Факултет ГЕОГРАФСКИ Образац 1. УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ... Веће научних области (Број захтева) 577/2 правно-економских наука Београд, Студентски трг 1 (Датум) 19.12.2016.. године З А Х Т Е В За давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 47. ст. 5. тач. 3. Статута Универзитета у Београду (''Гласник Универзитета'' број 186/15 и 189/16) дате сагласност на предлог теме докторске дисертације: ДНЕВНИ МИГРАЦИОНИ СИСТЕМ БЕОГРАДА (пун назив предложене теме докторске дисертације) НАУЧНА ОБЛАСТ: ДЕМОГРАФИЈА ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: 1. Име, име једног од родитеља и презиме кандидата: МАРКО ФИЛИПОВИЋ 2. Назив и седиште факултета на коме је стекао високо образовање: Универзитет у Београду - Географски факултет 3. Година дипломирања: 2006. 4. Назив магистарске тезе (мастер рада) кандидата: Демографски аспект просторно-функционалне организације Јабланичког округа 5. Назив факултета на коме је магистарска теза (мастер рад) одбрањена: Универзитет у Београду - Географски факултет 6. Година одбране магистарске тезе (мастер рада): 2010. Напомена: Кандидат је уписан на докторске академске студије Географског факултета у Београду у школској 2010/11. и испунио је све услове за стицање права на пријаву теме докторске дисертације. Обавештавамо вас да је Наставно-научно веће Географског факултета на седници одржаној 24. новембра 2016. године размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Прилог: Проф. др Дејан Филиповић 1. Предлог теме докторске дисертације са образложењем. 2. Акт надлежног тела факултета о подобности теме за израду докторске дисертације 3. Образац за ментора
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ Број 577//2 Датум: 24. новембар 2016. год. На основу члана 51. став 7. Статута Универзитета у Београду - Географског факултета и члана 34. Правилника о докторским студијама, оцени и одбрани докторске дисертације Универзитета у Београду - Географског факултета, Наставно-научно веће на седници одржаној 24. новембра 2016. године, донело је О Д Л У К У О усвајању Извештаја Комисије о оцени прихватљивости теме и подобности кандидата МАРКА ФИЛИПОВИЋА за израду докторске дисертације под називом ДНЕВНИ МИГРАЦИОНИ СИСТЕМ БЕОГРАДА. За ментора при изради докторске дисертације именована је др Гордана Војковић, редовни професор Географског факултета у Београду. Предложена тема за израду докторске дисертације доставља се Већу научних области Универзитета у Београду на даљи поступак. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Дејан Филиповић
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ Географски факултет НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ Предмет: Подобност теме и кандидата Марка Филиповића, M.Sc., за израду докторске дисертације Одлуком Наставно-научног већа Број 522 од 20. октобра 2016. годне, именовани смо за чланове Комисије за оцену подобности теме и кандидата Марка Филиповића, M.Sc., за израду докторске дисертације и научне заснованости теме ДНЕВНИ МИГРАЦИОНИ СИСТЕМ БЕОГРАДА. На основу материјала приложеног уз Захтев кандидата, Комисија подноси следећи 1. ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1.1. Биографски подаци Р Е Ф Е Р А Т Марко Филиповић рођен је 21. октобра 1983. године у Крагујевцу, Република Србија. Основну школу завршио је у Тополи, а средњу, смер електротехничар рачунара, у Младеновцу. Редовне студије уписао је 2002. године на Универзитету у Београду Географском факултету, смер Демографија, и завршио са просечном оценом 8,89. Дипломски рад Демографске перспективе развитка Источне Србије, одбранио је 3. новембра 2006. године, са оценом 10 (десет). Исте године, уписао је постдипломске академске студије мастер, на матичном факултету, смер Демографија. Све предвиђене испите положио је са просечном оценом 9,86 и под руководством проф. др Гордане Војковић израдио и одбранио завршни мастер рад под називом Демографски аспект просторно-функционалне организације Јабланичког округа, дана 21. октобра 2010. са оценом 10 (десет). Током мастер студија, био је стипендиста Министарства науке и заштите животне средине на пројекту Института за архитектуру и урбанизам Србије, под менторством др Николе Крунића. Септембра 2010. уписао је докторске академске студије на Универзитету у Београду Географском факултету, смер Демографија, и положио програмом предвиђене испите, са просечном оценом 9,25.
