerni mjerni period podrazumjeva vrijednost od 46 µg/m 3 koja je daleko ispod granične vrijednosti odnosno granice tolerancije od 5000 µg/m 3 mg/m 3. Najviša 1h koncetracija ugljen-monoksida u vazduhu od 62 µg/m 3 registrovana u poslednjoj trećini mjernog perioda je ispod tolerantne vrijednsoti od 6000 µg/m 3 propisane za 8h mjerni interval. 14»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. 5.3. Azot (IV) oksid (NO 2 ) Slika 5.3.1. Grafički prikaz jednodnevnog kretanja imisijskih koncentracija NO 2 na lokaciji planirane peredarske farme u naselju Kaoci kod Srpca, za 24h mjerni period 11./12.06.2013. god. Usrednjena jednodnevna koncentracija NO 2 od 11,7 µg/m 3 u vazduhu na posmatranoj lokaciji ne prelazi granicu tolerancije od 40 µg/m 3, odnosno propisanu graničnu vrijednost od 85 µg/m 3. Najviša 1h registrovana imisiona koncentracija NO 2 za ukupni mjerni period od 16,2 µg/m 3 je ispod granične vrijednosti od 150 µg/m 3 odnosno granice tolerancije 75 µg/m 3. 15»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. 5.4. Sumpor (IV) oksid (SO 2 ) Slika 5.4.1 Grafički prikaz dnevnog kretanja imisijskih koncentracija SO 2 na lokaciji planirane peredarske farme u naselju Kaoci kod Srpca, za 24h mjerni period 11./12.06.2013. god. Imisione koncentracije SO 2 izmjerene u toku jednodnevnog perioda kretale su se u intrevalu od 7,7 do 21,2 µg/m 3. Najviša registrovana 1h koncetracija SO 2 u vazduhu ne prelazi granicu tolerancije od 150 µg/m 3 i propisanu graničnu vrijednost. Usrednjena jednodnevna koncentracija SO 2 u vazduhu na posmatranom mjernom mjestu od 13,9 µg/m 3 je ispod propisane granične odnosno tolerantne vrijednosti od 125 µg/m 3. 16»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. 5.5. Ozon Slika 5.5.1. Grafički prikaz dnevnog kretanja imisijskih koncentracija O 3 na lokaciji planirane peredarske farme u naselju Kaoci kod Srpca, za 24h mjerni period 11./12.06.2013. god. Najviša uzmjerena 1h koncentracija O 3 u vazduhu na posmatranoj lokaciji od 19,1 µg/m 3 je ispod granice obavještavanja koja podrazumjeva vrijednost od 180 µg/m 3, dok usrednjena imisiona koncentracija O 3 za 24-mjerni period od 14,8 µg/m 3 ne prelazi maksimalnu usrednjenu vrijednost od 120 µg/m 3. 17»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izvještaj o mjerenju kvaliteta vazduha 2013. 7. ZAKLJUČAK Na užoj lokaciji budućih objekata za uzgoj pilića čija je izgradnja planirana na zemljištu označenom sa k.č. br. 1122/1 i 1122/4 K.O. Kaoci, opština Srbac, u periodu 11./12.06.2013. godine obavljeno je mjerenje kvaliteta vazduha. Mjerenje kvaliteta vazduha na odabranoj lokaciji obuhvatilo je imisione koncentracije USČ, CO, SO 2, NO 2 i O 3 istovremeno sa mjerenjem brzine i smjera vjetra. U toku mjerenja registrovano je više smjerova vjetra od kojih su najučestaliji bili iz smjera jugozapada, zapada i sjeveroistoka. Najviša brzina vjetra od 6,3 m/s registrovana je krajem prve polovine mjernog perioda. Prema Uredbi o vrijednostima kvaliteta vazduha ( Službeni glasnik Republike Srpske br. 124/12) usrednjena 24h koncentracija ukupnih lebdećih čestica od 15,9 µg/m 3 je daleko ispod maksimalne dozvoljene vrijednosti od 250 µg/m 3. Najviša koncentracija USČ u vazduhu od 27,2 µg/m 3 registrovana je početkom mjernog perioda. Usrednjena jednodnevna koncentracija NO 2 od 11,7 µg/m 3 u vazduhu na posmatranoj lokaciji ne prelazi granicu tolerancije od 40 µg/m 3, odnosno propisanu graničnu vrijednost od 85 µg/m 3. Najviša 1h registrovana imisiona koncentracija NO 2 