УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУ Факултет за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду број: 6/1-89/1 датум: год. На основу

УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУ Факултет за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду број: 6/1-89/1 датум: 18.01.2016.год. На основу члана 53., став 1., тачка 1. Закона о високом образовању ( Службени гласник РС број 76/05, 100/2007 аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014, 45/2015-аутентично тумачење, 68/2015) Савет Факултета за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду, на седници одржаној 18.01.2016. године, усваја СТАТУТ Факултета за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду I ОПШТЕ И ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. Овим Статутом се уређују основи организације, делатност, руковођење, управљање и пословање Факултета за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду (у даљем тексту: Факултет), овлашћења и начин рада његових органа, извођење студија, права и обавезе наставног и ненаставног особља и студената и друга питања од значаја за рад Факултета. Члан 2. Факултет је високошколска установа у саставу Универзитета Привредна академија у Новом Саду (у даљем тексту: Универзитет) која, у оквиру своје делатности остварује академске студијске програме и развија научноистраживачки и стручни рад у једној или више области. У оквиру делатности високог образовања Факултет обавља научноистраживачку, експертноконсултативну и издавачку делатност, као и друге послове којима се унапређују резултати научног рада, под условом да се са тим пословима не угрожава квалитет наставе. Факултет може бити, у оквиру своје делатности, организатор стручних саветовања, курсева, семинара и других облика стручног усавршавања. Факултет у оквиру своје делатности може реализовати програме образовања током читавог живота, ван оквира студијских програма за које је добио дозволу за рад. Факултет може организоватии програме за иновацију знања и стручног образовања и усавршавања, обављати научни рад (основна, примењена и развојна истраживања) и врши друге послове одређене Законом и овим статутом. Члан 3. Факултету су законом утврђене академске слободе: - слобода научноистраживачког рада и стваралаштва, укључујући слободу објављивања и јавног представљања научних резулатата; 1

- слобода избора метода интерпретације наставних садржаја; - слобода избора студијских програма. Члан 4. Факултет је аутономан у обављању своје делатности. Аутономија Факултета, у складу са Законом подразумева: - право на утврђивање студијских програма; - право на утврђивање правила студирања и услова уписа студената; - право на уређење унутрашње огранизације; - право на доношење статута и избора органа управљања и других органа у складу са Законом; - право на предлагање избора наставника и избор сарадника Факултета; - право на издавање јавних исправа; - право на располагање финансијским средствима у складу са законом; - право на коришћење имовине у складу са законом; - право на одлучивање о прихватању пројеката и о међународној сарадњи. Члан 5. У складу са Законом, простор Факултета је неповредив и у њега не могу улазити припадници органа надлежног за унутрашње послове без дозволе Декана Факултета, осим у случају угрожавања опште сигурности, живота, телесног интегритета, здравља или имовине. Члан 6. На Факултету није дозвољено политичко, страначко или верско организовање или деловање. Члан 7. Рад Факултета је јаван. Изузетно, када се на седницама органа Факултета разматрају питања која представљају службену, пословну или војну тајну, може се одлуком тог органа утврдити да тој седници или делу седнице, присуствују само његови чланови. II НАЗИВ И СЕДИШТЕ ФАКУЛТЕТА Члан 8. Оснивачи Факултета су проф. др Маријана Царић из Новог Сада, проф. др Марко Царић из Новог Сада и Олга Царић из Новог Сада. Факултет је у саставу Универзитета Привредна академија у Новом Саду. Назив Факултета је: Универзитет Привредна академија у Новом Саду Факултет за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду. Факултет у правном промету наступа под називом Универзитета у чијем је саставу, и под својим називом у складу са Статутом Универзитета. Седиште Факултета је у Новом Саду, ул. Цвећарска бр.2. 2

Члан 9. Факултет је правно лице и у правном промету са другим лицима иступа самостално и за своје обавезе одговара свим средствима којима располаже (потпуна одговорност). Члан 10. Факултет је уписан у Регистар Привредног (трговинског) суда у Новом Саду, Решењем Фи. бр. 1267/2001, у регистарском улошку број 5-130. Матични број под којим се Факултет води у јединственом регистру организација и заједница је 08728461. Члан 11. Факултет, по правилу, обавља делатност у седишту. Изузетно, Факултет може обављати делатност и ван свог седишта, а у складу са дозволом за рад. Факултет може мењати назив, седиште и вршити статусне промене у складу са Законом и Статутом Универзитета. Члан 12. Факултет прославља 5. октобар као Дан Факултета за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду. III ОБЕЛЕЖЈА ФАКУЛТЕТА Члан 13. Факултет има лого и печат. Факултет може имати и посебне симболе: медаљу, значке и друге репрезентативне ознаке. Изглед и садржину посебних симбола утврђује Савет Факултета. За деловодне сврхе се користи штамбиљ. Члан 14. Лого Факултета представља стилизацију земљине кугле, црно-беле боје, са три стреле, црне боје, оријентисане ка напред које окружују земљину куглу; са десне стране се налази великим штампаним словима, црне боје, исписана скраћеница факултета: ФИМЕК, испод скраћенице се налази назив факултета, Факултет за економију и инжењерски менаџмент. Лого је регистрован код Завода за интелектуалну својину. 3

Члан 15. Печат служи за оверавање јавних исправа и осталих аката које издаје и оверава Факултет. Округлог је облика, пречника 60мм, са грбом Републике Србије у средини. Текст печата у спољном кругу је Република Србија, у првом следећем кругу Аутономна Покрајина Војводина, а у следећем унутрашњем кругу назив Факултета: Универзитет Привредна Академија у Новом Саду Факултет за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду, седиште Нови Сад и то исписано на четири језика: српски ћирилично и на језицима националних мањина: мађарски, словачки и русински. Овај печат је урађен у четири примерка, сва четири примерка печата из овог члана имају исту важност. Члан 16. Факултет има још један печат округлог облика, пречника 28 мм, са идентичним текстом и изгледом као и печат из члана 15, с тим што се овај печат користи за сврхе оверавања потврда, здравствених књижица запослених, индекса и за оверавање других аката и исправа које издаје Факултет, а које нису већег значаја и представљају исправе које се издају у свакодневном раду са студентима. Овај печат је урађен у више примерка, сви примерци печата из овог члана имају исту важност. Четири печата се налазе у седишту, а по један печат у свакој високошколској јединици ван седишта установе без својства правног лица. Члан 17. Штамбиљ служи за деловодне сврхе. Правоугаоног је облика, димензија 60x25 мм, са следећим текстом: Универзитет Привредна академија у Новом Саду Факултет за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду, ПРИМЉЕНО, број, датум, НОВИ САД, ПРИЛОГ. Факултет има и штамбиљ, такође за деловодне сврхе, само без исписаних речи ПРИМЉЕНО и ПРИЛОГ, који служи за отпремање писмена. Факултет има још један штамбиљ, димензија 40x15мм, са следећим текстом: Универзитет Привредна академија у Новом Саду, Факултет за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду; који служи за оверавање радних књижица у рубрици назив и седиште послодавца и за отпремање писмена. Сви штамбиљи су израђени на српском језику ћириличним писмом. Члан 18. Одговорно лице за чување и употребу печата и штамбиља на Факултету одређује се решењем Декана Факултета. Члан 19. Библиотека Факултета има своје печате, један округлог облика, пречника 28 мм, са следећим текстом: Факултет за економију и инжењерски менаџмент, Нови Сад, БИБЛИОТЕКА и један правоугаоног облика, димензија 45x20мм, са истим текстом као и предходни. Оба печата су израђена на српском језику ћириличним писмом. 4

Сви печати служе за сврхе обележавања и заштите библиотечког материјала. Одговорно лице за чување и употребу печата Библиотеке Факултета, је овлашћени библиотекар. IV ДЕЛАТНОСТ ФАКУЛТЕТА Члан 20. Делатност Факултета је, према Закону о класификацији делатности, разврстана у следеће области: 8032 - Високо образовање; 80325 Факултети друштвених наука; 80322 Технички факултети; 80321 Природно-математички факултети; 80323 Пољоп. ветеринарски и шумарски факултети; 80420 - Образовање одраслих и остало образовање; 7310 Истраживање у природним наукама; 73101 Истраживање у математици; 73102 - Истраживање у техничким наукама; 7320 Истраживање у друштвеним наукама; 73202 Истраживање у хуманистичким наукама; 22110 Издавање књига, брошура, исл; 22130 Издавање часописа и сличних периодичних издања; 22150 Остала издавача делатност; 55510 Кантине; 5523 - Остали непоменути смештај; 92511 Делатност библиотека. Члан 21. Ради успешнијег остваривања задатака из свог делокруга, Факултет остварује сарадњу са Универзитетом и његовим члановима, са осталим заинтерсованим Универзитетима и факултетима и са другим академским асоцијацијама у земљи и иностранству, на основу посебних уговора о међусобној сарадњи. Члан 22. Факултет остварује своју делатност непосредно, спровођењем студијских програма, на следећим нивоима студија: 1) студије првог степена: - основне академске студије; 2) студије другог степена: - мастер академске студије; 3) студије трећег степена: - докторске академске студије. 5

Факултет може изводити студијски програм и изван свог делокруга и у сарадњи са страним универзитетом, факултетом или међународном организацијом (студијски програм за стицање заједничке дипломе). Факултет може изводити и студије на даљину, у складу са дозволом за рад. V ОРГАНИЗАЦИЈА ФАКУЛТЕТА Члан 23. У зависности од врсте послова, међусобне сродности и функционалне повезаности, сви послови на Факултету обављају се у оквиру следећих организационих јединица: 1. наставно-образовна организациона јединица; 2. јединица за научно-истраживачки рад; 3. јединица за међународну и међуфакултетску сарадњу; 4. јединица за издавачку делатност; 5. јединица за ваннаставне активности; 6. јединица за информационе системе и 7. библиотека. 1. Наставно-образовна јединица Члан 24. Наставно-образовну организациону јединицу чине наставници и сарадници Факултета. Члан 25. Факултет у оквиру наставно-образовне јединице самостално обавља образовнонаучну делатност у остваривању студијских програма на свим нивоима и врстама студија, остварује посебне облике стручног образовања и усавршавања и реализује програме образовања током читавог живота ван оквира студијских програма за које добије дозволу за рад. Члан 26. Наставно-образовна организациона јединица обавља своју делатност преко Катедри. 6

Члан 27. Катедре се образују у складу са одлуком Наставно-научног већа Факултета (у даљем тексту: Веће Факулетета) за једну или више ужих научних области. Организација и начин рада Катедри регулише се општим актом Факултета. 2. Јединица за научно-истраживачки рад Члан 28. Факултет у оквиру јединице за научноистраживачки рад обавља основна, примењена и развојна истраживања, истраживања која су у функцији образовнонаучне делатности, пружа експертско-консултантске услуге, организује иновативну активност, едукацију кадрова и врши друге услуге из области регистрованих делатности. Члан 29. У оквиру јединице за научноистраживачки рад, Факултет може основати Институт као научноистраживачку организацију која обавља научноистраживачку делатност од општег интереса, под условима утврђеним Законом о научноистраживачкој делатности. Делатност и организација Института уређује се статутом Института. 3. Јединица за међународну и међуфакултетску сарадњу Члан 30. У оквиру јединице за међународну и међуфакултетску сарадњу, Факултет преузима активности на успостављању сарадње са другим факултетима у земљи иу иностранству у циљу развоја и размене научних достигнућа и обезбеђења услова за стручне и научне контакте научно-наставних кадрова и студената. 4. Јединица за издавачку делатност Члан 31. У оквиру јединице за издавачку делатност, Факултет издаје уџбенике, приручнике, скрипте, монографије, научностручне и друге публикације које су настале радом наставника и сарадника Факултета за потребе студената Факултета. У обављању послова из става 1. овог члана, могу да учествују и спољни сарадници. Издате књиге и друге публикације, Факултет може ставити на располагање и другим заинтересованим лицима која нису студенти Факултета, а преко других издавачких кућа и књижара. 7

