ИНТЕЛИГЕН ТНЕ ЗГРАДЕ И ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ Доц. др Милан Ристановић, дипл.инж.маш. Машински факултет Универзитет у Београду Катедра за аутоматско управљање
Дефиниције интелигентних зграда Дефиниције интелигентних зграда: 1. Дефиниције на основу перформан си (performance based definitions) 2. Дефиниције на основу сервиса (service based definitions) 3. Дефиниције на основу система (system based ddf definitions) Europian Intelligent Building Group (EIBG) Велика Британија Интелигентна зграда је зграда створена да пружи њеним корисницима најефикасније окружење, ефикасно користећи и управљајући њене ресурсе, минимизујући трошкове животног циклуса опреме и објеката. 2
Како у реалности на аправити интелигентну зграду? Интелигентна или паметна зградаа не мора обавезно да има технолошке системе пројектована је да обезбеђује паметно функционисање. Зграда опремљена технолошким сист темима не мора да буде интелигентна уколико системи не могу бити координисани или не функционишу ваљано. Модерне зграде не могу да постоје без технолошких система, посебно не без информационих технологија (IT). Технолошки системи морају да буду уисправно конфигурисани и добро интегрисани, не само међусобно, већ и са осталим ресурсима у згради. Зграда може да има технолошке системе који не раде добро велика главобоља корисницима и техничком особљу. Интелигентне зграде + системи аутоматског управљања: есенцијална улога у већини софистиц цираних модерних зграда 3
Пирамида интелигентних зграда 4
Централни системи управљања надзора и Building automation system (BAS) или Building management system (BMS) је термин који се односи на широк спектар рачунарских управљачких система у згради, почеводконтролеракојиобављ од који обављ љају специјализоване задатке, преко самосталних издвојених станица, до великих система укључујући централне диспечерске станице. BМS системи су једни од најважнијих система у свакој интелигентној згради. ЦСНУ се састоји од више подсистема који су на различите начине повезани у јединствен систем. Систем треба да буде пројектован и изведен да служи јасној намени у одређеној згради. Не постоје два иста ЦСНУ система, чак и када се употребе у идентичној згради, са идентичним сервисима и идентичним корисницима. 5
Централни системи управљања надзора и Уобичајени сервиси у зградама: системии грејања, хлађења и климатизације (КГХ), електрични системи, системи осветљења, противпожарни системи, противпровални системи, системи контр роле приступа и лифтовски системи. Уобичајени сервиси у индустријским објектима: системи компримованог ваздуха, системи топле воде и водене паре и сл. ЦСНУ може да се користи за надзор, упр рављање и менаџмент свих или неких од набројаних сервиса. Недвосмислена је аргументација за инвестирање у ЦСНУ. Величина инвестиције зависи од начинаа на који се зграда користи, како се зградом газдује, вредности зграде и тро ошкова експлоатације. 6
Користи од увођења централних система надзора и управљања Повећање поузданости Смањивање трошкова експлоатације Ефикасан менаџмент зградом Повећање продуктивности запослених Заштита људи и опреме Функције ЦСНУ а Менаџмент инсталација и функције управљања Менаџмент енергије (супервизорско управљање) Управљање ризиком Обрада података Дијагностика квара, менаџмент одржавања, аутоматско отклањање застоја Facility management 7
Интелигентне зграде мултидисциплинарна област Грађевина Архитектура Електротехника Интелиген нтне зграде Управљање објектима и одржавањем Mашинство Економски аспекти Аутоматс ско управљање Информационе технологије Социолошки аспекти 8
SRPS EN 15232:201 201 14 Енергетске перформансе зграда Утицај система аутоматског управљања и надзора у зградама Energy performance of buildings Impact of Building Automation, Controls and Building Management Building Automation, Controls andbuildingmanagement Системи аутоматског управљања у зградама и системи техничког надзора и управљања Системи аутоматског управљања узградама и системи техничког надзора и управљања: производи, уређаји, софтвер и инжењерски сервиси за надзор, управљање, оптимизацију и интервенцију човека у циљу постизања ефикасног, економског и безбедног рада опреме и система у зградама и њихове међусобне интеракције 9
SRPS EN 15232:201 201 14 Овај стандард је идентичан са: EN 15232:2012 Датум објаве: 31.10.2014. CEN/TC 247 Апстракт: Овим стандардом се утврђују: структуирана листа аутоматског и техничког надзора у зградама које имају утицај на енергетске перформансе у зградама; методе за дефинисање минималних захтева у погл леду функција аутоматског управљања и техничког надзора приликом примене у зградама различитих комплексности; Детаљне методе за процену утицаја функција аутоматског управљања и техничког надзора у посматраној згради. 10
Класе енергетске еф фикасности према SRPS EN 15232:2014 Високо ефи икасни системи Напредни системи Стандардни системи (користе се као референца) Енергетски неефикасни системи зграде које се морају модернизовати; нове зграде се не могу опремати са оваквим системима 11
