УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Кандидаткиња: Гордана Ристић Тема: Соматизми у немачкој и српској фразеологији (контрастивна истраживања) I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију: 21. 12. 2012. године, Наставно научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Иштван Богнер, ред. проф. за ужу научну област Германистика, Филозофски факултет, Нови Сад, изабран у звање 20.12.2007. године, др Смиља Срдић, ред. проф. за ужу научну област Германистика,, Филолошки факултет Београд, избор у звање 18.12.2007. године, др Душанка Вујовић, доц. за ужу научну област Српски језик и лингвистика, Филозофски факултет, Нови Сад, изабрана у звање 03.06.2010. године. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Гордана (Милан) Ристић 2. Датум рођења, општина, република: 06.04. 1968. године, Бијељина, Босна и Херцеговина 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 22. јуни 2004.godine, Filozofski fakultet u Novom Sadu Пословице у тексту Новог завјета Мартина Лутера и Вука Стефановића Караџића 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Филолошке науке III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Соматизми у немачкој и српској фразеологији (контрастивна истраживања)
IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: 2 Докторска дицертација Соматизми у немачкој и српској фразеологији (контрастивна истраживања) кандидаткиње мр Гордане Ристић има пет поглавља : увод, фразеологија, когнитивна семантика/фразеологија, концептуална анализа соматизама, закључак, додатке (листа немачких фразеологизама, листа српских фразеологизама и литература). Дисертација је изложена на 242 странe A4 формата, са 171 табелом. Рад је писан латиничним писмом, фонтом Times New Roman, величина слова 12, проред 1,5. V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: У уводном делу образложена је тема, и наведени циљеви, научне методе, корпус и структура рада. Следи теоретски део у коме је дат кратак приказ дефиниција, обележја и класификација фразеологизама, као и дефиниције соматизама и гестовних фразеологизама. Затим је дефинисан појам еквивалентности и наведене различите класификације са становишта контрастивне фразеологије. У наредном поглављу дат је кратак преглед основних термина из когнитивне лингвистике/фразеологије (концептуална анализа, семантичка фразеологизација, мотивација/ мотивисаност фразеологизама, дефиниција и врсте појмовне метафоре). Кључни део рада представља поглавље Концептуална анализа соматизама. У овом поглављу су абецедним редом наведени соматизми сврстани у семантичка поља, а потом су детаљно објашњене контрастивне сличности и разлике (потпуна, парцијална и нулта еквивалентност фразеологизама) и метафорички процеси, односно процеси семантичке транспозиције фразеологизама и постулиране појмовне/концептуалне метафоре на којима почивају фразеолошке јединице. У закључку је дат и табеларан приказ постулираних метафора по семантичким пољима. VI Списак научних и стручних радова који су објављени или прихваћени за објављивање на основу резултата истраживања у оквиру рада на докторској дисертацији: 1. Концептуална анализа немачких и српских соматизама у семантичком пољу СТРАХ, Зборник за језике и књижевности Филозофског факултета у Новом Саду. Бр. 1, Нови Сад 2011. стр. 119-131 2. Liebe in deutschen und serbischen somatischen Phraseologismen, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Нови Сад 2012 (у штампи) 3. Гестовни фразеологизми за изражавање емоција у немачком и српском језику (у штампи)
3 VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА У раду су методом контрастивне анализе упоређени соматизми немачког и српског језика. Фразеологизми су сврстани у одговарајућа семантичка поља емоција медотом концептуалне анализе и постулисане су појмовне метафоре у позадини тих метафоричких израза. Један од циљева овог истраживања био је контрастивни опис соматизама којим се изражавају емоције, тј. да се установе контрастивне сличности и разлике са морфолошког, лексичког и семантичког аспекта и утврде типови еквивалентности. Kонтрастивном анализом утврђено је да фразеологизми немачког и српског језика на плану израза и садржаја показују сличности и разлике, на основу којих су сврстани у 3 бројчано различито заступљене групе: 1) Фразеологизми са потпуном еквивалентношћу, подразумевају одсуство свих разлика на свим нивоима (74 фразеологизма) 2) Фразеологизми са парцијалном еквивалентношћу, најзаступљенија група у раду, исказана кроз пет бројчано различито заступљених подгрупа: 2.1. Фразеологизми са лексичким разликама (другачији лексемски састав -60 фразеологизама) 2.2. Фразеологизми са морфолошким/морфосинтаксичким разликама: разлике које се односе на граматичке категорије: нпр. падежне разлике, глаголска времена, различите рекције и сл., односно разлике које се односе на структуру(15 фразеологизама ) 2.3. Фразеологизми са лексичким и морфолошким разликама (100 фразеологизама) 2.4. Фразеологизми са семантичком еквивалентношћу: фразеологизми који имају нешто другачији лексемски састав, морфосинтаксичку структуру и подударну слику, тј. исто значење (16 фразеологизама) 2.5 Фразеологизми са парцијалном семантичком еквивалентношћу: имају нешто другачији лексемски састав, морфосинтаксичку структуру и делимично подударну слику (8 фразеологизама) 3) Фразеологизми са нултом еквивалентношћу (73 фразеологизма) Други циљ овог истраживања је био да се утврди степен семантичке симетрије, односно начини транспоновања семантичког значења фразеологизама, и начин концептуализације, односно постулисање појмовних метафора. Већи део немачки и српских фразеологизама настао је семантичком транспозицијом базне синтагме, тј, метафоричким путем. Другу групу чине фразеологозми мотивисани гестом и мимиком. Концепт метафоре је од централног значаја за семантичку анализу соматизама, па су
4 соматизми класификовани према одређеним концептима, на основу тога коју емоцију изражавају у одговарајућа семантичка поља. Негативне емоције су заступљеније од позитивних. Иѕтраживања су показала да се емоције у оба језика концептуализују на исти начин, што говори у универзалности појмовних метафора. Истраживање соматизама у немачкој и српској фразеологији представља значајан допринос контрастивним и концептуалним проучавањима немачког и српског језика, по свом предмету и научном приступу. Није познато да су соматизми немачког и српског језика анализирани у овом обиму и са два аспекта: контрастивно и концептуално. Контрастирање еквивалената има и практичан значај и у настави страног језика а и у лексикографији. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА НАПОМЕНА: Приказ и тумачење резултата истраживања контрастивним и концептуалним проучавањима немачког и српског језика одликује се јасним формирањем циља истраживања и кандидаткиња долази до конкретних резултата. Кориштени извори, т.ј. корпус ексцерпиран из постојећих семазиолошких и ономазиолошких речника (уп. 11. и 12. страна рада) допринели су валидности резултата истраживања. А то потврђује на крају и табеларан приказ постулираних метафора по семантичким пољима.
IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: НАПОМЕНА: 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме: ДА 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе: Дисертација садржи све битне елементе научног рада. 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци: 5 На основу свега већ изложеног, ова дисертација јесте оригиналан допринос науци, јер предмет истраживања није до сада из овог аспекта истраживан и описиван. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања: Дисертација има недостатака: Недостаје списак скраћеница, што је кандидаткиња накнадно доставила члановима комисије. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: - да се докторска дисертација прихвати, а кандидату одобри одбрана ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ проф. др Смиља Срдић, редовни професор Др. Душанка Вујовић, доцент проф. др Иштван Богнер, редовни професор НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.