УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ- ХЕМИЈСКИ ФАКУЛТЕТ НАСТАВНО-НАУЧНО ВЕЋЕ Предмет: Извештај о оцени научне заснованости и оправданости предложене теме за израду

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ- ХЕМИЈСКИ ФАКУЛТЕТ НАСТАВНО-НАУЧНО ВЕЋЕ Предмет: Извештај о оцени научне заснованости и оправданости предложене теме за израду докторске дисертације мастер хемичара Александре Драмићанин На редовној седници Наставно-научног већа Универзитета у Београду - Хемијског факултета, одржаној 14.03.2019. године, одређени смо у Комисију за подношење извештаја о оцени научне заснованости иоправданости предложене теме за израду докторске дисертације мастер хемичара Александре Драмићанин, под насловом: Хемијски састав кромпира као показатељ његовог порекла и начина производње На основу поднете документације и увида у досадашњи рад Александре Драмићанин, Комисија подноси Наставно-научном већу Хемијског факултета, следећи ИЗВЕШТАЈ А. Биографски подаци о кандидату Александра Драмићанин (рођена Косовић) рођена је 01.09.1989. године у Београду, Република Србија. Основну школу и гимназију завршила је у Београду. Основне академске студије на студијском програму Хемичар за животну средину на Универзитету у Београду Хемијском факултету уписала је школске 2008/09. године, а дипломирала 2012. године са просечном оценом 9,39 (девет и 39/100) и оценом 10 на завршном раду, при Катедри за примењену хемију. Мастер академске студије на студијском програму Хемија на Универзитету у Београду - Хемијском факултету при Катедри за примењену хемију уписала је школске 2012/13. године и дипломирала 10.09.2013. године са просечном оценом 10,00 (десет и 0/100). Завршни (мастер) рад је делом радила у Уједињеном Краљевству, на Универзитету Гринич (School of Sciences,

University of Greenwich, United Kingdom), у сколпу ТЕМПУС пројекта. Докторске академске студије на студијском програму Хемија при Катедри за аналитичку хемију Универзитета у Београду Хемијског факултета уписала је школске 2013/14. године. Александра Драмићанин је била ангажована на међународном пројекту ТЕМПУС IV ( Модернизација последипломских студија хемије и њој сродних програма ; пројектни циклус 2010-2013. године). У оквиру пројекта је, током 2012. године боравила месец дана на Универзитету Гринич, у групи професора др Милана Антонијевића (Principal Lecturer in Pharmaceutical Analysis, School of Sciences, University of Greenwich). Од марта 2013. године је ангажована на пројекту основних истраживања под називом Корелација структуре и особина природних и синтетичких молекула и њихових комплекса са металима (пројекат број 172017), финансираном од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Александра Драмићанин је била ангажована као сарадник на пројекту билатералне међуакадемијске сарадње између Хемијског факултета (под покровитељством Српске академије наука и уметности) и Института за материјале и животну средину, Истраживачког центра за природне науке, Мађарске академије наука, Будимпешта, Мађарска (Institute for Materials and Environment, Research Centre for Natural Sciences, MTATTK, Budapest, Hungary) - Препознавање образаца, класификација и моделовање хроматографских и спектроскопских података у циљу одређивања биолошке активности и порекла хране (пројекат број ХФ-2016-02; пројектни циклус 2016-2018. године). Током 2018. године Александра Драмићанин је била ангажована као сарадник на националном иновационом пројекту под називом Развој поступка за изоловање природних антиоксиданаса из љуспе кромпира (пројекат број 391-00-16/2017-16/33; Иновациони центар Универзитета у Нишу). Као хонорарни сарадник у настави на Универзитету у Београду - Пољопривредном факултету, школске 2013/14. године Александра је била ангажована на предмету Основи органске хемије (основне академске студије) за студијске програме (модуле): Ратарство и повртарство, Хортикултура и Зоотехника, а од школске 2014/15. до 2018/19. године на предмету Општа и неорганска хемија (основне академске студије) за студијске програме (модуле): Фитомедицина, Ратарство и повртарство, Хортикултура, Воћарство и виноградарство. Почев од школске 2014/15. Александра Драмићанинје ангажована као сарадник у настави на Хемијском факултету на курсевима Обрада резултата мерења (основне