Марко Филиповић је 2007-2008. године био стипендиста Министарства науке и заштите животне средине Владе Републике Србије у Институту за архитектуру и урбанизам Србије. Од 2011. године запослен је у Географском институту Јован Цвијић САНУ. Након одбране мастер рада стекао је звање истраживача сарадника. Од осталих активности, треба истаћи да је кандидат предавач на програму стручног усавршавања наставника ''Коридори Србије'', у реализацији Завода за унапређење образовања и васпитања и Географског института Јован Цвијић САНУ. Марко Филиповић је технички уредник: - Зборника радова Географског института Јован Цвијић САНУ. - Политика регионалног развоја: Научно утемељење и практични примери, Београдска банкарска академија. 1.2. Стечено научноистраживачко искуство Марко Филиповић је докторске студије на Универзитету у Београду, Географском факултету уписао школске 2010/2011. године. Положио је све испите предвиђене наставним планом студијског програма Геонауке (демографија) са просечном оценом 9,25: - Теорија и методологија у геонаукама (оцена 7); - Методе и технике демографске анализе (оцена 10); - Демографски развитак (оцена 10); - Савремени демографски проблеми (оцена 10). Кандидат је од 2007. године до данас, прво у својству стипендисте, а потом истраживача приправника и истраживача сарадника, учествовао на четири научна пројекта: - 2011-2016. Пројекат: Географија Србије, Географски институт Јован Цвијић САНУ (Пројекат 47007 - Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије). - 2011-2012. Лексикон Националног парка Копаоник. Службени гласник и Географски институт Јован Цвијић САНУ. - 2007. Rural infrastructure feasibility and costing study for the Stara Planina Mt. nature park, Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management, World Bank, IAUS. - 2007-2008. Пројекат: Одрживи просторни развој градова Србије. Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ТР 6500 Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије). У истом периоду, кандидат је био ангажован и у научно-стручном погледу, у изради следећих просторних планова:
- 2011. Регионални просторни план Тимочке крајине, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, (Службени гласник Републике Србије, бр. 51/11) - 2010. Просторни план подручја посебне намене међународног пловног пута Е-80 Дунав (Паневропски коридор VII), Институт за архитектуру и урбанизам Србије, (Службени гласник Републике Србије, бр.14/15) - 2009. Регионални просторни план Јужног поморавља, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, (Службени гласник Републике Србије, бр. 83/10) - 2009. Просторни план подручја посебне намене Националног парка Ђердап, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, (Службени гласник Републике Србије, бр.43/13) - 2008. Просторни план подручја Парка природе и туристичке регије Стара планина, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, (Службени гласник Републике Србије, бр.115/08) Марко Филиповић је резултате својих истраживања излагао на бројним (8) међународним научним скуповима. Публиковани радови: а) Монографија (М-42): Spasić, N., Petrić, J., Filipović, M. (2007): Small and Medium Towns of Central Serbia - Standpoints and Assumptions on Development Perspectives, Monograph No. 55, Belgrade: Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, ISBN 978-86-80329-54-3 б) Рад у часопису од међународног значаја верификованог посебном одлуком (М-24): Bjeljac Ž., Pantić M., Filipović M. (2013.): The role of event tourism strategy of Serbia in strategic planning. SPATIUM International Review Belgrade: Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, no 30, p. 54-60, ISSN 1450-569X Drobnjaković M, Pantić M. & Filipović M. (2014). Regional level in the function of mitigating negative demographic trends in rural areas of Serbia: Case study of the District of Zaječar, Зборник Матице српске за друштвене науке, 148(3), 777-791, DOI: 10.2298/ZMSDN1448777S, ISSN 0352-5732 Кокотовић, В., Филиповић, М., Магдаленић, И. (2016). Унутрашња мобилност становништва Србије у другој половини XX и на почетку XXI века, Гласник етнографског института САНУ XLIV, Београд, 2016. ISSN 2334-8259. в) Саопштење са међународног скупа штампано у целини (М-33): Filipović, M., Pantić, M., Živanović Miljković, J. (2013): Urban-rural functions and relationships at the regional level example of the city of Valjevo, Mionica and Osečina municipality.
International Scientific Conference "Regional development, spatial planning and strategic governance", May 2013, Belgrade, Serbia. pp. 360-373, ISBN 978-86-80329-76-5 Стојилковић Ј., Филиповић М., Кокотовић В. (2012). Стадијуми старења етничких група у Србији. Зборник радова са Међународног научног скупа Трећи конгрес српских географа, Бања Лука, РС. стр.447-457, УДК:314.8-054(497.11), ISBN 978-99955-719-1-7. Филиповић, М. (2009): Савремени демографски процеси на подручју Јабланичког округа, Међународни научни скуп: Територијални аспекти развоја Србије и суседних земаља, Географски факултет, Дивчибаре, 2009, ISBN 978-86-82657-85-9 Филиповић, М. (2007): Перспективе демографског развитка Источне Србије, Међународни научни скуп: Србија и Република Српска у регионалним и глобалним процесима, Требиње, РС. Стр. 425-430, ISBN 978-99955-21-03-05 Филиповић, М. (2007): Утицај миграција на демографски развитак Источне Србије, Међународни научни скуп, Регионални развој и демографски токови земаља Југоисточне Европе, Економски факултет, Ниш стр. 495-502, ISBN 978-86-85099-48-9 Ђурђевић, Ј., Филиповић, М. (2007): Демографски потенцијали на подручју туристичких регија Ђердап и Стара планина и перспективе развоја, Међународни научни скуп, Одрживи просторни развој градова - volume 2, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, стр.181-200, ISBN 978-86-80329-52-9 г) Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (М-34): Kokotović Kanazir, V., Filipović, M. & Panić, M. (2015). Demographic Characteristics of Lika Region In (ed. Petrović, a.) 150th Anniversary of Jovan Cvijić s birth, 91. Belgrade: Serbian Academy of Science and Arts; Geographical Institute Jovan Cvijić SASA ISBN 978-86-7025-667-5 Filipović, M., Pantić, M., Živanović Miljković, J. (2013): Urban-rural functions and relationships at the regional level example of the city of Valjevo, Mionica and Osečina municipality. International Scientific Conference "Regional development, spatial planning and strategic governance, May 2013. Belgrade, Serbia. Book of abstracts, p. 52. ISBN 978-86-80329-75-8. д) Рад у водећем часопису националног значаја (М-51): Kokotović, V., Filipović, M., Panić, M. (2016.): Demographic characteristics of Lika region. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic SASA, Belgrade 66 (1), рp. 45-59 ISSN 0350-7599 Kokotović, V., Filipović, M. (2013.): Refugees in Serbia Twenty years later. Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic SASA, Belgrade 63 (2), р. 21-33 ISSN 0350-759951