za ukupni mjerni period od 16,2 µg/m 3 je ispod granične vrijednosti od 150 µg/m 3 odnosno granice tolerancije 75 µg/m 3. Imisione koncentracije SO 2 izmjerene u toku jednodnevnog perioda kretale su se u intrevalu od 7,7 do 21,2 µg/m 3. Najviša registrovana 1h koncetracija SO 2 u vazduhu ne prelazi granicu tolerancije od 150 µg/m 3 i propisanu graničnu vrijednost. Usrednjena jednodnevna koncentracija SO 2 u vazduhu na posmatranom mjernom mjestu od 13,9 µg/m 3 je ispod propisane granične odnosno tolerantne vrijednosti od 125 µg/m 3. Koncetracije ostalih izmjerenih zagađujućih materija u vazduhu (CO, O 3 ) na posmatranoj lokaciji, takođe ne prelaze granične vrijednosti propisane Uredbom o vrijednostima kvaliteta vazduha ( Službeni glasnik Republike Srpske br. 124/12). DIREKTOR Dario Damjanović 18»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
TEHNIČKO EKOLOŠKI ZAVOD BANJALUKA PREDUZEĆE ZA TEHNIČKO-EKOLOŠKE USLUGE D.O.O. 78000 Banja Luka, Milana Kranovića b.b., Tel/faks: 258-712; 215-509 e-mail :tez_bl@teol.net PIB: 400851140002 IZVJEŠTAJ O MJERENJU VANJSKE BUKE NA LOKACIJI PREDVIĐENOJ ZA IZGRADNJU FARME ZA UZGOJ PILIĆA LOKACIJA: Kaoci, opština Srbac NARUČILAC: Sreten Aničić DATUM MJERENJA: 11.06.2013. god. Jun 2013. god.
Izveštaj o mjerenju nivoa buke 2013. OPŠTI PODACI NARUČILAC: SRETEN ANIČIĆ PROJEKAT: IZVJEŠTAJ O MJERENJU VANJSKE BUKE NA LOKACIJI PREDVIĐENOJ ZA IZGRADNJU FARME ZA UZGOJ PILIĆA LOKACIJA: KAOCI, OPŠTINA SRBCA IZVRŠILAC: TEHNIČKO EKOLOŠKI ZAVOD TEZ d.o.o. BANJA LUKA BROJ PROTOKOLA: 37-06-EK/13 DATUM: 28.06. 2013. god. UČESNICI U IZRADI: 1. Msc Danijela Knežević, dipl. ing.polj. DIREKTOR Dario Damjanović 2»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izveštaj o mjerenju nivoa buke 2013. 1. UVOD OBRAZLOŽENJE Svrha mjerenja 15-minutnih ekvivalentnih nivoa buke je ocjena postojećeg stanja vanjske buke na užoj lokaciji izgradnje planiranih objekata za uzgoj pilića, čija je izgradnja predviđena na ruralnom području, u naselju Kaoci, opština Srbac. 2. LOKACIJA Izgradnja planiranih objekata za uzgoj pilića, investitora Sretena Aničića, predviđena je na zemljištu označenom sa k.č. br. 1122/1 i 1122/4 K.O. Kaoci, opština Srbac, sa desne strane saobraćajnice M14-1 (Srbac - Derventa), na udaljenosti cca 300 južno od rijeke Save. Slika 1. Uža lokacija peredarske farme Koordinate lokacije planiranih objekata za uzgoj pilića: N 45 06'10" E 17 36' 16" 3»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izveštaj o mjerenju nivoa buke 2013. 3. MJERNA MJESTA Na otvorenom prostoru u krugu planiranih objekata za uzgoj pilića u naselju Kaoci kod Srbca, izvršeno je mjerenje petnaestominutnih ekvivalentnih nivoa buke (L q ). Intezitet vanjske buke mjeren je na 2 pozicije u blizini najbližih individualnih objekata stanovanja (ruralna domaćinstva). Slika. Mjerne pozicije Mjerno mjesto br. 1. - otvorena površina, kod najbližeg individualnog objekta stanovanja (kuća) istočno od parcele na kojoj je predviđena izgradnja objekata za uzgoj pilića. Slika 3. Mjerno mjesto br. 1. 4»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izveštaj o mjerenju nivoa buke 2013. Mjerno mjesto br. 2. - otvorena površina, kod objekta ruralnog domaćinstva, na udaljenosti cca 100 m zapadno od planiranih objekata za uzgoj pilića. Slika 5. Mjerno mjesto br. 2. 4. PRIMJENJENI PROPISI I STANDARDI - Zakon o zaštiti životne sredine ( Službeni glasnik Republike Srpske br. 71/12), - Pravilnik o dozvoljenim granicama intenziteta zvuka i šuma ( Službeni list SRBiH br. 46/89), - Uredba o indikatorima buke buke, graničnim vrijednostima, metodama za ocjenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ( Službeni glasnik Republike Srbije br. 75/10). 