5. Јединица за ваннаставне активности Члан 32. Ваннаставну организациону јединицу чине службе за обављање правних, кадровских, општих, стручно-административних, финансијских, техничких и њима сличних послова за потребе Факултета. Члан 33. Јединица за ваннаставне активности је организована у три стручне службе: 1. Служба за наставна и студентска питања; 2. Службазаматеријално-финансијске послове и 3. Службазаправне, кадровске и опште послове. 5.1 Служба за наставна и студенска питања Члан 34. Служба за наставна и студентска питања обавља послове везане за организацију наставе и испита, уписа и евиденције студената и чување документације. 5.2 Служба за финансијско-материјалне послове Члан 35. У оквиру Службе за финансијско-материјално пословање обављају се послови праћења и евиденције уплата школарина и других прихода Факултета и накнада, односно прати се и евидентира исплата дуговања насталих у оквиру текућег пословања и у оквиру редовног обављања делатности Факултета. 5.3 Служба за правне, кадровске и опште послове Члан 36. У оквиру ове Службе обављају се правни, кадровски, административни и општи послови, као и послови одржавања и обезбеђења зграде и имовине. Члан 37. Јединицом за ваннаставне активности руководи Секретар Факултета. 8

6. Јединица за информационе системе Члан 38. Делатности Информационог центра су: - планирање и развој компјутерскемреженафакултету, - одржавање инсталација и система мреже, - системска администрација сервера, - инсталација и одржавање корисничких сервиса, - отварање радних налога и администрација података о њима, - постављање, развој и одржавање WЕB презентација Факултета и његових организационих делова, - развој и одржавање база података из области права, прављење упутстава и одржавање курсева за кориснички рад и друге активности везане за компјутерску мрежу на Факултету. Организација и рад Информационог центра регулишу се Правилником о организацији и раду Информационог центра. 7. Библиотека Члан 39. Библиотека организује и врши послове који се тичу књижног фонда Факултета и документације. Библиотека, у складу са одлуком о набавци књига и других публикација, обрађује, чува и даје на коришћење књижни фонд, прикупља, сређује и чува податке о књижном фонду, као и документа и публикације који су од значаја за научни рад на Факултету. Услови за коришћење књижног фонда и документације уређују се општим актом Факултета. VI ФОРМИРАЊЕ ВИСОКОШКОЛСКЕ ЈЕДИНИЦЕ ВАН СЕДИШТА УСТАНОВЕ Члан 40. Факултет оснива високошколску јединицу, без својства правног лица, у Пожаревцу студијски програм Пословна економија и финансије - основне академске студије и у Лесковцу студијски програм Пословна економија и финансије - основне академске студије. Факултет може основати и другу високошколску јединицу, без својства правног лица, ван свог седишта, у складу са дозволом за рад. 9

Члан 41. Упис студената у високошколску јединицу ван седишта Факултета, врше се на начин и по поступку који важи и за студенте који се уписују у седишту Факултета. Конкурс за упис студената у високошколску јединицу ван седишта Факултета, расписује се истовремено са Конкурсом за упис студената у седишту Факултета. Члан 42. Реализација студијских програма у високошколској јединици ван седишта Факултета, врши се на начин и по поступку који важи и за реализацију студијских програма у седишту Факултета. VII СТУДИЈЕ И СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ Врсте студија Члан 43. Делатност високог образовања се остварује кроз академске студије на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања. На академским студијама изводи се академски студијски програм, који оспособљава студенте за развој и примену научних и стручних достигнућа. Студијски програм Члан 44. Студијски програм је скуп обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета са оквирним садржајем, чијим савладавањем обезбеђују неопходна знања и вештине за стицање дипломе одговарајућег нивоа и врсте студија. Предлог студијског програма студија сва три степена утврђује Веће Факултета. Студијски програм усваја Универзитет. Члан 45. Наставни програм за наставне предмете утврђене студијским програмима из става 1. претходног члана, доноси Веће Факултета на предлог одговарајуће Катедре. Програмом наставног предмета утврђујесењеговсадржај, облици наставе и начин провере знања студената. Веће Факултета, на предлог одговарајуће катедре, утврђује за сваки наставни предмет из студијског програма, уџбеник, скрипту и другу потребну литературу, као и број страница, за сваку школску годину. 10

Садржај студијског програма Члан 46. Студијским програмом, утврђују се: - назив и циљеви студијског програма; - врста студија и исход процеса учења; - стучни, академски, односно научни назив; - услови за упис на студијски програм; - листа обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, са оквирним садржајем; - начин извођења студија и потребно време за извођење појединих облика студија; - бодовна вредност сваког предмета исказана у складу са Европским системом преноса бодова (у даљем тексту: ЕСПБ бодови); - бодовна вредност завршног рада на мастер академским студијама, односно докторске дисертације, исказана у ЕСПБ бодовима; - предуслови за упис појединих предмета или групе предмета; - начин избора предмета из других студијских програма; - услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија; - друга питања од значаја заизвођење студијског програма. Члан 47. Студијски програми се остварују у оквиру поља друштвено-хуманистичких наука, у оквиру поља техничко-технолошке науке и у оквиру поља природноматематичке науке. Члан 48. Студијски програми и програми наставних предмета трајно се чувају у Архиви Факултета. Студијски програми свих нивоа студија објављују се у посебној публикацији Информатору и на сајту Факултета. Факултет повремено разматра садржај студијских програма ради њиховог усклађивања са организацијом рада и са достигнућима науке. Нивои студија Члан 49. Студије првог степена су: 1. основне академске студије, које се реализују у трајању од четири године, Студије другог степена су: 1. мастер академске студије, које се реализују у трајању од једне године, 11

Студије трећег степена су: 1. докторске академске студије, које се реализују у трајању од три године. Обим студија Члан 50. Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова. Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студената у обиму 40-часовне радне недеље, током једне школске године. Укупно ангажовање студента састоји се од активне наставе (предавања, вежбе, семинари и др.), самосталног рада, колоквијума, испита, израде завршних радова, добровољног рада у локалној заједници и других видова ангажовања. Добровољни рад је рад студента без накнаде, који организује Факултет на пројектима од значаја за локалну заједницу који се вреднује у систему високог образовања. Услове, начин организовања и вредновање добровољног рада Факултет уређује посебним општим актом. Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова у току једне школске године. Члан 51. Основне академске студије имају 240 ЕСПБ бодова. Мастер академске студије, имају најмање 60 ЕСПБ бодова, када претходно остварен обим основних академских студија износи 240 ЕСПБ бодова. Докторске студије имају најмање 180 ЕСПБ бодова, уз претходно остварен обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и мастер академским студијама. Одређени академски студијски програми могу се организовати интегрисано у оквиру основних и мастер академских студија. Студијски програми за стицање заједничке дипломе Члан 52. Студијски програм за стицање заједничке дипломе је студијски програм који Факултет може организовати и изводити у сарадњи са другим високошколским установама које имају дозволу за рад за одговарајући студијски програм. Студијски програм из става 1. овог члана, може да се изводи када га усвоје надлежни органи високошколских установа које га организују. 12

Преношење ЕСПБ бодова Члан 53. Између различитих студијских програма може се вршити преношење ЕСПБ бодова. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ бодова, прописују се општим актом Факултета, општим актом Универзитета, односно споразумом високошколских установа. Завршни рад и дисертација Члан 54. Студијским програмом основних студија предвиђен је завршни рад. Такође, студијски програм мастер академских студија садржи обавезу израде завршног рада. Докторска дисертација је завршни део студијског програма докторских академских студија. Број бодова којима се исказује завршни рад, односно завршни део студијског програма, улазе у укупан број бодова потребних за завршетак студија. Начин и поступак припреме и одбране завршног рада уређује се опшим актом Факултета. Докторска дисертација Члан 55. Докторска дисертација представља резултат оригиналног научногистраживачког рада докторанта, којим се дају нови научни резултати и доприноси развоју научне мисли. Члан 56. Поступак припреме и услови за одбрану докторске дисертације урећују се општим актом Универзитета, по прибављеном мишљењу Министарства и министарства надлежног за научноистраживчку делатност. Високошколска установа на којој се брани докторска дисертација дужна је да докторску дисертацију и извештај комисије о оцени докторске дисертације учини доступном јавности, и то у електронској верзији на званичној интернет страници установе и у штампаном облику у библиотеци установе, најманје 30 дана пре усвајања извештаја комисије на надлежном органу, као и до одбране дисертације. Универзитет је дужан да установи дигитални репозиторијум у којем се трајно чувају електронске верзије одбрањених докторских дисертација, заједно са извештајем комисије за оцену дисертације, подацима о ментору и саставу комисије и подацима о заштити ауторских права, као и да све наведене податке учине јавно доступним. 13

Копију садржаја који се чува у репозиторијуму универзитет је дужан да у року од три месеца од одбрaнe тезе достави у централни репозиторијум који води Министарство. VIII ПОЧАСНИ ДОКТОРАТ Члан 57. Веће Факултета може покренути иницијативу за доделу почасног доктората Универзитета, лицу које је својим делима унапредило научну мисао, и лицу које је нарочито заслужило за напредак науке, технике, технологије и уметности и развој Универзитета. Иницијатива са потребним образложењем подноси се Сенату Универзитета. Почасни докторат се може доделити и страном држављанину. IX ОРГАНИ ФАКУЛТЕТА Органи Факултета су: - Савет, - Декан, - Стручни органи, - Студентски парламент. Члан 58. Савет Факултета је орган управљања Факултета, Декан Факултета је орган пословођења, а стручни органи су: Наставно-научно веће (у даљем тексту: Веће Факултета), Изборно веће и Веће катедре. Студентски парламент је орган свих студената Факултета који се формира у циљу остваривања права и заштите интереса студената. Савет Факултета Члан 59. Савет Факултета има 9 чланова. - 5 чланова Савета бирају запослени на Факултету и то: - 3 чланова Савета бира, јавним гласањем Веће Факултета, - 2 члана Савета бирају, јавним гласањем ненаставно особље. - Остале чланове Савета, до пуног састава, чине оснивачи Факултета (2 члана) и представници студената које бира Студентски парламент, тајним гласањем (2. члана). Представници које бира Веће Факултета су: 14

- два из редова наставника и - један из реда сарадника. Члан 60. Члан Савета Факултета кога је изабрало Веће Факултета и ненаставни радници може бити опозван ако не заступа интересе Факултета или трајније неоправдано не врши своју дужност. Предлог за опозив члана Савета може учинити Савет, Декан или најмање половина чланова Већа Факултета. О предлогу за опозив члана Савета одлучује орган који га је изабрао, сходно примењујући одредбе о избору чланова Савета. Члан 61. Кандидате за чланове Савета из реда запослених на Факултету предлаже Веће Факултета, односно ненаставно особље. Избор чланова Савета из реда запослених, обавља се јавним гласањем, са листе на којој је више кандидата од броја који се бира, већином гласова чланова Већа Факултета, односно чланова ненаставног особља. За чланове Савета изабрано је 3 кандидата са листе Већа Факултета и 2 кандидата са листе ненаставног особља, који је добио највећи број гласова. Члан 62. Декан Факултета, продекани и секретар Факултета не могу бити бирани у Савет Факултета, али су дужни да присуствују седницама Савета и да учествују у раду, без права одлучивања. Члан 63. На конститутивној седници Савета Факултета врши се верификација мандата чланова Савета, а затим се јавним гласањем бирају председник и заменик председника Савета, већином гласова од укупног броја чланова. Прву седницу Савета Факултета, до избора председника и заменика председника Савета, сазива и њеним радом руководи најстарији члан Савета из реда Наставника Факултета. Председник Савета се бира из редова представника Факултета. Председник Савета сазива седнице Савета и руководи њиховим радом. У случају спречености председника, замењује га његов изабрани заменик. Мандат чланова Савета траје три године, са могућношћу поновног избора. Члан савета може бити члан органа управљања само једне високошколске установе. Мандат почиње да тече од дана одржавања конститутивне седнице Савета, са изузетком мандата чланова Савета који се бирају из реда студената, чији је мандат одређен општим актом Студентског парламента. Члан 64. 15

