BOFOS info ELEKTRONSKI BILTEN SAMOSTALNOG SINDIKATA ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE FEBRUAR - MART 2015. / IZDANJE BR 53 ZAKLJUČENI KOLEKTIVNI UGOVORI Rezultati izbora u Sindikatu NLB banke Rezultati izbora u Sindikatu Beogradske berze Rezultati izbora u KSO DDOR Zaključen Kolektivni ugovor u AIK banci Intervju: Đorđe Ćulum Zaključen Kolektivni ugovor u NLB banci Seminar: Strategija unapređenja rada RAMRRS Svetski dan borbe za zaštitu prava na štrajk Pravna klinika Vesti...vesti...vesti
REZULTATI IZBORA U SINDIKATU NLB BANKE Na izborima za nosioce funkcija i članova organa u Sindikalnoj organizaciji samostalnog sindikata NLB Banke a.d. Beograd koji su održani 18. decembra 2014. godine za mandatni period 2014. - 2019. godine izabrani su: * za predsednika Sindikalne organizacije samostalnog sindikata NLB Banke a.d. Beograd Đorđe Ćulum; * za članove Odbora Sindikalne organizacije samostalnog sindikata NLB Banke a.d. Beograd: Julijana Melja Jović Dijana Aćimović Dušica Stanojević Srđan Bireš Biljana Petrović * za članove Nadzornog odbora Sindikalne organizacije samostalnog sindikata NLB Banke a.d. Beograd: Vesna Baković Dragana Ubović Đorđe Ćulum predsednik Sindikalne organizacije samostalnog sindikata NLB Banke a.d. Beograd 2
REZULTATI IZBORA U SINDIKATU BEOGRADSKE BERZE Na izborima održanim u okviru Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Beogradske berze, 30. decembra 2014. godine, više od 93 odsto članova Sindikata odazvalo se glasanju, a za predsednika ove Sindikalne organizacije, za mandatni period od 2014. do 2019. godine izabrana je Marija Gavrić. Za članove odbora Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Beogradske berze, na izborima održanim 23. decembra 2014. godine izabrani su: Bojan Kezele i Melita Kovačević. Za članove Nadzornog odbora Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Beogradske berze održanim 23. decembra 2014. godine izabrani su: Aleksandra Apostolović, Nikola Borčić, i Dimitrije Veljković. Marija Gavrić, predsednik Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Beogradske berze 3
REZULTATI IZBORA U KSO DDOR Izbori u Konferenciji sindikalnih organizacija DDOR Novi Sad a.d.o. Novi Sad održani su 30.01.2015. godine. Za predsednika Konferencije sindikalnih organizacija DDOR Novi Sad a.d.o. Novi Sad izabran je Miroslav Kovačević, predsednik Sindikalne organizacije OGF Bačka Palanka. Rezultati izbora KSO DDOR Za članove Koordinacionog odbora Konferencije sindikalnih organizacija DDOR Novi Sad a.d.o. Novi Sad izabrani su: Marija Vučković, predsednik Sindikalne organizacije GF Novi Sad 16, Vranje; Dragutin Boljanović, predsednik Sindikalne organizacije GF Senta ; Ljubiša Milošev, predsednik Sindikalne organizacije OGF Zrenjanin ; Sanja Kovačević, predsednik Sindikalne organizacije OGF Beograd ; Emin Topić, predsednik Sindikalne organizacije OGF Pančevo ; Saša Čanković, predsednik Sindikalne organizacije OGF Vršac ; Dojčilo Jakšić, predsednik Sindikalne organizacije OGF Subotica ; Tamara Kostadinović, predsednik Sindikalne organizacije GF Niš ; Koordinacioni odbor Konferencije sindikalnih organizacija DDOR Novi Sad a.d.o. Novi Sad imenovao je za sekretara Konferencije sindikalnih organizacija DDOR Novi Sad a.d.o. Novi Sad: Isidoru Đanković, predsednika Sindikalne organizacije Centrala, Novi Sad. 4