5. BUKA Buka je svaki zvuk koji nam je neugodan i koji nam smeta. Razvojem industrijalizacije i urbanizacije buka raste i može se reći da postaje nevolja modernog života. Bilo koja promjena pritiska (u zraku, vodi ili drugom mediju) koju ljudsko uho može detektovati je zvuk. Najsličniji instrument ljudskom uhu za mjerenje promjene pritiska u zraku je barometar. Međutim, promjene pritiska koji se javlja s promjenom vremenskih uslova, a koje registruje barometar, su toliko spore da ih ljudsko uho ne može detektovati, pa ih zato ne definišemo kao zvuk. Promjene u atmosferskom pritisku koje su mnogo brže barem 20 puta u sekundi - mogu se čuti i zato se nazivaju zvukom. Barometar ne može reagovati tako brzo i zbog toga se ne može upotebiti za mjerenje zvuka. Broj promjena pritiska u sekundi naziva se frekvencijom zvuka i mjeri se u hertzima(hz). Normalno čujno područje zdrave mlade osobe kreće se od 16Hz do 20000Hz (20kHz). Npr. područje od najnižeg do najvišeg zvuka klavira je 27.5Hz do 4186Hz. Zvuk s frekfencijama ispod 16Hz naziva se infrazvukom a onaj iznad 20kHz ultrazvukom.različite frekvencije daju različite tonove. 5»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izveštaj o mjerenju nivoa buke 2013. Ton može biti čist i složen ton i šum. Čisti ton je zvuk s jednom frekvencijom i nastaje pri harmoničnom ili sinusoidalnom titranju zvučnog pritiska. Složeni ton nastaje kao posljedica periodičnog neharmoničnog titranja i može se rastaviti na osnovni ton i harmonike kojima su frekvencije cijelobrojna višekratna frekfencija osnovnom tonu. Šum je nepravilno neperiodično titranje. Buka može biti trajna, isprekidana i impulsna. Trajna buka se javlja u predionicama i električnim centralama. Karakteristika trajne buke je da su nivo zvučnog pritiska i spektar frekvencija, na jednom mjestu, konstantni cijelo vrijeme. Ako se na jednom mjestu mijenjaju nivo zvučnog pritiska i spektar frekvencija, tada je to isprekidana buka. To je najčešća vrsta buke, a nalazimo ju npr. kod ekscentar preša. Zvučni događaj kratkog trajanja i relativno visokog zvučnog pritiska označava se kao impulsna buka.svaki udarac treba smatrati impulsnom bukom. Nivo zvučnog pritiska u pogonima kreće se od 50 do 130 db. Uticaj buke na čovjeka - Buka djeluje negativno na neurovegetativni i indokrini sistem i te se promjene manifestiraju povećanom nervnom napetošću, a napetost uzrokuje poremećaj cirkulacije, što ima za psljedicu porast pritiska i uspravanje rada probavnih organa. Također se javljaju i psihičke smetnje kao što su smanjenje koncentracije, posebno kod diskontinuirane buke. Također se javlja razdražljivost, osjećaj umora, a često i pospanost, posebno ako je buka ritmična. Ovakve psihičke smetnje mogu se odraziti na preciznost obavljanja radnji, pravljenja pogrešaka, broj povreda, što bitno utiče na produktivnost. Buka u nekim slučajevima, naročito ako je diskontinuirana, može na radnika djelovati i stimulativno. Buka također može izazvati smetnje sna, jer kod ljudi koji rade u buci može biti jača reakcija na buku u snu. Ono što je najteže, kao štetno djelovanje buke, je svakako oštečenje sluha. Stepen oštećenja sluha zavisi o intenzitetu buke, frekvenciji, trajanju buke i individualnoj osjetljivosi. Komunalna buka - Buka se uglavnom može podijeliti na industrijsku (nastaje u toku