UVOD Beogradski centar za ljudska prava uz podršku UNHCR u toku 2016. godine nastavlja sprovođenje projekta usmerenog ka obezbeđivanju besplatne pravne pomoći tražiocima azila. Pravnici Beogradskog centra redovno poseduju centre za prihvat i smeštaj tražilaca azila i savetuju izbeglice, migrante i tražioce azila kako bi ih upoznali sa njihovim pravima i obavezama. Projektne aktivnosti takođe obuhvataju monitoring procesa donošenja odluka i analizu pojedinačnih odluka Kancelarije za azil i Komisije za azil po zahtevima za azil, kao i monitoring rada drugih državnih organa koji se u okviru svojih nadležnosti bave tražiocima azila. Pored pružanja direktne pravne pomoći, monitoringa i izveštavanja, Beogradski centar ulaže napore u podizanje svesti građana i institucija o ovoj temi, promociju novih, adekvatnih rešenja za probleme uočene u praksi. Posebnu pažnju u prvoj polovini godine posvetili smo pitanju integracije osoba koje su dobile međunarodnu zaštitu u našoj zemlji, i u tu svrhu smo, u saradnji sa Ambasadom Kraljevine Holandije u Beogradu i Holandskim savetom za izbeglice u Amsterdamu pripremili i objavili publikaciju Srbija od zemlje tranzita do zemlje destinacije Izazovi i praksa odabranih drzava u procesu integracije izbeglica, koja se bavi integracijom izbeglica u Srbiji i regionu sa preporukama za dalji razvoj i usklađivanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti. Pored zemalja iz regiona (Slovenije i Makedonije) koje se suočavaju sa sličnim izazovima, u publikaciji je predstavljen i primer Kraljevine Holandije, koja ima jedan od najuspešnijih sistem integracije i od koje u procesu razvijanja ovih politika možemo mnogo da naučimo. Takođe, posebnu pažnju posvetili smo i jačanju kapaciteta pravosudnih organa u oblasti izbegličkog prava i uz podršku UNHCR-a i u saradnji sa Pravosudnom akademijom, objavili smo publikaciju pod nazivom Primena načela nekažnjavanja izbeglica u prekršajnom 1
postupku, čiji su autori Radmila Dragičević Dičić, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Marija Vuković Stanković, sudija Prekršajnog apelacionog suda i Lena Petrović, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava. Ovaj priručnik nastao je na osnovu 14 seminara za sudije prekršajnih sudova koji su organizovani tokom 2014. i 2015. godine, a njegova svrha je upravo da sudijama pruži odgovore na brojne nedoumice kada je u pitanju vođenje prekršajnog postupka zbog nezakonitog ulaska ili boravka stranca u Srbiji, kao i da im približi i olakša primenu načela nekažnjavanja, te tako doprinese i ujednačavanju raznolike sudske prakse. Dodatno, pravnici i istraživači Beogradskog centra za ljudska prava učestvovali su na nekoliko važnih konferencija na kojima su zagovorali važnost uključivanja izbeglica u kulturni, društveni i ekonomski život Srbije. PLANIRANE AKTIVNOSTI U NAREDNOM PERIODU Pružanje pravne pomoći kako u postupku azila u Srbiji tako i u procesu integrcije izbeglica; Redovne posete centrima za azil, povremene posete međunarodnoj zoni aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, kao i povremene posete posete ostalim centrima za smeštaj i prihvat osoba koje su u potrebi za međunarodnom zaštitom na granici sa Bugarskom, Mađarskom, Hrvatskom i Makedonijom; Organizovanje tri okrugla stola za sudije i stručne saradnike Upravnog suda i prekršajnih sudova u Srbiji o međunarodnom izbegličkom pravu i standardima Evropskog suda za ljudska prava u oblasti azila; Učešće u sprovođenju tri jednodnevna treninga za pripadnike granične policije o domaćim i međunarodnim standardima u postupanju sa tražiocima azila, kao posebno ranjivom grupom migranata; Monitoring položaja stranaca lišenih slobode u Srbiji u okviru Nacionalnog preventivnog mehanizma (NPM); 2
Organizacija društveno odgovorne izložbe na temu podizanja svesti društva i senzibilizacije građana i donosioca odluka na temu migracija i izbeglištva (u saradnji sa Liceulice); Strateško zastupanje pred međunarodnim telima, pre svega Evropskim sudom za ljudska prava. Izveštaj koji je pred vama odnosi se na period od aprila do juna 2016. godine i u njemu su izneti samo oni podaci koji su relevantni za taj period, dok više o funkcionisanju celokupnog sistema azila u Srbiji možete videti u godišnjem izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava Pravo na azil u Republici Srbiji u 2015. godini. Izveštaj su priredili istraživači Beogradskog centra za ljudska prava Ana Janković Jovanović, Bogdan Krasić, Nikolina Milić, Lena Petrović, Anja Stefanović, Bojan Stojanović, Sonja Tošković, Bojan Stojanović i Ana Trifunović. U Izveštaju se koristi muški rod, osim kada se, u konkretnom slučaju, radi o ženskoj osobi. Autori i autorke izveštaja, kao i Beogradski centar za ljudska prava, zalažu se za rodnu ravnopravnost i načelno podržavaju rodno neutralnu upotrebu jezika. U Beogradu, jul 2016. godine. 3
STATISTIKE 1 STATISTIKA O BROJU IZRAŽENIH NAMERA ZA TRAŽENJE AZILA U periodu od početka aprila do kraja juna, 2.665 osoba izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji i time iniciralo postupak azila. Među tražiocima azila brojniji su bili muškarci (76%) nego žene (24%), a nameru za traženje azila izrazilo je i 1.003 maloletnika, od čega je 87 bilo bez pratnje roditelja ili zakonskog staratelja. Maloletnici bez pratnje i u ovom izveštajnom periodu bili su uglavnom dečaci (93%) poreklom iz Avganistana (72,4%), Sirije (19,5%) i Pakistana (5,7%). Broj izraženih namera za traženje azila u poslednjih godinu dana 200000 180000 160000 140000 120000 100000 80000 60000 40000 20000 0 180307 149923 92826 29037 3746351048 15209 475 712 699 598 861 1206 1 Svi statistički podaci dobijeni su od UNHCR Kancelarije u Beogradu i Kancelarije za azil u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Posmatrano u odnosu na prvo tromesečje, kada je 1.886 osoba izrazilo nameru da traži 639 azil, došlo je do povećanja broja izbeglica