Члану Савета Факултета може престати мандат и пре истека мандатног периода на који је изабран и то: - на лични захтев; - опозивом од стране органа који га је изабрао, односно именовао, под условом да нередовно и несавесно обавља дужност члана Савета, као и нарушава углед Факултета; - наступањем околности које онемогућавају чланство у Савету (престанак радног односа на Факултету, престанак својства студента и сл.) - услед смрти и - у другим случајевима предвиђеним Законом и општим актом Факултета. Иницијативу за опозив члана Савета покреће Савет Факултета или орган који га је изабрао, односно именовао. Одлуку о престанку мандата члана Савета доноси орган који га је изабрао, односно именовао, с тим да мандат престаје даном констатовања престанка мандата на првој наредној седници Савета Факултета. На упражњено место члана Савета коме је престао мандат пре истека времена на које је изабран, до истека пуног мандата, путем допунског избора, бира се нови члан Савета, по истом поступку и на начин прописан за избор члана Савета Факултета. Члан 65. Савет Факултета: 1. доноси СтатутФакултета, на предлог Већа Факултета; 2. бира и разрешава декана Факултета; 3. доноси финансијски план, на предлог Већа Факултета; 4. усваја извештај о пословању и годишњи обрачун, на предлог Већа Факултета; 5. усваја план коришћења средстава за инвестиције, на предлог Већа Факултета; 6. даје сагласност на одлуке о управљању имовином Факултета; 7. даје сагласност на расподелу финансијских средстава; 8. доноси одлуку о висини школарине, на предлог Већа Факултета; 9. подноси оснивачу извештај о пословању, најмање једанпутгодишње; 10. доноси општи акт о дисциплинској одговорности студената; 11. врши избор екстерног ревизора финансијског пословања високошколске установе; 12. доноси одлуку о образовању унутрашњих организационих јединица, на предлог Већа Факултета; 13. доноси одлуку о оснивању или укидању катедри, на предлог Већа Факултета; 14. доноси Пословник о раду Савета, којим ближе уређује руковођење и начин рада; 15. обавља и друге послове у складу са законом и овим статутом. О питањима из става 1. овог члана, Савет Факултета доноси одлуке гласова укупног броја чланова Савета. Члан 66. већином 16

Савет Факултета може формирати као своја помоћна тела, сталне или повремене комисије. Делокруг, број чланова и састав комисије утврђује се одлуком о њеном формирању. Декан и продекани Факултета Члан 67. Декан Факултета, као орган пословођења, руководи радом Факултета. Декан Факултета се бира из реда наставника Факултета који су у радном односу са пуним радним временом, а изабрани су на неодређено време. Декан Факултета се бира на три године са могућношћу једног поновног избора. Декан Факултета не може бити лице које је правоснажном пресудом осуђено на кривично дело против полне слободе, фалсификовања јавне исправе које издаје високошколска установа или примања мита у обављању послова у високошколској установи, односно које је правоснажном пресудом осуђено на казну затвора за друго кривично дело, као ни лице које прекршило кодекс професионалне етике. Члан 68. Декан заступа и представља Факултет, а у одсуству декана, Факултет заступа и представља продекан кога декан одреди. Члан 69. Своја овлашћења заступања Факултета Декан може пренети на друга лица путем генералних и специјалних пуномоћја, али уз претходну сагласност оснивача Факултета. Приликом давања пуномоћја одређује се садржај, обим и време трајања пуномоћја. Члан 70. У оквиру свог делокруга Декан: 1. представља и заступа Факултет у земљи и иностранству; 2. предлаже Већу Факултета нацрт Статута; 3. доноси општа акта у складу са Статутом; 4. стара се о законитости и правилности рада на Факултету; 5. предлаже основе пословне политике; 6. предлаже годишњи програм рада и план развоја Факултета; 7. предлаже унутрашњу организацију Факултета; 8. подноси годишњи извештај о резултатима пословања Факултета; 9. покреће иницијативу и предлаже решења о питањима од значаја за обављање делатности Факултета; 10. одговара за остваривање образовне и научне делатности; 11. извршава одлуке Савета и Већа Факултета; 12. именује и разрешава продекане Факултета; 17

13. усмерава и усклађује рад продекана и стручних органа Факултета; 14. предлаже Комисију за упис студената; 15. потписује дипломе о завршеним студијама заједно са Ректором Универзитета; 16. именује шефа катедре уколико то катедра није учинила; 17. расписује конкурс за избор у звање и заснивање радног односа наставника и сарадника; 18. доноси одлуку о потреби заснивања радног односа са радником; 19. врши избор између пријављених кандидата на оглас за пријем у ненаставној јединици, 20. одлучује о начину утврђивања резултата пробног рада; 21. закључује уговор о раду; 22. отказује Уговор о раду; 23. поставља руководиоце организационих јединица Факултета; 24. доноси одлуке о трајном и привременом распоређивању радника Факултета на послове и радне задатке; 25. доноси одлуку о почетку и завршетку радног времена и раду дужем од пуног радног времена; 26. одлучује о свим захтевима за усавршавање у земљи и иностранству на предлог надлежне катедре; 27. покреће и води дисциплински поступак и изриче дисциплинске мере; 28. одлучује о одморима и одсуствима радника; 29. доноси решење о удаљењу запосленог са рада; 30. извршава правоснажну одлуку суда донету у поступку за заштиту права радника; 31. закључује уговоре о делу, вршењу привремених и повремених послова, о ауторском делу и друге уговоре. Декан обавља и друге послове утврђене Законом, Статутом Факултета и другим општим актом Факултета. Члан 71. Декан за свој рад одговара Савету Факултета. Савет Факултета одлучује о појединачниом правима, обавезама и одговорностима Декана Факултета. Приликом потписивања аката о располагању финансијским средствима, декан мора имати сагласност кроз супотпис једног од оснивача. Члан 72. Декан Факултета може да образује радне групе или комисије саветодавног карактера за разраду одређених питања из његовог делокруга рада. Решењем о образовању радне групе, односно комисије, одређује се њихов састав и задаци које треба да обаве. Радне групе и комисије из става 1. овог члана, раде по налогу Декана и за свој рад одговарају Декану. 18

Члан 73. Декан Факултета је дужан да обустави од извршења сваки акт Факултета за који сматра да је супротан закону, Статуту или другом пропису и да о томе без одлагања обавести орган који је тај акт донео. Ако орган који је донео акт из претходног става, не усклади тај акт са позитивним прописима у року од 30 дана од дана кад је примио обавештење да је Декан Факултета тај акт обуставио од извршења, Декан ће по истеку тог рока, у даљем року од 8 дана, покренути поступак за оцену његове законитости. До доношења одлуке органа Факултета поводом обавештења из става 1. овог члана, односно до доношења одлуке надлежног органа, тај акт се неће примењивати. Члан 74. Декану Факултета у обављању послова из његове надлежности помажу продекани и секретар Факултета. Члан 75. Факултет може имати два или више продекана: 1. продекан за наставу, 2. продекан за науку и 3. продекан за међународну сарадњу Продекане Факултета бира и разрешава Декан Факултета, на мандатни период од три године, са могућношћу поновног избора. Декан, по правилу, обавља избор продекана даном ступања на дужност. Продекани се бирају из реда наставика Факултета (доцент, ванредан професор или редован професор), који су у радном односу са пуним радним временом на Факултету. Продекану престаје мандат пре истека времена на који је изабран, - на лични захтев; - уколико повреди одредбе Закона о високом образовању, овог статута или прекрши Кодекс професионалне етике; - уколико му престане радни однос на Факултету; - услед смрти и - у другим случајевима прописаним законом. Продекани за свој рад одговарају Декану и Савету Факултета. Члан 76. Продекан за наставу: - води активности на припреми и расписивању конкурса за упис студената у прву годину студија; - координира активности на организацији наставе; - предлаже Декану и надлежним органима предузимање мера и активности на подизању квалитета наставе; - прати остваривање програма образовања у току школске године; - стара се о условима, начину и времену остваривања наставног плана; 19

- стара се о организацији и контроли ефикасности, савесности и ажурности обављања послова запослених у Служби за наставна и студентска питања; - предлаже мере за унапређење образовног рада са студентима; - предлаже програм за научно и стручно усавршавање наставника и сарадника; - организује рад са даровитим студентима; - обавља и друге послове у складу са Статутом и по налогу Декана Факултета. Члан 77. Продекан за науку: - стара се о развоју научногистручног рада на Факултету; - предлаже и стара се о сарадњи Факултета са другим научним установама и предузећима у циљу остваривања научноистраживачког рада и пружања услуга; - покреће иницијативе и предлаже решења о питањима значајним за научни рад; - пратиипружа информацијеопројектима у земљи; - предузима активности на успостављању сарадње са другим факултетима у земљи; - обезбеђује услове за стручне и научне контакте у циљу размене научнонаставних кадрова и студената у земљи; - ради на операционализацији уговора о сарадњи; - обавља и друге послове у складу са Статутом и по налогу Декана Факултета. Продекан за међународну сарадњу: - пратиипружа информацијеопројектима у иностранству, - предузима активности на успостављању сарадње са другим факултетима у иностранству; - обезбеђује услове за стручне и научне контакте у циљу размене научнонаставних кадрова и студената из иностранства; - ради на операционализацијимеђународних уговора о сарадњи; - обавља и друге послове у складу са Статутом и по налогу Декана Факултета. Поступак избора и разрешења декана и продекана Члан 78. Декана Факултета бира и разрешава Савет Факултета. Кандидате за Декана предлаже Веће Факултета. Исто лице може бити изабрано за Декана највише два пута. Члан 79. Избор Декана се обавља без конкурса, тајним гласањем на седници Савета Факултета на којој је присутно најмање 2/3 укупног броја чланова Савета. Одлуку о покретању поступка за избор Декана Факултета доноси Савет Факултета, најкасније три месеца пре истека мандатног периода. 20

Члан 80. Предкандидациону седницу Већа Факултета, ради предлагања кандидата, сазива Декан Факултета коме тече мандат. Веће Факултета образује комисију од три члана за спровођење поступка утврђивања предлога кандидата за Декана. Комисија председава и руководи радом предкандидационе и кандидационе седнице Већа Факултета. На предкандидационој седници, предлог листе кандидата за Декана, Веће Факултета утврђује јавним гласањем, већином гласова присутних чланова. Утврђивање листе кандидата врши се на седници на којој је присутно више од половине од укупног броја чланова Већа. Кандидати који су предложени за Декана дају писмену изјаву о прихватању кандидатуре, у року од три дана од дана одржавања предкандидационе седнице Већа Факултета. Кандидат за декана је дужан да, пре изјашњавања Већа Факултета, исто упозна са својим програмом и кандидатима за продекане. Члан 81. Предлог кандидата за Декана Факултета утврђује се на кандидационој седници Већа Факултета на којој је присутна већина од укупног броја чланова Већа. Предлог се утврђује тајним гласањем, већином гласова присутних чланова. Гласачки листући се оверавају печатом Факултета. Чланови већа Факултета гласају заокруживањем редног броја испред имена кандидата на гласачком листићу. Сваки члан Већа Факултета може гласати само за једног кандидата са утврђене листе кандидата. Неважећи гласачки листић је онај на коме није заокружен ни један редни број испред имена кандидата, или је заокружено више кандидата, илинакомеједописано име лица које није било на гласачком листићу. Члан 82. Уколико је за место Декана кандидован један кандидат, па при гласању на Већу Факултета, не добије потребан број гласова, поступак се понавља са новим кандидатом, односно кандидатима. Уколико су за место Декана кандидована два кандидата, па при гласању на Већу Факултета ни један кандидат не добије потребан број гласова, гласање се понавља за кандидата који је добио већи број гласова. Уколико су оба кандидата добила исти број гласова, гласање се понавља за оба кандидата. Уколико ни у поновљеном гласању ни један од кандидата не добије потребан број гласова, поступак се понавља са новим кандидатима. Уколико су за место Декана Факултета кандидована три или више кандидата, па при гласању на Већу ни један кандидат не добије потребан број гласова, гласање се понавља за два кандидата са највећим бројем гласова. 21

Ако кандидати на другом и трећем месту имају исти број гласова, гласање се понавља за прва три кандидата. Уколико ни један од кандидата не добије потребан број гласова, гласање се понавља за кандидата са највећим бројем гласова. Уколико ни у поновљеном кругу гласања, кандидат у погледу кога се спроводи гласање не добије потребан број гласова, поступак се понавља са новим кандидатима. Члан 83. По завршеном гласању, Комисија подноси извештај Већу Факултета. Извештај о тајном гласању садржи: 1. укупан број чланова који присуствују седници Већа Факултета; 2. укупан гласачких листића; 3. укупан број употребљених гласачких листића; 4. укупан број неважећих гласачких листића; 5. резултат гласања за сваког кандидата. Члан 84. Комисија објављује извештај гласања на огласној табли Факултета, а утврђени предлог кандидата за Декана доставља Савету Факултета, по протеку три дана од дана објављивања. Уз предлог доставља и писмену изјаву кандидата да прихвата кандидатуру. Уколико има благовремено поднетих приговора на извештај о резултатима гласања, Веће Факултета разматра извештај комисије и приспеле приговоре и доноси одлуку. Ако Веће Факултета, у поступку разматрања извештаја комисије о резултатима гласања, утврди да ниједан кандидат није добио потребну већину, поступак се понавља уцелости. Члан 85. Савет Факултета бира и разрешава Декана Факултета тајним гласањем. За Декана је изабран кандидат који добије више од половине гласова укупног броја чланова Савета. Гласање на седници Савета Факултета спроводи комисија од три члана, из реда чланова Савета. Гласање на седници Савета се спроводи на исти начин као и код утврђивања предлога кандидата за Декана. Уколико кандидат за Декана није добио потребну већину гласова, понавља се цео изборни поступак са новим кандидатом. Члан 86. Декану престаје мандат пре истека мандатног периода: - на лични захтев; - уколико наступе разлози прописани законом, који га чине неподобним за обављање дужности Декана; 22