Филиповић, М., Ђурђевић, Ј. (2007.): Демографске промене у градовима Централне Србије- компаративна анализа, Часопис Архитектура и урбанизам бр. 20/21, ИАУС, Београд, 2007., стр. 101-111. ISSN 0354-6055 1.3. Оцена подобности кандидата за рад на предложеној теми Кандидат Марко Филиповић, M.Sc., је успешно положио све испите на докторским студијама, студијски програм Геонаука (демографија), са просечном оценом 9,25. Сви положени предмети су из уже научне области из које је и пријављена тема докторске дисертације. Марко Филиповић је био стипендиста Министарства науке и заштите животне средине Владе Републике Србије, а од 2011. године запослен је у Географском институту Јован Цвијић САНУ у звању истраживача сарадника. До сада је био сарадника на четири научна пројекта, од којих је на два био ангажован на истраживањима која су у фокусу предложене теме дисертације. Такође, учествовање у изради пет просторних планова, на аналитичким студијама везаним за дневне миграције и просторно-функцијске гравитационе зоне омогућила су кандидату да добро сагледа и дефинише неопходна емпиријска истраживања. Од 2007. године до данас, самостално или у коауторству, публиковао је 13 радова (од тога, једну монографију (М-42), три рада у часописима међународног значаја верификованих посебном одлуком (М-24); шест саопштења са међународног скупа штампана у целини (М-33) и три рада у водећем часопису националног значаја (М-51); највећи број из области истраживања предложене теме докторске дисертације. Све наведено, као и увид у квалитет наведених публикованих радова, говори да је кандидат Марко Филиповић стекао задовољавајуће искуство и способност за рад на предложеној теми докторске дисертације. 2. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Предмет истраживања предложене докторске дисертације је детерминисање популационог и просторног обухвата дневног миграционог система Београда, утврђивање хијерархије међу његовим подсистемима, односно свим дневним урбаним системима који га сачињавају, као и промена којима су подложни. Истраживање има за циљ да проучи промене у смеру и интензитету дневних миграција, законитости у просторном размештају контингента дневних миграната, као и њиховим основним демографским и социоекономским карактеристикама. Основни циљ је да се, узимајући у обзир низ фактора који иницирају дневну мобилност становништва, сагледа значај и улога демографског, као основног елемента у дневном миграционом систему Београда. Односи града и његовог окружења тема су великог броја истраживања, од када, под утицајем индустријализације, градови доживљавају интензиван популациони раст, просторно ширење и повећање функционалног утицаја на окружење. Са јачањем урбаних
функција, расте и улога града као иницијатора процеса формирања региона, и расте раздаљина на којој се манифестују његови утицаји на окружење. На простору Републике Србије процес урбанизације наступио је у другој половини двадесетог века се јачањем индустријализације, која покреће значајне демографско-просторне промене. Током последњих деценија све интензивнији процес поларизованог регионалног и економског развоја изазвао је бројне популационе и структурне неравнотеже на простору Републике Србије, а период транзиције додатно је појачао ефекат регионалних неравномерности. Негативни токови наведених процеса, довели су до диспропорције у територијалној расподели становништва и популационој величини насеља, као и њиховом просторном размештају. У таквим условима, Београд је постао доминантан пол концентрације становништва и функција, а са њим се изузетно динамично развијао и систем дневних миграција становништва. Историја истраживања дневних миграција сеже на почетак 1900-те године, када је на територији Немачке спроведен први државни попис, који је узимао у обзир лица која раде ван места становања. Након Немачке, са том праксом, током прве половине двадесетог века, кренуле су редом и Швајцарска, Енглеска и Холандија (Runge 1991). Од 1950-тих година, започиње интензивније проучавање дневних миграција, као посебног облика просторне покретљивости становништва. У почетку, анализе су се у највећем броју бавиле одређивањем општих карактеристика дневних миграција на конкретном простору, њиховим обимом и правцем кретања између места становања и места рада, као и оценом значаја за тржиште рада. Концепт добија све значајнију примену када P. Korcelli (1981) кроз разграничавање зона миграција радне снаге, регионалних центара и периферних зона, дефинише модел функционалних урбаних региона. Тако, се у први план поставља разумевање фактора који условљавају различите правце, односно правце дневних миграција различитих група становништва и са њима блиско повезане теме, као што је проучавање одрживости градова, начина коришћења земљишта и урбане структуре (испитивање везе између времена путовања дневног мигранта и величине града и урбане структуре). Тежиште већине истраживања је на идентификацији демографских, социоекономских и просторних фактора одговорних за варијације просторне и временске димензије свакодневног путовања радника на посао(лукић, 2008). У Србији су ова истраживања, најчешће у склопу других географских тема, односно само као један њихов сегмент, била усмерена на сагледавање карактеристика континуираних и повремених дневних миграција становништва. Са радовима С. Стаменковића, који дефинише просторну мобилност становништва као вишеструко релевантно обележје популације и геопростора, ова истраживања добијају на значају. Из угла проблематике ове докторске дисертације, најзначајније су анализе дневне интеракције Београда и околине, публиковане кроз више радова аутора Стаменковић и Гатарић: о конвергентним и дивергентним миграцијама становништва Београда и околине (2008а), о неким просторнодемографским аспектима интеракције Београда и околине(2008б), као и о дневној