академске студије), Статистичка обрада резултата у аналитичкој хемији (мастер академске студије), Практикум из аналитичке хемије 1 (основне академске студије за студијске програме Хемија, Настава хемије и Хемија животне средине ), Одабране области аналитичке хемије (основне академске студије за студијске програме Хемија, Настава хемије и Хемија животне средине ) и Аналитичка хемија 2 (основне академске студије за студијски програм Хемија ). Александра Драмићанин је од марта 2014. до марта 2016. године била запослена у Иновационом центру Хемијског факултета у Београдукао истраживач-приправник, а од марта 2016. до фебруара 2018. године као истраживач-сарадник. Од фебруара 2018. године запослена је као асистент на Катедри за аналитичку хемију Универзитета у Београду - Хемијског факултета. У периоду 2004-2014. године Александра Драмићанинје била стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Јуна 2018. године је добила CICOPS стипендију за 2019. годину (CICOPS Scholarship, Centre for International Cooperation and Development, Nutraceuticals and Food Chem-Toxicol Analysis Lab. - Dept. Drug Sciences - University of Pavia, Italy). Добитник је дипломе за најбољег студента који је завршио студијски програм Хемичар за животну средину у школској 2011/12. години и специјалног признања Српског хемијског друштва за 2013. годину за изузетан успех у току студија на Универзитету у Београду Хемијском факултету. Александра Драмићанин је члан Српског хемијског друштва од 2013. године. Године 2018. jе била члан привремене Комисије Хемијског факултета за подршку одржавања републичког такмичења из хемије за основне, средње школе и хемијске олимпијаде. Поред српског, Александра Драмићанин користи и енглески језик, а од рачунарских програма MSOffice, MatLab, NCSS, SPSS, Origin, ChemDraw.

Б. Објављени научни радови и саопштења Александра Драмићанин је коаутор десет научних радова објављених у међународним часописима и то два рада категорије М21а, два рада М21, три М22 и три рада категорије М23, као и 13 саопштења на скуповима међународног и националог значаја. Целокупна библиографија кандидаткиње, категорисана према критеријумима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, дата је у прилогу. В. Образложење теме 1. Научнаобласт: Хемија Аналитичка хемија 2. Предмет рада Предмет истраживања предвиђен овом докторском дисертацијом је систематско испитивање фитохемијског профила кртолакромпира у циљу идентификације потенцијалних показатеља његовог порекла (сорте) и начина производње (конвенционални, органски и интегрални систем гајења). С обзиром да хемијски састав кромпира зависи не само од сорте, односно генотипа, већ и од других фактора као што су: агроеколошки услови (услови земљишта, карактеристике климе и метеоролошки услови), фенофаза развоја, географски регион, време зрења, услови прикупљања и услови складиштења кртола, у циљу проналажења поузданих хемијских маркера одређеног генотипа и начина производње кромпира, у оквиру дисертације је планирана систематска анализа статистички значајног броја узорака четири сорте (две беле и две црвене) кромпира из три године и три начина производње (конвенционални, интегрални и органски). Планирана испитивања ће обухватити одређивање физичко-хемијских параметара, појединачних шећера, садржаја скроба, витамина Це, макроелемената и микроелемената, укупног садржаја фенолних једињења као и одређивање полифенолног профила и антиоксидативног капацитета кромпира. У циљу утврђивања сличности и разлика изеђу појединих група узорака кртола кромпира као и идентификовања потенцијалних маркера њиховог порекла и начина производње, планирана је обрада добијених резултата применом различитих хемометријских метода.