- уколико повреди одредбе Закона о високом образовању, овог статута или прекрши Кодекс професионалне етике; - уколико му престане радни однос на Факултету; - услед смрти; - у другим случајевима прописаним законом. Члан 87. Поступак за разрешење Декана покреће Савет Факултета, по поднетом образложеном писаном предлогу, од стране најмање 1/3 чланова Савета. У случају разрешења Декана, пре истека мандатног периода, као и у случају да Декан не буде благовремено изабран, Савет именује вршиоца дужности Декана. Вршилац дужности Декана именује се из реда продекана. Вршилац дужности Декана именује се на период, који не може бити дужи од шест месеци. Члан 88. Продекану престаје мандат пре истека мандатног периода: - на лични захтев; - уколико му престане радни однос на Факултету; - услед смрти; - уколико нередовно и несавесно обавља дужности продекана; - уколико повреди одредбе Закона о високом образовању, овог статута или прекрши Кодекс професионалне етике; - ако наступе разлози прописани законом који га чине неподобним за стицање звања наставника; - и у другим случајевима прописаним законом. Стручни органи Факултета Члан 89. Стручни органи Факултета су: - Наставно-научно веће (Веће Факултета); - Изборно веће и - Катедре. Стручни органи Факултета могу образовати комисије као своја радна тела. Члан 90. Стручни органи Факултета одлучују о питањима од интереса за реализацију наставе, научног, истраживачког и стручног рада. 23

1) Наставно-научно веће (Веће Факултета) Члан 91. Веће Факултета се стара о организацији и извођењу наставе, научно-образовном и научно-истраживачком раду и подизању наставно-научног подмлатка. О овим питањима одлучује самостално или даје предлоге за одлучивање другим надлежним органима. При расправљању, односно, одлучивању о питањима, која се односе на осигурање квалитета наставе, реформу студијских програма, анализу ефикасности студирања и утврђивања ЕСПБ бодова, у Већу Факултета и његовим телима учествују представници студената. У Већу Факултета по питањима из става 2., овог члана, студенти чине 20% чланова, а у његовим телима чине 20% чланова. Мандат представника студената из става 3. овог члана траје годину дана, а престаје и раније, престанком статуса студента на студијском програму који се остварује на Факултету. Члан 92. Веће Факултета чине продекани, шефови Катедри, по један представник са сваке Катедре кога одреди шеф Катедре и Декан Факултета, као председник Већа по фукцији. Представници са Катедри могу бити наставници или сарадници, који су у радном односу на Факултету са најмање 70% од пуног радног времена. Мандат чланова Већа траје док траје запослење. Седнице Већа Факултета сазива и његовим радом руководи Декан Факултета. У случају одсутности председника, седницом Већа руководи продекан за наставу. Члан 93. Веће Факултета: 1. утврђује предлог Статута Факултета; 2. утврђује предлог Финансијског плана Факултета; 3. утврђује предлог Извештаја о пословању и предлог Годишњег обрачуна Факултета; 4. утврђује предлог Плана инвестицијафакултета; 5. утврђује предлоге за доношење студијских програма свих нивоа студија, 6. утврђује предлог одлуке о висини школарине; 7. утврђује политику запошљавања и ангажовања наставника и сарадника; 8. утврђује стандарде и мере за праћење, обезбеђење, унапређење, развој и контролу квалитета студијских програма, наставе и услова рада; 9. утврђује литературу на студијама које организује Факултет; 10. доноси општа акта из своје надлежности у складу са Законом; 11. доноси Пословник о раду Већа Факултета; 12. бира представнике Факултета у Савет Факултета и Универзитета; 13. евидентира кандидате за Декана Факултета и кандидата за Ректора Универзитета; 24

14. даје мишљење о предлогу стандарда и поступка за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа, спољашњу проверу квалитета високошколских установа, издавање дозвола за рад акредитације високошколских установа, акредитације студијских програма; 15. даје предлоге за утврђивање уписне политике на Универзитету; 16. даје мишљење о предлогу листе стручних, академских и научних назива из одговарајућих области и скраћенице тих назива; 17. утврђује програм образовања током читавог живота; 18. доноси програм научних истраживања; 19. покреће иницијативу за додељивање почасног доктората; 20. најмање једном годишње разматра извештај о остваривању програма научних истраживања; 21. уређује услове и поступак давања сагласности за ангажовање наставника на другој високошколској установи, у складу с овим Статутом и актима Универзитета; 22. утврђује додатне услове за продужење радног односа наставнику који је навршио 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, под условима и на начин предвиђен статутом универзитета; 23. одобрава теме дипломских раодва, мастер радова, магистарских теза и докторских дисертација; 24. предлаже признавање страних високошколских исправа; 25. утврђује уже научне области; 26. одлучује о припадности наставног предмета ужој научној области; 27. обавља и друге послове утврђене законом иовим статутом. Члан 94. Веће Факултета може ради ефикаснијег разматрања и решавања питања из своје надлежности образовати сталне и повремене комисије. Веће именује чланове комисија. Веће Факултета пуноважно ради и одлучује ако седници присуствује више од половине његових чланова. Веће Факултета одлучује већином гласова укупног броја чланова. Веће Факултета одлуке доноси јавним гласањем, осим ако је одредбом Закона или овог статута одређено другачије. Члан 95. Веће Факултета доноси и Пословником о раду Већа у коме се ближе уређује рад Већа Факултета. 2) Изборно веће 25

Члан 96. Изборно веће Факултета чине продекани, шефови Катедри, по један представник са сваке Катедре кога одреди шеф Катедре и Декан Факултета, као председник Изборног већа по фукцији. Представници са Катедри могу бити наставници или сарадници, који су у радном односу на Факултету са најмање 70% од пуног радног времена. Мандат чланова Већа траје док траје запослење. Приликом одлучивања о предлогу за избор у звање наставника, о избору у звање сарадника, као и о одређивању комисије за писање извештаја о кандидатима за избор у звање наставника и сарадника Изборно веће чине наставници и сарадници у истом или вишем звању од звања у које се наставник, односно сарадник предлаже, односно бира. Члан 97. Изборно веће Факултета: 1. утврђује предлог за избор у звање наставника; 2. врши избор у звање сарадника; 3. одређује комисију за писање реферата о кандидатима за избор у звање наставника и сарадника; 4. доноси Пословник о раду Изборног већа. Комисија за писање извештаја о кандидатима за избор у звање наставника или сарадника састоји се од најмање три наставника, од којих најмање један може бити у радном односу на другом Факултету, и који су у истом или вишем звању од звања у које се кандидат бира. Чланови комисије су наставници из исте или сродне уже научне области. Члан 98. Декан сазива седнице Изборног већа и председава тим седницама. Изборно веће одлучује већином свих чланова већа. Члан 99. Изборно веће Факултета доноси и Пословником о раду Изборног већа у коме се ближе уређује рад Изборног већа. 3) Катедре Члан 100. Наставници и сарадници Факултета који изводе образовно-научни и наставностручни рад из једне или више ужих научних области чине Катедру, као основне научно-образовне јединице. Веће Факултета одређује број Катедри Факултета, а према потребама наставнообразовног рада. Члан 101. Послове из делокруга, катедра обавља на седницама које сазива и њима руководи Шеф катедре који се бира из редова наставника Факултета. 26

Шеф катедре је дужан да сазива седницу на захтев једне трећине чланова Катедре, Већа Факултета или Декана. Катедра пуноважно одлучује када је присутно више од половине његових чланова, а одлуке доноси већином гласова укупног броја чланова Катедре. Члан 102. Шеф катедре одређује свог заменика из реда наставника. Мандат Шефа катедре и заменика траје три године, уз могућност поновног избора. Члан 103. Катедра: 1. бира Шефа катедре; 2. предлаже наставне програме предмета Катедре; 3. даје мишљење о програму научних истраживања и о научним радовима у којима учествују наставници и сарадници Катедре; 4. организује извођење предавања, вежби, семинара и других облика наставног рада; 5. разматра и решава питања обављања и унапређивања наставно-стручног и наставно-научног рада из предмета Катедре; 6. организује предавања и друге облике рада из програма стручног усавршавања; 7. предлаже Већу факултета уџбеник, скрипту идругу потребну литературу, као и број страница, за наставни предмет из свог делокруга; 8. обавља и друге задатке и послове одређене овим статутом иодлукама Већа Факултета. Члан 104. Веће катедре предлаже: - истакнутог стручног, научног и културног радника за остваривање дела наставе на Факултету; - распоред наставника и сарадника за извођење наставе у текућој школској години; - даје мишљење о члановима комисије за оцену подобности теме и оцену одбрану магистарских теза и докторских дисертација. Секретар Факултета Члан 105. Секретар Факултета: - руководи радом вананставне јединице; - координира нормативно-правну активност на Факултету; - учествује у раду Колегијума секретара факултета у заузимању заједничких ставова и координирања рада факултета у саставу Универзитета; - представља и заступа Факултет у пословима којему Декан повери; 27

- припрема и обрађује материјал са седница органа Факултета; - вршиидруге послове у складу са законом. Секретар Факултета за свој рад одговара Декану и Савету Факултета. Члан 106. Секретар Факултета се бира и заснива радни однос у складу са одредбама Закона о раду. Уколико место секретара Факултета буде упражњено, Декан Факултета из реда запослених у ваннаставној јединици, именује за вршиоца дужности лице које испуњава услове за секретара Факултета, до избора секретара, а најдуже на период од шест месеци. Студентски парламент Члан 107. Студенти су активни учесници у образовнонаучном и научноистраживачком раду Факултета и заједно са наставницима и сарадницима Факултета одговорни су за резултате заједничког рада. Члан 108. Студенти имају право, али и дужност да на Факултету учествују у доношењу одлука и утврђивању предлога о питањима заштите својих права и интереса, ускладу са законом и овим статутом. Своје активности на Факултету студенти остварују преко Студентског парламента и њиховог представника у органима Факултета. Право да бирају и да буду бирани за члана Студентског парламента имају сви студенти Факултета уписани на студије у школској години у којој се бира Студентски парламент. Члан 109. Избор чланова студентског парламента одржава се сваке године у априлу, тајним и непосредним гласањем. Начин избора Студентског парламента утврђује се Правилником о спровођењу избора за Студентски парламент. Члан 110. Студентски парламент Факултета бира и разрешава представнике студената у органима Факултета, као и у органима других установа у којима су заступљени представници студената Факултета. Студентски парламент доноси одлуке већином гласова од укупног броја чланова. Члан 111. Пословником о раду Студентског парламента ближе се уређује рад Студентског парламента. 28

Члан 112. Факултет има студента продекана. Студент продекан бира се из реда студената који по Закону имају право да бирају и да буду бирани за члана Студентског парламента. Студента продекана бира и разрешава Декан Факултета на предлог Студентског парламента. Студент продекан за свој рад одговара Студентском парламенту, Декану и Савету Факултета. Члан 113. Студент продекан: - стара се о остваривању наставе и испита у утврђеним роковима; - предлаже доношење одлука из области студентског стандарда; - предлаже мере побољшања извођења наставе и - вршиидруге послове у складу са законом и Статутом Факултета. X ФИНАНСИРАЊЕ ФАКУЛТЕТА Извори финансирања Члан 114. Факултет стиче средства за обављање своје делатности у складу са законом и овим статутом, из следећих извора: 1) средстава које обезбеђује оснивач; 2) школарине; 3) донација, поклона и завештања; 4) средстава за финансирање научноистраживачког и стручног рада; 5) пројеката и уговора у вези са реализацијом наставе, истраживања и консултантских услуга; 6) накнада за комерцијалне и друге услуге; 7) оснивачких права и из уговора са трећим лицима и 8) других извора, у складу са законом. Средствима из става 1. овог члана Факултет самостално управља. Средства из става 1. овог члана исказују се и евидентирају у складу са јединственом буџетском класификацијом. Подаци о износу средстава на годишњем нивоу из става 1. овог члана доступни су јавности на званичној интернет страници високошколске установе у оквиру Информатора о раду који се једном годишње ажурира. Члан 115. Средства из члана 114. Факултет користи за: 1) материјалне трошкове, текуће и инвестиционо одржавање; 29