интеракцији радне снаге, студената и ученика Београда и: војвођанских насеља (2008в) и насеља Поморавља (2009). Д. Тошић (1999) продубљује анализу процеса дневне миграције у поступку разграничавања регионалних и субрегионалних целина и одређивању величине њихових гравитационих подручја кроз просторну покретљивост радне снаге у нодалној регији Ужица. И. Раткај (2009) се бави дневним миграцијама у оквиру детерминисања просторно-функционалне организације Београда. Истраживање дневног кретања становништва све више улази у фокус научних истраживања са развојем концепта дневних урбаних система и одређивања поља њихових утицаја. Термин дневни урбани систем, као нови облик просторне организације метрополитенских регија издвојених на бази дневног кретања становништва, у литературу уводи K. A. Doksiadis (1967), а исте године, исти термин користи и B. Berry (1967). Дневни урбани систем чини град и онај део његове околине са којим се одвија интеракција испољена миграцијом радне снаге и становника који свакодневно путују ради задовољавања својих потреба социјалног, економског и културног карактера. То је простор у коме траје интензивна покретљивост становништва на релацији место становања место обављања других социо географских функција (Goodall, 1987). Дневни урбани системи имају просторне, временске, функцијске, демографске, социјалне и економске димензије, које су резултанте просторно-временских односа и функцијских веза градова и њихових окружења. (Тошић, Невенић, 2007). Најзначајније и најопсежније анализе дневних урбаних система на подручју Србије дали су Д. Тошић и Н. Крунић са сарадницима (радови у списку литературе). Модел просторног испољавања дневне миграције радне снаге на тај начин улази у фокус значајних научних опсервација, али и апликативних истраживања у сфери регионалног планирања, што потврђује изузетну актуелност и сврсисходност ове предложене теме докторске дисертације и оправдава циљеве истраживања: да се утврде сложене интеракције између Београда, његове околине, и других урбаних субсистема, и да се кроз нагласак на истраживању демографске димензије (логично, кроз призму географских, просторних и функцијских детерминисаности) дневног кретања становништва, произишлог из поља утицаја београдске агломерације, боље разумеју просторни односи и функцијске везе између Београда и окружења, али и опште законитости у развоју дневних урбаних система. Релевантна литература која ће бити коришћена у изради дисертације Наведени оквирни списак литературе, који је дао Марко Филиповић, показује да је консултована релевантна грађа из ове области, која омогућује кандидату да постави адекватне полазне основе теоријског и методолошког оквира истраживања, и потврђује да је предмет истраживања добро научно утемељен и потврђен: Berry, B. (1967) Metropolitan area definition: A re-evolution of concept and statistical practice. Working paper no 28, Washington
Vojković G., Todorović M. (2004): Dimensions of Spatial and Social Mobility in Serbia, poglavlje u monografiji Social Mobility and Exclusion, edited by Ewa Rokicka and Pawel Starosta, Institute of Sociology in Lodz and Institute of Sociology in Vaxjo, University of Lodz, Lodz, (pp. 155-171). Војковић, Г. (2007) Становништво као елемент регинализације Србије. Београд: Српско географско друштво. Vojković G., Devedžić M. (2010). Demo-geographic Characteristics and Processes in Belgrade. In: Challenges of Spatial Development of Ljubljana and Belgrade. Edited by M. Krevs, D. Djordjević, Nataša Pichler-Milanović. GeograFF 8. ISBN 978-961-237-399-3. Univerza v Ljubljani Filozofska fakulteta, Oddelek za geografijo. Ljubljana. (pp. 101-119). Војковић Г., Милетић Р., Миљановић Д. (2010): Савремени демографско-економски процеси у простору београдске аглерације, Гласник Српског географског друштва, свеска 60, No 1, Београд, (стр. 215-235). Green А. Е., Т. Hogarth, R. Е. Shackelton (1999): Longer Distance Commuting as а Substitute for Migration in Britain: А Review of Trends, Issues and implications, International Journal of Population Geography, Yol.5, рр. 49-67. Grčić, M. (1987) Sistemski pristup u ekonomskoj geografiji i njegova primena na odabrane primere industrije Beograda, Beograd: Geografski fakultet, doktorska disertacija Dematteis, G. (1997) Globalisation and regional integration: The case of the Italian urban system, GeoJournal 43(4):331-338 Doksiadis, K.A. (1967) Emergence and growth of an urban region. Vol 2 Ilic Ј. (1970): Karakteristike funkcionalnih odnosa izmedu grada i okoline sa posebnim osvrtom na SR Srbiju, Stanovštvo, 3-4, str. 167-189, IDN-CDI, Beograd. Korcelli, P. (1981) Functional Urban Regions within Settlement System of Poland, Studies on Migrations and Settlement System of Poland, Polska akademie nauk, Instytut geografii I pryestryennego yagospodarowania, Geographical Studies, No 140, Warsyawa, pp. 213-233 Krunić, N., Tošić D., Milijić, S., (2009) Problems of spatial-functional organization of Južno pomoravlje Region`s network of settlements, SPATIUM 19, IAUS. Krunić N., Bajat B., Kilibarda M., Tošić D. (2011). Modelling the Spatial Distribution of Vojvodina s Population by Using Dasymetric Method. Spatium, 24, 45-50. Krunić N., Tošić D., Milijić S. (2011). The role of Daily Urban Systems (DUS) in regional spatial planning in Serbia. In Congress proceedings 3rd Congres of Serbian geographers, 819-830. Banja Luka: Prirodnomatematički fakultet. Geografsko društvo Republike Srpske. Крунић, Н. (2012). Просторно-функционалне везе и односи у Војводини. Докторска дисретација. Географски факултет Универзитета у Београду. Limtanakool, N., Schwanen, T., and Dijst, M. (2009) Developments in the Dutch urban system on the basis of flows, Regional Studies. 43(2):179-196 Lonsdale R. Е., (1966): Two North Carolina Commuting Patterns, Economic Geography, Vol. 42, No. 2., рр. 114-138.