koje se odlučuju da ostanu u Srbiji i ovde zatraže međunarodnu zaštitu. Najveći razlog za takvo povećanje svakako je restriktivnija politika država Zapadne Evrope prema migracijama, kao i to što je Mađarska postavila ograničenje na to koliko 2,026 Muškarci Žene osoba na dnevnom nivou može da podnese zahtev za azil u toj državi. Najviše potvrda o izraženoj nameri za traženje azila i u ovom izveštajnom periodu MUP je izdao u područnim graničnim upravama (1.858), zatim u Prihvatnom centru u Preševu (652), na graničnim prelazima (127), u Prihvatilištu za strance (14), na aerodromu Nikola Tesla ), a potvrde su izdavane i od strane Kancelarije za azil (7). Od početka primene Zakona o azilu 2 2008. godine, 608.945 osoba je izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, i to u 2008. godini - 77; u 2009. godini - 275; u 2010. - 522; u 2011. - 3132; u 2012. - 2.723; u 2013. - 5.066; u 2014. - 16.490; u 2015. - 577.995 osoba i u prvih šest meseci 2016. godine 4.551. 2 Sl.glasnik RS, 109/07. 5
Broj izraženih namera po godinama 700000 600000 577995 500000 400000 300000 200000 100000 0 77 275 522 3132 2723 5066 16490 4551 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 STRUKTURA TRAŽILACA AZILA PO ZEMLJAMA POREKLA Među tražiocima azila najviše je bilo izbeglica iz Avganistana (1.107), Sirije (726), Pakistana (313) i Iraka (232), a nameru za traženje azila u prethodna tri meseca izrazile su i osobe u potrebi za međunarodnom zaštitom iz Somalije (57), Irana (53), Alžira (41), Maroka (26), Demokratske Republike Kongo (19), Šri Lanke (16), Libijske Džamahirije (15), Bangladeša (11), Palestine (8), Eritreje (5), Sjedinjenih Američkih Država (5), Kube (4), Hrvatske (4), Indije (3), Tunisa (2), Libana (2), Nepala (2), Makedonije (2), Ruske Federacije (2), Bugarske (1), Jemena (1), Sudana (1), Kameruna (1), Malija (1), Slovenije (1), Turske (1), Centralnoafričke Republike (1), Crne Gore (1), Zapadne Sahare (1). STATISTIKA O SLUŽBENIM RADNJAMA U POSTUPKU AZILA Kancelarija za azil je u toku ovog izveštajnog perioda registrovala 133 tražilaca azila, skoro dva puta manje nego u prethodnom tromesečju, kada je registrovano 257 osoba. 6
Takođe, podneto je 103 zahteva za azil 3 i saslušano 46 tražilaca azila. Kancelarija za azil donela je pozitivne odluke po zahtevima 6 tražilaca azila, dodelivši utočište jednoj izbeglici sa Kube, a supsidijarnu zaštitu dobilo je pet izbeglica iz Avganistana. U prvih šest meseci 2016. godine, 4.551 osoba je izrazila nameru da traži azil u Srbiji, samo 365 je ih je podnelo zahtev za azil pred službenicima Kancelarije za azil, a 98 ih je ostalo u Srbiji do saslušanja. Obustavljeni su postupci po zahtevima u 299 slučaja, najčešće zbog toga što su tražioci azila u međuvremenu napustili Srbiju ili su prekršili Statistike o postupku u 2016. 22 23 98 390 158 365 Broj registrovanih lica Broj podnetih zahteva za azil Broj obustavljenih postupaka Broj saslušanih lica Broj pozitivnih odluka Broj negativnih odluka pravila procedure. Odbačeni su zahtevi 23 tražioca azila, među kojima je najviše državljana Libije, a donete su odbijajuće odluke u odnosu na 26 tražilaca azila. Kancelarija za azil je ove godine dodelila ukupno 8 utočišta izbeglicama iz Sudana, Avganistana, Kube, Sirije i Kazahstana, kao i 14 supsidijarnih zaštita izbeglicama iz Libije, Ukrajine, Avganistana, Sirije i Somalije. Od početka primene Zakona o azilu 2008. godine, u Srbiji je utočište (izbeglički status) dobilo 30 izbeglica, a 40 izbeglica dobilo je supsidijarnu zaštitu. 3 Pri čemu je u junu podneto 53 zahteva za azil, više nego u prethodna dva meseca zajedno (19 u aprilu, u 31 u maju). 7
45 40 35 30 25 20 15 10 5 0 Broj dodeljenih međunarodnih zaštita u Srbiji 40 30 14 8 Izbeglički status Supsidijarna zaštita Ukupno od 2008. do kraja juna 2016. godine 2016 8
OPŠTI OSVRT NA POLOŽAJ IZBEGLICA U SRBIJI Masovni priliv izbeglica u zemlje Zapadnog Balkana u velikoj meri zaustavila je odluka država članica EU da sa Turskom 8. marta sklope dogovor o zadržavanju nelegalnih migranata na turskoj teritoriji. 4 Dogovor je između ostalog predviđao da će za svakog nelegalnog migranta vraćenog u Tursku biti omogućeno preseljenje jedne sirijske izbeglice u EU, a od Turske se očekivalo da u periodu koji je usledio zaustavi nelegalne migracije ka Evropi. Ovakva odluka uticala je na drastično smanjenje broja izbeglica koji prolaze kroz Srbiju na putu do države odredišta. Primera radi, MUP je u prva tri meseca 2016. godine registrovao 98.003 osobe koje su u potrebi za međunarodnom zaštitom, a u drugom tromesečju samo 2.605. 5 U aprilu je prekinuta praksa izdavanja potvrde o ulasku na teritoriju Srbije za izbeglice koje ne žele da traže azil u Srbiji, ali žele da legalizuju privremeni boravak na teritoriji naše države. 6 Od tada se obavlja registrovanje samo onih osoba koje izraze nameru da traže azil i time pokrenu postupak azila u Srbiji. S obzirom da od aprila praktično ne postoji jedinstven registar osoba koje tranzitiraju kroz Srbiju, nije moguće precizno utvrditi koliko izbeglica i migranata na dnevnom nivou prolazi kroz Srbiju. Prema proceni UNHCR-a, do kraja maja u Srbiji je bilo oko 1.700 izbeglica, od čega je 448 4 Zajednička izjava dostupna je na engleskom jeziku na: http://ec.europa.eu/news/2015/docs/leader_statement_final.pdf. 5 Izvor: Kancelarija za azil. 6 Ova potvrda izbeglicama je omogućavala legalni boravak na teritoriji Srbije 72 sata od njenog izdavanja, korišćenje usluga banaka, hostela i hotela, kao i hitnu medicinsku pomoć. Odluka o izdavanju potvrde dostupna je na: http://www.slglasnik.info/sr/81-24-09-2015a/30724-odluka-o-izdavanju-potvrde-o-ulasku-na-teritoriju-republike-srbije-zamigrante-koji-dolaze-iz-zemalja-u-kojima-su-njihovi-zivoti-u-opasnosti.html. 9
