ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Београд-Земун Предмет: Избор наставника у звање и на радно место РЕДОВНОГ или ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА за ужу научну област ПОСЕБНО ВОЋАРСТВО Одлуком Изборног већа Пољопривредног факултета Универзитета у Београду од 28.01.2016. године (Решење бр. 400/4-3/1) образована је Комисија за припрему Извештаја за избор наставника у звање и на радно место РЕДОВНОГ или ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА за ужу научну област ПОСЕБНО ВОЋАРСТВО у саставу: 1. Др Михаило Николић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, ужа научна област Посебно воћарство; 2. Др Милован Величковић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, ужа научна област Опште воћарство; 3. Др Евица Мратинић, редовни професор у пензији, Пољопривредни факултет Универзитет у Београду, ужа научна област Посебно воћарство. На основу одлукe Декана, расписан је конкурс који је објављен у листу «Послови» број 658 од 27.01.2016. године. На расписани конкурс за избор у звање и на радно место РЕДОВНОГ или ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА за ужу научну област ПОСЕБНО ВОЋАРСТВО са пуним радним временом, пријавио се само један кандидат, др Драган П. Милатовић, садашњи ванрeдни професор на истој ужој научној области. Кандидат је доставио потпуну документацију у складу са условима конкурса. После прегледа конкурсне документације, Комисија подноси следећи И З В Е Ш Т А Ј 1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ Милатовић (Петар) Драган рођен је 22.04.1965. године у Никшићу, Република Црна Гора, где је завршио основну и средњу школу и стекао звање помоћни истраживач у биологији. Пољопривредни факултет у Београду уписао је школске 1984/85. године на Одсеку за хортикултуру, Група за воћарство и виноградарство. Дипломирао је 1989. године са просечном оценом у току студија 10,00. Последипломске студије уписао је школске 1989/90. године на групи за Помологију. Магистарску тезу одбранио је 17.10.1997. године. Докторску дисертацију одбранио је 29.12.2005. године. 1
Од 01.10.1990. године запослен је на Пољопривредном факултету у Београду у звању асистента приправника на предмету Посебно воћарство. У звање асистента је изабран 29.04.1998. године, а реизабран 13.02.2003. године. У звање доцента је изабран 11.07.2006. године, а у звање ванредног професора 6.07.2011. године. У току 1994. похађао је двонедељни курс Production and economics of nut crops у Реусу (Шпанија), а у току 1996. године обавио је стручно усавршавање у Институту HRI East Malling у Енглеској у трајању од два месеца. Члан је Међународног хортикултурног друштва и Научног воћарског друштва Србије. Говори енглески и руски језик. Ожењен је и отац је једног детета. 2. МАГИСТРАТУРА И ДОКТОРАТ Магистарска теза: Утицај ретарданата раста на биолошке особине сорти јабуке и њихово понашање у току чувања. Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, 1997. године, стр. 1-82. Докторска дисертација: Помолошке особине и изоензимски полиморфизам као елементи за детерминацију сорти кајсије (Prunus armeniaca L.). Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, 2005. године, стр. 1-172. 3. НАСТАВНА ДЕЛАТНОСТ Др Драган Милатовић је као асистент приправник и асистент изводио вежбе из предмета Посебно воћарство I (на Одсеку за воћарство и виноградарство) и Воћарство (на Одсеку за фитомедицину), а такође je учествовао је у извођењу Практичне обуке II и јесење радне праксе студената IV године Одсека за воћарство и виноградарство. После избора у звање доцента и ванредног професора Драган Милатовић је учествовао у извођењу наставе (предавања, вежби и практичне наставе) на основним академским студијама из предмета Посебно воћарство 2 и Практична обука (студијски програм Биљна производња, модул Воћарство и виноградарство), Посебно воћарство (модул Хортикултура) и Воћарство (модул Ратарство и повртарство). Ангажован је у извођењу наставе на дипломским академским студијама (студијски програм Пољопривреда, модули Воћарство и виноградарство и Хортикултура, предмет Помологија) и докторским студијама (студијски програм Пољопривредне науке, модул Воћарство и виноградарство, предмети: Методе истраживања у воћарству и виноградарству, Биологија цветања и оплођења воћака и Помологија). Кандидат поседује квалитетне педагошке способности и ради на њиховом усавршавању. Значајна је његова активност у осавремењавању наставе. У настави користи савремене методе које омогућавају студентима да успешно савладају материју предвиђену планом и програмом предмета. Просечне оцене којима су студенти у анкетама вредновали његов рад приказане су у табели 1. Драган Милатовић је активно учествовао у подизању и одржавању засада воћака на Огледном добру Радмиловац, који служе за едукативне и научно - истраживачке сврхе. Био је ментор 21 дипломског рада и члан комисије за одбрану 13 дипломских радова. Такође је био ментор осам мастер радова и члан комисије за одбрану три мастер рада. 2
Табела 1. Резултати анонимних анкета студената на основним студијама на студијском програму Биљна производња Предмет Посебно воћарство 2 (модул Воћ. и виногр.) Посебно воћарство (модул Хортикултура) Школска година 2010/2011 2011/2012 2012/2013 2013/2014 2015/2015 Просек 4,40 4,54 4,48 4,38 4,71 4,50-4,60 4,37 4,56 4,80 4,58 4. УЏБЕНИЦИ, ЗБИРКЕ ЗАДАТАКА, ПРАКТИКУМИ Драган Милатовић је коаутор је монографије националног значаја: Трешња и вишња (500 страна) која је објављена 2011. године у тиражу од 1.000 примерака. У њој је аутор шест од осам поглавља и коаутор једног поглавља. У 2015. години је објављено друго проширено и допуњено издање ове монографије (540 страна, тираж 1.500 примерака). У њему је аутор седам поглавља и коаутор два поглавља. Он је и такође аутор монографије Кајсија (442 стране, тираж 1.000 примерака) која је објављена 2013. године. Обе ове монографије користе студенти као помоћна наставна средства. Поред тога, на крају наставе у сваком семестру студенти добијају и презентације са предавањима као помоћни наставни материјал. 5. ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ НАУЧНО-НАСТАВНОГ ПОДМЛАТКА Дрган Милатовић је као ментор или члан комисије учествовао у одбрани седам докторских дисертација, једне магистарске тезе и 11 мастер радова. Такође, више пута је био члан комисија за изборe у научна звања. 5.1. Менторство одбрањених докторских дисертација 1. Ивана Глишић (2015): Биолошко-помолошке особине перспективних хибрида шљиве (Prunus domestica L.) створених у Институту за воћарство у Чачку. Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду. 5.2. Чланство у комисијама одбрањених докторских дисертација 1. Милица Фотирић Акшић (2009): Клонска селекција и биологија оплођења Облачинске вишње (Prunus cerasus L.). Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду. 2. Славица Чолић (2010): Фенотипска и генетичка варијабилност одабраних генотипова бадема (Prunus amygdalus Batsch). Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду. 3. Драган Радивојевић (2010): Биолошке и производне особине ''книп'' садница јабуке и њихов утицај на вегетативни и генеративни потенцијал стабала у роду. Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду. 4. Гордан Зец (2010): Утицај технолошких иновација на вегетативни и генеративни потенцијал сорти брескве и нектарине у густој садњи. Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду. 3