2) зараде запослених, у складу са позитивним прописима; 3) набавку опреме; 4) библиотечки фонд; 5) обављање научноистраживачког рада који је у функцији подизања квалитета наставе; 6) научно и стручно усавршавање запослених; 7) подстицање развоја наставно-научног и наставно-уметничког подмлатка; 8) рад са даровитим студентима; 9) међународну сарадњу; 10) изворе информација и информационе системе; 11) издавачку делатност; 12) рад Студентског парламента и ваннаставну делатност студената; 13) финансирање опреме и условазастудирање студената са хендикепом; 14) идруге намене у складу са законом. Сопствени приходи Члан 116. Средства која Факултет оствари (школарина, пружање услуга трећим лицима, поклон, донација, спонзорство и други извори стицања средстава), чине сопствени приход Факултета. Средствима из става 1. овог члана Факултет, у правном промету располаже у својеимеизасвојрачун, у складу са законом, Статутом Унивезитета и овим Статутом. Из средстава из става 1. овог члана, Факултет издваја део за финасирање заједничких послова на нивоу Универзитета. Издвајање средстава из става 3. овог члана, врши се на основу планираног обима и трошкова активности који се утврђују одлуком Савета Универзитета која се доноси непосредно пре почетка сваке школске године, а за ту школску годину, у складу са Статутом Универзитета. Школарина Члан 117. Факултет стиче средства из школарине на основу одлуке о висини школарине за студенте који плаћају школарину. Савет Факултета, на предлог Већа Факултета пре расписивања конкурса за упис нових студената, доноси одлуку којом утврђује висину школарине за наредну школску годину за све студијске програме. Одлука из претходног става овог члана доноси се за сваку школску годину и саставни је део конкурса за упис студената. Школарином се утврђују трошкови студија за једну школску годину, односно за стицање 60 ЕСПБ бодова, с тим да она обухвата накнаде за редовне услуге које Факултет пружа студенту у оквиру остваривања студијског програма. Редовне услуге из претходног става овог члана, утврђују се одлуком коју доноси Савет Факултета. 30

Новчане накнаде које не спадају у редовне услуге Факултета, такође се утврђују одлуком Савета Факултета. Попуст или ослобађање од плаћања школарине Члан 118. Декан Факултета, уз сагласност оснивача, може донети појединачну одлуку о давању попуста или о ослобађању студента од плаћања школарине за једну годину студија, ако студент испуњава један од наведених услова: 1. ако је студент својим радом, ангажовањем и залагањем значајно допринео развоју Факултета; 2. ако је студент постигао изузетне резултате везане за ефикасност студирања уз остварену просечну оцену на студијама преко 9,00. Постојање наведених услова утврђује декан на предлог наставника или референта студентске службе којима су познати резултати, рад и ангажовање студената. XI ОСОБЉЕ ФАКУЛТЕТА 1. Наставно и ненаставно особље Члан 119. Делатност и функционисање Факултета остварује наставно и ненаставно особље. Наставно особље у смислу става 1. овог члана, јесу: наставници, истраживачи и сарадници, односно лица која остварују наставни, научни и истраживачки рад на Факултету. Ненаставно особље чине лица која обављају стручне, административне и техничке послове на Факултету. Лице које је правоснажном пресудом осуђено на кривично дело против полне слободе, фалсификовања јавне исправе коју издаје високошколска установа или примање мита у обављању послова у високошколској установи, не може стећи звање наставника, односно сарадника. Ако лице из става 4. овог члана има стечено звање, Факултет доноси одлуку о забрани обављања послова наставника, односно сарадника. Лицу из става 4. овог члана престаје радни однос у складу са законом. 2. Ненаставно особље Члан 120. 31

Стручне, административне и техничке послове на Факултету обављају запослени који испуњавају услове утврђене општим актом о систематизацији одговарајућих радних места. 3. Звања наставника и сарадника Члан 121. Звања наставника на Факултету су: - наставник страног језика, - наставник вештина, - доцент, - ванредни професор и - редовни професор. Звања сарадника на Факултету су: - сарадник у настави и - асистент. У складу са потребама факултета, а сагласно Закону о научноистраживачкој делатности, факултет може да врши избор у звање истраживач-приправник и звање истраживач-сарадник. Члан 122. Наставник и сарадник се бирају у звање за ужу научну област. Уже научне области на Факултету су: 1. Пословна и међународна економија 2. Финансије и банкарство 3. Агрономија, технологија и инжењерски менаџмент 4. Природне науке 5. Примењена екологија са заштитом животне средине 6. Квантитативне методе и информациони системи 7. Информационе технологије 8. Друмски саобраћај и транспорт 9. Опште и правне науке 10. Ужа научна област Страни језици. Распоред наставних предмета по ужим научним областима утврђује Веће Факултета. 4. Услови за избор у звање наставника Члан 123. 32

У звање наставника може бити изабрано лице које има одговарајући стручни, академски, односно научни назив и способност за наставни рад. У звање наставника страног језика може бити изабрано лице које има стечено високо образовање првог степена, објављене стручне радове у одговарајућој области и способност за наставни рад. У звање наставника вештина може бити изабрано лице које има стечено високо образовање првог степена, објављене стручне радове у одговарајућој области и способност за наставни рад. У звање доцента може бити изабрано лице које има научни назив доктора наука и научне, односно стручне радове објављене у научним часописима или зборницима, са рецензијама. У звање ванредног професора може бити изабрано лице које пред услова из става 3. овог члана има и више научних радова од значаја за развој науке у ужој научној области објављених у међународним или водећим домаћим часописима, са рецензијама, оригинално стручно остварење (пројекат, студију, патент, оригинални метод и сл...), односно руковођење или учешће у научним пројектима, објављен уџбеник, монографију, практикум за ужу научну област за коју се бира и више радова саопштених на међународним или домаћим научним скуповима. У звање редовног професора може бити изабрано лице које поред услова из става 4. овог члана има и већи број научних радова који утичу на развој научне мисли у ужој области објављених у међународним или водећим домаћим часописима, са рецензијама, већи број научних радова и саопштења изнетих на међународним или домаћим научним скуповима, објављен уџбеник, монографију или оригинално стручно остварење, остварене резултате у развоју научнонаставног подмлатка на факултету, учешће у завршним радовима на специјалистичким и мастер академским студијама. Наставник изабран у звање по одредбама Закона, који је засновао радни однос на другом факултету у оквиру Универзитета, може на Факултету засновати радни однос закључивањем уговора о раду, без поновног спровођења избора у звање за исту ужу научну област. Ближи услови за избор у звање наставника утврђени су општим актом Универзитета и Факултета, у складу са препорукама Националног савета. 5. Услови за избор сарадника Члан 124. Факултет бира у звање сарадника у настави на студијама првог степена студента мастер академских или специјалистичких студија, који је студије првог степена завршио са укупном просечном оценом најмање осам (8). Са лицем из става 1. овог члана Декан Факултета закључује уговор о раду на период од годину дана, уз могућност продужења уговора за још једну годину у току трајања студија, а најдуже до краја школске године у којој се студије завршавају. Факултет бира у звање асистента студента докторских студија који је претходне студије завршио са укупном просечном оценом најмање осам (8) и који показује смисао за наставни рад. Под условима из претходног става овог члана, Факултет може изабрати у звање асистента и магистра наука, коме је прихваћена тема докторске дисертације, 33

Са лицем изабраним у звање асистента Декан Факултета закључује уговор о раду на период од три године, са могућношћу продужења за још три године. Могућност продужења уговора о раду из става 5. овог члана, односи се и на асистенте који су стекли научни назив доктора наука. Члан 124а. Факултет може изабрати у звање сарадника ван радног односа (демонстратора и сл.) за помоћ у настави на студијама првог степена, студента академских студија првог или другог степена, студента интегрисаних академских студија, или студента струковних студија првог или другог степена, који је на студијама првог степена остварио најмање 120 ЕСПБ бодова са укупном просечном оценом најмање осам (8). Са лицем из става 1. овог члана закључује се уговор о ангажовању у трајању од најдуже једне школске године. Члан 124б. За потребе реализације дела практичне наставе, која се реализује ван високошколске установе, високошколска установа може изабрати у звање сарадника ван радног односа (сарадник практичар и сл.) лице запослено у установи где се део практичне наставе реализује. 6. Заснивање радног односа и стицање звања наставника Члан 125. Наставник стиче звање и заснива радни однос на Факултету на основу јавног конкурса. Универзитет врши избор у звање наставника, на предлог Факултета. Начин и поступак стицања звања наставника уређује се општим актом самосталне високошколске установе. Конкурс из става 1., овог члана, расписује Декан Факултета, под условом да је предлог донет у складу са утврђеним Планом запошљавања и ангажовања наставника и сарадника Универзитета. Конкурс се објављује у дневној штампи или на други начин приступачан широј јавности. Објављени конкурс је отворен 15 дана од дана објављивања. Конкурс за избор наставника садржи назив уже области утврђен овим статутом и звање у које се наставник бира. Конкурс се објављује најкасније шест месеци пре истека времена за које је наставник биран. Члан 126. Уколико наставник не буде изабран у више звање или поново биран у исто звање, престаје му радни однос на Факултету. Решење о престанку радног односа доноси Декан Факултета. Члан 127. 34

По објављивању конкурса из члана 125., Изборно веће Факултета формира Комисију за припрему извештаја о пријављеним кандидатима. Комисија за писање извештаја о кандидатима за избор у звање наставника или сарадника састоји се од најмање три наставника, од којих најмање један може бити у радном односу на другом Факултету, и који су у истом или вишем звању од звања у које се кандидат бира. Чланови комисије су наставници из исте или сродне уже научне области. Члан 128. Комисија за припрему извештаја доставља извештаје о свим пријављеним кандидатима најкасније у року од 30 дана од дана формирања. Извештај из става 1. овог члана садржи: биографске податке; преглед и мишљење о досадашњем научном, стручном, односно уметничком раду сваког пријављеног кандидата; мишљење о испуњености других услова за рад утврђених законом, овим статутом и општим актом Универзитета и Факултета, предлог за доношење одговарајуће одлуке по расписаном конкурсу. Кандидати чије пријаве на конкурс нису благовремене наводе се именом и презименом, уз констатацију неблаговремености пријаве, а исте се не узимају у разматрање. Извештај из става 1. и 2. овог члана доставља се Изборном већу Факултета. Ако Изборно веће Факултета нађе да извештај није потпун, вратиће га Комисији на допуну са примедбама или ће га одбити. Члан 129. Извештаји се стављају на увид јавности у секретаријату Факултета. У року од две недеље од дана објављивања извештаја, могу се стављати примедбе на извештај и мишљење Комисије. Члан 130. По истеку рока у коме је извештај био на увиду јавности у секретаријату, Изборно веће Факултета доноси одговарајућу одлуку - утврђује предлог који доставља Сенату Универзитета на даљи поступак. Универзитет објављује извештаје на сајту Универзитета најмање две недеље пре одржавања седнице Сената. Одлуку у утврђивању предлога за избор наставника, Изборно веће Факултета доноси ако је присутно две трећине чланова Изборног већа који имају право да одлучују. Одлука се доноси јавним гласањем, већином гласова чланова Изборног већа који имају право да одлучују о конкретном избору. Одлуку из претходног става овог члана, доносе чланови Изборног већа из реда наставника у истом или вишем звању. Пре доношења одлуке о избору, констатује се да ли је било примедби на извештај и да ли лице које се предлаже за избор испуњава услове прописане законом, овим статутом и другим општим актом Факултета. Уколико је на извештај било примедби, Сенат Универзитета о њима прибавља став Изборног већа Факултета. 35