3. Научни циљ истраживања Упркос недостатку поузданих података који подржавају тврдње да је квалитет органски произведене хране супериорнији од квалитета конвенционално и интегрално произведених намирница, интересовање потрошача за храном органског порекла расте (1), (2). С обзиром на чињеницу да су резултати досадашњих студија потенцијалних индикатора начина производње контрадикторни, научни циљ ове дисертације је да се упоређивањем фитохемијског профила статистички значајног броја кртола кромпира, произведених у сва три система гајења, идентификују специфични хемијски маркери који се могу користити као индикатори начина производње и генотипа кромпира. Такође, дефинисање фитохемијског профила кромпира је значајно и са аспекта процене његове аутентичности и заштите географског порекла. Значајна количина података добијених у оквиру ових истраживања биће анализирана применом напредних статистичких метода за обраду резултата. Планирано је да класификација испитиваних узорака према сорти, начину и години производње буде извршена на основу математичких модела конструисаних тако да омогућавају одредвиђање припадности појединог узорка одређеној класи на основу његових хемијских карактеристика. На тај начин би по први пут били предложени модели који би могли бити коришћени за предвиђање порекла и начина производње нових узорака на основу одговарајућег фитохемијског састава. 4. Методе истраживања Планирана је оптимизација различитих поступака припреме узорака, пре свега екстракције у циљу што потпунијег изоловања појединачних класа супстанци из кртола кромпира. У циљу идентификације фенолних једињења присутних у узорцима кртола кромпира биће коришћена ултра-ефикасна течна хроматографија са хибридним масеним детектором високе резолуције који комбинује линеарни трап-квадрупол и орбитрап масени анализатор (UHPLC-LTQOrbiTrapXL), док ће за квантификацију фенолних једињења бити коришћен UHPLC са ултравиолетним детектором са више диода (DAD) и масеним детектором са три анализатора троструки квадрупол (QQQ, triplequadrupol, UHPLC-DADMS/MS). Одређивање појединачних шећера биће извршено применом високо-ефикасне јонске хроматографије са електрохемијским детектором (HPAEC- PAD), док ће садржај скроба у кртолама кромпира бити одређен полариметријски у складу са одговарајућим стандардом (3). Садржај есенцијалних и токсичних елемената

биће одређен применом индукованокупловане плазме са оптичком емисионом спектроскопијом (ICP-OES) и са масеном спектрометријом (ICP-MS). Садржај укупних полифенола и антиоксидативна активност узорака биће одређена применом UV/VIS спектрофотометрије. Планирано је одређивање витамина Це применом високо-ефикасне течне хроматогафије (High-Performance Liquid Chromatography). Хемометријске методе попут анализе главних компонената, хијерархијске кластерске анализе, мултиваријантне анализеваријансе и друге, биће коришћене за добијање модела на основу којих би на најбољи начин били идентификовани потенцијалних биомаркери аутентичности кромпира у погледу порекла и начина производње. 5. Актуелност проблематике Европска регулатива захтева да храна стављена на тржиште буде аутентична, односно да декларација одражава састав и порекло намирнице (4). Упркос досадашњем напретку у развоју поузданих аналитичких метода за процену аутентичности хране, преваре на тржишту хране (патворење намирница) је стално присутан проблем. Ово захтева константно унапређивање постојећих и развој нових метода за испитивање аутентичности хране које су од важности како због чињенице да законодавни системи многих земаља гарантују својим држављанима право да буду информисани о саставу хране (4), тако и због потенцијалног утицаја који ове информације могу имати на здравље људи, њихов стил живота и социо-економски статус (5), (6). Кромпир (Solanum tuberosum L.) je пета по реду намирница по распрострањености у Свету после пиринча, кукуруза, касаве и пшенице (7), (8). Захваљујући доброј нутритивној вредности кртола и благотворном дејству на здравље људи, убраја се у ред најважнијих прехрамбених производа (9), а захваљујући широким адаптивним могућностима може се производити у конвенционалном, интегралном и органском систему гајења. С обзиром на то да до сада у литератури нису наведени индикатори начина производње, предмет ове дисертације је да се испита фитохемијски састав кртола кромпира произведених у сва три система гајења у циљу проналажења поузданих хемијских маркера за процену начина производње, као и аутентичности у погледу биолошког порекла различитих генотипова кромпира. 6. Очекивани резултати Кандидат Александра Драмићанин ће у овом раду:

Одредити физичко-хемијске параметре у узорцима кртола кромпира. Квантификовати појединачне шећере у узорцима кртола кромпира применом високоефикасне јонске хроматографије са електрохемијским детектором (HPAEC-PAD). Одредити садржај скроба у кртолама кромпира полариметријски. Оптимизовати поступак екстракције фенолних једињења. Идентификовати најзаступљенија фенолна једињења у узорцима кртола кромпира применом ултра-ефикасне течне хроматографије са масеним детектором високе резолуције (UHPLC-LTQ OrbiTrap XL). Квантификовати фенолна једињења у узорцима кртола кромпира применом ултраефикасне течне хроматографије са ултравиолетним детектором са више диода и масеним детектором са три анализатора троструки квадрупол (UHPLC-DAD MS/MS). ПрименитиUV/VIS спектрофотометрију за одређивање антиоксидативне активности и садржаја укупних полифенола. Квантификовати есенцијалне и токсичне елементе (макро- и микроелементе) применом индуковано купловане плазме са оптичком емисионом спектроскопијом и масеном спектрометријом. Одредити садржај витамина Це у узорцима применом високо-ефикасне течне хроматогафије (High-Performance Liquid Chromatography) Применити мултиваријантну хемометријску анализy за добијање модела на основу којег ће бити идентификовни специфични хемијски маркери односно потенцијални показатељи порекла кромпира (сорте) и начина производње (конвенционални, органски и интегрални систем гајења) што је значајно и са аспекта процене његове аутентичности и заштите географског порекла.

7. Литература (1) Sara Lombardo, Gaetano Pandino, Giovanni Mauromicale, Nutritional and sensory characteristics of early potato cultivars under organic and conventional cultivation systems, Food Chemistry 133 (2012) 1249 1254. (2) Sara Lombardo, Gaetano Pandino, Giovanni Mauromicale, The effect on tuber quality of an organic versus a conventional cultivationsystem in the early crop potato, Journal of Food Composition and Analysis 62 (2017), 189 196. (3)UNBS, 2000. Animal Feeding Stuffs Determination of Starch Content Polarimetric Method. Uganda Standard, US ISO 6493:2000. Retrieved from:.uganda National Bureau of Standards, Kampala, Uganda. https://members.wto.org/crnattachments/2010/tbt/uga/10_1692_00_e.pdf. (4)Cubero-Leon, Elena, Rosa Peñalver, and Alain Maquet, Review on metabolomics for food authentication, Food Research International 60 (2014), 95-107. (5) Sun, Da-Wen, ed. Modern techniques for food authentication. Academic Press(2008). (6) Primrose, S., M. Woolfe, and S. Rollinson, Food forensics: methods for determining the authenticity of foodstuffs, Trends in Food Science & Technology 21.12 (2010), 582-590. (7)Reena Grittle Pinhero, Renuka Nilmini Waduge, Qiang Liu, J. Alan Sullivan, Rong Tsao, Benoit Bizimungu, Rickey Y. Yada, Evaluation of nutritional profiles of starch and dry matter from early potato varieties and its estimated glycemic impact, Food Chemistry 203 (2016), 356-366. (8) Ill-Min Chung, Jae-Kwang Kim, Yong-Ik Jin, Yong-Taek Oha, Mayakrishnan Prabakaran, Kyoung-Jin Youn, Seung-Hyun Kim, Discriminative study of a potato (Solanum tuberosum L.) cultivation region by measuring the stable isotope ratios of bio-elements, Food Chemistry 212 (2016), 48 57. (9) Oruna-Concha, M.J., Duckham, S.C., Ames, J.M., Comparison of volatile compounds isolated from the skin and flesh of four potato cultivars after baking, Journal of Agricultural and Food Chemistry49 (2001), 2414 2421. Г. Закључак На основу свих елемената изложених у овом Извештају Комисија сматра да ће планирана истраживања пружити значајан допринос развоју поузданих метода за систематску фитохемијску карактеризацију кромпира, пре свега у циљу оцене

аутентичности испитиваних сорти и дефинисању статистички значајних показатеља њиховог порекла и начина производње. Комисија процењује да планирана истраживања прате актуелне трендове у аналитичкој хемији и хемији хране. Сагласно закону о стицању академских степена и Статуту Хемијског факултета, сматрамо да кандидат Александра Драмићанин, студент докторских студија, испуњава све потребне услове за одобравање израде докторске дисертације. На основу тога, Комисија предлаже Наставно-научном већу Универзитета у Београду - Хемијског факултета да Александри Драмићанин, мастер-хемичару, одобри израду докторске дисертације под измењеним насловом: Фитохемијски профил кртола као показатељ порекла и начина производње кромпира За ментора се предлаже проф. др Душанка Милојковић-Опсеница, редовни професор Универзитета у Београду - Хемијског факултета. Списак радова предложеног ментора из којег се може видети да испуњава услове из Стандарда за акредитацију студијских програма докторских студија дат је у Прилогу. У Београду, 03.06.2019. Комисија: др Душанка Милојковић-Опсеница, редовни професор Универзитет у Београду -Хемијски факултет др Филип Андрић, доцент Универзитет у Београду -Хемијски факултет др Јелена Мутић, ванредни професор Универзитет у Београду -Хемијски факултет др Небојша Момировић, редовни професор Универзитет у Београду Пољопривредни факултет