smešteno u objektima predviđenim za prihvat, što je dvostruko povećanje u odnosu na početak meseca, a 470 je boravilo na teritoriji Beograda. 7 Sa dolaskom lepšeg vremena, izbeglice su ponovo počele da se okupljaju na neformalnim mestima u Beogradu, i to u parkovima u blizini autobuske i železničke stanice. Njihov broj se kretao od 120 do 400 dnevno u zavisnosti pretežno od vremenskih prilika. 8 Predstavnici Komesarijata za izbeglice i migracije nastavili su iz Park Luke Đelovića u Beogradu humanitarnih razloga da na mestima neformalnog okupljanja upućuju izbeglice ka Centru za azil u Krnjači, bez obzira da li su registrovani kao tražioci azila ili samo tranzitiraju kroz našu zemlju i ne poseduju nikakve dokumente. 9 Ove izbeglice su po dolasku u Centar za azil u Krnjači popunjavale upitnik Komesarijata za izbeglice i migracije, u koji su upisivale svoje lične podatke, države porekla, države kroz koje su prolazili na putu do Srbije, kao i državu u kojoj nameravaju da traže azil. Organizovan je i direktan, besplatan prevoz do Krnjače dva puta dnevno u poslepodnevnim časovima, što je u velikoj meri doprinelo smanjenju broja izbeglica koje spavaju u parkovima, na otvorenom. ar 7 Serbia Interagency Operational Update May 2016, UNHCR,, 31. maj 2016. godine, dostupno na engleskom jeziku na: https://data.unhcr.org/mediterranean/download.php?id=1543. 8 Isto. 9 Zakon o azilu u članu 39 predviđa pravo na smeštaj u centrima za azil samo za tražioce azila i to za vreme trajanja postupka, te najduže do godinu dana za uživaoce međunarodne zaštite u Srbiji. 10
Centar humanitarnih aktivnosti u blizini autobuske stanice u Beogradu Miksalište, koji su vodile nevladine i humanitarne organizacije, a u kome su izbeglice mogle da dobiju humanitarnu pomoć od avgusta 2015. godine, srušen je 27. aprila 2016. godine, 10 zbog čega je u Info centru za azil 11 u narednom periodu boravilo mnogo više izbeglica nego obično. Njima je pored humanitarne, dostupna bila i pravna pomoć, uključujući i zastupanje u postupku azila, koju su pružali pravnici Beogradskog centra za ljudska prava. Grupa izbeglica u Dimitrovgradu Među izbeglicama koje su svakodnevno boravile na mestima neformalnog okupljanja u Beogradu, Info centar za azil uočio je značajno povećanje broja maloletnika bez pratnje od početka godine, a naročito u toku maja. 12 Položaj maloletnika koji su u Srbiju dolazili preko Bugarske bio je naročito zabrinjavajući, imajući u vidu težak put kroz planine koji su morali da prođu, najčešće prepušteni na milost krijumčarskim grupama. Terenski tim Beogradskog centra za ljudska prava u Dimitrovgradu, malom mestu na granici sa Bugarskom, i u ovom izveštajnom periodu nastavio je da prikuplja svedočenja o lošem postupanju prema izbeglicama u toj zemlji. Prema navodima izbeglica sa kojima je obavljen razgovor, 10 N1, Ruši se Miksalište zbog Beograda na vodi, 26. april 2016. godine, dostupno na:http://rs.n1info.com/a155264/vesti/vesti/rusi-se-miksaliste.html; Mobilni tim "Miksališta" nastavio je da sprovodi aktivnosti na autobuskoj i železničkoj stanici, kao i u okolnim parkovima, a od početka juna "Miksalište" se nalazilo na novoj adresi. 11 Info centar za azil deo je Beogradskog centra za ljudska prava, a nastao je kao odgovor na potrebu da se izbeglicama koje borave na ulicama Beograda omogući lakši pristup informacijama relevantnim za njihov položaj u Srbiji. Info centar za azil predstavlja sponu između izbeglica i nadležnih institucija, kako bi osobe u potrebi za međunarodnim zaštitom mogle da ostvare pristup pravima kojima raspolažu. 12 U januaru je od strane Info centra za azil identifikovano 19 maloletnika bez pratnje, u februaru 15, u martu 53, u aprilu 69, a u maju čak 142. 11
nastavljena je praksa postupanja prema izbeglicama kojim se krši apsolutna zabrana zlostavljanja, kako od strane predstavnika državnih organa, tako i od strane građana. Slučajevi nečovečnog i ponižavajućeg postupanja prema izbeglicama u ovoj zemlji emitovani su u nekoliko navrata i na državnoj televiziji, pri čemu su volonterske grupe koje navodno štite državu od migranata stekle veliku popularnost, a izostala je javna i nedvosmislena osuda od strane vlasti. 13 Zatvaranje granica nije dovelo do zaustavljanja prolaska izbeglica kroz Srbiju ka državama članicama EU, samo je taj put postao teži i nebezbedniji, s obzirom na to da se izbeglice najčešće odlučivale da posredstvom krijumčara stignu u zemlju u koju su se zaputili. Pravnici Beogradskog centra za ljudska prava bili su angažovani u nekoliko slučajeva gde su izbeglice i tražioci azila, među kojima i žene i deca, bili žrtve krijumčarenja u pokušaju da preko Bugarske stignu u Srbiju. Pored ogromne sume novca koju su morali da daju za ovaj put, ove osobe neretko su bile podvrgnute nečovečnom i ponižavajućem postupanju, a u nekoliko slučajeva pripadnici MUP-a morali su da intervenišu kako bi ih oslobodili iz krijumčarskih skloništa. 14 U Srbiji ne postoje specijalizovani objekti koji bi služili kao sigurne kuće za izbeglice koje su žrtve krijumčarenja i trgovine ljudima, a podršku izbeglicama u tom smislu pruža nevladina organizacija Atina. Naime, Atina je sopstvenim sredstvima finansirala i vodila nekoliko skloništa, čiji su korisnici bile između ostalih i izbeglice koje su u postupku azila zastupali pravnici Beogradskog centra za ljudska prava. Međutim, kapaciteti Atininih sigurnih kuća su ograničeni, te je neophodno razviti sistem podrške na nivou institucija, kako osobe kojima je ovakav vid pojačane zaštite neophodan ne bi ostale bez smeštaja i psiho-socijalne podrške primerene situaciji u kojoj se nalaze. Zbog izostanka adekvatne 13 Mediji su početkom aprila preneli vest da je šef granične policije Antonio Angelov odlikovao jednu od ovih grupa građana zbog hapšenja 23 izbeglice u graničnom delu sa Turskom. Vest je dostupna na engleskom jeziku na: http://www.balkaninsight.com/en/article/bulgaria-awards-vigilante-migrant-hunters-04-08-2016. 14 Blic, BG: Policija privela 16 migranata, pretražuju kuću, 15. april 2016. godine, dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=04&dd=15&nav_category=12&nav_id=1120225. 12