Лукић, В. (2007). Селективност дневних миграната у Србији према полу. Гласник Српског географског друштва, 87 (2), 67 77. Лукић, В. (2006). Дневне миграције активног становништва у Србији. Гласник српског географског друштва, LXXXVI (1), 141-150. Лукић, В. (2011). Демографски развитак и функционална структура Панчева. Београд: Географски институт Јован Цвијић САНУ, Посебна издања, 83. Madden, Ј. F. (1981): Why women work closer to home, Urban Studies Vol. 18, Issue 2, pp. 1181-1194. Ratkaj, I. (2008). Defining the centers of labor in urban area: Example of Belgrade. Zbornik radova - Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, (56), 117-130. Раткај, И. (2009). Просторно-функционална организација Београда. Географски факултет Runge Ј., (1991): Dojazdy do pracy w przestrzennej strukturze powiazan miast wojewodztwa katowickiego, Uniwersytet Slaski, Katowice. Стаменковић, С. Ђ. (1996). Дневне миграције становништва у географским проучавањима насеља Србије. Становништво, Година XXXIV, бр. 3 4, 43 60. Стаменковић, С. Ђ. и Гатарић, Д. Р. (2006). Чачак и његов дневни урбани систем (I део). Гласник Српског географског друштва, 86 (2), 171 178. Стаменковић, С. Ђ. и Гатарић, Д. Р. (2007). Чачак и његов дневни урбани систем (II део). Гласник Српског географског друштва, 87 (1), 107 112. Стаменковић, Ђ. С. и Гатарић, Р. Д. (2008а) Конвергентне и дивергентне дневне миграције становништва Београда и околине просторна дистрибуција по насељима у границама града Београда. Демографија (5), 43-52 Стаменковић, Ђ. С. и Гатарић, Р. Д. (2008б): Неки просторно-демографски аспекти дневне интеракције Београда и околине, Гласник Српског географског друштва, 88 (2). Стаменковић С., Гатарић Д. (2008в). Дневна интеракција (радне снаге, школске деце и омладине) Београда и војвођанских насеља. Зборник радова Географског факултета Универзитета у Београду, LVI. Стаменковић С., Гатарић Д. (2009). Дневна интеракција (радне снаге, школске деце и омладине) Београда и насеља Поморавља. Зборник радова Географског факултета Универзитета у Београду, LVII, 87-102. Стаменковић, С., Тошић, Д., & Гатарић, Д. (2009). Полицентричност, мрежа насеља, умрежавање насеља и општина. Стратегија просторног развоја Републике Србије. Студијско аналитичкa основa. Републичка агенција за просторно планирање. Тошић, Д. (1999). Просторно-функцијски односи и везе у нодалној регији Ужица. Докторска дисертација. Географски факултет Универзитета у Београду. Тошић, Д. (2000). Просторно-функционални односи и везе у урбаним регијама. Архитектура и урбанизам, 7, 50-58. Тошић, Д. и Крунић, Н. (2005). Урбане агломерације у функцији регионалне интеграције Србије и Југоисточне Европе. Гласник Српског географског друштва, 85 (1), 137 148.