rada pneumatskog alata, presa, motora, kompresora i sl.) i gradsku ili komunalnu buku. Gradska buka potiče najvećim dijelom od saobraćaja. Potom, značajno mjesto u stvaranju gradske buke zauzimaju zvučni signali, kao i buka u stanovima i drugim objektima koja potiče od upotrebe raznih tehničkih aparata. Komunalna buka je vremenski nedeterminisana, po tipu najčešće diskontinualna, što je od izuzetnog značaja za časove odmora, jer na diskontinualnu buku ne postoji navikavanje. Prema Pravilniku o dozvoljenim granicama intenziteta zvuka i šuma («Službeni list» SR BiH broj 46/89) u sljedećij tabeli su prikazani dozvoljeni nivoi vanjske buke. 6»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izveštaj o mjerenju nivoa buke 2013. Tabela 1. Dozvoljeni nivoi vanjske buke ZONA NAMJENA PODRUČJA Najviši dozvoljeni nivoi vanjske buke db (A) Ekvivalentni nivoi Leq Vršni nivoi Dan Noć L 10 L 1 I Bolničko, lječilišno 45 40 55 60 II III IV V VI Turističko, rekreacijsko, oporavilišno Čisto stambeno, vaspitnoobrazovne i zdravstvene institucije, javne zelene i rekreacione površine Trgovačko, poslovno, stambeno i stambeno uz saobraćajne koridore Poslovno, upravno, trgovačko, zanatsko, servisno Industrijsko, skladišno, servisno i saobraćajno područje bez stanova *Pravilnik o dozvoljenim granicama intenziteta zvuka i šuma ( Službeni list SRBiH br. 46/89) 50 40 60 65 55 45 65 70 60 50 70 75 65 60 75 80 70 70 85 80 6. METODE I INSTRUMENTI Instrument za mjerenje buke (zvuka) je bukomjer. Konstruiran je tako da prima zvuk približno na isti način kao ljudsko uho i da daje objektivna, reproduktibilna mjerenja nivoa zvučnog pritiska. Osnovna veličina koju mjerimo kod buke je nivo zvučnog pritiska. Područje zvučnih pritisaka koje primjećuje ljudsko uho je veliko pa je uvedena logaritamska skala prikazivanja tog pritiska. p 1 L p = 20 log ------------ (db) p 0 p 1 posmatrani zvučni pritisak p 0 20 µpa ref. vrijednost zvučnog pritiska na pragu čujnosti pri frekvenciji 1000Hz. Druga osnovna veličina buke je frekvencija titranja. Područje frekvencija od 20 Hz do 20 khz moguće je podijeliti na frekvencijske intervale. U praksi se to postiže s elektroničkim filtrima, koji se ugrađuju u bukomjere, a koji odbacuju sve zvukove s frekvencijama izvan odabranog frekvencijskog intervala. Frekvencijski intervali imaju širinu bilo jedne oktave ili 1/3 oktaave (tj. terce). Oktava je frekvencijski pojas kojega se granične frekvencije odnose kao 1:2 tj. najviša frekvencija je dvostruko veća od najniže frekvencije. 7»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izveštaj o mjerenju nivoa buke 2013. Mjerenjem nivoa zvučnog pritiska ne dobivamo veličinu koja odgovara subjektivnom osjetu buke. Da bi se to izbjeglo, zvukomjeri imaju ugrđene elektronične krugove kojih osjetljivot varira s frekvencijom na isti način kao uho, tako simulirajući jednake krivulje glasnoće. Rezultat ovoga su tri različito standardizirana korekcijska filtra "A", "B", "C". Postoji i četvrti korekcijski filtar, "D". Filtar "A" mjeri signal na način koji je obrnuto proporcionalan krivulji glasnoće kod niskog nivoa zvučnog pritiska. Korekcijski filtar "B" odgovara krivulji glasnoće kod srednjeg nivoa zvučnog pritiska. Korekcijski filtar "C" je ustvari linearan od 30 do 8000Hz, a "D" je namjenjen za mjerenje buke zrakoplova. Zato se danas najviše koristi korekcijski filtar "A" buduci da namjena na "B" i "C" ne odgovaraju subjektivnom osjetu buke zato što su izrađeni za čisti ton, a buka se gotovo uvijek sastoji od