Члан 131. Одлуку о избору у звање наставника (редовни професор, ванредни професор, доцент) доносе чланови Сената Универзитета који су у истом или вишем звању од звања у које се наставник бира. Одлуку о избору у звање наставник вештина доноси Изборно веће факултета. Предложени кандидат који није изабран у одговарајуће звање наставника има право приговора Сенату Универзитета у року од 15 дана, од дана пријема обавештења да није изабран. Одлука Сената Универзитета о избору у звање је коначна. Члан 132. Са лицем изабраним у звање наставника, Декан Факултета закључује уговор о раду. Лице изабрано у звање наставника страног језика, доцента и ванредног професора стиче звање и заснива радни однос на период од пет година. Лице изабрано у звање редовног професора заснива радни однос на неодређено време. Члан 133. Декан Факултета доноси одлуку о објављивању новог конкурса: - ако се ни један кандидат не пријави на конкурс; - ако пријављени кандидати не испуњавају услове конкурса; - ако Комисија за припрему извештаја ни једног кандидата не предложи за избор; - ако Изборно веће Факултета не предложи за избор ни једног од пријављених кандидата; - ако Сенат Универзитета не изврши избор у звање наставника; - ако изабрано лице не закључи уговор о раду у року од шест месеци од избора у звање. Гостујући професор, уговор о ангажовању наставника за извођење наставе и професор емеритус Члан 134. На Факултету се може, без расписивања конкурса, ангажовати наставник са другог факултета ван територије Републике Србије, у звању гостујућег професора. Права и обавезе гостујућег професора уређују се уговором о ангажовању за извођење наставе, у складу с општим актом Факултета. Члан 135. 36

Факултет може, у складу са Законом и општим актом Универзитета, ангажовати наставника са друге самосталне високошколске установе у Републици Србији за рад на Факултету до 1/3 од пуног радног времена. Права и обавезе лица из претходног става овог члана, уређују се уговором о ангажовању наставника за извођење наставе, у складу с општим актом Факултета и Универзитета. Члан 136. Универзитет може, на предлог факултета доделити звање професора емеритуса редовном професору, упензији, који се посебно истакао својим научним радом, стекао међународну репутацију и постигао резултате у обезбеђивању наставно-научног подмлатка у области за коју је изабран. Професор емеритус може учествовати у извођењу свих облика наставе на академским студијама трећег степена, бити ментор и члан комисија у поступку израде и одбране дисертација на тим студијама, бити члан комисије за припремање предлога за избор наставника универзитета и учествовати у научноистраживачком раду. Укупан број професора емеритуса не може бити већи од 3% од укупног броја наставника Универзитета. Права и обавезе лица која су изабрана у звање професора емеритуса уређују се уговором о ангажовању за извођење наставе. Поступак за доделу звања професор емеритус покреће високошколска установа у којој је лице провело најмање пет година у радном односу са пуним радним временом. 7. Политика запошљавања и ангажовања наставника и сарадника Факултета Члан 137. Наставници и сарадници Факултета запошљавају се и ангажују на Факултету у складу са утврђеним планом запошљавања, односно ангажовања кога доноси веће Факултета, на предлог Декана Факултета. Наставници и сарадници, по правилу, заснивају радни однос са пуним радним временом, у складу са општим актом високошколске установе. План из става 1. овог члана, утврђује Факултет, полазећи од потребе да се наставни процес организује на квалитетан, рационалан и ефикасан начин. XII ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ЗАПОСЛЕНИХ НА ФАКУЛТЕТУ Права и обавезе запослених Члан 138. У погледу права, обавеза и одговорности запослених на Факултету, примењује се закон којим се уређује рад, ако Законом о високом образовању није другачије уређено. О појединачним правима, обавезама и одговорностима запослених на Факултету одлучује Декан Факултета. 37

О појединачним правима, обавезама и одговорностима Декана одлучује Савет Факултета. Права и обавезе наставника и сарадника Члан 139. Наставник у оквиру четрдесеточасовне радне седмице остварује све облике образовног и научног рада утврђене програмом студија и распоредом наставе. Менторство може обављати само наставник у радном односу на Факултету. Сарадник у оквиру четрдесеточасовне радне седмице изводи вежбе, колоквијуме и друге облике наставе, изузев предавања. Наставник и сарадник је дужан да се придржава кодекса професионалне етике, који доноси Универзитет. Рад на другим самосталним високошколским установама Члан 140. Ради спречавања сукоба интереса, наставник, односно сарадник Факултета може закључити уговор којим се радно ангажује на другој високошколској установи само уз претходно одобрење Већа Факултета. Општим актом Универзитета уређују се услови и поступак давања сагласности за ангажовање на другој високошколској установи. Плаћено одсуство Члан 141. Наставнику после пет година рада проведених у настави на Факултету може се одобрити плаћено одсуство у трајању до једне школске године ради стручног или научног усавршавања. Решење о плаћеном одсуству наставника из става 1. овог члана доноси Декан Факултета, на предлог Већа Факултета. Мировање радног односа и изборног периода Члан 142. Наставнику и сараднику који се налази на одслужењу војног рока, породиљском одсуству, одсуству са рада ради неге детета, одсуства са рада ради посебне неге детета или друге особе, или боловању дужем од шест месеци, изборни период и радни однос се продужава за то време. Правоизстава1. овог члана остварује се на лични захтев. Наставник и сарадник уз захтев за продужавање, односно мировање изборног периода, доставља доказ о разлогу за продужавање, односно мировање. 38

Решење о продужавању, односно мировању радног односа и изборног периода доноси Декан Факултета. Престанак радног односа наставника и сарадника Члан 143. Наставнику и сараднику који је у радном односу на Факултету, који не буде изабран у исто или више звање, престаје радни однос истеком периода на који је изабран. Одлуком о неизбору, односно престанком радног односа у складу са законом, осим престанка радног односа пензионисањем наставника, наставник, односно сарадник губи звање које је имао до момента неизбора, односно престанка радног односа. Члан 144. Наставнику Факултета престаје радни однос на крају школске године у којој је навршио 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања. Члан 145. Наставнику у звању ванредног или редовног професора, који је навршио 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, може бити продужен радни однос до три школске године, под условима и на начин предвиђен Статутом Универзитета. Члан 146. Наставник коме је престао радни однос због одласка у пензију задржава звање које је имао у тренутку пензионисања. Наставник из става 1. овог члана може задржати преузете обавезе на мастер академским и докторским студијама као ментор или члан комисијa у поступку израде и одбране завршних радова, односно дисертација на тим студијама, најдуже још две школске године. На основу одлуке Већа Факултета, наставник из става 1. овог члана, може изводити све облике наставе на мастер академским и докторским студијама и бити члан комисија у поступку израде и одбране завршних радова, односно дисертација на тим студијама, најдуже још две школске године. XIII РЕЖИМ СТУДИЈА Школска година Члан 147. Факултет организује и изводи студије у току школске године која почиње 1. октобра текуће, а завршава се 30. септембра наредне године. Настава у школској години се остварује у два семестра, у трајању од по 15 недеља. 39

У зимском семестру настава се изводи од 1. октобра текуће до 15. јануара наредне године, а у летњем семестру од 16. фебруара до 31. маја наредне године. Летњи распуст траје од 10. јула до 25. августа. Веће Факултета може, померити датуме почетка извођења наставе у семестрима, тако да семестар почиње касније и да се сразмерно почетку, помера и крај тог семестра. Померање из претходног става овог члана не може бити веће од 15 дана. Језик студија Члан 148. Факултет организује и изводи студије на српском језику. Факултет може организовати полагање испита и изводити студије, односно поједине делове студија, као и организовати израду и одбрану завршног, магистарског рада и докторске дисертације, на језику националне мањине и на страном језику, у складу са статутом. Факултет може остваривати студијски програм на језику националне мањине и страном језику уколико је такав програм одобрен, односно акредитован. Факултет може за студенте са хендикепом организовати и изводити студије, односно поједине делове студија, на гестовном језику. Организација студија Члан 149. Факултет организује предавања и друге облике наставе за све студенте, изузев код остваривања студијског програма на даљину. Начин организовања и време одржавања облика студија уређује се Правилником о организацији и правилима студија. Услови и начини остваривања студијског програма на даљину уређује се Правилником о студијама на даљину. Факултет информише студенте о начину, времену и месту одржавања наставе, о садржају наставе и другим питањима од значаја за студенте преко Сајта Факултета, огласне табле Факултета или на други погодан начин. XIV СТУДЕНТИ Упис Члан 150. На одобрене, односно акредитоване студијске програме, које организује Факултет, могу се уписати кандидати под условима и на начин утврђен Конкурсом, Законом и општим актом Универзитета. Страни држављанин се може уписати на студијске програме из става 1. овог члана, под истим условима као и домаћи држављанин. 40

Лице се може уписати на студијске програме из става 1. овог члана, ако познаје језик на коме се изводи настава. Проверу знања српског језика, најкасније 24 часа пре полагања пријемног испита, врши комисија, формирана решењем Декана Факултета. Провера знања српског језика се не врши уколико кандидат поседује уверење надлежног органа или установе о познавању српског језика. Члан 151. Лице које се упише на студијске програме из става 1. претходног члана, стиче статус студента. Студент се уписује у статусу студента који се сам финансира. Конкурс Члан 152. Универзитет расписује заједнички конкурс (у даљем тексту: Конкурс) за упис на студије које се организују на Факултету. Конкурс садржи: број студената за одређене студијске програме, услове за упис, мерила за утврђивање редоследа кандидата, поступак спровођења конкурса, начин и рокове за подношење жалбе на утврђени редослед, као и висину школарине коју плаћају студенти. Конкурс се објављује најкасније пет месеци пре почетка школске године. Број студената Члан 153. Универзитет утврђује број студената који се уписују на студијске програме које организује, а који не може бити већи од броја утврђеног у дозволи за рад. Утврђивање броја студената из става 1. овог члана врши се на предлог Већа Факултета, у складу са Статутом Универзитета. Рангирање и упис кандидата Члан 154. У прву годину студија првог степена има право да се упише лице са завршеном средњом школом свих врста у четворогодишњем трајању, које положи пријемни испит и заузме место на ранг листи у оквиру броја студената утврђеног у дозволи за рад, који се уписују у прву годину студија. Члан 155. 41

Кандидат за упис на студије првог степена полаже пријемни испит у складу са општим актом Универзитета. Пријемни испит се полаже из Опште културе, Биологије, Информатике и Математике, зависно од тога који студијски програм студент уписује, а по програму и литератури коју одреди Веће Факултета. Редослед кандидата за упис на студије првог степена, утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутог на пријемном испиту. Кандидат који има положену општу матуру не полаже пријемни испит. Уместо пријемног испита овом кандидату вреднују се резултати опште матуре, у складу са општим актом Универзитета. Члан 156. За сачињавање ранг листе пријављених кандидата, Ректор Универзитета на предлог Факултета формира комисију за упис. Право уписа на студије првог степена стиче кандидат који је на ранг листи рангиран у оквиру броја студената који је утврђен у дозволи за рад. Члан 157. Студент студија првог степена друге самосталне високошколске установе (универзитета), лице које има стечено високо образовање на студијама првог степена и лице коме је престао статус студента у складу са Законом, може се уписати на студије првог степена, под условима и на начин прописан општим актом Универзитета (Правилником о условима и начину преласка студената са других самосталних високошколских установа на Универзитет Привредну академију). Правоизстава1., овог члана, остварује се на лични захтев. На студије другог и трећег степена кандидат се уписује под условима, на начин и по поступку утврђеним општим актом и конкурсом који расписује Универзитет. Права и обавезе студената Члан 158. Право на високо образовање имају сва лица са предходно стеченим средњим образовањем, без обзира на расу, боју коже, пол, сексуалну оријентацију, етничко, национално или социјално порекло, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, статус стечен рођењем, постојање сензорног или моторног хендикепа или имовинског стања. Уписом на Факултет стиче се статус студента. Студент има права и обавезе утврђене Законом, овим статутом и општим актима Факултета и Универзитета. Студент има право: 1) на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање; 2) на благовремено и тачно информисање о свим питањима, која се односе на студије; 3) на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са законом; 42