podrške nadležnih institucija, većina izbeglica odlučivala se da ponovo angažuje krijumčare kako bi stigli u željenu zemlju, u kojoj će moći da ostvare svoja prava. U toku prethodnih nekoliko meseci tim Beogradskog centra za ljudska prava uočio je velike nedoslednosti u postupanju nadležnih organa u Dimitrovgradu i Pirotu, 15 kada je prema izbeglicama koje su se nalazile u sličnim situacijama postupano na različite načine; nekima je, po dolasku u Srbiju, otkazivan boravak (član 35 Zakona o strancima), bilo je neformalnog vraćanja (push-back) u Bugarsku, nekim izbeglicama su izdavane potvrde za tražioce azila, a neki su puštani bez ikakvih potvrda da nastave put kroz Srbiju ili su privođeni i upućivani u Prekršajni sud u Pirotu. Prekršajni sud u Pirotu odlučivao je ili tako što bi obustavio postupak i naložio Stanici granične policije Gradina da izbeglicama izda potvrde o izraženoj nameri za traženje azila (ukoliko bi takvu nameru izrazili pred sudijom) ili bi izricao zatvorsku kaznu od 8 dana punoletnima i ukor maloletnicima. 16 Tokom prekršajnog postupka vođenog Grupa izbeglica u Dimitrovgradu 12. juna 2016. godine, 17 sudija Prekršajnog suda u Pirotu upozorila je prevodioca da ne upućuje izbeglice na to da imaju mogućnost da zatraže azil u Srbiji, jer su to, prema njenim rečima, mogli da urade pred službenicima MUP-a, te da ne mogu da traže azil pred sudijom. S obzirom da je većina izbeglica pred sudiju za prekršaje dovođena 15 Stanica granične policije Gradina, Prekršajni sud u Pirotu, i Komesarijat za izbeglice i migracije. 16 Informacija je prikupljena u toku terenskog rada tima Beogradskog centra za ljudska prava i pružanja pravne pomoći izebglicama u Dimitrovgradu i Pirotu, kao i uvidom u odluke Prekršajnog suda u Pirotu u pojedinačnim slučajevima. 17 Prekršajni postupak protiv 11 izbeglica iz Avganistana, Sirije, Pakistana i Irana, kojima su pravnu pomoć pružali pravnici Beogradskog centra za ljudska prava, broj presude 06 Pr 1892/16 od 28.06.2016. godine. 13
neposredno po prelasku granice, kao i da policijski službenici nisu nužno obezbeđivali prevodioce koji bi izbeglicama na jezicima koje razumeju objasnili da imaju pravo da traže azil u Srbiji, sudija bi trebalo da prepozna izbeglicu, i omogući joj da uđe u proceduru za traženje azila ukoliko izrazi takvu nameru. Primećen je trend da službenici Stanice granične policije Gradina kod Dimitrovgrada ispituju okolnosti slučaja izbeglica koje bi zatražile azil 18 i da na osnovu toga donose odluku da li osoba zaslužuje da joj bude izdata potvrda o izraženoj nameri za traženje azila. Posebnu pažnju službenici SGP Gradina posvećivali su ispitivanju da li je osoba koja im se obratila sa namerom da zatraži azil isto učinila u Bugarskoj ili ne. Potrebno je istaći da prethodno podnošenje zahteva za azil u drugoj zemlji ne isključuje pravo izbeglica da izraze nameru za traženje azila u Srbiji pred pripadnicima MUP-a, a da o njihovom zahtevu odlučuju službenici Kancelarije za azil u daljem postupku. U prekršajnom postupku vođenom 28. juna 2016. godine protiv 11 izbeglica iz Avganistana, Pakistana i Šri Lanke, sudija Prekršajnog suda u Pirotu je nakon saznanja da su izbeglice izrazile nameru da zatraže azil pred pripadnicima granične policije telefonom pozvao zamenika šefa Regionalnog centra granične policije prema Bugarskoj da ovaj podatak proveri i da utvrdi zašto su izbeglice poslate na sud. Iako je iz policije potvrđeno da su izbeglice izrazile nameru da zatraže azil, sudiji je objašnjeno da im pripadnici granične policije nisu izdali potvrde o izraženoj nameri, jer nisu mogli da utvrde da li su izbeglice bile u Bugarskoj, jer kod sebe nisu imale dokumenta koja bi to pokazala. Sudija je ovu argumentaciju prihvatio i postupak je nastavljen, te su izbeglice upućene na izdržavanje zatvorske kazne. 19 18 Iako je po članu 19 Zakona o azilu Kancelarija za azil u potpunosti nadležna za ispitivanje zahteva za azil, a policijski službenici samo izdaju potvrdu o izraženoj nameri za traženje azila, bez ulaženja u razloge zbog kojih osoba traži azil. 19 Do ovih informacija došao je tim Beogradskog centra za ljudska prava prilikom terenskog rada kada je pružana pravna pomoć izbeglicama N.R., H.A, M.S, T.V., L.A., H.E., K.D., M.S., R.D., M.D., S.M., koje su prekršajno osuđene u ovom postupku. 14
U praksi Prekršajnog suda u Pirotu u prethodnim mesecima uočene su nedoslednosti i u naplati sudskih troškova. Iako su izbeglice u najvećem broju slučajeva oslobađane troškova, dešavalo se da, u slučajevima koji su po svojoj prirodi bili slični, sud naloži izbeglici da izmiri troškove postupka. Posle zatvaranja kontrolisane rute preko Makedonije i Hrvatske kojom su izbeglice u prethodnim mesecima putovale ka zemljama odredišta, od marta ove godine izbeglice su opet počele da koriste rutu preko Mađarske, iako je ova država 14. septembra 2015. godine završila postavljanje čelične ograde celom dužinom kopnene granice sa Srbijom. Od početka aprila postepeno je rastao broj izbeglica na granici sa Mađarskom od u proseku 112 dnevno u prvoj nedelji aprila do preko 400 dnevno mesec dana kasnije. 20 Verodostojniji podatak koji nam daje uvid u to koliko osoba je uspevalo da pređe granicu može da bude broj osoba koje je mađarska policija uhvatila u pokušaju da ilegalno uđu na teritoriju te zemlje. Naime, Izbeglice na Kelebiji Ministarstvo unutrašnjih poslova Mađarske objavilo je podatak da je od početka godine do 19. maja registrovano ukupno 13.338 nasilnih prelazaka granice, 21 a samo u toku juna 3.673. 22 20 Serbia Interagency Operational Update April 2016, UNHCR, 30. april 2016. godine, dostupno na engleskom jeziku na: https://data.unhcr.org/mediterranean/download.php?id=1353; i Serbia Interagency Operational Update May 2016, 31. maj 2016. godine, dostupno na engleskom jeziku na: https://data.unhcr.org/mediterranean/download.php?id=1543. 21 Izveštaj je dostupan na engleskom jeziku na: http://www.kormany.hu/en/ministry-of-interior/news/numbers-of-thoseillegally-crossing-the-border-violent-border-crossing-attempts-and-asylum-seekers-have-all-increased. 22 Podaci o broju osoba koje su uhvaćene u ilegalnom prelasku granice dostupni su na mađarskom jeziku na: http://police.hu/hirek-es-informaciok/hatarinfo/elfogott-migransok-szama-lekerdezes. 15