5. Сања Радичевић (2013): Биологија оплођења и помолошке особине новоинтродукованих сорти трешње (Prunus avium L.). Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду. 6. Александар Радовић (2015): Биологија оплођења и помолошке особине сорти дуње (Cydonia oblonga Mill.). Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду. 5.3. Чланство у комисијама за оцену пријаве докторске дисертације 1. Југослав Трајковић (2009): Фенотипска карактеризација клонова Облачинске вишње (Prunus cerasus L.). 2. Слађана Јанковић (2012): Морфогенеза и анатомско морфолошке карактеристике мушких и женских репродуктивних органа ораха (Juglans regia L.) 3. Милена Ђорђевић (2014): Цитоембриолошки аспекти оплођења сорте шљиве ''Позна плава'' (Prunus domestica L.). 5.4. Чланство у комисијама одбрањених магистарских теза 1. Милена Кузмановић (2008): Билогија оплођења сорте шљиве Чачанска лепотица (Prunus domestica L.). 6. НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКА ДЕЛАТНОСТ 6.1. Научно-истраживачки радови Научноистраживачка делатност кандидата др Драгана Милатовића у периоду после избора у звање ванредног професора се односила на следеће области: - Помолошка испитивања новоинтродукованих сорти воћака, - Карактеристике раста и родности сорти воћака, - Биологија цветања воћака, - Оплемењивање воћака, - Утицај метеоролошких фактора на гајење воћака, - Технологија гајења воћака. 1. Помолошка испитивања новоинтродукованих сорти воћака Испитивања нових сорти воћака у агроеколошким условима Србије (пре свега Београдског Подунавља) имала су за циљ упознавање са помолошким особинама новоинтродукованих сорти, како би се најбоље од њих препоручиле производној пракси за комерцијално гајење. У овом периоду тежиште активности кандидата је било усмерено пре свега на коштичаве врсте воћака: кајсију (радови под редним бројем 94, 97, 102, 105, 107, 110, 111, 113, 137, 139, 143, 152, 154 и 164), трешњу (99, 108, 151, 156, и 169), шљиву (100, 146 и 149), вишњу (125) и брескву (165). У мањој мери предмет испитивања су биле сорте осталих врста воћака: јабуке (153), дуње (138) и бадема (150). На основу испитивања фенолошких особина (време цветања и зрења), родности, као и важнијих физичких, хемијских и органолептичких особина плода издвојене су новостворене домаће и интродуковане сорте воћака погодне за гајење на подручју београдског Подунавља. То ће допринети побољшању сортимента воћака за гајење за разне намене (стону потрошњу и прераду). 4
2. Карактеристике раста и родности сорти воћака С обзиром на то да је генеративни потенцијал воћака пре свега условљен генетичким особинама сорти, проучавани су елементи родности код већег броја сорти различитих воћака са циљем да се укаже на потенцијалне приносе сорти, као и на помотехничке захвате (пре свега резидбу) које треба предузети ради постизања оптималног квалитета плодова. Морфолошке особине родних гранчица проучаване су код сорти шљиве (136) и кајсије (148). Ова проучавања су значајна за воћарску праксу за одређивање типа и интензитета резидбе као најзначајније помотехничке мере за регулисање родности. Кандидат је проучавао и карактеристике раста и родности код сорти трешње (141 и 167), јабуке (142), дуње (114 и 140) и црвене рибизле (104). Познавање ових особина је значајно за успостављање равнотеже између вегетативног раста и родности, правилну примену агротехничких и помотехничких мера у савеременој производњи, као и за избор сорти за гајење. 3. Биологија цветања воћака Једна од значајних области истраживања кандидата у претходном периоду је било проучавање биологије цветања различитих врста воћака. Ова истраживања се могу груписати у три целине: испитивање полне инкомпатибилности код кајсије, испитивања клијавости полена воћака и испитивања морфолошких особина полена применом скенирајуће електронске микроскопије (СЕМ). Полна инкомпатибилност кајсије испитивана је коришћењем методе флуоресцентне микроскопије. Практични циљ ових испитивања је избор одговарајућих комбинација сорти при подизању засада. У раду под редним бројем 85. проучавана је самооплодност код 40 новијих сорти кајсије створених у оквиру програма оплемењивања у Европи. Од испитиваних сорти, 22 су биле ауто-инкомпатибилне. У раду под бројем 88. испитивана је самооплодност код додатних 38 сорти кајсије, од чега је аутоинкомпатибилност утврђена код 21 сорте. С обзиром на то да је самобесплодност код кајсије (поготово код нових сорти из Западне Европе и Америке) много више изражена него што се то до сада сматрало, треба обратити пажњу приликом избора сорти за подизање засада. За самобесплодне сорте треба обезбедити одговарајуће опрашиваче. У раду под бројем 109. је дат преглед резултата о испитивању самооплодности кајсије код 123 сорте кајсије, а у раду 122. о примени флуоресцентне микроскопије у испитивању самооплодности воћака фамилије Rosaceae (кајсија, шљива, вишња и дуња). Познавање клијавости полена је значајно са аспекта оплемењивања воћака стварања нових сорти (тј. избора мушког родитеља у хибридизацији), као и са практичног аспекта избора сорти опрашивача које ће обезбедити ефикасно опођење и заметање плодова. Утицај температуре на клијавост полена и раст поленових цевчица in vitro проучаван је код различитих воћака: трешње (рад под бројем 127), вишње (147), шљиве (93) и кајсије (115). За већину испитиваних сорти оптималне температуре за клијавост полена и раст поленових цевчица су биле 15 и 25 С. Температура од 5 С, иако је код неких сорти омогућавала задовољавајућу клијавост полена, није била довољна за раст поленових цевчица. У раду под редним бројем 92. испитивана је клијавост полена дуње у зависности од концентрације сахарозе (оптималне су биле концентрације од 15 и 20%), у раду под бројем 117. клијавост полена бадема у зависности од примене фитохормона (IАА је утицао на повећање клијавости), а у раду 132. утицај неких фунгицида на клијавост полена воћака. 5