4) на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења; 5) на повластице, које произилазе из статуса студента; 6) на подједнако квалитетне услове студија за све студенте; 7) на образовање на језику националне мањине, у складу са законом; 8) на различитост и заштиту од дискриминације; 9) да бира и да буде биран у студентски парламент и друге органе високошколске установе. Студент је дужан да: 1) испуњава наставне и предиспитне обавезе; 2) поштује опште акте Факултета; 3) поштује права запослених и других студената Факултета; 4) учествује у доношењу одлука у складу са законом. Студент има право на жалбу, у складу са Законом и овим статутом, уколико Факулет прекрши неку од обавеза из става 4., тачка 1)-3) овог члана. Члан 159. Жалба из члана 158. став 6. овог статута подноси се Декану у року од 8 дана од дана сазнања за повреду права. Декан одлучује по жалби у року од 15 дана од дана пријема жалбе. Одлука по жалби је коначна. Правила студија Члан 160. При упису сваке школске године студент се опредељује за предмете из студијског програма. Студијским програмом се прописује који су предмети обавезни за одређену годину студирања. Студент се опредељује, у складу са студијским програмом, за онолико предмета колико је потребно да се оствари најмање 37 ЕСПБ бодова, осимакомуједокраја студијског програма остало мање од 37 ЕСПБ бодова.. Полагањем испита студент стиче одређени број ЕСПБ бодова у складу са студијским програмом. Студент уписује наредну годину студија када оствари најмање 37 ЕСПБ бодова. Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет. Студент који не положи изборни предмет, може поново уписати исти или се определити за други изборни предмет. Студијским програмом може се условити опредељивање студента за одређени предмет претходно положеним испитима из једног или више предмета утврђених студијским програмом. Правила студија се ближе уређују Правилником о организацији и правилима студија. 43

Оцењивање Члан 161. Успешност студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена. Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена. Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан). Члан 162. Оцену на испиту даје Наставник, односно испитна комисија. Оцена се уписује у индекс, записник о полагању испита, испитну пријаву и матичну књигу студената. Оцена 5(пет) се не уписује у индекс и матичну књигу студената. На оцену добијену на испиту, студент има право приговора у складу са чланом 164. овог статута. Правилником о организацији и правилима студија се ближе уређује начин полагања испита и оцењивање на испиту. Испити Члан 163. Испит је јединствен и полаже се усмено, писмено, односно практично. Испит се полаже у седишту, односно, у објектима наведеним у дозволи за рад, што се односи и на извођење студијског програма на даљину. Студенту страном држављанину, факултет може да омогући и полагање испита преко електронских комуникација, под условом да применом одговарајућих техничких решења обезбеди контролу идентификације и рада студента. Факултет може организовати полагање испита ван седишта, ако се ради о испиту из предмета чији карактер то захтева. Студент полаже испит непосредно по окончању наставе из тог предмета, а најкасније до почетка наставе тог предмета у наредној школској години, на једном од језика на којима се настава изводила. Испитни рокови су: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски. После три неуспела полагања истог испита студент може тражити да полаже испит пред комоисијом. Студент са инвалидитетом има право да полаже испит на начин прилагођен његовим могућностима. Приговор 44

Члан 164. Студент има право да Декану поднесе приговор на добијену оцену, ако сматра да испит није обављен у складу са законом и општим актом Факултета, у року од 36 часова од добијене оцене. Декан у року од 24 часа од добијања приговора, у складу са одредбама општег акта Универзитета, разматра приговор и доноси одлуку по приговору. Уколико се усвоји приговор студента, студент поново полаже испит у року од три дана од дана пријема одлуке из става 2. овог члана. Мировање права и обавеза студената Члан 165. Студенту се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза, у случају теже болести, упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци, одслужења и дослужења војног рока, одржавања трудноће и неге детета до годину дана живота и у другим оправданим случајевима, о чијој оправданости одлучује Веће Факултета. Студент, који је био спречен да полаже испит због болести одсуства и стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит у првом наредном року, у складу са општим актом Факултета. Дисциплинска одговорност студента Члан 166. Студент одговара за повреду обавезе, која је у време извршења била предвиђена Правилником о дисциплинској одговорности студената Универзитета Привредна академија. За тежу повреду обавезе студенту се може изрећи и мера искључења са студија на Факултету. Дисциплински поступак се не може покренути по истеку три месеца од дана сазнања за повреду обавезе и учиниоца, а најкасније шест месеци од дана када је повреда учињена. Правилником о дисциплинској одговорности Универзитета се утврђују лакше и теже повреде обавезе студената, дисциплински органи и дисциплински поступак за утврђивање одговорности студената. Престанак статуса студента Члан 167. Статус студента престаје у случају: 1) исписивања са студија; 2) завршетка студија; 3) неуписивања школске године; 45

4) кад не заврши студије до истека рока, који се одређује у двоструком броју школских година, потребних за реализацију студијског програма; 5) изрицања дисциплинске мере искључења са студија. Студенту се, на лични захтев, може продужити рок за завршетак студија, складу са општим актом Факултета. у XV СТРУЧНИ, АКАДЕМСКИ И НАУЧНИ НАЗИВИ Члан 168. Лице које заврши основне академске студије студијски програм Пословна економија и финансије и студијски програм Међународна економија и економска дипломатија (односи се и на студијске програме студије на даљину), стиче стручни назив дипломирани економиста. Лице које заврши основне академске студије студијски програм Инжењерски менаџмент у агробизнису (по првој акредитацији Инжењерски менаџмент у биотехнологији), стиче стручни назив дипломирани инжењер менаџмента. Лице које заврши основне академске студије студијски прогам Екологија, стиче стручни назив дипломирани еколог. Лице које заврши основне академске студије студијски програм Информатика, стиче стручни назив дипломирани информатичар. Лице које заврши основне академске студије студијски програм Друмски саобраћај и транспорт, стиче стручни назив дипломирани инжењер саобраћаја. Лице које заврши мастер академске студије студијски програм Пословна економија и финансије и студијски програм Економско правне студије Европске Уније стиче академски назив - мастер - економиста. Лице које заврши мастер академске студије, студијски програм Инжењерски менаџмент у агробизнису (по првој акредитацији Инжењерски менаџмент у биотехнологији), стиче академски назив мастер - инжењер менаџмента. Лице које заврши мастер академске студије, студијски програм Екологија, стиче академски назив мастер еколог. Лице које заврши мастер академске студије, студијски програм Информатика, стиче академски назив мастер информатичар. Лице које заврши докторске студије трећег степена, студијски програм Пословна економија, стиче научни назив доктор наука - економске науке. Лице које заврши докторске студије трећег степена, студијски програм Инжењерски менаџмент у агробизнису (по првој акредитацији Инжењерски менаџмент у биотехнологији), стиче научни назив доктор наука индустријско инжењерство / инжењерски менаџмент. Лице које заврши докторске студије трећег степена, студијски програм Екологија, стиче научни назив доктор наука еколошке науке. Листу звања и скраћенице стручних, академских и научних назива утврђује Национални савет, на предлог Конференције универзитета и на основу тога биће издаване јавне исправе Факултета 46

Скраћеница стручног назива и академског назива мастер наводи се иза имена и презимена, а скраћеница академског назива магистра наука и научног назива доктор наука испред имена и презимена. Члан 169. У међународном промету и у дипломи на енглеском језику, назив које је стекло лице из става 1. претходног члана, је bachelor with honours, назив које је стекло лице из става 2. претходног члана је master, а назив које је стекло лице из става 3. претходног члана је Ph.D., односно одговарајући назив на језику на који се диплома преводи. XVI ОБРАЗОВАЊЕ ТОКОМ ЧИТАВОГ ЖИВОТА Члан 170. Факултет у оквиру своје делатности реализује програме образовања током читавог живота ван оквира студијских програма за које има дозволу за рад. Ближи услови, начин и поступак реализације програма из става 1. овог члана, регулисани су Правилником о образовању током читавог живота. Члан 171. Факултет јавним оглашавањем информише заинтересована лица о времену и начину организовања програма образовања током читавог живота. Лицу које савлада програм из члана 170., Факултет издаје уверење. Лице уписано на програм из члана 170. овог статута, нема статус студента у смислу Закона о високом образовању. XVII САМОВРЕДНОВАЊЕ Члан 172. Факултет спроводи поступак самовредновања и оцењивања квалитета својих студијских програма, наставе и услова рада. Самовредновање се спроводи на начин и по ближем поступку прописаном општим актом Факултета, с тим да се у поступку самовредновања разматра и оцена студената. Самовредновање се спроводи у интервалима од највише три године. Члан 173. Одговорност за развој и обезбеђење квалитета рада имају сви запослени у подручју свога рада. Све активности се планирају, изводе, проверавају и стално унапређују. Ради координације и унапређења система квалитета Веће Факултета формира Комисију за квалитет, чији је делокруг: - усвајање и редефинисање Политике квалитета координација поступака провере квалитета; 47

- усвајање докумената система квалитета; - анализа извештаја о преиспитивању система квалитета; - разматрање извештаја о квалитету; - давање налога за корективне и превентивне мере; - одређује тимове за унапређење система квалитета. Члан 174. У поступку самовредновања, Комисија из претходног члана овог статута, организује и спроводи анкетирање студената. Приликом анкетирања, студенти оцењују квалитет студијских програма, наставе и услова рада. Право да оцењују квалитет имају студенти који су одслушали најмање 2/3 наставе предвиђене за текућу годину студија. Резултати анкете студената чине саставни део Извештаја о самовредновању. По спроведеном поступку провере квалитета, Комисија за проверу квалитета и самовредновање сачињава Извештај о самовредновању и подноси га Већу Факултета. XVIII ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ Евиденција Члан 175. Факултет води: матичну књигу студената, евиденцију о издатим дипломама и додацима диплома, евиденцију о признатим страним високошколским исправама и записник о полагању испита. Евиденција из става 1. овог члана, води се на српском језику, ћириличним писмом. База података и информациони систем Члан 175а. Факултет има информациони систем и води базу података. База података представља скуп евиденција из члана 175. овог статута које факултет води у електронском облику. Евиденције које води факултет представљају скуп података о установи, студентима, родитељима (издржаваоцима) и запосленима. Јединствени информациони систем универзитета чине обједињени подаци из евиденција свих високошколских установа у његовом саставу који се воде као јединствена база података. Подаци о евиденцијама Члан 175б. 48

Подаци о факултету представљају скуп општих података којима се одређује правни статус факултета, статус факултета у систему високог образовања, подаци о студијским програмима које факултет реализује, подаци о објекту факултета, актима и органима факултета, подаци о акредитацији факултета и резултатима спољашњег вредновања факултета. Подаци о студентима, родитељима (издржаваоцима) и запосленима представљају скуп података о личности којима се одређује њихов идентитет, образовни, социјални и здравствени статус и потребна образовна, социјална и здравствена подршка. За одређивање идентитета прикупљају се следећи подаци: име, презиме, име једног родитеља, пол, јединствени матични број грађана, број пасоша за стране држављане, датум рођења, место рођења, држава и адреса сталног становања, тип насеља сталног становања, национална припадност (без обавезе изјашњавања/уз писмену сагласност), брачни статус, држављанство, адреса, контакт телефон, фотографија и други подаци у складу са овим законом. За одређивање образовног статуса студената прикупљају се подаци о претходно завршеној средњој школи, уписаном студијском програму, врсти студија и години првог уписа на студијски програм. За одређивање социјалног статуса студената прикупљају се подаци о начину финансирања студија, начину издржавања током студија, месту становања (адреси) током студирања, типу смештаја током студирања, радном статусу студента током студирања, издржаваним лицима, школској спреми оба родитеља, радном статусу родитеља (издржаваоца) и занимању родитеља или издржаваоца. За одређивање здравственог статуса студената прикупљају се подаци о потребама за пружањем додатне подршке приликом обављања свакодневних активности на факултету. Подаци о студентима прикупљају се путем обрасца чији садржај прописује републички орган надлежан за послове статистике, а који се може попуњавати у електронској или папирној форми. У информационом систему се такође води евиденција о језику на коме се изводи студијски програм, обавезним и изборним предметима, страним језицима, подаци о предиспитним обавезама, подаци полаганим испитима, оценама на предиспитним обавезама и испитима, подаци о оствареним ЕСПБ бодовима, подаци о наградама и похвалама освојеним током студирања и издатим јавним исправама. Подаци о наставницима, сарадницима и осталим запосленим обавезно садрже: име, презиме, име једног родитеља, пол, јединствени матични број грађана, број пасоша за стране држављане, датум рођења, место рођења, државу и адресу сталног становања, националну припадност (без обавезе изјашњавања/уз писмену сагласност), 49