ZAKLJUČEN KOLEKTIVNI UGOVOR U AIK BANCI Nakon intezivnih pregovora predstavnika rukovodstva AIK banke a.d. Niš i pregovaračkog tima OOSS AIK banke a.d. Niš, Banka i Sindikat su 28.01.2015. godine zaključili Kolektivni ugovor za AIK banku a.d. Niš. Potpisivanjem, prvog, Kolektivnog ugovora postignuti su ciljevi Sindikata: - osigurana su veća prava za zaposlene u odnosu na ona ustanovljena Pravilnikom o radu; - formiran je Odbor za socijalni dijalog; - omogućeno je efikasnije delovanje Sindikata. Rukovodstvo AIK banke a.d. Niš i OOSS AIK banke a.d. Niš, negujući međusobno poverenje i poštovanje, nastaviće da unapređuju odnose, uslove rada i radno okruženje. 5
INTERVJU: ĐORĐE ĆULUM ZAKLJUČEN KOLEKTIVNI UGOVOR U NLB BANCI Kada ste zaključili Kolektivni ugovor i kako je protekao proces pregovaranja? Kolektivni ugovor za NLB banku a.d. Beograd zaključen je 4. februara ove godine. Sam tok pregovora bio je veoma dobar. Smatramo da je pregovarački tim poslodavca bio veoma korektan i vodili smo fer dijalog. Oba pregovaračka tima (naš i pregovarački tim rukovodstva NLB banke a.d. Beograd) nastojala su da uslovi u kojima su vođeni pregovori proteknu uz puno uvažavanje argumenata svake od ugovornih strana. Branko Greganović predsednik Izvršnog odbora, Đorđe Ćulum predsednik Sindikata i Vlastimir Vuković član Izvršnog odbora NLB banke a.d. Beograd Kako ocenjujete Kolektivni ugovor? Šta za Vas predstavlja Kolektivni ugovor? Kao rezultat takve atmosfere, uspeli smo da se saglasimo o najboljim i najprihvatljivijim rešenjima za zaposlene u NLB banci i zaključen je dobar Kolektivni ugovor. Uređenjem međusobnih odnosa, kroz Kolektivni ugovor, NLB banka a.d. Beograd je na najbolji način potvrdila da su njena najveća vrednost upravo njeni zaposleni. Unapređen je odnos između sindikata i menadžmenta NLB banke i stvoreni su uslovi za veće zadovoljstvo svih zaposlenih, a time i uspešnije poslovanje NLB banke. U čemu je to povoljniji Kolektivni ugovor, odnosno šta je doneo zaposlenima u NLB banci kao bolje rešenje u odnosu na rešenja koja su predviđena Zakonom o radu? Kolektivni ugovor za NLB banku a.d. Beograd, doneo je mnogo rešenja koja su povoljnija od zakonskih. Navešću samo neka. Zaposleni imaju pravo na duži godišnji odmor, budući da je omogućeno da on traje do 30 dana. Jako je bitno istaći da su ovim Kolektivnim ugovorom detaljno uređena pitanja koja se tiču zlostavljanja na radu i zaštite privatnosti na radu (ovo je materija koja, se nažalost, samo izuzetno utvrđuje odredbama kolektivnih ugovra). To je značajna materija za zaposlene, a zahvaljujući upornosti pregovaračkog tima sindikata i razumevanju pregovaračkog tima poslodavca, postala je sastavni deo Kolektivnog ugovora. Detaljno je uređena i materija bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. 6
INTERVJU: ĐORĐE ĆULUM Kolektivnim ugovorom regulisano je pitanje mogućeg otkaza ugovora o radu zaposlenima koji ne ostvaruju tražene rezultate rada, ili ne poseduju potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima rade. Značajno je i postojanje Komisije (kao kolektivnog organa) koja utvrđuje navedeno čime se sprečava subjektivnost ocene rada zaposlenog. Kada je u pitanju materijalni deo Kolektivnog ugovora šta je na tom polju postignuto? Kod materije naknade troškova, postigli smo sporazum da naknada za mesečnu ishranu u toku rada za dane provedene na radu bude u visini od 15 odsto od prosečne mesečne zarade u Srbiji. Dogovoreno je da naknada za regres za korišćenje godišnjeg odmora bude u visini prosečne mesečne zarade u državi. Istakao bih to što je i u ovom Kolektivnim ugovorom utvrđena mogućnost odobravanja zajma za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika. Bitno je napomenuti i to da je utvrđena mogućnost da poslodavac na osnovu odluke Izvršnog odbora isplati zaposlenima premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje najmanje u