Прилог: Библиографија кандидата категорисана према критеријумима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије Радови објављени у међународним часописима изузетне вредности М21а: 1. Sanja Ž. Mudrić, Uroš M. Gašić, Aleksandra M. Dramićanin, Ivanka Ž. Ćirić, Dušanka M. Milojković-Opsenica, Jelena B. Popović-Đorđević, Nebojša M. Momirović, ŽivoslavLj. Tešić, The Polyphenolics and Carbohydrates as Indicators of Botanical and Geographical Originof Serbian Autochthonous Clones of Red Spice Paprika, Food Chemistry, Vol 217, 705-715, (2017). 2. Filip Andrić, Sandra Šegan, Aleksandra Dramićanin, Helena Majstorović, and Dušanka Milojković-Opsenica, Linear modeling of the soil-water partition coefficient normalized to organic carbon content (logkoc) by reversed-phase thin-layer chromatography, Journal of Chromatography A, 1458:136-144, (2016). Радови објављени у врхунским међународним часописима М21: 1. Aleksandra M. Dramićanin, Filip Lj. Andrić, Dobrivoj Ž. Poštić, Nebojša M. Momirović, Dušanka M. Milojković-Opsenica, Sugar profiles as a promising tool in tracing differences between potato cultivation systems, botanical origin and climate conditions, Journal of Food Composition and Analysis, 72, 57 65, (2018). 2. Aleksandar Ž. Kostić, Mirjana B. Pešić, DejanaTrbović, RadivojPetronijević, Aleksandra M. Dramićanin, Dušanka M. Milojković-Opsenica, ŽivoslavLj. Tešić, The fatty acid profile of Serbian bee-collected pollen a chemotaxonomic and nutritional approach, Journal of Apicultural Research,56:5, 533-542, (2017). Радови објављени у истакнутим међународним часописима М22: 1. Koprivica, Marija R., Trifković, Jelena, Dramićanin, Aleksandra M., Gašić, Uroš M., Fotiric-Aksic, Milica M., Milojković-Opsenica, Dušanka, Determination of the phenolic profile of peach (Prunuspersica L.) kernels using UHPLC-LTQ OrbiTrap MS/MS technique, European Food Research and Technology, 244, 11, 2051-2064, (2018).

2. Popović-Djordjević J, Pejin B, Dramićanin A, Jović S, Vujović D, Žunić D, Ristić R, Wine Chemical Composition and Radical Scavenging Activity of Some Cabernet Franc Clones, Current Pharmaceutical Biotechnology, Bentham Science, Vol 18, Issue 4, 343-350, (2017). 3. Nebojša Pantelić, Aleksandra M. Dramićanin, Danijela B. Milovanović, Jelena B. Popović-Đorđević, Aleksandar Ž. Kostić, Evaluation of the Quality of Drinking Water in Rasina District, Serbia: Physicochemical and Bacteriological Viewpoint (Article), Romanian Journal of Physics, vol. 62 (issue 9-10): no. 818(2017). Радови објављени у међународним часописима М23: 1. J. Popović-Đorđević, N. Bokan, A. Dramićanin, I. Brčeski, A. Kostić, Content and weekly intake of essential and toxic elements in Serbian vegetables, Journal of Environmental Protection and Ecology,vol 18, No 3, 889 898 (2017). 2. Dragan Vujović, Boris Pejin, Jelena Popović Djordjević, Aleksandra Kosović, Milovan Veličković, Vele Tešević, An insight into selected properties of Merlot wines obtained from three new clone candidates, Revista de Chimie, 67, Nо 5, Vol 2016, 998-1000, (2016). 3. Hadi Waisi, Aleksandra Kosović, Đurđa Krstić, Dušanka Milojković-Opsenica, Bogdan Nikolić, Vesna Dragičević, Jelena Trifković, Polyphenolic Profile of Maize Seedlings Treated with 24-Epibrassinolide, Journal of Chemistry, Vol 2015 (2015) Article ID 976971, 10 pages. Саопштења на научним скуповима међународног значаја штампана у изводу (М34): 1. Aleksandra M. Dramićanin, Dobrivoj Ž. Poštić, Nebojša M. Momirović, Sandra B. Šegan, Vidosava B. Đorđević, Dušanka M. Milojković-Opsenica, Ljuspa krompira kao potencijalni izvor prirodnih antioksidanasa / Potato peel as a potential source of natural antioxidants, UNIFOOD conference, University of Belgrade, October 5-6 2018, Book of Abstracts - Section: food quality and safety -28, ISBN 978-86-7522-060-2. 2. Aleksandrar Ž. Kostić, Aleksandra M. Dramićanin, Živoslav Lj. Tešić, Dušanka M. Milojković-Opsenica, Miroljub B. Barać, Slađana P. Stanojević, Nebojša Đ. Pantelić, Mirjana B. Pešić, Nutritional value of fatty acids presented in bee polen samples from Serbia, International congress Food Tech 2016, III International congress Food Technology, Quality and Safety, XVII International Symposium Feed Technology, October 25-27. 2016, Novi Sad, Serbia, ISBN 978-86-7994-049-0.