Izbeglice, među kojima i žene sa malom decom, boravile su u šatorima na otvorenom, u nehigijenskim uslovima, u neposrednoj blizini jedne od dve tzv. "tranzitne zone" Reske i Tompa, 23 čekajući da im bude omogućen pristup postupku azila u Mađarskoj. Mađarska policija je u toku aprila obrađivala zahteve do 70 izbeglica dnevno na oba prelaza, pri čemu su prioritet imale porodice sa malom decom. Broj onih koji su uspevali da pređu mađarsku granicu porastao je sa 263 u prvoj nedelji maja na 460 u poslednjoj nedelji tog meseca. 24 U junu je broj osoba koje su na dnevnom nivou mogle da iniciraju postupak za traženje azila u Mađarskoj smanjen na po 15 na svakom prelazu. Takvu odluku mađarske vlasti pravdale su činjenicom da, zbog provere tražilaca azila u Eurodac sistemu, 25 opsežnih ispitivanja i bezbednosnih provera, ne uspevaju da obrade veći broj zahteva u jednom danu. 26 Sprovodeći svoje projektne aktivnosti na terenu, pravnici Beogradskog centra za ljudska prava razgovarali su sa izbeglicama iz Sirije koje su u maju na neformalan način vraćene iz Mađarske u Srbiju, nakon što su njihovi zahtevi za azil odbačeni automatskom primenom koncepta sigurne treće zemlje. 27 Ovi postupci su se vodili po ubrzanoj proceduri u tranzitnim zonama na granici sa Srbijom, pri čemu izbeglicama nije bilo dopušteno da imaju pravnog zastupnika. U noći između 31. maja i 1. juna jedan 22- godišnji sirijski izbeglica utopio se u Tisi, nakon što je čamac u kojem je bio sa još 7 23 Ove tranzitne zone nalaze se u blizini graničnih prelaza Horgoš I i Kelebija. 24 Izvor: UNHCR. 25 Sistem za upoređivanje otisaka prstiju osoba koje ilegalno borave ili ulaze na teritoriju država članica Evropske unije. 26 Operational Cell Daily Report 18 May, UNHCR, 18. maj 2016. godine, dostupno na engleskom jeziku na: https://data.unhcr.org/mediterranean/download.php?id=1354. 27 Mađarska vlada je 2015. godine izmenila listu sigurnih trećih zemalja azila, na kojima se sada nalaze sve države Zapadnog Balkana, a među njima i Srbija. To praktično znači da sve izbeglice koje u Mađarsku ulaze iz Srbije, mogu biti vraćene nazad, iako se Srbija u praksi suočava sa neefikasnim sistemom azila i nepostojanjem integracione politike za osobe koje su dobije međunarodnu zaštitu. 16
izbeglica navodno presrela mađarska policija i uz upotrebu suzavca, nasilno ih vratila nazad u Srbiju. 28 28 UNHCR alarmed at refugee seath on Hungary-Serbia border, UNHCR, 4. jun 2016. godine, dostupno na engelskom jeziku na:http://www.unhcr-centraleurope.org/en/news/2016/unhcr-alarmed-at-refugee-death-on-hungary-serbia-border.html. 17
PRVOSTEPENI I DRUGOSTEPENI POSTUPAK AZILA U ovom izveštaju analizirani su prvostepeni i drugostepeni postupak azila u Srbiji, kao i pojedine odluke donete tokom prve polovine 2016. godine u radu drugostepenog organa Komisije za azil koje mogu biti od značaja za ocenu rada ovog tela i efikasnosti žalbe u postupku azila. Te odluke su donete u predmetima u kojima su tražioce azila zastupali pravnici Beogradskog centra za ljudska prava. Kada je reč o prvostepenom postupku, analizom prakse Kancelarije za azil i dalje se može primetiti ustaljena praksa da tražioci azila čekaju duži vremenski period od momenta izražavanja namere da traže azil do podnošenja zahteva za azil. Taj period neretko traje i više od mesec dana. Takođe, problematičan je i vremenski period od momenta podnošenja zahteva za azil do donošenja prvostepene odluke, te tražioci azila i po nekoliko meseci čekaju na odluku po zahtevu za azil. Ovaj podatak je od posebnog značaja ako se ima u vidu opšti rok od dva meseca za donošenje odluka u upravnom postupku. 29 U prvih šest meseci 2016. godine, Kancelarija za azil dodelila je 8 utočišta i 14 supsidijarnih zaštita, a odbijajuće odluke donesene su po zahtevima za azil 26 osoba. Po prvi put, od stupanja na snagu Zakona o azilu 2008. godine, Komisija za azil je usvojila žalbu u predmetu po zahtevu za azil libijskih državljana i meritorno rešila upravnu stvar usvojivši zahtev za azil i dodelivši tražiocima azila supsidijarnu zaštitu. 30 Naime, Kancelarija za azil je u ovom predmetu odbila zahteve za azil bračnog para iz Libije A.S.I. i A.M.S. ceneći da su ovi zahtevi neosnovani. A.S.I. je došao u Srbiju kao stipendista libijske vlade radi daljeg školovanja još 2010. godine. U međuvremenu, situacija u Libiji 29 Član 208 Zakona o opštem upravnom postupku. 30 Rešenje Komisije za azil Až 06/16 od 12. aprila 2016. godine. 18
se znatno pogoršala i A.S.I. više nije mogao bezbedno da se vrati u svoju zemlju porekla, a A.M.S se svom suprugu pridružila u Srbiji 2013. godine. Kancelarija za azil je u svojoj odluci navela da je njihov zahtev za azil neosnovan budući da su se tražioci azila vraćali u Libiju i boravili u svom rodnom gradu u periodu od 2010. do 2013. godine pa sve do trenutka podnošenja zahteva za azil 2013. godine, te da je ta činjenica u suprotnosti sa njihovim tvrdnjama da će im životi i bezbednost biti ugroženi u slučaju povratka u Libiju zbog loše bezbednosne situacije i ratnih sukoba. Kancelarija za azil je tako ocenila da se tražiocima azila ne može dodeliti supsidijarna zaštita, te da su zahtev za azil podneli radi produženja legalnog boravka u Srbiji. Komisija za azil uvažila je navode žalbe da je prvostepeni organ pogrešno izveo zaključak da se tražiocima azila ne može dodeliti supsidijarna zaštita. Komisija je istakla da je Kancelarija za azil bila dužna da ceni Mišljenje UNHCR o vraćanju u Libiju iz