visini neoporezivog iznosa, premiju za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, kao i poklone zaposlenima kada je u pitanju rođenje deteta. Da li je Kolektivnim ugovorom predviđena neka posebna novina? Kolektivnim ugovorom posebno je definisano pravo zaposlenih koji su na radnom mestu pretrpeli oružanu pljačku ili razbojništvo ili pokušaj oružane pljačke ili razbojništva, na plaćenu psihološku pomoć, a takođe i pet radnih dana plaćenog odsustva za oporavak u odgovarajućim banjskim lečilištima u zemlji na teret poslodavca. To je nova materija. Kako je Kolektivnim ugovorom rešeno pitanje međusobnih odnosa između reprezentativnog sindikata i poslodavca? Data je mogućnost sindikatu da od strane poslodavca bude obavešten o značajnom broju pitanja koja su od interesa za zaposlene. Takođe formiraćemo Odbor za socijalni dijalog koji će razmatrati važna pitanja u vezi sa poslovanjem poslodavca i materijalno socijalnim položajem zaposlenih. 7
INTERVJU: ĐORĐE ĆULUM Da li neki Vaš predlog, na kojem je Sindikat insistirao nije prihvaćen od druge strane? Da, i odnosi se na, nazvao bih ga, finansijski deo pregovora. I pored naše upornosti, argumenti pregovaračkog tima poslodavca su bili takvi da nismo uspeli da realizujemo naše zahteve. Kao primer ovoga bih naveo smanjenje tzv. minulog rada sa 0,5 odsto na 0,4 odsto. Iako na prvi pogled možda i ne deluje da se radi o značajnom iznosu, rekao bih da on ipak jeste značajan, uzevši u obzir jednu, ne baš sjanju, finansijsku situaciju u kojoj se nalaze zaposleni. Da li bi ste još nešto dodali, odnosno dali Vaš završni komentar? Pitanje koje se nameće je da li je potpisani Kolektivni ugovor dobar za zaposlene? Ako se uzmu u obzir, novi Zakon o radu i trenutna situacija u NLB banci smatram da je potpisan veoma dobar Kolektivni ugovor i da će se to videti tek u njegovoj primeni. Ali ovde bih posebno istakao da su njegovim potpisivanjem ostala otvorena vrata dvosmerne komunikacije između poslodavca i sindikata (kao predstavnika zaposlenih), a time i mogućnost da, kada se steknu uslovi, sindikat prema poslodavcu inicira i poboljšanje finansijskog položaja zaposlenih, kao i svega drugog što je u interesu zaposlenih. 8
SEMINAR: STRATEGIJA UNAPREĐENJA RADA RAMRRS U organizaciji Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova 26. decembra 2014. godine održan je prvi interaktivni seminar u okviru Strategije unapređenja rada ove Agencije. Cilj seminara bio je profesionalni razvoj miritelja i arbitara, kao ključni uslov za efikasno funkcionisanje radnopravne zaštite i unapređenja socijalnog dijaloga. Mile Radivojević, direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova kazao je na početku seminara da je cilj da ova Agencija bude ubuduće potpuno uključena u štrajkove i proces kolektivnog pregovaranja. Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada je naveo na koji je način MOR pomagao Agenciju u Srbiji. - Organizovali smo obuku miritelja i arbitara, dovodili smo kolege iz Irske da prenesu znanja našim ljudima, obezbedili razmenu iskustava u okviru Regiona, jer je naša Agencija izvoznik dobrih praksi, pomogli smo boljoj vidljivosti Agencije, a kroz međunarodne skupove i rad MOR-ovog trening centra u Torinu omogućili smo svojevrstan transfer znanja. U drugoj polovini februara 2015. godine planiramo dvodnevnu obuku za miritelje i arbitre koji su tek stekli ova zvanja, odnosno koji su novi u tom poslu, kazao je Jovan Protić. Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije rekao je da je način rešavanja sporova koji nastaju u svetu rada preko Agencije brz, bratski, ljudski, drugarski i bez uplitanja sudova. - Nije dovoljno samo raditi, obavljati posao, već to mora da bude dostojanstveno. Postoji nešto što ne može da se izrazi materijalno a to je dostojanstven rad. Najveća mana naše Agencije je njena neprepoznatljivost, jer ljudi ne znaju da ona postoji, a i ako znaju ne zanju čemu sve ona služi. Zato smo ovde da pomognemo njenom prepoznavanju, kazao je Vulin. Olga Kićanović, samostalni pravni savetnik u RAMRRS, je naglasila da je Agencija vodeća institucija u procesuiranju mobinga i navela rečenicu nemačkog psihologa Hajnc Lejmena u kojoj on kaže da je u modernom svetu radno mesto još jedino preostalo ratno polje na kojem ljudi mogu ubijati jedni druge bez rizika da budu izvedeni pred lice pravde. Ona je posebno istakla da se dobrim postupkom kod poslodavca u vezi sa mobingom može mnogo toga učiniti. - Što se tiče obraćanja Agenciji u vezi sa mobingom kod trećine zahteva koji stižu od zaposlenih, utvrđeno je postojanje mobinga, dok se trećina ukupnih obraćanja u vezi mobinga odnosi na povredu drugi radnih prava, a kod poslednje trećine radi se o zloupotrebi - procesuiranju mobinga iz lukrativnih razloga. Često se postavlja pitanje da li su stresni uslovi rada mobing. Nisu, jer su uračunati u platu. Kada poslodavac u oglasu napiše da su za to i to radno mesto karakteristični stresni uslovi rada to znači da oni koji konkurišu za to radno mesto prihvataju te uslove. Ona je navela da treba izmeniti Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova. - Imamo Nacrt zakona, podršku ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i saglasnost socijalnih partnera, istakla je Olga Kićanović. 9
SVETSKI DAN BORBE ZA ZAŠTITU PRAVA NA ŠTRAJK Posle višemesečnih najava i velikih napora koje su Međunarodna konfederacija sindikata i brojne nacionalne sindikalne organizacije uložili u organizaciju čitave akcije, 18. februara je u celom svetu obeležen Svetski dan borbe za zaštitu prava na štrajk. Akcija je odgovor sindikata na drske napade poslodavačkih udruženja u Međunarodnoj organizaciji rada (MOR) koji za cilj imaju potkopavanje i ukidanje međunarodne pravne osnove prava na štrajk, kao i dovođenje u pitanje mandata i uloge MOR-a, prvenstveno na polju nadzornih mehanizama, kao agencije UN-a čiji je primarni zadatak da štiti prava radnika. Bez MOR-a i njegovih nadzornih mehanizama pre svega, bez konvencija 87 (sloboda udruživanja) i 98 (pravo na kolektivno pregovaranje), radnici ostaju bez važnog pristupa pravdi i pravednosti! Socijalni partneri koji u ova neoliberalna vremena sve više liče na borce u areni, a sve manje na saradnike u zajedničkom poslu unapređenja ekonomske i socijalne situacije, sukoblјavaju se oko toga da li temelјna Konvencija broj 87 o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje uklјučuje i pravo na štrajk. Ne treba zaboraviti da je Međunarodni sud pravde najviša instanca predviđena za rešavanje sporova koji nastaju u okrilјu MOR. 10
PRAVNA KLINIKA Poglavlje 19: Socijalna politika i zapošljavanje Poglavlje 19. pravnih tekovina Evropske unije Socijalna politika i zapošljavanje sadrži osnovne socijalne standarde na koje su se države članice obavezale pristupanjem Uniji. Njihova svrha je da podrže primenu i razvoj evropskog socijalnog modela koji je Evropska komisija 1994. godine defi nisala kao zajedničke vrednosti koje obuhvataju demokratiju i individualna prava, slobodno kolektivno pregovaranje, tržišnu ekonomiju, jednake mogućnosti za sve i socijalnu zaštitu i solidarnost. Danas poglavlje 19. Socijalna politika i zapošljavanje uključuje minimalne standarde u oblastima radnog prava, jednakih