Надзор, оптимизова ање, интеракција и управљање SRPS EN 15232:2014 Energy performance of buildings - Impact of Building Automation, Contr rols and Building Management Грејање и хлађење Вентилација и климатизација Осветљење Заштита од Сунца Остали технички системи СИСТЕМИ АУТОМАТИКЕ,, НАДЗОРА И УПРАВЉАЊА 12
Допунски мотиви за примену аутоматике у зградама Стандард SRPS EN 15232:2014 прописује инжењерима и власницима зграда процедуру за избор функција аутоматике за све електро и машинске инсталације Допунски мотиви за примену система аутоматског управљања у зградама су: Постизање режима рада система грејања, хлађења и климатизације који се разликују од пројектних у складу са динамиком промене енергетских потреба зграде (током дана, недеље, месеца, сезоне) Постизање услова угодности у условима који се разликују од пројектних (спречавање прегревања током зиме, спречавање потхлађивања током лета, променљиви захтеви за количином свежег ваздуха и сл.) 13
Функције система аутоматског управљања грејања а/хлађења Управљање грејања/хлађења А Индивидуално управљање по просторима са комуникацијом између контролера Управљање температуре топле воде из извора топлоте према температури простора Стална спрега између управљања грејања и хлађења Индивидуално управљање по просторима са комуникацијом између контролера B Управљање температуре топле воде из извора топлоте према температури простора Делимична спрега између управљања греја ања и хлађења C Индивидуално управљање по просторима са термостатским вентилима или електронским термостатима Управљање температуре топле воде са компензацијом по спољашњој температури Делимична спрега између управљања грејања и хлађења Нема аутоматског управљања D Нема управљања температуре воде из даљинског система Нема спреге између грејања и хлађења 14
Функције система аутоматског управљања климатизације/вентилације Управљање климатизације/вентилације А Управљање количине ваздуха према потреби или у зависности од присуства, на нивоу индивидуалне просторије. Променљива жељена вредност са компензацијом убацне температуре у зависности од топлотног оптерећења Управљање влажности убацног/отпадног ваздуха Временски променљиво управљање протока ваздуха на нивоу сваке просторије B Променљива жељена вредност са компенз зацијом убацне температуре у зависности од спољашње температуре Управљање влажности убацног/ отпадног ваздуха C Временски променљиво управљање протока ваздуха на нивоу сваке просторије Константна жељена вредност убацне температуре Ограничење влажности убацног ваздуха Нема управљања количине ваздуха на нивоу индивидуалне просторије D Нема управљања вредности температуре убацног ваздуха Нема управљања влажности ваздуха 15
Функције система аутоматског управљања осветљења Управљање расвете А Аутоматско управљање дневног светла Аутоматска детекција присуства: ручно укљ./ауто искљ. Аутоматска детекција присуства: ручно укљ./димовање Аутоматска детекција присуства: ауто укљ./ауто искљ. Аутоматска детекција присуства: ауто укљ./димовање. Ручно управљање дневног светла B Аутоматска детекција присуства: ручно укљ./а / ауто искљ. Аутоматска детекција присуства: ручно укљ./димовање Аутоматска детекција присуства: ауто укљ./ауто искљ. Аутоматска детекција присуства: ауто укљ./димовање C Ручно управљање дневног светла Ручно укљ./искљ. са додатном функциојом Ручно укљ./искљ. Ручно управљање дневног светла D Ручно укљ./искљ. са додатном функцијом Ручно укљ./искљ. 16
Функције система аутоматског управљања заштите од Сунца Управљање заштите од Сунца А Комбиновано управљање светла / жалузина / грејања, хлађења и климатизације B Моторни погон са аутоматском сенчењем C Моторни погон са ручним сенчењем Ручни погон ролетни D 17
Потенцијали уштеде 18
Губитак енергетских перформанси р Дрифт енергетских перформанси система Детекција у реалном времену неефикасног режима које утиче на потрошњу енергије, повећано хабање и амортизацију опреме.. Губитак енергетских перформанси система КХГ услед неадекватног одржавања и системских грешки које се не детектују. Топ 10 разлога дрифта 1) 1. Искључена функција фреквентних регулатора. 2. Програмски рад по временском распореду се или не користи или је искључен. 3. Једновремено грејање и хлађење. 4. Цурење канала или вентила. 5. Неисправно финционисање вентилатора из звршних органа а или демпера. ера 6. Неизбалансирани ваздушни водови. 7. Програмски рад и искључиање система не одговара тренутним захтевима у експлоатацији. 8. Грешке у софтверу. 9. Неисправна уградња опреме, квар и губитак функције. 10. КГ ГХ систем нису добро димензионисани. 1) Lawrence Berkeley National Lab; Monitoring Based Commissioning: Benchmarking Analysis of 24 UC/CSU/IOU Projects; June 2009 19
Закључак истеми аутоматског управљања у зградама Могу да: произведу значајне уштеде уз одржавање комфора и осећаја угодности Не могу да: исправе грешке погрешно пројектованог или изведеног система 20
ХВАЛА НА ПАЖЊИ! Доцент др Милан Риста ановић, дипл.инж.маш. Машински факултет, Катедра за аутоматско управљање Краљице Марије 16, 11120 Београд mristanovic@ @mas.bg.ac.rs 21