oktobra 2015. godine, 31 kojim je dopunjeno mišljenje iz 2014. godine, a koje ukazuju na to da trenutnu situaciju u Libiji karakterišu oružane borbe između različitih grupa u mnogim delovima zemlje, nedostatak vladavine prava, ubistva na svakodnevnom nivou, bombardovanje i otmice. Situacija u Libiji posebno se pogoršala od 2014. godine, te je UNHCR pozvao države da omoguće civilima pristup njihovoj teritoriji, kao i da, u svetlu novih okolnosti, ponovo razmotre odbijene zahteve za azil. UNHCR naročito traži od država da suspenduju prinudni povratak državljana Libije u tu zemlju dok se bezbednosna situacija ne promeni u značajnoj meri, kako bi se izbeglicama iz ove zemlje obezbedio dostojanstven i bezbedan povratak. Komisija za azil je u ovom predmetu takođe skrenula pažnju na slučaj pred Evropskim sudom za ljudska prava Sufi i Emi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, 32 u kome je Sud zauzeo stav da podnosilac zahteva ne mora 31 UNHCR Position on Returns to Libya - Update I, UNHCR, oktobar 2015. godine, dostupno na engleskom jeziku na: http://www.refworld.org/docid/561cd8804.html. 32 Predstavka br. 8139/07 I 11449/07, presuda od 28. novembra 2011. godine. 19
posebno da dokazuje da postoji realan rizik po njegov život i fizički integritet kada je opšta situacija u zemlji porekla jako loša. Komisija za azil, takođe, smatra da je irelevantno to što su se tražioci azila vraćali u Libiju pre objavljivanja navedenih mišljenja UNHCR, jer ta činjenica ne umanjuje rizik od opasnosti po njihov život i bezbednost u slučaju povratka u Libiju, imajući u vidu da je bezbednosna situacija eskalirala od njihovog poslednjeg boravka u zemlji porekla, kao i da je njihov poslednji boravak u Libiji, koji je opisan tokom javne rasprave, ukazivao na to da situacija u toj zemlji nije bezbedna. Komisija za azil smatra da je posebno problematičan stav Kancelarije za azil da su tražioci azila podneli zahtev za azil radi produženja legalnog boravka u Srbiji, jer se Kancelarija za azil u konkretnom slučaju nije osvrnula na izveštaje koji ukazuju na masovno kršenje ljudskih prava u Libiji i moguće ugrožavanje bezbednosti i slobode tražilaca azila zbog nasilja opštih razmera. Ova odluka Komisije za azil je, prema oceni Beogradskog centra za ljudska prava, veoma dobra, jer se u njoj na sveobuhvatan način sagledava položaj tražilaca azila uz navođenje relevatnih izveštaja UNHCR-a i pozivanjem na praksu Evropskog suda za ljudska prava. U ovom slučaju, odluka Komisije za azil obezbedila je ne samo postojanje efikasnog pravnog leka u postupku azila, već i siguran život tražilaca azila i zaštitu njihovih ljudskih prava. Ipak, u drugom predmetu, koji se takođe ticao državljana Libije, A.M.A. sa suprugom S.K.A.M. i sedmoro dece, a koji je gotovo identičan napred opisanom slučaju, Komisjija za azil je samo poništila prvostepeno rešenje kojim se odbija zahtev za azil, vrativši predmet na ponovni postupak Kancelariji za azil. 33 U odbijajućoj prvostepenoj odluci takođe je istaknuto da je zahtev neosnovan, jer su se tražioci azila podneli zahtev za azil radi produženja legalnog boravka u Srbiji, imajući u vidu da su se nekoliko puta od izbijanja oružanih sukoba vraćali u Libiju, što ukazuje na to da je ta zemlja za njih zapravo 33 Rešenje Komisije za azil Až 15/16 od 24 maja 2016. godine. 20
bezbedna. Iako je Komisija za azil u svojoj odluci istakla da je prvostepeni organ dužan da ceni činjenično stanje u Libiji na osnovu izvora o opštoj situaciji u državi porekla a posebno na osnovu navedenih mišljenja UNHCR-a, Komisija se kretala van žalbenih navoda te je sama utvrdila izvesne nedorečenosti i kontradikornosti prvostepene odluke zbog kojih je poništila ožalbenu odluku. Naime, u žalbi je istaknuto samo to da je Kancelarija za azil pogrešno utvrdila činjenično stanje jer nije cenila relevatne izveštaje o Libiji, te da je tako pogrešno i paušalno izvela zaključak da nema osnova za usvajanje zahteva za azil u tom predmetu. U žalbi je od Komisije za azil traženo da poništi prvostepeno rešenje Kancelarije za azil i meritorno odluči o zahtevima za azil. Komisija za azil se, međutim, kretala van žabenih navoda jer je sama utvrdila izvesne nedorečenosti i kontradiktornosti, na koje nije ukazano u žalbi. Zbog tih kontradiktornosti, Komisija za azil nije sama rešila upravnu stvar već je Kancelariji za azil vratila predmet na ponovno odlučivanje. U ovom predmetu Komisija je pravilno ukazala Kancelariji za azil na obavezu da, prilikom donošenja prvostepene odluke, konsultuje određene izvore o stanju ljudskih prava u zemlji porekla. Ipak, Komisija za azil mogla je da samostalno da sasluša tražioce azila (koji borave u Beogradu) o nejasnim okolnostima i da meritorno reši upravnu stvar. Takvo postupanje Komisije za azil značajno bi doprinelo ostvarivanju načela efikasnosti upravnog postupka (član 6 Zakona o opštem upravnom postupku 34 ). U trećem predmetu, po zahtevu za azil državljanina Ruske Federacije K.O. i njegovog maloletnog sina K.I., Komisija za azil je u postupku po žalbi poništila prvostepeno rešenje kojim se odbija zahtev za azil i vratila predmet Kancelariji za azil na ponovni postupak. 35 K.O. je podneo zahtev za azil u Srbiji zbog nepoverenja u politički i pravosudni sistem 34 Sl. list SRJ, 33/97, 31/01, i Sl. glasnik RS, 30/10. 35 Rešenje Komisije za azil Až 08/16 od 24 maja 2016. godine. 21
