1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ Драгане Јовановић КОМПАРАТИВНА И КОНТРАСТИВНА АНАЛИЗА ГЛАГОЛА У МОПАСАНОВОЈ ПРИПОВЕЦИ ГОСПОЂИЦА ФИФИ И У ЊЕНИМ СРПСКИМ ПРЕВОДИМА I. ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду на седници одржаној 21. маја 2010. године именовало је Комисију за оцену и одбрану магистарске тезе Драгане Јовановић под насловом: КОМПАРАТИВНА И КОНТРАСТИВНА АНАЛИЗА ГЛАГОЛА У МОПАСАНОВОЈ ПРИПОВЕЦИ ГОСПОЂИЦА ФИФИ И У ЊЕНИМ СРПСКИМ ПРЕВОДИМА. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: Др Ненад Крстић, редовни професор за ужу научну област Романистика, изабран у звање редовног професора 01.06.2008. године, Филозофски факултет у Новом Саду, ментор Др Веран Станојевић, ванредни професор за ужу научну област Романистика, изабран у звање ванредног професора 23.03.2010. године, Филолошки факултет у Београду Др Драгана Дробњак, доцент за ужу научну област Романистика, изабрана у звање доцента 12.03.2009. године, Филозофски факултет у Новом Саду II. ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Драгана, Драган, Јовановић 2. Датум и место рођења, општина, Република: 27.04.1977. Нови Сад, Србија 3. Година уписа на магистарске студије,
2 смер/усмерење, број положених испита и просечна оцена 2002, Наука о језику, положених испита 6, просечна оцена 9,83 4. Приказ научних и стручних радова са оценом: III. НАСЛОВ МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ КОМПАРАТИВНА И КОНТРАСТИВНА АНАЛИЗА ГЛАГОЛА У МОПАСАНОВОЈ ПРИПОВЕЦИ ГОСПОЂИЦА ФИФИ И У ЊЕНИМ СРПСКИМ ПРЕВОДИМА IV. ПРЕГЛЕД МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ Магистарска теза Компаративна и контрастивна анализа глагола у Мопасановој приповеци Госпођица Фифи и у њеним српским преводима кандидата Драгане Јовановић написана је на 140 страна компјутером писаног текста. Рад је подељен на следећа поглавља: Увод (5-10), I. О аутору, делу и преводиоцима (11-18), II. О глаголским облицима у оригиналу и преводима Госпођице Фифи (19-131), III. Закључак (132-136), IV. Литература (137-140). Прво и друго поглавље садрже посебне поднаслове. Прво поглавље има три потпоглавља: 1. О животу и делу Гија де Мопасана, 2. О приповеци Госпођица Фифи, 3. О српским преводиоцима приповетке Госпођица Фифи. Друго поглавље има шест потпоглавља: 1. Анализа фреквенције глаголских облика, 2. Француски глаголски облици индикатива у преводима Госпођице Фифи, 3. Француски глаголски облици субјунктива у преводима Госпођице Фифи, 4. Српски глаголски облици индикатива у преводима Госпођице Фифи, 5. Пасивне конструкције у оригиналу и преводима Госпођице Фифи, 6. Грешке у превођењу глаголских облика. Рад је изложен прегледно, а наслови поглавља и потпоглавља произилазе из природе садржаја. V. ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ У Уводу кандидат Драгана Јовановић описује предмет и циљеве својих истраживања, као и методе које ће примењивати током рада. А предмет овог рада јесте анализа личних глаголских облика које је Ги де Мопасан употребио у оригиналном тексту приповетке Госпођица Фифи (Mademoiselle Fifi), и личних глаголских облика који се појављују у три различита превода ове приповетке на српски језик, објављених 1905, 1924. и 1950. године. С обзиром на то да је овај рад базиран на разликама између глаголских система француског и српског језика, на почетку је дат и преглед глаголских система оба језика, уз српске називе француских глаголских облика који се користе у овом раду.