mogućnosti, bezbednosti i zdravlja na radu i borbe protiv diskriminacije. Pored izvora prava koje su stvorile institucije EU, ovi standardi imaju uporište i u međunarodnim ugovorima koji se odnose na zapošljavanje, rad i socijalna pitanja, kao što su relevantne konvencije Međunarodne organizacije rada. Takođe, novi strateški okvir razvoja EU Strategija Evropa 2020, usvojena 2010. godine sadrži brojne prioritete u oblasti zapošljavanja i socijalne politike koji su detaljnije razrađeni pratećim dokumentima Evropskom platformom za borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti i Agendom za nove veštine i nova radna mesta. Za primenu evropskih politika u ovim oblastima koriste se brojni fi nansijski instrumenti, poput Evropskog socijalnog fonda. U pitanju je glavni fi nansijski instrument osnovan 1957. godine kojim EU podržava sprovođenje svoje strategije zapošljavanja i doprinosi naporima za socijalno uključivanje. Za podršku primeni otvorenog metoda koordinacije ustanovljen je Program za zapošljavanje i socijalnu solidarnost PROGRES 2007-2013. O primeni i razvoju evropskog socijalnog modela stara se niz institucija i tela EU, pre svega Generalni direktorat za zapošljavanje, socijalna pitanja i uključivanje. Od stručnih tela Evropske komisije, najznačajniji su Komitet za zapošljavanje i Komitet za socijalnu zaštitu. Među agencijama EU, za oblast socijalne politike najznačajniji su Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu, Evropska fondacija za unapređenje uslova života i rada, kao i Institut za rodnu ravnopravnost. 11
VEST: NBS - Sa MMF-om do rešenja za banke Narodna banka Srbije problematičnih kredita u pokrenuće više inicijativa za jačanje supervizorskog i regulatornog sistemu. NBS navodi da će se značajan deo programa odnositi na inicijativu okvira i unapređenje sprovođenja po- okvira za rešavanje pitanja sebnih dijagnostičkih problematičnih basebnih naka. Inicijativa NBS odnosiće se i na rešavanje pitanja visokog nivoa ispitivanja banaka koje posluju u Srbiji u saradnji s Međunarodnim monetarnim fondom. Izvor: Tanjug VEST: Dogovor - Čačanska banka ipak ide Turcima Turska Halk banka dostavila je Agenciji za osiguranje depozita ponudu za preuzimanje domaće Čačanske banke. Ide se na prodaju bez tendera, direktnim dogovorom. U Agenciji za osiguranje depozita ističu da je Halk banka dostavila konačnu ponudu za kupovinu akcija Čačanske banke, a pregovori sa prodavcima (Republikom Srbijom, EBRD i IFC) su u završnoj fazi. Izvor: Večernje novosti VEST: Sberbank ide iz Mađarske i Slovačke Ruska Sberbanka pri- na medju manje igrače na prema prodaju fi lijala u tom tržištu. Slovačkoj i Mađarskoj, Za preuzimanje slovačke piše češki dnevni list Lidove novini, pozivajući fi lijale Sberbanke su, prema pisanju češkog lista, se na neimenovane izvore. zainteresovane slovačko-češka Kako prenosi Rojters, Sberbanka je na kraju 2013. godine imala aktive u Slovačkoj vredne dve milijarde evra, a u Mađarskoj aktive od 1,6 milijardi evra, zbog čega je svrstapa investiciona gru- Penta, zatim italijanska banka Unikredit i mađarska banka OTP banka, dok poslovanje Sberbanke u Češkoj nije na prodaju. Izvor: Tanjug SAMOSTALNI SINDIKAT ZAPOSLENIH U BANKAMA, OSIGURAVAJUĆIM DRUŠTVIMA I DRUGIM FINANSIJSKIM ORGANIZACIJAMA SRBIJE; SS BOFOS; Trg Nikole Pašića 5/III, 11000 Beograd, Srbija; Telefon: +381 (0) 11 33 35 192; +381 (0) 21 38 25 006; Međunarodno odeljenje +381 (0) 11 33 35 180; Fax: +381 (0) 11 33 35 193; www.bofos.org.rs, e-mail: bofos@sindikat.rs; Bofos info- uređuje Uređivački kolegijum 12
Drage koleginice, čestitamo Vam Međunarodni dan žena Mart 13