Ruske Federacije, odnosno zbog straha od progona po osnovu političkog mišljenja, kao i zbog pretnji koje su mu uputili službenici policije. Komisija je i u ovom predmetu ukazala na to da Kancelarija za azil, kako je istaknuto u žalbi, nije cenila sve dokaze u postupku, već je svoju odluku zasnovala isključivo na saslušanju tražilaca azila, što je suprotno članu 10 i članu 149 Zakona o opštem upravnom postupku. Prilikom donošenja odluke, Kancelarija za azil nije uzela u obzir podatke o zemlji porekla na koje je ukazao punomoćnik stranaka niti je prvostepeni organ u svojoj odluci, uz navođenje relevatnih izvora, obrazložio na osnovu kojih saznanja smatra da tražilac azila nije imao ozbiljnih problema sa vlastima. Komisija za azil je naložila prvostepenom organu da u ponovnom postupku razmotri i oceni sve činjenice koje su mu predočene pre donošenja prvostepene odluke. Ova odluka Komisije za azil predstavlja dobar korektiv rada Kancelarije za azil, jer ukazuje na obavezu obrazlaganja prvostepenih rešenja uz navođenje relevatnih izvora i uz ocenu svih dokaza. Ipak, nejasno je zašto Komisija za azil sama nije cenila dostavljene dokaze, odnosno zašto meritorno nije rešila ovu upravnu stvar. 22
POLOŽAJ TRAŽILACA AZILA I MIGRANATA U CENTRU ZA AZIL U KRNJAČI Tim Beogradskog centra za ljudska prava je i tokom drugog tromesečja 2016. godine, u saradnji sa kancelarijom UNHCR-a u Beogradu, u Centru za azil u Krnjači sprovodio projektne aktivnosti usmerene ka pružanju pravne pomoći izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji. 36 Tokom maja došlo je do povećanja broja izbeglica koje su svakodnevno boravile u Centru za azil u Krnjači, od u proseku pedesetak do nekoliko stotina dnevno. Tome je u najvećoj meri doprinela odluka Komesarijata za izbeglice i migracije da omogući svim osobama u Centar za azil u Krnjači potrebi za međunarodnom zaštitom da borave u Centru za azil u Krnjači, bez obzira da li su izrazili nameru da traže azil ili ne. 37 Nakon nekoliko dana provedenih u Srbiji, neki su se odlučivali da potraže međunarodnu zaštitu u Srbiji, ali su se u tom pogledu susretali 36 Pored Beogradskog centra za ljudska prava, aktivnosti u okviru Centra za azil u Krnjači u cilju pružanja pravne, psihološke i humanitarne pomoći tražiocima azila koji tamo borave sprovodile su i druge međunarodne organizacije (UNHCR, Crveni krst, Caritas i druge) i nevladine organizacije (Psychosocial Innovation Network PIN, Centar za podršku i pomoć tražiocima azila i druge). 37 Broj izbeglica koje su boravile u Centru za azil u Krnjači povećan je za preko deset puta u periodu od aprila do kraja juna; tako je u aprilu u Centru za azil u Krnjači u proseku boravilo 50 izbeglica svakog dana, u maju 120, a u junu i do 600. 23
sa poteškoćama. Tim Beogradskog centra za ljudska prava je i u ovom izveštajnom periodu od izbeglica sa kojima je razgovarano u Centru za azil u Krnjači primao pritužbe na rad policijskih službenika u Policijskoj stanici u Savskoj ulici u Beogradu, koje su se odnosile na onemogućavanje pristupa postuplu azila. Naime, izbeglice su se žalile da su dugo čekali ispred Policijske stanice u Savskoj ulici u Beogradu kako bi pristupili postupku azila u Srbiji, kao i da su imali poteškoće da dobiju potvrdu o izraženoj nameri za traženje azila. Zbog povećanog broja izbeglica u potrebi za hitnim smeštajem u Centru za azil u Krnjači, postojeći kapaciteti pokazali su se kao nedovoljni, zbog čega su za smeštanje izbeglica korišćeni i objekti koji su u veoma lošem materijalnom stanju. Kako bi se povećali smeštajni kapaciteti i poboljšali uslovi u Centru za azil u Krnjači, humanitarna organizacija Danski savet za izbeglice I Delegacija Evropske unije u Srbiji finansijski su pomogli rekonstruisanje tri smeštajna objekta i još tri manje stambene jedinice u sklopu Centra. 38 Renovirani objekti su u narednom periodu korišćeni za smeštanje tražilaca azila, dok su osobe u potrebi za međunarodnom zaštitom koje nisu pristupile postupku azila smeštane u nerenovirane objekte. Najveći broj pritužbi na uslove u Centru za azil odnosio se na nedostatak privatnosti i neprijatan miris u kupatilima u nerenoviranim objektima, nedovoljno mesta u sobama, kao i na smeštanje izbeglica iz različitih, često i sukobljenih država, u iste objekte, zbog čega je dolazilo i do konfliktnih situacija. Kada je u pitanju distribucija hrane, u drugom tromesečju posebnu ulogu igrao je Crveni krst Srbije. Članom 39 Zakona o azilu predviđeno je da pravo na besplatne obroke u centrima za azil imaju samo tražioci azila, a pakete sa konzerviranom hranom za ostale osobe u potrebi za međunarodnom zaštitom koji su boravili u Centru za azil u Krnjači obezbeđivao je Crveni krst Srbije. Distribucija se vršila uz pomoć i nadzor Komesarijata 38 Više videti na: http://www.kirs.gov.rs/articles/navigate.php?type1=3&lang=ser&id=2525&date=0. 24
za izbeglice i migracije, pri čemu je svakog jutra vršena podela kupona, koji su mogli da se zamene za obrok. Kao i u prethodnim mesecima, u Centru za azil u Krnjači svakodnevno su bile dostupne usluge zdravstvene zaštite. U junu je medicinski tim dobio i zasebne prostorije za pružanje medicinske pomoći. Povremeno je medicinske usluge u Centru za azil u Krnjači pružalo i osoblje organizacije Doktori bez granica (Médecins Sans Frontières/Doctors Without Borders). Uz podršku kancelarije UNHCR u Beogradu i Danskog saveta za izbeglice organizovane su interaktivne radionice i aktivnosti za decu. Pored toga, organizovani su i časovi srpskog jezika za tražioce azila, u cilju što brže integracije. 25
POLOŽAJ TRAŽILACA AZILA I MIGRANATA U OSTALIM CENTRIMA ZA SMEŠTAJ I PRIHVAT IZBEGLICA U ovom izveštaju pomenuti su samo oni centri za azil 39 i prihvatni centri 40 o kojima je Beogradski centar za ljudska prava imao saznanja i koje je tim Centra posetio u sklopu Nacionalnog preventivnog mehanizma (NPM). Do sredine aprila, broj izbeglica smeštenih u centrima za smeštaj i prihvat izbeglica i tražilaca azila u Srbiji po prvi put od prošlog leta opao je ispod 1.000, da bi do kraja istog meseca u tim centrima boravilo samo 198 osoba. Situacija se promenila tokom maja i juna, da bi na kraju juna ukupan broj osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom smeštenih u ovim centrima bio 1029. 41 I u ovom izveštajnom periodu, najveći broj osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom boravio je u Centru za azil u Krnjači i Prihvatnom centru u Subotici, dok je najmanje boravilo u centrima za azil u Bogovađi i Sjenici. 