3 У првом поглављу рада изложени су основни подаци о аутору дела које је предмет истраживања, Гију де Мопасану, самом делу, као и o српским преводиоцима приповетке Госпођица Фифи, Душану Л. Ђокићу, Н. Н. Николићу и Николи Банашевићу. У другом, централном, поглављу овог рада, представљени су резултати спроведене анализе глаголских облика, и то по потпоглављима. Тако се у првом потпоглављу анализира фреквенција глаголских облика, полазећи од укупног броја глаголских облика, преко најчешћих личних глаголских облика у оригиналу и сва три превода, до подударних личних глаголских облика у текстовима превода. Према спроведеној анализи глаголских облика у тексту Мопасанове приповетке Госпођица Фифи на изворном, француском, језику, употребљено је укупно 616 глаголских облика. Од тог броја приближно две трећине чине лични глаголски облици, укупно њих 424. Преостали су нелични глаголски облици којих, према урађеној анализи, има 192. Од укупног броја употребљених личних глаголских облика највећи део, односно чак 94,3 % чине облици у индикативу, а има их 400; глаголских облика у субјунктиву има 12. У поређењу са 616 француских глаголских форми, анализа показује да је Душан Л. Ђокић у преводу на српски употребио 647, Н. Н. Николић 640, а Никола Банашевић 627 глаголских облика. Од тога, у Ђокићевом преводу има 557 личних глаголских облика (од чега 541 припада индикативу), док неличних глаголских форми има 90. У преводу Н. Н. Николића налази се 603 лична, од чега 575 глаголских облика у индикативу, и 37 неличних глаголских облика. Банашевићев превод садржи 578 личних глаголских облика (од овог броја 552 чине времена индикатива), а неличних форми има 49. На основу својих истраживања, кандидат је дошао до следећег закључка: у оригиналном тексту најфреквентнији лични глаголски облик јесте француски прости перфекат (passé simple), који најчешће одговара аористу у српском језику, а потом имперфекат (imparfait). У сва три српска превода најфреквентнији лични глаголски облик јесте перфекат, а затим аорист. У другом и трећем потпоглављу сумирани су резултати анализе за сваки француски глаголски облик у индикативу, односно субјунктиву, који се појављује у оргигиналном делу. Наводи се којим је српским облицима сваки од тих француских облика најчешће превођен у сваком од три превода. У четвртом потпоглављу рада, кандидат приказује који је домен покривања француских глаголских облика индикатива у три српска превода Госпођице Фифи, односно које све француске личне глаголске облике, и у којој мери, преводиоци ове приповетке преводе одређеним српским глаголским облицима. У петом потпоглављу, обрађене су пасивне конструкције у оригиналу и преводима приповетке Госпођица Фифи. Крај овог другог поглавља, шесто потпоглавље, посвећено је грешкама преводиоца у превођењу глаголских облика. VI. ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Применом методе контрастивне анализе помоћу које се утврђују сличности и разлике у конструкцијама у француском и српском језику, као и методом статистичке обраде података, кандидат је дошао до следећих закључака:
4 1. Сва три српска преводиоца употребила су у својим преводима приповетке Госпођица Фифи више глаголских облика него што је то учинио Мопасан у оригиналном тексту. Најприближнији француском оригиналу по броју употребљених глаголских облика јесте превод Николе Банашевића, док се превод Душана Л. Ђокића у овом погледу највише разликује од оригиналног Мопасановог текста. 2. Два најфреквентнија француска лична глаголска облика нису и најчешће употребљени облици у српским преводима: у оригиналном тексту најфреквентнији је француски прости перфекат (passé simple), а на другом месту је имперфекат (imparfait). У сва три српска превода најфреквентнији облик је перфекат, а затим аорист. У фреквенцији употребе презента у оригиналу и преводима постоји подударност, будући да је у сва четири текста презент трећи глаголски облик по учесталости, при чему не треба занемарити чињеницу да је број глагола у презенту у француском тексту далеко мањи него у српским преводима. 3. Француски прости перфекат је у сва три српска превода у највећем броју случајева преведен аористом, а потом перфектом. 4. Француски имперфекат је у највећем броју случајева преведен перфектом. Српски преводиоци користе још и аорист, презент и потенцијал. 5. Француски презент у српским преводима остаје одговарајући глаголски облик - презент. 6. Адекватан српски облик за замену француског плусквамперфекта, за преводиоце Мопасанове Госпођице Фифи, првенствено је српски перфекат, будући да је у доминантном проценту присутан у сва три превода. 7. Адекватна замена за француски футур (futur simple) у преводима Душана Л. Ђокића, Н.Н. Николића и Николе Банашевића, јесте њему еквивалентан облик у српском језику футур I. 8. Сложени перфекат (passé composé) је у сва три превода замењен искључиво српским перфектом, а за три српска преводиоца адекватан облик за замену антериорног перфекта (passé antérieur) у српском је првенствено перфекат, мада као алтернатива функционише и аорист; ова два закључка, међутим, треба прихватити с резервом, имајући у виду малобројност примера у датом корпусу. 9. Будући да највећим делом употребљава форме имперфекта и плусквамперфекта, може се рећи да Мопасанов језик у погледу коришћења форми субјунктива није близак модерном француском језику. Из спроведене анализе се дâ закључити да српски преводиоци Госпођице Фифи за превођење плусквамперфекта субјунктива у највећој мери користе српски перфекат. Од осталих српских облика, сва тројица употребљавају још и презент, а један од њих и аорист. Половину глагола у имперфекту субјунктива замењују перфектом, а служе се још и презентом и потенцијалом. За превођење презента субјунктива сваки од три српска преводиоца Мопасанове Госпођице Фифи употребио је по једном крњи перфекат и адверб. 10. Српски облик плусквамперфекат један од преводилаца, Н.Н. Николић, уопште не употребљава у свом преводу: он се служи перфектом. Међутим, Душан Л. Ђокић и Никола Банашевић у својим преводима употребљавају плусквамперфекат, и то приликом превода еквивалентог облика француског плусквамперфекта.