Тошић Д., Крунић Н. (2007). Просторно-функцијска структура града, од концепта социјалне екологије до концепта одрживог развоја. Архитектура и урбанизам, 20-21, 83-89. Тошић, Д. и Невенић, М. (2007). Дневни урбани систем просторни израз дневне миграције становништва. Демографија, књ. IV, стр. 163 176. Тошић Д., Невенић М. (2007). Нодална регија инструмент просторно-функционалне организације Србије. Зборник радова Географског института Јован Цвијић САНУ, 57. 297-306. Тошић Д., Крунић Н., Невенић, М. (2008). Изучавање просторне структуре града quo vadis?. Гласник Српског географског друштва, LXXXVIII (2), 35-44. Тошић Д., Крунић Н., Милијић С. (2009). Истраживање просторне организације мреже насеља Јужног поморавља у функцији израде просторног плана. Демографија, VI, 7-28. Тошић Д., Крунић Н., Петрић Ј. (2009). Дневни урбани системи у функцији просторне организације Србије. Архитектура и урбанизам, 27, 35-45. Тошић, Д. (2012). Принципи регионализације. Београд: Географски факултет Thompson Ј. Н., (1956): Commuting Patterns of Manufacturing Employees, industrial and Lаbог Relations Review, Vol. 10, No. 1., рр. 70-80. Шећеров, В., Невенић, М., Тошић, Д. (2009) Функционална урбана подручја однос села и града. Географски факултет Универзитета у Београду Warnes А., (1975): Commuting towards City Centres: А Study of Population and Employment Derrsity Gradients in Liverpool аnd Manchester, Transactions of thе lnstitute of British Geographers, No. 64. рр. 77-96. 3. ПОЛАЗНЕ ХИПОТЕЗЕ Познати теоријски и методолошки приступи у изучавању феномена дневних миграција, потом досадашње истраживачко искуство Марка Филиповића у области развоја градских насеља Србије и утицаја миграција, као и конкретна емпиријска истраживања кандидата за потребе аналитичких студија више регионалних просторних планова, омогућили су кандидату да постави полазне хипотезе за своје истраживање: - У хијерархији дневних урбаних система Републике Србије, Београд, као пол концентрисања становништва и функција има доминантну улогу; - Дневни миграциони систем Београда представља динамичан систем чији се просторни обухват константно повећава; - Хијерархија подсистема у оквиру дневног миграционог система Београда, подложна је променама услед промена концентрација функција у језгрима дневних урбаних система; - У складу са овом претпоставком је и хипотеза да, услед значајне концентрације нових делатности у општини Нови Београда од почетка новог миленијума, и повећања
концентрације функције рада у односу на функцију становања која је деценијама била доминантна у овој општини, се управо најдинамичније промене дешавају у дневном урбаном систему чије језгро чини градска општина Нови Београд; - Кандидат претпоставља и да дневни мигранти из насеља Региона Војводине у већем обиму учествују у интеракцији са језгрима дневних урбаних система Београда у односу на становништво осталих региона. 4. НАУЧНЕ МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА Специфичност проблема дневног миграционог система Београда захтева коришћење широког спектра метода и техника. Узимајући у обзир да је предмет истраживања дневна покретљивост становништва у оквиру урбаног система Београда, неопходно је спровести комплексно посматрање промене у динамици кретања становништва, као и у територијалном испољавању датих појава. Како је у основи проблема и предмета истраживања становништво, намеће се коришћење основних и напредних демографских метода а, с обзиром на то да је у питању сложени просторно-демографски феномен, истраживање дневних миграција поставља пред кандидатом неопходност системског приступа као општу методологију истраживања. У складу са тим, кандидат Марко Филиповић предлаже адекватан методски приступ, као и избор мера и специфичних техника анализе које могу допринети научној спознаји дневног урбаног система Београда. Аналитичким методолошким приступом биће посматрани и утврђени кључни елементи демографске, просторне и функцијске организације посматраног система. Анализом референтне литературе и претходних истраживања утврдиће се степен досадашње истражености, како територије, тако и проблема. Компаративно-статистичка метода користиће се за прецизно праћење и приказ демографских промена у дневном миграционом систему Београда, односно за поређење и детерминисање хијерархије подсистема. Модел просторног испољавања дневних миграција радне снаге представља полазиште истраживања дневног миграционог система Београда. Он садржи најважније компоненте за анализу дневне покретљивости становништва: демографску, функцијску и просторну. На основу изведених аналитичких поступака, синтезном методом ће се утврдити карактер и територијални домет просторне покретљивости становништва. За структурну анализу миграната биће употребљени и методи корелације, као и факторске анализе. Као главни индикатори користиће се удели днавних миграната, како у језгрима дневног урбаног система, тако и у насељима са којима се одвија дневна интеракција, односи између удела, степен концентрације дневних миграната, као и њихова структурна диференцијација према различитим демографским и социоекономским обележјима. Територијални обухват истраживања у овом случају је комплексан и двостран. Као примарна територија посматрања дефинисано је насеље Београд, односно уже градско