Испитивање морфологије и ултраструктуре поленових зрна помоћу скенирајуће електронске микроскопије (СЕМ) је значајно за разликовање врста и сорти воћака. Кандидат је у протеклом периоду испитивао морфологију полена код сорти трешње (рад по бројем 116) и вишње (126). У раду под редним бројем 87. испитиван је ефективни период полинације (ЕПП) код четири клона Облачинске вишње. Утврђена је велика варијабилност овог показатеља, од 2 до 8 дана, која је била у корелацији са родношћу испитиваних клонова. Закључено је да би требало гајити и користити у даљем оплемењивању само клонове са дужим ЕПП. 4. Оплемењивање коштичавих врста воћака Кандидат је коаутор једне нове сорте кајсије, која је призната 2014. године под именом Ружа (рад 174). Особине ове сорте описане су у раду под бројем 123. Ова сорта има низ позитивних особина: касно цветање, самооплодност, добра родност (за 34% већа од Мађарске најбоље), крупан плод (67 g), привлачан изглед, добар укус и арома, висок садржај растворљиве суве материје (16,3%), чврсто место, добра складишна способност. Ружа је сорта комбинованих својстава, погодна за стону потрошњу и за прераду. У раду под редним бројем 95. описане су помолошке особине перспективних хибрида шљиве створених у Институту за воћарство у Чачку. Најбоље резултате је показао хибрид 29/29/87 (који је 2012. године признат као нова сорта Нада). Ова сорта одликује се касним зрењем, високом родношћу, крупним плодом (46 g), великом чврстоћом, високим садржајем суве материје (17,7%) и ниским садржајем киселина (0,35%). Поред тога има висок степен толерантности на вирус шарке шљиве. Кандидат је у претходном периоду публиковао и три прегледна рада у којима су приказани резултати у оплемењивању стварању нових сорти коштичавих воћака у свету у последњих двадестак година. Резултати у оплемењивању трешње и вишње приказани су у радовима 91 и 168, а резултати у оплемењивању кајсије у раду 163. 5. Утицај метеоролошких фактора на воћке Метеоролошки чиниоци, пре свега температура и падавине, имају велики утицај на успех воћарске производње. Кандидат је у претходном периоду проучавао утицај ових фактора код различитих врста коштичавих воћака. У радовима под бројем 86. и 106. кандидат је проучавао моделе за предвиђање времена цветања и зрења плодова кајсије. Ови модели омогућавају прогнозу наступања фенофаза од неколико недеља до два месеца унапред уз задовољавајућу прецизност. У раду под бројем 112. проучаване су потребе за хладноћом (chilling requirements) за завршетак зимског мировања, као и потребе за топлотом (heat requirements) за наступање фенофазе цветања за 10 сорти кајсије. Утврђено је да на време цветања кајсије већи утицај имају потребе за хладноћом у односу на потребе за топлотом. Утицај ниских температура (зимских и позних пролећних мразева) на измрзавање генетативних органа воћака проучаван је код трешње (радови 157 и 171) и кајсије (рад 166), брескве и бадема (рад 158). Утицај метеоролошких фактора (високих температура и суше) на појаву двоструких плодова код коштичавих воћака (брескве, кајсије и шљиве) је испитиван у раду 103. У радовима 155, 159 и 170 је проучавана осетљивост сорти трешње на пуцање плодова услед појаве кише у време зрења. 6
6. Технологија гајења воћака Кандидат је у већем броју радова проучавао различите аспекте везане за технологију гајења јабучастих, коштичавих и језграстих воћака. У раду 96. је проучаван утицај парцијалног сушења корена и регулисаног дефицита наводњавања на квалитет плодова јабуке у току чувања. Утицај хемијског проређивања плодова на принос и квалитет јабуке је испитиван у раду 118, а утицај биорегулатора на принос и квалитет крушке у раду 124. Утицај времена бербе и дифениламина на чување плодова јабуке проучаван је у радовима 128 и 144. Понашање сорти брескве и нектарине у условима густе садње (2800 стабала по хектару) испитивано је у радовима 98, 101 и 119. Различити аспекти гајења коштичавих воћака у Србији анализирани су у радовима 90, 145 и 162, а језграстих воћака у радовима 84 и 120. Укупна научна компететност кандидата исказана је кроз вредност коефицијента М («Критеријуми за стицање звања наставника на Универзитету у Београду», Гласник Универзитета у Београду, 2008) и износи укупно 280,1 бодова и то 155,6 пре и 124,5 после избора у звање ванредног професора, што се види из табеле 2. Табела 2. Врста и квантификација научно-истраживачких резултата кандидата Врста научног резултата До избора у звање ванредног професора После избора у звање ванредног професора Укупно Категорија Вредност Број Број Број Број бодова радова бодова радова бодова М16 2 - - 1 2,0 2,0 М21 8 2 16,0 - - 16,0 М22 5 3 15,0 2 10,0 25,0 М23 3 5 15,0 3 9,0 24,0 М31 3 - - 2 6,0 6,0 М33 1 6 6,0 17 17,0 23,0 М34 0,5 1 0,5 24 12,0 12,5 М36 1 - - 1 1,0 1,0 М41 7 1 7,0 - - 7,0 М42 5 - - 2 10,0 10,0 М51 2 16 32,0 11 22,0 54,0 М52 1,5 31 46,5 10 15,0 61,5 М53 1 - - 3 3,0 3,0 М56 1 - - 2 2,0 2,0 М61 1,5 1 1,5 - - 1,5 М62 1 - - 1 1,0 1,0 М63 0,5 11 5,5 9 4,5 10,0 М64 0,2 3 0,6 - - 0,6 М66 1 1 1,0 2 2,0 3,0 М71 6 1 6,0 - - 6,0 М72 3 1 3,0 - - 3,0 М92 8 - - 1 8,0 8,0 Укупно 83 155,6 91 124,5 280,1 7
Укупна цитираност др Драгана Милатовића у часописима са SCI листе износи више од 130 хетероцитата. 6.2. Учешће у научно-истраживачким пројектима Кандидат је до сада учествовао у реализацији шест пројеката које је финансирало Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије. Тренутно је ангажован на два пројекта (период реализације 2010-2015): - Пројекат ТР 31063 под називом «Примена нових генотипова и технолошких иновација у циљу унапређења воћарске и виноградарске производње». - Пројекат ИИИ 43007 под називом «Истраживање климатских промена и њиховог утицаја на животну средину - праћење утицаја, адаптација и ублажавање». Такође је био ангажован на два међународна пројекта, једном научном (AREA) и једном билатералном (са Словенијом). 