Жан-Кристоф Лагард: Косово није држава и са моје тачке гледишта нема право на међународно пр КАДА је недавно у првој националној телевизијској дебати, у сусрет наступајућим изборима за Европски парламент, пред дванаесторо носилаца водећих француских листа постављено питање ко се залаже за то да Србија буде примљена у ЕУ - засијале су само две зелене лампице. Ова слика обишла је континент и показала какво је тренутно расположење народних представника према европском путу наше земље. Међу двојицом која су притисла зелени тастер био је и Жан-Кристоф Лагард, актуелни посланик националне скупштине и шеф десноцентристичке странке Уније демократа и независних (УДИ). - Био сам веома изненађен што сам, осим представника социјалиста, левичара, који је такође био за пријем Србије, само још ја, као десничар, одговорио позитивно - каже Лагард у интервјуу "Новостима". - Глас није дала чак ни крајња десница, ни републиканци. Нико се, осим једног кандидата, није ни уздржао. Све ми то делује, једноставно речено, непристојно. * Због чега? - Ако су озбиљни, како својим гласачима могу да објасне да Србија није европска земља? Како могу да објасне да Србија није учинила напор да би ушла у ЕУ? Како могу да образложе да приступање Србије није начин да се призна да она припада нашој европској породици и да се, уз то, стабилизују и смање тензије на Балкану? Примити Хрватску и Словенију, а одбити Србију, то је, просто, скандал. Не бих рекао исту ствар за Босну или за Косово. Али, када је реч о Србији, Хрватској и Словенији, примамо двоје, а нећемо трећег? У име чега? Говорим то крајње искрено и у Европском парламенту ћу се борити да убедим своје колеге да не постоји ниједан разлог да се Србија спречи да се интегрише у ЕУ. 1 / 5
* Како решити проблем Косова које сте сами поменули? - Немам чудотворно решење. Чињеница је да на Косову данас нема државе. Оно и није држава. Није међународно признато, и са моје тачке гледишта, нема ни право на међународно признање. Србија је формирана као држава по европским принципима, не и Косово. Не видим данас једноставно решење. Косово је нека врста неидентификованог политичког објекта. * Шта мислите о настојању Косова да уђе у Унеско, чије је седиште у Паризу? - У Унеску се говори о култури. Да ли постоји косовска култура? То је одговор. * Који би, по вама, требало да буду услови за пријем Србије у ЕУ? - Једини услов који бих издвојио не односи се на Србију, већ на ЕУ, а то је да је њен систем одлучивања тренутно парализован, јер морамо да имао консензус у вези са најширим спектром питања. Претпостављам да ни грађани Србије не би желели да уђу у такву ЕУ. Потребно је да унутрашњом реформом ставимо ЕУ на точкове и да прихватимо Србију, што је потпуно природан процес. * Шта би Србија добила уласком у ЕУ, с обзиром на то да су неки њени грађани за, а неки против тога? - Добила би, најпре, признање. После сукоба и ратова који су, нажалост,постојали због распада Југославије, Србија је, и против своје воље, остала мало позната на европској сцени. Било би то признање нормалне, демократске државе, с европском историјом и културом од памтивека, чак иако је у једном тренутку била ометена отоманском инвазијом. Друга ствар је приступ заједничком тржишту, што ће омогућити даљи економски развој. Срби су изузетно велики радници, и то се најбоље види у српској заједници овде у Француској, која је врло предузимљива. Улазак у ЕУ би, такође, 2 / 5
омогућио и да се развије инфраструктура. Трећа ствар је допринос чињеници да је заједничка Европа сачињена од историје сваке земље која јој припада. Немачка, Француска или Данска, на пример, имају другачију традицију, али сви ми заједно чинимо Европу и делимо исту културу која је заснована на јудеохришћанским коренима. Једном речју, улазак Србије у ЕУ би исправио блиску прошлост, остварио економске и развојне капацитете и Србима омогућио да у Европу унесу то што јесу. * Стекао се утисак да су многи учесници дебате интимно били за улазак Србије у ЕУ, али су изјавама хтели да се додворе бирачима уморним од проширења? - Не знам да ли је било још оних који су за то да Србија уђе у ЕУ и који су гласали другачије. Али, ако је тако, онда се поставља питање како имати поверење у људе који мисле једно, а раде друго? Значи ли то да ће, ако уђу у Европски парламент, гласати против чланства Србије? Ја ћу, свакако, гласати "за". Циљ политике је да кажемо оно што мислимо. Некада се то некоме допада, некада не. Знам да постоје људи којима се неће свидети ово што кажем, али чврсто стојим иза својих идеја. * Имате добар контакт са српском заједницом у Француској? - У граду Дрансију, на северном париском ободу, где сам 17 година био градоначелник, и где је данас председница општине моја супруга, имао сам, и данас имам, присан контакт са српском заједницом. Помажемо српском удружењу "Бисери", које преноси културу, традицију, обичаје и језик млађим нараштајима. Да би неко био добар грађанин Француске, не треба да заборави своје порекло. Бити Француз значи понекад имати и корене далеко од Француске. Када некуда треба да идемо заједно, прво треба да знамо 3 / 5
одакле долазимо. Ако смо затворени сами у себе, то није добро. * Како вам српска заједница на томе узвраћа? - Тако што је перфектно интегрисана. Заједно градимо Француску. Срби нам нашироко узвраћају тако што су исправни грађани, што напорно раде и уче. Прослављају своје празнике, али су отворени за друге. Французи су на њиховим прославама увек добродошли, исто као што младе Србе, које виђам да играју фолклор, налазим и у тениским и фудбалским клубовима у њиховом граду. * Какви су данас француско-српски односи? - Нису довољно добро развијени. Као председник парламентарне групе и председник политичке странке, предложио сам да делегација посланика и сенатора дође на јесен у Београд. У скупштинској сарадњи нема довољно размене и разумевања. Политичке странке и посланици у Француској не познају у суштини довољно добро данашњу Србију. Остали су у сликама рата. Нису видели наставак. Прилика коју имам познајући српску дијаспору у Паризу омогућила ми је да будем боље информисан. * Шта би француске власти у том смислу требало да ураде? - Председник и премијер Француске треба да ојачају ове односе и да буду први који ће да траже интегрисање Србије у ЕУ. Не разумем зашто то не раде. Срби су наши историјски и културни савезници. Жао ми је што Француска запоставља Србију. Надам се да ће скупштинска делегација, коју ћу предводити на јесен, допринети да се то промени. КОЛИКИ су вам изгледи да уђете у Европски парламент? - Имам око 70 одсто шанси да будем изабран. Много је Француза који су за ЕУ, али не 4 / 5
желе да гласају за Емануела Макрона. Листа коју предводим даје баш ту могућност. ЖАН-Кристоф Лагард је недавно присуствовао литургији на православни Усркс у српској Цркви Свети Сава у Паризу. - Имам одличан контакт са Заједницом Срба Француске и њеним председником Ђуром Ћетковићем. Православни обред за Ускрс је фантастичан. Верник сам, католик, и то је вема важан празник за све хришћане. Открио сам изблиза, на други начин, обележавање васкрснућа Христа, уз много топлине и братства. Већ сам присуствовао сличном обреду у Русији, али сам сада био близу и, што је најважније, био је ту неко да ми све објасни и преведе. (Вечерње новости) 5 / 5