složenih tonova. Većina buke koja se želi izmjeriti ima promjenjive nivoe. Pri mjerenju želimo mjeriti ove promjene što je moguće tačnije. Zato su standardizirane dvije brzine detekcije odaziva, označene kao "F" (brzo) i "S" (sporo). Ako se zvuk sastoji od odvojenih impulsa ili sadrži visok razmjer udarne buke, tada vremenski odzivi "F" i "S" nisu dovoljno kratki da mjerenje čini subjektivan osjet. Za takva mjerenja bukomjeri imaju "I" karakteristiku koja omogučava detekciju i prikaz kratkotrajne buke na način na koji čovjek opaža impulsne zvukove. Premda je niži osjećaj glasnoće buke koja traje kratko od buke koja traje kontinuirano, rizik oštećenja sluha nije manji. Iz toga razloga neki bukomjeri sadrže krug za mjerenje vršne vrijednosti (peak) zvuka, neovisno o trajanju zvuka. Budući da je zvuk oblik energije, potencijalno oštećenje sluha u određenom zvučnom polju neće zavisiti samo o nivou zvuka već i o dužini trajanja. Npr. izlaganje glasnom zvuku 4h štetnije je nego izlaganje istom zvuku samo 1h. Da bi se odredilo potencijalno oštećenje sluha u zvućnom polju, mora se odraditi primljena energija na temelju nivoa zvuka i vremena ekspozicije. Primljenu energiju je lako odrediti za konstantan nivo zvuka. Ako je nivo zvuka promjenjiv, mjerenje se mora ponavljati tokom određenog razdoblja uzorkovanja. Na temelj ovih uzorkovanja moguće je izračunati vrijednost poznatu kao ekvivalentni nivo zvuka (L eq ) koji ima isti sadržaj energije i isto potencijalno oštećenje sluha kao promjenjivi nivo zvuka. Ako su promjene nivoa zvuka slučajne nije lako izračunati L eq. U ovakvim slučajevima upotrebljavaju se integrirajući bukomjerii koji automatski računaju L eq. 8»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka
Izveštaj o mjerenju nivoa buke 2013. Slika 5. Bukomjer (integrisani mjerač zvuka) EXTECH 407780 Kao osnovni parametar za normiranje komunalne buke koristi se ekvivalentni nivo buke Leq.Bukomjer,gore navedeni ima mogućnost automatskog određivanja Leq.Da bi se u potpunosti definisao karakter buke u izviještaju se daju i vrijednosti tzv.15-minutnih Prevaziđenih nivoa buke Ln, prikazanih u tabelama od L1 do L99 Neposredno prije svake serije mjerenja buke, bukomjer je kalibrisan odgovarajućim etaloniranim kalibratorom zvuka EXTECH 407776 radi provjere čitavog mjernog sistema. Karakteristike upotrebljenog kalibratora: - izlazni signal: 94, 114 db, - Izlazni signal frekvencije: 1000 Hz, - radna temperature: 0-50 C, - napajanje. 2 x baterija 9V, - standard: IEC 60942-11 klasa 2. Mjerenje ukupnog petnaestominutnog ekvivalentnog nivoa buke na lokaciji planirane peredarske farme u naselju Kaoci kod Srpca, vršeno je na 2 mjerna mjesta, u neposrednoj blizini najbližih individualnih objekata stanovanja (ruralna domaćinstva). Izmjereni nivoi buke normirani su u skladu sa važećim Pravilnikom o dozvoljenim granicama intenziteta zvuka i šuma (Službeni list SRBiH br. 46/89). 7. REZULTATI MJERENJA Mjerenje vanjske buke na predmetnoj lokaciji izvršeno je 11.06.2013. godine po oblačnom vremenu, bez padavina i vjetra < 5 m/s. Imajući u vidu namjenu područja, razmještaj izgrađenih objekata, izvršeno je vrednovanje buke prema kriterijumima Pravilnika o dozvoljenim granicama inteziteta zvuka i šuma ( Službeni list SRBiH br. 46/89). Mjerenja su izvršena na visini 1,70 m od nivoa terena, na udaljenosti najmanje 3 m od prepreka koje reflektuju buku. U smislu navedenog pravilnika, dan podrazumjeva period od 6 do 22 časa. 9»Tehničko ekološki zavod«d.o.o. Banja Luka