6.3. Рецензије научних радова и уредништво на научним скуповима У периоду од две године (2013-2014) кандидат је обављао функцију главног уредника часописа Journal of Agricultural Sciences. Члан је редакционог одбора часописа Воћарство. Био је уредник три Зборника научних радова «Иновације у воћарству» (2009, 2011. и 2013. године). Био је конвенер Трећег међународног симпозијума из воћарства одржаног у Београду од 16. до 18. септембра 2016. године (у организацији ISHS International Society for Horticultural Sciences), као и уредник зборника радова са овог симпозијума, који ће бити објављен у часопису Acta Horticulturae. Рецензирао је више од 80 радова за домаће часописе (Journal of Agricultural Sciences, Воћарство, Зборник научних радова ПКБ Агроекономик) и међународне часописе (Euphytica, Canadian Journal of Plant Sciences, Pakistan Journal of Agricultural Sciences, Romanian Biotechnological Letters, Acta Horticulturae, Proceedings of Agrosym Symposium). Такође је био и рецензент уџбеника Посебно воћарство 3 Језграсте воћке аутора Драгана Јанковића и Слађане Јанковић. Рецензирао је и два приручника Технологија гајења ораха и Технологија гајења леске аутора Радета Милетића и Светлане М. Пауновић. 7. Остале професионалне активности Драган Милатовић је непосредно укључен у активности које доприносе унапређењу наставне и научне делатности на Пољопривредном факултету. У два мандата обављао је функцију шефа Катедре за воћарство. 7.1. Чланство у професионалним и стручним организацијама Члан је међународног удружења за хортикултурне науке (ISHS International Society for Horticultural Sciences). Такође је члан Научног воћарског друшта Србије. 8
7.2. Активности у реформама наставних студија и предмета на Пољопривредном факултету Активно је учествовао у реформи студијских програма основних, мастер и докторских студија на Пољопривредном факултету на принципима Болоњске декларације. 7.3. Остале професионалне активности на факултету У два мандата обављао је функцију шефа Катедре за воћарство (у периоду од 2009-2012 и 2012-2015. године). Био је заменик директора Института (2009-2012) и председник Наставног већа Одсека за хортикултуру (2013-2014). Такође је био и члан Наставно-научног већа Пољопривредног факултета (у више мандата), члан Савета Факултета, члан Одбора за наставу, Одбора за планирање и развој ОД «Радмиловац» и Комисије за нострификацију диплома. 7.4. Сарадња са привредом Др Драган Милатовић сарађује са фирмама «Агромаркет» из Крагујевца, «Агрофертикроп», Суботица и др. Такође има сарадњу и са неколико расадника воћака (Расадник Омега, Барич; Центар за оплемењивање и размножавање биљака-бошковић, Мрђеновац; Расадник комерц, Младеновац; расадник Качаревић Верко, Топола; Екоплант, Подгорица и др.). Учествовао је у пројектовању и подизању неколико засада воћака (трешње, кајсије, ораха и леске). 7.5. Остале стручне активности Објавио је више стручних чланака у магазинима Политика, Добро јутро, Агробизнис и Пољопривредник. 8. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ На основу анализе научне, истраживачке и стручне делатности др Драгана Милатовића, Комисија сматра да је он у досадашњем наставном и научноистраживачком раду испољио изузетно значајну активност. Предавања су му савремена, документована најновијим научним и практичним достигнућима из области Посебног воћарства, а од студената високо оцењена (просечна оцена 4,54). Руководио је израдом и био је члан комисија за одбрану 34 дипломска рада, 11 мастер радова, једне магистарске тезе и седам докторских дисертација. Кандидат је самостално или са другим ауторима објавио 174 научна рада, од чега је 91 рад објавио после избора у звање ванредног професора. Од укупног броја радова 15 радова је објављено у часописима међународног значаја (са SCI листе), од чега је пет радова објављено након избора у звање ванредног професора. Укупна цитираност у часописима са SCI листе износи више од 130 хетероцитата. Аутор је две научне монографије Трешња и вишња (два издања, са 500 односно 540 страна) и Кајсија (442 стране). Ове монографије представљају најсадржајније и најобимније текстове који су до сада написани о овим врстама воћака, не само у Србији, већ и шире. 9
Број и квалитет научно-истраживачких радова објављених од заснивања радног односа до данас, говори да је кандидат активан и продуктиван научни радник, који је постигао веома запажене резултате и углед у земљи и иностранству, што потврђује и коефицијент научне компентентности, који износи укупно 280,1 поен, од чега је 124,5 поена остварено после избора у звање ванредног професора. Ценећи целокупан досадашњи рад кандидата др Драгана Милатовића, постигнуте резултате у научно-истраживачком и педагошком раду, чланови Комисије сматрају да кандидат испуњава све услове прописане Законом о високом образовању и Статутом Пољопривредног факултета Универзитета у Београду те предлаже Изборном већу Пољопривредног факултета Универзитета у Београду да прихвати овај извештај и предложи Сенату Универзитета у Београду да га изабере у звање и на радно место РЕДОВНОГ ПРОФЕСОРА за ужу научну област ПОСЕБНО ВОЋАРСТВО. Београд, 01.03.2016. год. Чланови Комисије: Др Михаило Николић, редовни професор, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, ужа научна област Посебно воћарство; Др Милован Величковић, редовни професор, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, ужа научна област Опште воћарство; Др Евица Мратинић, редовни професор у пензији, Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду, ужа научна област Посебно воћарство. 10
ПРИЛОГ Списак објављених и саопштених радова и учешће у пројектима др Драгана Милатовића I) ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ И УЧЕШЋЕ У ПРОЈЕКТИМА ДО ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА А) ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ Објављени радови међународног значаја (М20) Рад у врхунском међународном часопису (М21=8) 1. Nikolić, D., Rakonjac, V., Milatović, D., Fotirić, M. (2010). Multivariate analysis of vineyard peach [Prunus persica (L.) Batsch.] germplasm collection. Euphytica 171: 227-234. http://link.springer.com/article/10.1007%2fs10681-009-0032-3 2. Rakonjac, V., Fotirić-Akšić, M., Nikolić, D., Milatović, D., Čolić, S. (2010). Morphological characterization of Oblačinska sour cherry by multivariate analysis. Scientia Horticulturae 125: 679-684. http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/s0304423810002554 Рад у истакнутом међународном часопису (М22=5) 3. Ruml, M., Vuković, A., Milatović, D. (2010). Evaluation of different methods for estimating growing degree-day thresholds for apricot cultivars. International Journal of Biometeorology 54: 411-422. http://link.springer.com/article/10.1007%2fs00484-009-0292-6 4. Milatović, D., Nikolić D., Rakonjac V., Fotirić-Akšić M. (2010). Cross-(in)compatibility in apricot (Prunus armeniaca L.). Journal of Horticultural Science and Biotechnology 85 (5): 394-398. http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/14620316.2010.11512686 5. Milatović, D., Nikolić, D. (2007). Analysis of self-(in)compatibility in apricot cultivars using fluorescence microscopy. Journal of Horticultural Science and Biotechnology 82(2): 170-174. http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/14620316.2007.11512215?journalcode=thsb20 Рад у међународном часопису (М23=3) 6. Čolić, S., Milatović, D., Nikolić, D., Zec, G. (2010). Isoenzyme polymorphism of almond genotypes selected in the region of northern Serbia. Horticultural Science (Prague) 37(2): 56-61. http://www.agriculturejournals.cz/publicfiles/19956.pdf 7. Milatović, D., Nikolić, D., Đurović, D. (2010). Variability, heritability and correlations of some factors affecting productivity in peach. Horticultural Science (Prague) 37 (3): 79-87. http://www.agriculturejournals.cz/publicfiles/23428.pdf 8. Nikolić, D., Milatović, D. (2010). Examining self-compatibility in plum (Prunus domestica L.) by fluorescence microscopy. Genetika 42(2): 387-396. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0534-0012/2010/0534-00121002387n.pdf 9. Milatović, D., Nikolić, D., Đurović, D., Milivojević, J. (2009). Isoenzyme polymorphism in apricot cultivars. Journal of American Pomological Society 63 (1): 14-23. http://www.pubhort.org/aps/63/v63_n1_a2.htm 11
10. Čolić, S., Milatović, D., Nikolić, D., Zec, G. (2009). Dehydrogenase isoenzyme polymorphism in selected almond genotypes (Prunus amygdalus Batsch.). Bulgarian Journal of Agricultural Science 15 (6): 552-556. http://www.agrojournal.org/15/06-09-09.pdf Зборници међународних научних скупова (М30) Рад са међународног скупа штампан у целини (М33=1) 11. Milatović, D., Ruml, M., Vulić, T. (2010). Heat requirement from blooming to maturing in apricot cultivars. XIV International Symposium on Apricot Breeding and Culture, Matera, Italy, 16-20 June 2008. Acta Horticulturae 862: 245-249. 12. Milatović, D., Đurović, D. (2007). Evaluation of new apple cultivars in the region of Central Serbia. Proceedings of the International Scientific Conference, Samokhvalovichy, Belarus, 28-30 August 2007. pp. 43-47. 13. Milatović, D., Đurović, D. (2006). Leaf properties as elements for identification of apricot cultivars. Proceedings of International Conference of Perspectives in European Fruit Growing, Lednice, Czech Republik, 18-20 October 2006. pp. 245-246. 14. Mratinić, E., Milatović, D., Đurović, D. (2006). Pomological characteristics of plum table cultivars in Belgrade area. EUFRIN Plum and Prune Working Group Meeting, Hradec Kralove, Czech Republik 31 July - 2 August 2006. pp. 169-172. 15. Milatović, D., Đurović, D. (2006). Evaluation of apricot cultivars in Belgrade area. Proceedings of International Conference of Perspectives in European Fruit Growing Lednice, Czech Republik, 18-20 October 2006. pp. 69-71. 16. Nenadović-Mratinić, E., Vulić, T., Milatović, D. (1994). Autochthonous apple varieties in the region of Serbia. Proceedings of symposium 65 years of Institute for Fruit Growing, Kyustendil, Bulgaria, pp. 64-66. Рад саопштен на скупу међународног значаја штампан у изводу (М34=0,5) 17. Milatović, D., Nikolić, D., Đurović, D. (2010). Analysis of some factors affecting productivity in different groups of peach cultivars. Lisbon, Portugal, 28th International Horticultural Congress, 22-27 August, 2010. p. 188. Националне монографије (М40) Истакнута монографија националног значаја (М41=7) 18. Милатовић, Д., Николић, М., Милетић, Н. (2011). Трешња и вишња. Научно воћарско друштво Србије, Чачак. стр.1-500. ISBN 978-86-913763-2-1 (Одлука Матичног научног одбора за биотехнологију и пољопривреду од 15.09.2011. године). Часописи националног значаја (М50) Радови у водећем часопису националног значаја (М51=2) 19. Николић, Д., Милатовић, Д., Ракоњац, В., Ђуровић, Д., Ђорђевић, Б. (2010). Изоензимски полиморфизам сорти шљиве. Воћарство 44 (169-170): 7-12. 20. Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2010). Биолошке особине домаћих сорти и селекција кајсије гајених у београдском Подунављу. Воћарство 44 (169-170): 13-19. 21. Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2010). Карактеристике мешовитих родних гранчица сорти брескве и нектарине. Воћарство 44 (169-170): 27-34. 12
22. Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2010). Помолошке особине сорти трешње у београдском Подунављу. Воћарство 44 (171-172): 87-93. 23. Милатовић Д., Николић, Д., Ђуровић, Д. (2010). Анализа генеративног потенцијала сорти нектарине. Воћарство 44 (171-172): 99-105. 24. Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2010). Осетљивост сорти трешње према пуцању плода. Воћарство 44 (171-172): 115-121. 25. Милатовић, Д. (2001). Утицај ретарданата раста на особине листа јабуке. Југословенско воћарство 35 (133-134): 77-82. 26. Вулић, Т., Милатовић, Д. (2001). Вододржећа способност листова сорти јабуке као показатељ њихове отпорности према суши. Југословенско воћарство 35 (133-134): 83-88. 27. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ковачевић, Н., Ђуровић, Д. (2001). Помолошке особине интродукованих раних сорти брескве. Архив за пољопривредне науке 62 (218-219): 61-69. 28. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2000). Биолошке особине сорти и селекција јабуке отпорних према проузроковачу чађаве краставости (Venturia inaequalis) и сорте Champion. Југословенско воћарство 34 (131-132): 107-114. 29. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2000). Биолошке особине интродукованих сорти брескве белог меса. Југословенско воћарство 34 (131-132): 131-137. 30. Милатовић, Д., Ненадовић-Мратинић, Е., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2000). Биолошко - производне особине сорти кајсије позног времена зрења. Југословенско воћарство 34 (131-132): 139-146. 31. Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2000). Технолошке особине коштица кајсије. Југословенско воћарство 34 (131-132): 147-151. 32. Милатовић, Д. (1999). Контрола вегетативног раста и родности јабуке применом ретарданата. Југословенско воћарство 33 (127-128): 135-142. 33. Милатовић, Д. (1999). Утицај ретарданата раста на квалитет и чување плодова јабуке. Југословенско воћарство 33 (127-128): 149-156. 34. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Дражета, Л. (1990). Проучавање важнијих биолошко-помолошких особина јосте. Југословенско воћарство 24 (91-92): 25-30. Радови у часопису националног значаја (М52=1,5) 35. Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2010). Помолошка својства сорти кајсије у београдском Подунављу. Архив за пољопривредне науке 71 (254): 27-35. 36. Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2009). Биолошка својства интродукованих мађарских сорти вишње. Архив за пољопривредне науке 70 (250): 41-47. 37. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2009). Биолошке особине сорти трешње светле боје плода. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 15 (5): 43-49. 38. Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2008). Елементи родности стоних и индустријских сорти брескве. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 14 (5): 11-19. 39. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2007). Биолошке особине сорти шљиве комбинованих својстава. Воћарство 41 (157-158): 31-35. 13
40. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Јовичић, З. (2007). Морфолошке особине родних гранчица сорти шљиве (Prunus domestica L.). Воћарство 41 (157-158): 51-56. 41. Милатовић, Д., Николић, Д. (2007). Клијавост полена сорти кајсије (Prunus armeniaca L.). Савремена пољопривреда 56(6): 108-114. 42. Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2007). Биолошке особине новијих сорти јабуке на подручју Централне Шумадије. Архив за пољопривредне науке 68 (242): 71-79. 43. Ненадовић-Мратинић, Е., Никићевић, Н., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2007). Погодност аутохтоних сорти шљиве (Prunus insititia L.) за производњу ракије. Воћарство 41 (160): 159-164. 44. Mratinić, E., Rakonjac, V., Milatović, D. (2007). Genetic parameters of yield and morphological fruit and stone properties in apricot. Genetika 39 (3): 315-324. 45. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2007). Биолошке особине летњих сорти крушака гајених у београдском Подунављу. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 13 (5): 11-17. 46. Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2006). Детерминација сорти кајсије на основу морфолошких особина плода. Воћарство 40 (156): 301-309. 47. Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2006). Особине коштице и језгре као елементи за детерминацију сорти кајсије. Воћарство 40 (156): 311-319. 48. Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2006). Родност сорти кајсије у београдском подручју. Архив за пољопривредне науке 67 (240): 69-77. 49. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2006). Биолошке особине сорти вишње у београдском Подунављу. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 12(3): 24-29. 50. Милатовић, Д., Николић, Д. (2005). Проучавање самооплодности сорти кајсије методом флуоресцентне микроскопије. Воћарство 39 (151): 171-178. 51. Милатовић, Д. (2005). Цветање сорти кајсије у београдском подручју. Воћарство 39: 285-293. 52. Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2005). Биолошке особине средње позних сорти кајсије у београдском подручју. Воћарство 39 (151): 301-311. 53. Милатовић, Д., Стојановић, В. (2005). Морфолошке особине цвета сорти кајсије. Воћарство 39 (151): 319-327. 54. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2005). Особине индустријских сорти брескве у београдском рејону. Воћарство 39 (151): 337-344. 55. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2005). Биолошке особине сорти трешања у београдском подручју. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 11 (5): 59-65. 56. Милатовић, Д. (2005). Морфолошке особине стабла сорти кајсије. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 11 (5): 52-58. 57. Милатовић, Д. (2005). Карактеристике родних гранчица сорти кајсије. Архив за пољопривредне науке 66 (235): 81-90. 58. Ненадовић-Мратинић Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2005). Помолошке особине сорти брескве средње позног времена зрења. Архив за пољопривредне науке 66 (235): 91-98. 59. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Дражета, Л. (2003). Биолошкопомолошке особине сорти кајсије у београдском подручју. Југословенско воћарство 37 (141-142): 3-11. 60. Пејкић, Б., Јаковљевић, М., Вулић, Т., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2003). Утицај прстеновања дебла на вегетативни раст и исхрањеност стабала јабуке. Југословенско воћарство 37 (141-142): 51-58. 14
61. Пејкић, Б., Вулић, Т., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2003). Утицај прстеновања дебла на родни потенцијал стабала јабуке. Југословенско воћарство 37 (143-144): 137-142. 62. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2003). Биолошкопроизводне особине сорти брескве средње позног до позног времена зрења. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 9 (1): 169-175. 63. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2003). Биолошко-помолошке особине позних сорти нектарине. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 9 (2): 25-31. 64. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2002). Биолошке особине летњих сорти јабуке. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 8 (1): 145-151. 65. Пејкић, Б., Милатовић, Д., Вулић, Т., Ђуровић, Д (2002). Утицај прстеновања на особине плода раних сорти брескве. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 8 (2): 21-26. Зборници скупова националног значаја (М60) Предавање по позиву са скупа националног значаја штампано у целини (М61=1,5) 66. Огњанов, В., Огашановић, Д., Милатовић, Д., Пауновић, Г., Милинковић, В., Радичевић, С. (2007). Перспективне сорте и подлоге коштичавих врста воћака. Саветовање Перспективне сорте и подлоге воћака, 40 година часописа Воћарство, Чачак, 7. септембар 2007. стр. 15-32. Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини (М63=0,5) 67. Милатовић, Д. (2009). Достигнућа у оплемењивању крушке и дуње у свету. Зборник радова II Саветовања Иновације у воћарству, Београд, 11-12. фебруар 2009. стр. 25-38. 68. Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Ђорђевић, Б. (2009). Помолошке особине новијих сорти јабуке. Зборник радова II Саветовања Иновације у воћарству, Београд, 11-12. фебруар 2009. стр. 139-146. 69. Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д. (2009). Биолошке особине сорти дуње у београдском Подунављу. Зборник радова II Саветовања Иновације у воћарству, Београд, 11-12. фебруар 2009. стр. 147-152. 70. Mratinić, E., Milatović, D., Đurović, D. (2008). Biološke osobine introdukovanih sorti kajsije u beogradskom Podunavlju. 2. slovenski sadjarski kongres z mednarodno udeležbo, Krško, Slovenia, 31. januar-2. februar 2008. pp. 535-540. 71. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2001). Биолошке особине јесењих сорти јабуке. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 7 (1): 163-169. 72. Милатовић, Д., Ненадовић-Мратинић Е., Ђуровић Д. (2000). Биолошко-производне особине раних сорти кајсије. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 6 (1): 237-244. 73. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ковачевић, Н., Ђуровић, Д. (1999). Помолошке особине позних сорти брескве. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 5 (2): 53-60. 74. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Вулић, Т., Ђуровић, Д. (1998). Биолошке карактеристике интродукованих сорти нектарина. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 4 (1): 205-211. 15