5 11. Резултати испитивања фреквенције српског имперфекта у преводима Мопасанове приповетке уклапају се у описе имперфекта код водећих српских граматичара, као облика који је, у српском језику, у нестајању. Овај облик највише користи аутор најстаријег превода (из 1905. године), Душан Л. Ђокић, затим, нешто мање, преводилац чији је превод објављен 1924. године, Н. Н. Николић, док га аутор превода из 1950. године, Никола Банашевић, ниједном није употребио, што илуструје тенденцију повлачења имперфекта у датом временском периоду. 12. У српским преводима Госпођице Фифи, пасивне конструкције се јављају у различитој мери; највећи број ових конструкција, од сва три српска преводиоца, употребио је у свом преводу Душан Л. Ђокић, а најмањи број упола мањи од броја пасивних конструкција у оригиналу - Никола Банашевић. Имајући у виду општепознату чињеницу да пасивне конструкције нису карактеристичне за српски језик, а на основу испитаних примера, дâ се закључити да је Никола Банашевић у овом погледу остао највише у духу српског језика, а истовремено веран француском оригиналу. 13. Анализа грешака приликом превођења личних глаголских облика у приповеци Госпођица Фифи показала је да је, од сва три српска превода Госпођице Фифи, превод Николе Банашевића највернији француском оригиналу, а истовремено највише у духу српског језика, док је превод Н. Н. Николића у том погледу најслабији. VII. ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА Магистарски рад кандидата је изложен јасно и прегледно. Драгана Јовановић је показала завидну дисциплину у тумачењу грађе, док је резултате свог студиозног проучавања грађе изложила стилом који сведочи о истраживачкој дисциплини из које су проистекли научно чврсто утемељени и веома значајни резултати. Ти су резултати изнети јасно и прегледно у раду који се одликује концизношћу и прецизношћу. VIII. КОНАЧНА ОЦЕНА МАГИСТАРСКЕ ТЕЗЕ 1. Да ли је теза урађена у складу са образложењем наведеним у пријави теме? Теза је написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме. 2. Да ли теза садржи све битне елементе? Теза садржи све битне елементе. 3. По чему је теза оригиналан допринос науци? Теза је оригиналан допринос науци јер је у нашој земљи први пут урађена компаративна и контрастивна анализа глагола у једној Мопасановој приповеци (Госпођица Фифи) и у њеним српским преводима. 4. Недостаци тезе и њихов утицај на резултат истраживања. Потребно је отклонити мање пропусте у вези са појединим терминима и
6 формулацијама. Отуда ће и неки појединачни аналитички и интерпретативни погледи аутора магистарске тезе бити подвргнути дискусији на самој одбрани. IX. ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене тезе, Комисија предлаже Наставно-научном већу да се магистарска теза Драгане Јовановић Компаративна и контрастивна анализа глагола у Мопасановој приповеци Госпођица Фифи и у њеним српским преводима прихвати и да се кандидат позове на одбрану. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Др Ненад Крстић, редовни професор за ужу научну област Романистика, Филозофски факултет у Новом Саду, ментор Др Веран Станојевић, ванредни професор за ужу научну област Романистика, Филолошки факултет у Београду Др Драгана Дробњак, доцент за ужу научну област Романистика, Филозофски факултет у Новом Саду
НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај. 7