3. F. Andrić, S. Šegan, A. Kosović, D. Milojković-Opsenica, Ž. Tešić, Modeling of Soil-water Partition Coefficient (log KOC) by Reversed-phase Thin-layer Chromatography, Conferentia Chemometrica 2015, Budapest, Hungary, Sеptember 13-16, 2015 Book of Abstracts P01. ISBN 978-963-7067-31-0. 4. Dragan Vujović, Aleksandra Dramićanin, Boris Pejin, Maja Kozarski, JelenaPopović- Đorđević, Evaluation of polyphenolic compounds in wines obtained from Merlot clone candidates, Third Congress Redox Medicine - Reactive Species Signaling, Analytical Methods, Phytopharmacy, Molecular Mechanisms of Disease, Serbian society for mitochondrial and free-radical physiology, September 25-26, 2015, Belgrade, Serbia, Book of Abstracts, P4, ISBN: 978-86-912893-3-1. 5. Dragan Vujović, Aleksandra Dramićanin, Boris Pejin, Jelena Popović-Đorđević, An insight into polyphenolic compounds of wines obtained from three Cabernet Franc clone candidates, Third Congress Redox Medicine - Reactive Species Signaling, Analytical Methods, Phytopharmacy, Molecular Mechanisms of Disease, Serbian society for mitochondrial and free-radical physiology, September 25-26, 2015, Belgrade, Serbia, Book of Abstracts, P3, ISBN: 978-86-912893-3-1. 6. Dragan S. Vujović, Jelena B. Popović-Đorđević, Aleksandra M. Kosović, Maja S. Kozarski, Enological characteristics of the wines of merlot variety (Vitis Vinifera L.) and clones selected in Serbia, XX Symposium on biotechnology with International Participation, Faculty of Agronomy in Čačak, University in Kragujevac, March 13-14 2015, Čačak, Serbia, Book of Abstracts: Field Crops, Fruit Growing, Plant Protection and Ecology, P-19, ISBN 978-86-87611-35-1. 7. J. Trifković, P. Ristivojević, A. Kosović, I. Vovk, D. Milojković-Opsenica, Triterpenoids in еuropean propolis samples: HPTLC fingerprint and multivariate analysis, III International Symposium on the Bee Products, September, 2014, Opatija, Croatia, Book of Abstracts, BP- P-11. Саопштења на научним скуповима националног значаја штампана у изводу (М64): 1. Vesna Vasić, Aleksandra Dramićanin, Petar Ristivojević, Dražen Lušić, Darija Vukić- Lušić, Dušanka Milojković-Opsenica, Živoslav Tešić, Authenticity assessment of honeydew honey, 54nd Meeting of the Serbian Chemical Society & 5th Conference of Young Chemists of Serbia, September 29 and 30, 2017, Rectory & Faculty of Technology