75. Ненадовић-Мратинић, Е., Вулић, Т., Милатовић, Д., Дражета, Л. (1996). Биолошке карактеристике интродукованих сорти кајсије. Зборник научних радова Института ПКБ Агроекономик 2 (2): 245-250. 76. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д. (1994). Избор аутохтоних сорти јабуке погодних за индустријску производњу. Међународни симпозијум Будућност воћарства у Југославији, Ниш-Вучје, 10-11. новембар 1994. стр. 209-217. 77. Вулић, Т., Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д. (1994). Проучавање аутохтоних сорти крушака као основе за производњу биолошки вредне хране. Међународни научни симпозијум Будућност воћарства у Југославији, Ниш-Вучје, 10-11. новембар 1994. стр. 233-240. Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу (М64=0,2) 78. Ненадовић-Мратинић, Е., Милатовић, Д., Ђуровић, Д., Миливојевић, Ј. (2003). Избор стоних сорти шљиве погодних за гајење на подручју Београда. IV Међународни научни симпозијум Производња, прерада и пласман шљиве и производа од шљиве, Коштунићи, 6-7. септембар 2003. стр. 13. 79. Милатовић, Д. (1999). Утицај ретарданата на раст младара и особине листа јабуке. XIII Симпозијум југословенског друштва за физиологију биљака, Београд. стр. 42. 80. Ненадовић-Мратинић, Е., Вулић, Т., Милатовић, Д., Дражета, Л. (1996). Биолошке особине интродукованих сорти брескве. Уводни реферати и абстракти 10. Конгреса воћара Југославије, Чачак, 28. октобар - 1. новембар 1996. стр. 86. Уређивање зборника саопштења скупа националног значаја (М66=1) 81. Милатовић Д., уредник (2009). Зборник радова II Саветовања Иновације у воћарству, Унапређење производње јабучастог воћа. Београд, 11-12. фебруар 2009, стр. 1-176. Дисертације и тезе (М70) Одбрањена докторска дисертација (М71=6) 82. Милатовић, Д. (2005). Помолошке особине и изоензимски полиморфизам као елементи за детерминацију сорти кајсије (Prunus armeniaca L.). Докторска дисертација. Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет. Одбрањена магистарска теза (М72=3) 83. Милатовић, Д. (1997). Утицај ретарданата раста на биолошке особине сорти јабуке и њихово понашање у току чувања. Магистарска теза. Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет. Б) УЧЕШЋЕ У ПРОЈЕКТИМА 2008-2010. Нове сорте, селекције и технологије гајења као фактори интензивирања воћарске производње. Mинистарство за науку и технолошки развој Републике Србије. Шифра пројекта БТ 20103 (учесник). 2005-2007. Географски заштићене воћне ракије и специјалне воћне ракије. Mинистарствo за науку и заштиту животне средине Републике Србије. Шифра пројекта 341 004 (учесник). 16
2002-2004. Проучавање и увођење у производњу сорти и селекција брескве. Mинистарствo за науку и заштиту животне средине Републике Србије. Шифра пројекта БТР 5.0.4.0524.Б (учесник). 2002-2004. Производи од шљива - сува шљива, пекмез, паста од суве шљиве и ракија шљивовица. Mинистарствo за науку и заштиту животне средине Републике Србије. Шифра пројекта БТН 4.2.1.0728.Б (учесник). 17
II) ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ И УЧЕШЋЕ У ПРОЈЕКТИМА НАКОН ИЗБОРА У ЗВАЊЕ ВАНРЕДНОГ ПРОФЕСОРА А) ОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ Монографије међународног значаја (М10) Лексикографска јединица у монографији међународног значаја (М16=2) 84. Milatović, D. (2014). Following walnut footprints in Serbia. In: Avanzato, D. (ed.). Following walnut footprints (Juglans regia L.): cultivation and culture, folklore and history, traditions and uses. Scripta Horticulturae Number 17. International Society for Horticultural Science, Leuven, Belgium. pp. 337-343. http://www.ishs.org/scripta-horticulturae/following-walnut-footprints-juglans-regia-lcultivation-and-culture-folklore Радови објављени у научним часописима међународног значаја (М20) Рад у истакнутом међународном часопису (М22=5) 85. Milatović, D., Nikolić, D., Krška, B. (2013). Testing of self-(in)compatibility in apricot cultivars from European breeding programmes. Horticultural Science (Prague) 40 (2): 65-71. http://www.agriculturejournals.cz/publicfiles/92559.pdf 86. Ruml M., Milatović D., Vulić T., Vuković A. (2011). Predicting apricot phenology using meteorological data. International Journal of Biometeorology 55: 723-732. http://link.springer.com/article/10.1007%2fs00484-010-0387-0 Рад у међународном часопису (М23=3) 87. Fotiric Akšic, M., Rakonjac, V., Nikolic, D., Colic, S., Milatovic, D., Licina, V., Rahovic, D. (2014). Effective pollination period in Oblacinska sour cherry clones. Genetika 46(3): 671-680. http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0534-0012/2014/0534-00121403671a.pdf 88. Milatović, D., Nikolić, D., Fotirić-Akšić, M., Radović, A. (2013). Testing of self- (in)compatibility in apricot cultivars using fluorescence microscopy. Acta Scientiarum Polonorum, Hortorum Cultus 12(6): 103-113. http://wydawnictwo.up.lublin.pl/acta/hortorum_cultus/2013/streszczenia2013_6/09%2 0Milatovic%20Nikolic%20Hort%2012_6_%202013.pdf 89. Milivojević, J., Maksimović, V., Nikolić, M., Bogdanović, J., Maletić, R., Milatović, D. (2011). Chemical and antioxidant properties of cultivated and wild Fragaria and Rubus berries. Journal of Food Quality 34: 1-9. http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1745-4557.2010.00360.x/abstract Зборници међународних научних скупова (М30) Предавање по позиву са међународног скупа штампано у целини (М31=3) 90. Milatović, D. (2011). Steinobstanbau und forschung in Serbien. 37. Bundessteinobstseminar, Ahrweiler, Germany, 3-8 December 2011. pp. 87-97. 91. Milatović, D., Lugli, S. (2011). Il miglioramento genetico del ciliegio in Europa: analisi e prospettive. Convegno nazionale del ciliegio, Vignola (Italia), 8-10 Giugno 2011, Frutticoltura 74(4): 8-16. 18