језгро Београда, као центар дневног миграционог система. Биће посматрано као целина и као скуп засебних центара, односно дневних урбаних система у виду делова насеља Београд у оквиру 10 градских општина на којима се простире. Са друге стране, територија посматрања су и насеља која дају дневне мигранте Београду, тако да је оквир дефинисан дометом дневног урбаног система насеља Београд. Код временског оквира истраживања, акценат је на последњем међупописном периоду и променама које су се у њему догодиле у оквиру дневног миграционог система Београда. Услед ограничења доступности података о дневним миграцијама на нивоу насеља, главни извор података биће посебна обрада Републичког завода за статитику. За потребе разумевања демографских појава и процеса, поједини показатељи биће анализирани кроз дужи временски период, на основу података пописне и виталне статистике. Поред основних демографских метода, биће коришћени и напреднији статистички, аналитички и социолошки алати, као што су анкета и SPSS. А за приказивање резултата и јасно сагледавање појава и процеса у оквиру посматраног система, користиће се комбинација са графичким, односно картографским методама и коришћењем географских информационих система. 5. ОЧЕКИВАНИ НАУЧНИ ДОПРИНОС И ОПРАВДАНОСТ ТЕМЕ Очекивани научни допринос предложене теме може се пратити у два правца. Са демографског аспекта, истраживање обима, промена праваца и структурних и квалитативних карактеристика популације дневних миграната доприноси, како развоју теоријске мисли о феномену миграција становништва, тако пружа и демографске смернице у формулисању одговарајуће развојне популационе и економске политике (а тиме и политике тржишта рада) различитих функционалних подручја које дневне миграције повезују. Резултати проучавања дневних миграција становништва практично су применљиви у многим сферама живота. Тако, на пример, утврђивање броја дневних миграната, као корисника услуга и инфраструктуре насеља рада, у односу на становништво које станује у одређеном месту, значајно је са становишта планирања саобраћаја, развоја инфраструктуре, али и заштите животне средине. Други аспект научног и апликативног доприноса ове теме лежи у чињеници да су дневни урбани системи просторни израз дневних миграција становништва, а да се они у савременој теорији регионалног развоја и планерској пракси посматрају као изузетно значајан инструмент за планирање и остваривање уравнотеженог регионалног развоја. Не чуди зато што су до сада теме о дневној циркулацији становништва највише обрађиване у склопу регионалног планирања, односно регионалних просторних планова. Гравитациона моћ Београда и просторни обухват његовог поља, у комбинацији са другим факторима, представљају основе концентрације становништва у посматраној зони. Овај рад би требало
да свестраније осветли просторно-демографске процесе и просторно-функцијске везе и односе који детерминишу Београд као доминантни дневни урбани и дневни миграциони систем на подручју Републике Србије, да допринесе његовом прецизнијем разграничењу и одређењу интензитета територијалног домета, и да да најбитније одговоре у вези са дневном мобилношћу запослених, концентрацијом функција становања и функција рада. Детерминација обима и праваца пружања дневних миграција становништва главног града Републике је од изузетне важности, јер води ка бољем разумевању регионалне диференцијације њене територије, трансформације просторне и функционалне структуре самог Града Београда, може пружити вредне увиде у правце усклађивања просторнофункцијске организације београдске метрополитенске регије, одређивању функције у мрежи насеља и могућих праваца социо-економског преображаја приградских насеља и ширег окружења или, на пример, инфраструктурном опремању, развоју јавног приградског и међуградског саобраћаја, коришћењу сервисних услуга и т.сл. 6. ПЛАН ИСТРАЖИВАЊА И СТРУКТУРА РАДА Према предлогу пројекта дисертације кандидата Марка Филиповића, план истраживања и структура рада усклађени су са представљеним проблемом, предметом и циљевима истраживања и подразумевају више фаза рада и нивоа истраживања. Анализом досадашњих истраживања из области дневних миграција, дневних урбаних система и демографске компоненте у просторно-функционалној организацији сагледаће се узроци и последице процеса дневне мобилности становништва. Синтезом историјскодемографских истраживања, анализираће се просторно-демографске појаве и процеси на територији Београда. Потом ће се представити промене у кретању и структури становништва Београда кроз основне и комплексне демографске показатеље. У централној фази истраживања, кроз дневни урбани систем, анализираће се дневне миграције на подручју Београда и одредити његов територијални домет, обим дневних кретања становништва, као и хијерархија међу његовим подсистемима. Такође, истражиће се демографска структура миграната. Генерално, издвајају се пет главних тема и поглавља: 1. УВОД Представљање проблема и предмета истраживања, дефинисање циља, задатака, радних хипотеза, методологије и просторног и временског оквира истраживања, приказ основних теоријско-методолошких поставки истраживања, приказ досадашњих истраживања на обрађиване теме и искуства других земаља 2. ИСТОРИЈСКО-НАСЕОБИНСКИ РАЗВОЈ БЕОГРАДА
Приказ основних географских карактеристика Београда, његов историјски развој, анализа фактора, промене кроз време и приказ формирања данашње мреже насеља 3. ДЕМОГРАФСКЕ ПОЈАВЕ И ПРОЦЕСИ НА ПОДРУЧЈУ БЕОГРАДА Анализа демографских показатеља на простору Београда и околине у периоду после Другог светског рата, анализа демографских показатеља на различитим територијалним нивоима, поређење индикатора система са републичким просеком, као и компарација између делова унутар система 4. АНАЛИЗА ДНЕВНОГ МИГРАЦИОНОГ СИСТЕМА БЕОГРАД Истраживање дневне миграције кроз дневни урбани систем на подручју Београда, одрећивање домета и обима кретања становништва применом модела просторног испољавања дневних миграција радне снаге, укрштање показатеља за потребе детерминисања хијерархије у оквиру центара дневних урбаних система, одређивање односа мигрантског и немигрантског становништва, како у насељима која дају мигранте, тако и у центрима дневних урбаних система (10 делова ужег градског језгра), структурна анализа миграната, анализа просторних обухвата дневних урбаних система, као и зона преклапања. 5. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА 6. ЛИТЕРАТУРА, ИЗВОРИ И ПРИЛОЗИ 7. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ Увидом у приложену документацију и образложење теме докторске дисертације, Комисија је закључила да је кандидат Марко Филиповић, мастер демограф, стекао законске, стручне и научне услове за израду докторске дисертације. Кандидат је током мастер и докторских студија, и учешћем у научним и стручним пројектима показао смисао и несумњиве квалитете за научно-истраживачки рад. Категоризација и тематика објављених радова, такође, уверљиво потврђују компетентност кандидата за израду докторске дисертације из уже научне области Демографија. Предложена тема дисертације Дневни миграциони систем Београда, са јасно дефинисаним предметом и циљем, као и оригиналном методологијом истраживања, може да пружи значајна научна објашњења феномена дневних миграција, и има своју оправданост и у теоријском и у апликативном смислу. Приложена литература показује да је кандидат добро истражио насловљену проблематику и овладао методолошком апаратуром. Емпиријско истраживање ће бити базирано на посебној обради података Републичког завода за статистику, па се може очекивати да ће пружити нова и свакако оригинална сазнања о дневној покретљивости становништва као изразу просторно-функцијске
структуре Београда. Све наведено упућује на то да пријављена тема поседује неопходне атрибуте научног истраживања и да се може очекивати да ће пружити иновативан и вредан научни допринос. На основу изнетих чињеница, Комисија за оцену прихватљивости теме и подобности кандидата предлаже Наставно-научном већу Географског факултета да кандидату Марку Филиповићу, мастер демографу, одобри израду докторске дисертације под називом ДНЕВНИ МИГРАЦИОНИ СИСТЕМ БЕОГРАДА, и да се за менторе ове дисертације именују др Гордана Војковић, редовни професор Универзитета у Београду. У Београду, 15. новембар 2016. ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ Др Гордана Војковић, редовни професор Универзитет у Београду, Географски факултет, Одсек за демографију Др Драгутин Тошић, редовни професор Универзитет у Београду, Географски факултет Др Никола Крунић, научни сарадник Институт за архитектуру и урбанизам Србије Др Иван Раткај, ванредни професор Универзитет у Београду Географски факултет Др Даница Шантић, доцент Универзитет у Београду, Географски факултет
Додатак уз образац 1. ПОДАЦИ О МЕНТОРУ За кандидата: Maрко Филиповић Име и презиме ментора: Звање: др Гордана Војковић редовни професор Радови који квалификују ментора за вођење докторске дисертације радови који испуњавају услов референтних листи: # Назив рада Часопис Број, година, вол, странице Катег. (М) 1. Vojković, G., Gligorijević, V. (2015): Policy scenario Demographic and migration trends of the future (case study Šumadija and Pomoravlje); Politika scenarija Demografski i migracioni trendovi u budućnosti (primer Šumadije i Pomoravlja). dvojezično. Edited by Ivan Ratkaj and Ljubica Rajković. University of Belgrade Faculty of Geography, Belgrade. 2015, ISBN: 978-86- 6283-031-9, pp. 1-238 M42 2. Vojković, G., Gligorijević, V. (2014). (Re)integration perspectives in border regions of Serbia Demographic aspects in The New European Frontiers: Social and Spatial (Re)integration Issues in Multicultural and Border Regions. Edited by Milan Bufon, Julian Minghi, Anssi Paasi. Cambridge Scholars Publishing. 2014, ISBN(10): 1-4438- 5650-9, ISBN(13): 978-1-4438-5650-8. pp. 208-230 M14 3. Vojković G., Devedžić M. (2010). Demo-geographic Characteristics and Processes in Belgrade. In: Challenges of Spatial Development of Ljubljana and Belgrade. Edited by M. Krevs, D. Djordjević, Nataša Pichler-Milanović. GeograFF 8. Univerza v Ljubljani Filozofska fakulteta, Oddelek za geografijo. Ljubljana. 2010, ISBN 978-961- 237-399-3. pp. 101-119 M14
4. Vojković, G., Magdalenić, I., Živanović, Z. (2014): Population Ageing and its Impact on Labour Force in the Southeast Europe Countries Зборник матице српске за друштвене науке, Тематска свеска Људски ресурси и регионални развој. 2014, Godina LXIII, Br. 1487/3. ISSN: 0352-5732. str. 701-713 M24 5. Magdalenić, I., Vojković, G. (2015): Promene u starosnom modelu rađanja u Srbiji i zemljama EU komparativna analiza. Stanovništvo 2015, br.2 (LIII). ISSN: 0038-982X. str. 43-67 M24 6. Živanović, Z., Devedžić, M., Vojković, G. (2014): Types of Population Dynamics of the Settlements in Belgrade Region. 7. Vojković G., Todorović M. (2004): Dimensions of Spatial and Social Mobility in Serbia Зборник матице српске за друштвене науке, Тематска свеска Људски ресурси и регионални развој. Social Mobility and Exclusion, edited by Ewa Rokicka and Pawel Starosta, Institute of Sociology in Lodz and Institute of Sociology in Vaxjo. 2014, Godina LXIII, Br. 1487/3. ISSN: 0352-5732. str. 443-453 2004, University of Lodz, Lodz, (pp. 155-171). M24 M14 Заокружити одговарајућу опцију (А, Б, В или Г): А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничко-технолошких, природно-математичких и медицинских наука ментор треба да има најмање три рада са SCI, SSCI, AHCI или SCIе листе, као и Math-Net.Ru листе. Б) У сличају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвено-хуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа (Релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCIе листе, као и ERIH листу, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовање. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51.) В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наук ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени већа научних области, квалификују за ментора односне дисертације.
Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. Датум, 12.12.2016. М.П. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Дејан Филиповић