држављанство, адресу, контакт телефон, степен стручне спреме, звање, врсту уговора о ангажовању, фотографију и друге податке у складу са посебним законом, Ближе услове и начин успостављања информационог система, вођења, прикупљања, уноса, ажурирања и доступности података који се уносе у информациони систем, евиденције, јавне исправе као и друга питања оа значаја за вођење евиденција и издавање јавних исправа, прописује министар. Подаци о личности уписани у евиденцију прикупљају се, обрађују, чувају и користе за потребе образовне политике, у складу са законом којим се уређује заштита података о личности. Сврха обраде података Члан 175в. Сврха обраде података је обезбеђивање индикатора ради праћења обухвата студената, ефикасног и квалитетног функционисања образовног система, планирања образовне политике, праћење, проучавање и унапређивање образовног нивоа студената, професионалног статуса и усавршавања наставника, рада факултета, ефикасно финансирање система високог школства и стварање основа за спровођење националних и међународних истраживања у области образовања. Коришћење података Члан 175г. Надлежном министарству достављају се подаци у анонимизираном облику, осим података о личности потребних за вођење регистра наставника. Корисник података из информационог система факултета може бити и други државни и други орган и организација, као и правно и физичко лице, под условом да је законом или другим прописима овлашћено да тражи и прима податке, да су ти подаци неопходни за извршење послова из његове надлежности или служе за потребе истраживања и да обезбеди заштиту података о личности. Ажурирање и чување података Члан 175д. Подаци о евиденцијама, односно бази податка ажурирају се на дан настанка промене, а најкасније у року од 30 дана од дана настанка промене. Сви подаци из члана 175. став 1. трајно се чувају. Факултет је дужан да обезбеди трајност очитавања података сачуваних на електронским медијима. Заштита података из евиденције 50

Члан 176. Сви видови прикупљања, чувања, обраде и коришћења података спроводе се у складу са законом којим се уређује заштита података о личности. Подаци о евиденцијама, бази података и информационом систему факултета морају бити безбедним мерама заштићени од неовлашћеног приступа и коришћења. За потребе научноистраживачког рада и приликом израде образовнополитичких и статистичких анализа, подаци о личности користе се и објављују на начин којим се обезбеђује заштита идентитета студената, наставника и других запослених на факултету. Јавне исправе Члан 177. На основу података из евиденције, Факултет издаје јавне исправе. Јавне исправе у смислу става 1. овог члана, су: студентска књижица (индекс), диплома о стеченом високом образовању и додатак дипломи. Факултет издаје јавне исправе на српском језику, ћириличним писмом. Диплома и додатак дипломи издају се и на енглеском језику. Члан 178. Диплома се оверава сувим жигом Универзитета. Додатак дипломи обавезно се издаје уз диплому. Опис система високог образовања у Републици у време стеченог образовања наведеног у дипломи, мора бити приложен додатку дипломе. Члан 179. Диплому и додатак дипломи потписује Ректор Универзитета и Декан Факултета. Заједничку диплому и додатак дипломи потписују овлашћена лица високошколских установа које изводе студијски програм за стицање заједничке дипломе. Оглашавање ништавим Члан 180. Факултет оглашава диплому, односно, додатак дипломи, ништавим: 1. ако су издати од неовлашћене организације; 2. ако су потписани од неовлашћеног лица; 3. ако ималац дипломе није испунио све предиспитне обавезе, на начин и по поступку, утврђеним Законом и студијским програмом. 51

Факултет оглашава ништавом диплому о стеченом академском називу магистра, ако утврди да завршни рад није резултат самосталног рада кандидата. Факултет оглашава ништавом диплому о стеченом научном називу доктора наука, ако утврди да докторска дисертација није оригинални научни рад кандидата. Члан 181. Факултет издаје нову јавну исправу после проглашења оригинала јавне исправе неважећим у ''Службеном гласнику Републике Србије'', на основу података из евиденције коју води. На јавној исправи из става 1. овог члана, ставља се назнака да се ради о новој јавној исправи, која је издата после проглашења оригинала јавне исправе неважећим. XIX ПРИЗНАВАЊЕ СТРАНИХ ВИСОКОШКОЛСКИХ ИСПРАВА И ВРЕДНОВАЊЕ СТРАНИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА Члан 182. Признавање страних високошколских исправа је поступак којим се имаоцу те исправе утврђује право на наставка образовања, односно, на запошљавање. Поступак признавања стране високошколске исправе спроводи се у складу са одредбама овог закона, ако међународним уговором није предвиђено другачије. Високошколска јавна исправа стечена у СФРЈ до 27. априла 1992. године, у Савезној Републици Југославији, односно Државној заједници Србија и Црна Гора до 16. јуна 2006. године и Републици Српској не подлежу поступку признавања стране високошколске исправе. Јавна исправа из става 2. овог члана производи исто правно дејство као јавна исправа издата у Републици. Вредновање страних студијских програма Члан 183. Вредновање страног студијског програма врши се на основу врсте и нивоа постигнутих знања и вештина, узимајући у обзир систем образовања у земљи у којој је високошколска исправа стечена, услове уписа, компетенције стечене завршетком студијског програма, права која проистичу из стране високошколске исправе у земљи у којој је стечена и друге релевантне чињенице, без разматрања формалних обележја и структуре студијског програма. Вредновање страног студијског програма, односно дела студијског програма, ради наставка образовања, вржи стручни орган Универзитета којој је подент захтев за академско признавање. 52

Вредновање страног студијског програма ради запошљавања врши Национални центар за признавање страних високошколских исправа (у даљем текст: ENIC/NARIC центар), као унутрашња организациона јединица Министарства. За потребе давања стручног мишљења у поступку првог вредновања страног студијског програма ради запошљавања, министар образује комисију од најмање три члана из реда професора универзитета из одговарајућих области, са листе коју образује Конференција универзитета Србије. Једном извршено вредновање одређеног страног студијског програма важи за све наредне случајеве признавања стране високошколске исправе када је страна високошколска исправа стечена завршавањем истог студијског програма. Информације о чињеницама из става 1. овог члана даје ENIC/NARIC центар. У поступку вредновања ради признавања домаће високошколске исправе у иностранству, информације о Универзитета и систему образовања даје ENIC/NARIC центар. Признавање стране високошколске исправе ради наставка образовања Члан 183а. Признавање стране високошколске исправе ради наставка образовања у систему високог образовања (у даљем тексту: академско признавање) спроводи Универзитет, по претходно извршеном вредновању страног студијског програма, односно дела студијског програма. Наставак образовања и упис вишег образовног степена могу бити условљени обавезом стицања додатних исхода учења или одбијени ако се утврди постојање суштинске разлике између врсте и нивоа постигнутих знања и вештина и услова за упис на одређени студијски програм. Критеријуме за утврђивање постојања суштинске разлике између врсте и нивоа постигнутих знања и вештина и услова за упис на одређени студијски програм и поступак академског признавања прописује универзитет својим општим актом, а терет доказивања постојања суштинске разлике сноси надлежни стручни орган. Решење о исходу поступка из става 1. овог члана доноси стручни орган универзитета у року од 60 дана од дана пријема уредног захтева. Решење из става 4. овог члана је коначно. Уколико није другачије прописано, на поступак академског признавања примењује се закон којим се уредђује општи управни поступак. Признавање стране високошколске исправе ради запошљавања 53

Члан 183б. Признавање стране високошколске исправе ради запошљавања (у даљем тексту: професионално признавање) спроводи Министарство преко ENIC/NARIC центра. Професионално признавање врши се по претходно извршеном вредновању страног студијског програма. Решење о професионалном признавање посебно садржи: назив, врсту, ниво и трајање (обим) студијског програма, односно квалификације, који је наведен у страној високошколској исправи на изворном језику и на српском језику и научну, односно стручну област у оквиру које је остварен студијски програм. Министар донсои решење о професионалном признавању у року од 90 дана од дана пријема уредног захтева. Решење о професионалном признавању је коначно. Уколико није другачије прописано, на поступак професионалног признавања примењује се закон којим се уређује општи управни поступак. Решење о прфесионалном признавању има значај јавне исправе. Евиденција о спроведеном поступку признавања Члан 183в. Орган надлежан за спровођење поступка признавања стране високошколске исправе води евиденцију и трајно чува документацију о спроведеним поступцима. Евиденција из става 1. овог члана води се у електронској и писменој форми и обухвата: презиме, име једног родитеља и име, датум и место рођења, држављанство, адресу и број телефона имаоца стране високошколске исправе подносиоца захтева; назив факултета која је издала исправу, место и државу, трајање студија (студијског програма), врсту и ниво студија, смер студија (програм, дисциплину), стручни, академски, научни назив, број и датум акта о вредовању страног студијског програма и назив органа који га је донео, број и датум акта о додатним испитима, број и датум акта о положеним испитима, број и датум решења о признавању стране високошколске исправе и кратак садржај диспозитивна решења. XX ОБАВЕШТАВАЊЕ СТУДЕНАТА И ЗАПОСЛЕНИХ НА ФАКУЛТЕТУ Члан 184. Студенти, као и запослени на Факултету, имају право да се информишу о остваривању, организацији и начину извођења наставе и правилима студирања на Факултету, као и о остваривању свих права везаних за рад студената и запослених. Декан Факултет обавештава запослене о свом раду и пословању Факултета, а нарочито о развојним програмима и плановима Факултета. Факултет о свом раду информише студенте, запослене и јавност путем: огласне табле, сајта, посебних издања, конференција за новинаре, издавања посебних саопштења, као и на други одговарајући начин. 54

XXI ПОСЛОВНА ТАЈНА Члан 185. Пословну тајну представљају исправе и подаци утврђени одлуком органа Факултета чије би саопштавање неовлашћеном лицу било противно пословању Факултета и штетило би његовим интересима и пословном, научном и истраживачком угледу. Као пословна тајна не могу се утврдити исправе и подаци који су по закону јавни или исправе и подаци о кршењу закона, добрих пословних обичаја и начела пословног морала. Члан 186. Пословном тајном сматрају се исправе и подаци: - које надлежни орган прогласи пословном тајном; - које надлежни орган, као поверљиве, саопшти Факултету; - који се односе на послове Факултета, ако су одређени као војна тајна; - који садрже понуде за јавни конкурс или јавно надметање, до објављивања резултата конкурса или јавног надметања; - друге исправе и подаци чије би саопштавање неовлашћеном лицу, због њихове природе и значаја, било противно интересу Факултета. Члан 187. Запослени на Факултету су дужни да чувају податке који представљају пословну тајну, независно од извора и начина сазнања. Дужност чувања пословне тајне траје и по престанку радног односа. Запослени на Факултету су дужни да чувају као поверљиве исправе и податке које сазнају у обављању послова са другим органима и организацијама. Члан 188. Пословну тајну Декан Факултета, односно лице које он овласти, може саопштити овлашћеном лицу. Исправе које представљају пословну тајну и које су означене као такве евидентирају се и чувају од стране запосленог на Факултету који одговара за њихово чување. Члан 189. Повреда чувања пословне тајне представља повреду радне дужности. Не сматра се повредом чувања пословне тајне саопштавање података, односно давање на увид исправа које представљају пословну тајну, ако се: - пословна тајна саопштава лицима, органима и организацијама којима се мора или може саопштити на основу прописа или овлашћења која произилазе из функција које они врше, односно положаја на коме се налазе; 55

- члановима Савета Факултета, на седницама Савета уколико је такво саопштавање неопходно ради обављања функција Савета, с тим да се присутни обавезно упозоравају да се те исправе и подаци сматрају пословном тајном; - саопштавају надлежном органу при пријављивању кривичних дела, привредног преступа или прекршаја; - саопштавају надзорном органу. XXII ОПШТИ АКТИ ФАКУЛТЕТА Члан 190. Унутрашњи односи на Факултету и права, обавезе и одговорности запослених на Факултету уређују се општим актима у складу са законским прописима. Факултет има Статут и друге опште акте. Други општи акти су: - правилници; - пословници; - одлуке као општи акти. Члан 191. Статут је основни општи акт Факултета. Други општи акти Факултета морају бити у сагласности са Статутом. Члан 192. Статут и други општи акти мењају се на начин и по поступку који важи за њихово доношење. XXIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 193. Наставници и сарадници Факултета изабрани по прописима који су важили до ступања на снагу овог статута обављаће послове наставника, односно сарадника, до истека времена на које су бирани. Лица изабрана у звање асистента приправника, односно асистента, по прописима који су важили до ступања на снагу овог статута имају право да буду поново изабрани у исто звање на период у трајању од три године. 56

57