Саопштење са међународног скупа штампано у целини (М33=1) 92. Radović, A., Nikolić, D., Milatović, D., Rakonjac, V. (2015). Pollen germination and pollen tube growth in vitro in quince cultivars. VI International Scientific Agricultural Symposium "Agrosym 2015", Jahorina, Bosnia and Herzegovina, 15-18 October 2015. pp. 321-326. 93. Milatović, D., Nikolić, D., Radović, M. (2015). Influence of temperature on pollen germination and pollen tube growth of plum cultivars. VI International Scientific Agricultural Symposium "Agrosym 2015", Jahorina, Bosnia and Herzegovina, 15-18 October 2015. pp. 378-382. 94. Milatović, D., Đurović, D., Zec, G. (2015). Phenological characteristics, yield and fruit quality of introduced apricot cultivars in the region of Belgrade. VI International Scientific Agricultural Symposium "Agrosym 2015", Jahorina, Bosnia and Herzegovina, 15-18 October 2015. pp. 383-388. 95. Glišić, I., Milatović, D., Milošević, N., Lukić, M. (2015). Biological and pomological properties of promising plum hybrids created at the Fruit Research Institute, Čačak. VI International Scientific Agricultural Symposium "Agrosym 2015", Jahorina, Bosnia and Herzegovina, 15-18 October 2015. pp. 424-429. 96. Đurović, D., Mratinić, E., Milatović, D., Đorđević, B., Đurović, S., Đorđević, B., Milivojević, J., Radivojević, D. (2015). Effects of partial rootzone drying and deficit irrigation of Granny Smith apples on fruit quality during storage. II International Symposium on Horticulture in Europe, Angers, France, 1-5 July 2012. Acta Horticulturae 1099: 455-461. 97. Milatović, D., Đurović, D., Zec, G. (2014). Evaluation of new apricot cultivars from Slovak Republic in the region of Belgrade. Fifth International Scientific Symposium "Agrosym 2014", Jahorina, Bosnia and Herzegovina, 23-26 October 2014. pp. 193-197. 98. Zec, G., Čolić, S., Vulić, T., Milatović, D., Đorđević, B., Đurović, D. (2014). Influence of planting density on yield of peach and nectarine. Fifth International Scientific Symposium "Agrosym 2014", Jahorina, Bosnia and Herzegovina, 23-26 October 2014. pp. 204-208. 99. Milatović, D., Đurović, D., Đorđević, B., Vulić, T., Zec, G. (2013). Testing of sweet cherry cultivars on Gisela 5 rootstock. Second Balkan Symposium on Fruit Growing, Pitesti, Romania, 5-7 September 2011. Acta Horticulturae 981: 167-171. 100. Milatović, D., Đurović, D., Đorđević, B. (2013). Evaluation of Japanese plum cultivars in Serbia. Second Balkan Symposium on Fruit Growing, Pitesti, Romania, 5-7 September 2011. Acta Horticulturae 981: 173-176. 101. Zec, G., Vulić, T., Milatović, D., Đorđević, B., Čolić, S. (2013). The influence of planting density on characteristics of one-year old shoots of peach and nectarine. Second Balkan Symposium on Fruit Growing, Pitesti, Romania, 5-7 September 2011. Acta Horticulturae 981: 249-253. 102. Milatović, D., Đurović, D., Zec, G. (2013). Evaluation of French apricot cultivars in the region of Belgrade. Fourth International Scientific Symposium "Agrosym 2013", Jahorina, Bosnia and Herzegovina, 3-6 October 2013. pp. 196-201. 103. Zec, G., Milatović, D., Đurović, D., Đorđević, B., Čolić, S. (2013). The influence of meteorological parameters on fruit doubling in stone fruit species. Fourth International Scientific Symposium "Agrosym 2013", Jahorina, Bosnia and Herzegovina, 3-6 October 2013. pp. 370-374. 104. Djordjević, B., Petrović, D., Vulić, T., Veličković, M., Milatović, D. (2012). Predicting the yield of red currant (Ribes rubrum L.). X International Rubus and Ribes Symposium, Zlatibor, Serbia, 22-26 June 2011. Acta Horticulturae 946: 433-436. 19
105. Milatović, D., Đurović, D., Zec, G. (2012). Evaluation of introduced Italian apricot cultivars in the region of Belgrade. IX International Conference Ecology and Health, Plovdiv, Bulgaria, 17 May 2012. pp. 41-46. 106. Ruml, M., Milatović, D., Vuković, A. (2012). Predicting flowering of apricot cultivars using growing degree days. XV International Symposium on Apricot Breeding and Culture Yerevan, Armenia, 20-24 June 2011. Acta Horticulturae 966: 87-91. 107. Milatović, D., Đurović, D., Nikolić, D., Zec, G. (2012). Improvement of apricot cultivar assortment in Serbia. XV International Symposium on Apricot Breeding and Culture, Yerevan, Armenia, 20-24 June 2011. Acta Horticulturae 966: 131-135. 108. Stojanović, M., Milatović, D., Kulina, M., Alić-Džanović, Z. (2012). Pomological properties of sweet cherry cultivars on Gisela 5 rootstock in the region of Sarajevo. Third International Scientific Symposium "Agrosym 2012", Jahorina, Bosnia and Herzegovina, 15-17 November 2012. pp. 183-187. Рад саопштен на скупу међународног значаја штампан у изводу (М34=0,5) 109. Milatović, D., Nikolić, D., Radović, A., Krška, B. (2015). Fluorescensce microscopy as a tool for determining self-incompatibility in apricot cultivars. XVI International Symposium on Apricot Breeding and Culture, Shenyang, China, 29 June - 3 July 2015. p. 5 110. Milatović, D., Đurović, D., Nikolić, D., Zec, G., Ruml, M. (2015). Evaluation of Canadian apricot cultivars in Serbia. XVI International Symposium on Apricot Breeding and Culture, Shenyang, China, 29 June - 3 July 2015. p. 72. 111. Milatović, D., Fotirić Akšić, M., Zec, G., Đurović, D. (2015). Ruža, a new apricot cultivar from Serbia. XVI International Symposium on Apricot Breeding and Culture, Shenyang, China, 29 June - 3 July 2015. p. 70. 112. Ruml, M., Milatović, D., Đurović, D., Zec, G., Jokić, M., Radović, M. (2015). Chilling and heat requirements for flowering in apricot cultivars. XVI International Symposium on Apricot Breeding and Culture, Shenyang, China, 29 June - 3 July 2015. p. 43. 113. Milatović, D., Đurović, D., Zec, G. (2015). Evaluation of some American apricot cultivars in the region of Belgrade. Third Balkan Symposium on Fruit Growing, Belgrade, Serbia, 16-18 September 2015. p. 37. 114. Radović, A., Nikolić, D., Milatović, D., Rakonjac, V., Bakić, I. (2015). Growth and yield characteristics of quince cultivars. Third Balkan Symposium on Fruit Growing, Belgrade, Serbia, 16-18 September 2015. p. 49. 115. Milatović, D., Nikolić, D., Radović, A. (2015). The effect of temperature on pollen germination and pollen tube growth of apricot cultivars. Third Balkan Symposium on Fruit Growing, Belgrade, Serbia, 16-18 September 2015. p. 82. 116. Nikolić, D., Milatović, D. (2015). Pollen morphology of some sweet cherry cultivars observed by scanning electron microscopy. Third Balkan Symposium on Fruit Growing, Belgrade, Serbia, 16-18 September 2015. p. 84. 117. Radović, A., Nikolić, D., Milatović, D., Živković, B., Stevanović, N. (2015). The effect of plant hormones on pollen germination and pollen tube growth of almond cultivars. Third Balkan Symposium on Fruit Growing, Belgrade, Serbia, 16-18 September 2015. p. 86. 118. Đurović, D., Đorđević, B., Zec, G., Milatović, D., Vulić T. (2015). Influence of chemical thinning on yield and fruit quality of apple in second leaf. Third Balkan Symposium on Fruit Growing, Belgrade, Serbia, 16-18 September 2015. p. 117. 20