& Metallurgy, Belgrade University, Serbia, Book of Abstracts, AH 02, ISBN: 978-86-7132-067-2. 2. Jelena Popović-Đorđević, Aleksandar Kostić, Aleksandra Dramićanin, Ilija Brčeski, Nikola Bokan, Health risk assessment of potentially toxic elements in vegetables from green market, 54nd Meeting of the Serbian Chemical Society & 5th Conference of Young Chemists of Serbia, September 29 and 30, 2017, Rectory & Faculty of Technology & Metallurgy, Belgrade University, Serbia, Book of Abstracts, MH06, ISBN: 978-86-7132-067-2. 3. Aleksandra M. Dramićanin, Filip Lj. Andrić, Nebojša M. Momirović, Sandra B. Šegan, Dušanka M. Milojković-Opsenica, Sugar composition of potato peel and core as an indicator of its botanical origin and system of agriculture, 53nd Meeting of the Serbian Chemical Society, June 10 and 11, 2016, Faculty of Science, Kragujevac, Serbia, Book of Abstracts, HTH O1, p. 78, ISBN 978-86-7132-061-0. 4. Aleksandra M. Dramićanin, Dubravka Vitali Čepo, Dušanka M. Milojković-Opsenica, Polyphenolic profile of the fruit of the European hackberry, Third Conference of Young Chemists of Serbia, October 24, 2015, Belgrade, Serbia, Book of Abstracts, HH P01, ISBN 978-86-7132-059-7. 5. Aleksandra M. Kosović, Jelena Z. Mesarović, Dušanka M. Milojković-Opsenica, Goran M. Gvozden, Nebojša M. Momirović, Dobrivoj Ž. Poštić, The influence of growing system on the content of starch in potato tubers, 52nd Meeting of the Serbian Chemical Society, May 29-30 2015, Novi Sad, Serbia, Book of Abstracts, HTH P 4, p. 107, ISBN 978-86- 7132-056-6. 6. Aleksandra M. Kosović, Jelena Z. Mesarović,Nebojša M. Momirović, Aleksandra D. Radoičić, Dušanka M. Milojković-Opsenica, Determination of polyphenolic profile of potato, 51st Meeting of the Serbian Chemical Society, 5-7 June 2014, Niš, Serbia, Book of Abstracts, HTH P04, p. 76, ISBN 978-86-7132-054-2.

Прилог: Изабрани радови предложеног ментора проф. др Душанке Милојковић- Опсенице 1. Jelena Mesarović, Jelena Trifković, Tomislav Tosti, Milica Fotirić Akšić,Dragan Milatović, Vlado Ličina,Dušanka Milojković Opsenica, Relationship between ripening time and sugar content of apricot (Prunus armeniaca L.) kernels, Acta Physiologiae Plantarum, 40 (2018) 157. 2. Đurđa Krstić, Vesna Vukojević, Jelena Mutić, Milica Fotirić Akšić, Vlado Ličina, Dušanka Milojković-Opsenica, Jelena Trifković, Distribution of elements in seeds of some wild and cultivated fruits. Nutrition and authenticity aspects, Journal of the Science of Food and Agriculture, 99 (2019) 546. 3. Marija R. Koprivica, Jelena Đ. Trifković, Aleksandra M. Dramićanin, Uroš M. Gašić, Milica M. Fotirić Akšić, Dušanka M. Milojković-Opsenica, Determination of the phenolic profile of peach (Prunus persica L.) kernels using UHPLC-LTQ OrbiTrap MS/MS technique, European Food Research and Technology, 2018, 244(11), 2051. 4. Aleksandra M. Dramićanin, Filip Lj. Andrić, Dobrivoj Ž. Poštić, Nebojša M. Momirović, Dušanka M. Milojković-Opsenica, Sugar profiles as a promising tool in tracing differences between potato cultivation systems, botanical origin and climate conditions, Journal of Food Composition and Analysis, 72 (2018) 57. 5. S.Ž. Mudrić, U.M. Gašić, A.M. Dramićanin, I.Ž. Ćirić, D.M. Milojković-Opsenica, J.B. Popović-Đorđević, N.M. Momirović, Ž.Lj. Tešić, The polyphenolics and carbohydrates as indicators of botanical and geographical origin of Serbian autochthonous clones of red spice paprika, Food Chemistry, 217 (2017) 705.