42 Prihvatni centar u Subotici počeo je sa radom sredinom novembra 2015. godine, kao privremeni smeštajni objekat u kojem bi osobe u potrebi za međunarodnom zaštitom mogle da borave samo nekoliko dana. Iako ovaj prihvatni centar napravljen tako da može može da smesti 55 osoba, 43 u periodu posle zatvaranja granica, a naročito tokom juna, tamo je boravilo i do nekoliko stotina ljudi u svakom trenutku, što je dovelo do 39 U Srbiji trenutno postoji pet centara za smeštaj tražilaca azila, i to u Krnjači, Banji Koviljači, Bogovađi, Sjenici i Tutinu. Iako je Centar za azil u Bogovađi i dalje otvoren, u toku prethodnih nekoliko meseci izbeglice nisu upućivane u taj centar. 40 Pored centara za azil, od prošle godine u funkciji su i prihvatni centri za smeštanje osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom koje ne žele da traže azil u Srbiji, a u ovom izveštajnom periodu u tu namenu korišćeni su prihvatni centri u Šidu, Principovcu, Adaševcima, Preševu i Subotici. 41 Izvor: UNHCR. 42 Izvor: Komesarijat za izbeglice i migracije. 43 Izveštaj o poseti Prihvatnom centru Subotica, Nacionalni mehanizam za prevenciju mučenja, Beograd, 8. april 2016. godine, dostupno na: http://ombudsman.npm.rs/attachments/article/619/prihvatni%20centar%20subotica%20-%20izvestaj.pdf. 26
pogoršanja materijalnih uslova u Centru, te sada mogu da se okarakterišu kao nehumani i ponižavajući. Zbog velikog broja osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom kojima je bio neophodan prihvat u Subotici, Komesarijat za izbeglice i migracije je, na preporuku UNHCR-a, 24. aprila doneo neformalnu odluku da prilikom smeštanja u Prihvatni centar u Subotici prvenstvo imaju najranjivije grupe izbeglica (porodice, žene, deca i slično). Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, UNHCR i humanitarna organizacija Danski savet za izbeglice pokrenuli su treću fazu renoviranja bivše fabrike duvana u Preševu 27. aprila 2016. godine, kako bi se unapredili uslovi za smeštaj, prihvat i bezbednost u ovom objektu koji je Zaključkom 44 Vlade u junu prošle godine prenamenjen u prihvatni centar i kroz koji je u toku ove godine prošlo nekoliko desetina hiljada izbeglica. Izbeglice koje su u proteklih nekoliko meseci, a naročito posle zatvaranja granica u martu 2016. godine, pristizale u Preševo iz Makedonije bile su u primetno lošem stanju, kako fizičkom tako i psihičkom, posle dugotrajnog pešačenja i nedelja provedenih u neizvesnosti u Idomeniju, na granici između Grčke i Makedonije. 45 Tokom aprila i maja u Prihvatnom centru u Preševu duže vreme boravio je određeni broj izbeglica, čekajući da nastave svoje putovanje ka zemlji destinaciji. Iako je samo šest meseci ranije Prihvatnom centru u Preševu nedostajalo kapaciteta da primi sve izbeglice kojima je smeštaj bio neophodan, na kraju juna 2016. godine u ovom prihvatnom centru boravilo je samo oko 40 izbeglica. 46 Zbog očekivanog povećanja broja izbeglica koje u Srbiju pristižu preko Bugarske, izgradnja prihvatnog centra u Dimitrovgradu trebalo je da, posle nekoliko odlaganja, bude završena još u aprilu, ali je zvanični početak radova bio 24. juna 2016. godine. 47 44 Zaključak Vlade Republike Srbije 05 br. 464-7137/2015. 45 Pravnici Beogradskog centra za ljudska prava u Beogradu su sretali i pravno savetovali izbeglice koje su dolazile iz Preševa. 46 UNHCR Serbia Update 27-29 June 2016", UNHCR, jun 2016. godine, dostupno na: http://data.unhcr.org/mediterranean/download.php?id=1592. 47 FAR, U Dimitrovgradu zvanično počela izgradnja centra za migrante, 24. jun 2016. godine, dostupno na: http://far.rs/index.php/sr/2016/06/24/u-dimitrovgradu-zvanicno-pocela-izgradnja-centra-za-migrante. 27
Uspostavljanje prihvatnog centra na granici sa Bugarskom umnogome će doprineti poboljšanju položaja osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom i umanjiti troškove transporta do jednog od najbližih centara za azil u Krnjači, Tutinu ili Sjenici, koji su udaljeni preko tri stotine kilometara. 48 Uslovi boravka u Centru za azil u Banji Koviljači su na najvišem nivou u poređenju sa ostalim centrima koje su u ovom izveštajnom periodu posetili pravnici Beogradskog centra za ljudska prava. Međutim, s obzirom da se Banja Koviljača ne nalazi na tzv. izbegličkoj ruti, čak i one izbeglice koje su po izražavanju namere da traže azil bile upućene u ovaj centar za azil, nerado su prihvatale da tamo odu i radije ostajale u Centru za azil u Krnjači, u neuporedivo lošijim uslovima. Međunarodna organizacija za migracije (IOM) nastavila je u centrima za azil i prihvatnim centrima u Srbiji da sprovodi programe dobrovoljnog povratka izbeglica i migranata u zemlje porekla. Tako je, uz posredovanje IOM, u aprilu 26 osoba (9 iz Maroka, 6 iz Irana, 5 iz Alžira, 3 iz Iraka, 2 iz Avganistana, 1 iz Turske) dobilo putnu ispravu i vratilo se u zemlju porekla, dok se u maju jedna osoba dobrovoljno vratila, a 11 ih je izrazilo želju da pristupi ovom programu. 49 48 U slučajevima kada izbeglice nisu imale dovoljno sredstava da plate putovanje od Dimitrovgrada do centra za azil, troškove transporta izbeglica u ovom periodu su, u pojedinačnim slučajevima, snosili Komesarijat za izbeglice i migracije i nevladina organizacija Info Park. 49 Izvor: UNHCR. 28
POLOŽAJ MALOLETNIKA BEZ PRATNJE I ŽENA MEĐU IZBEGLICAMA Među izbeglicama i migrantima koji su prolazili ili boravili na teritoriji Srbije u ovom izveštajnom periodu primetan je povećan broj ranjivih grupa, pre svega porodica i žena koje putuju same sa decom. Mnogi od njih boravili su u nehumanim uslovima u neformalnom izbegličkom kampu u Idomeniju, zbog čega su na teritoriju Srbije često stizali u lošem zdravstvenom stanju. Prema važećem Zakonu o azilu (član 40) pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu imaju samo tražioci azila, ali su institucije zdravstvenog sistema Srbije u praksi pružale besplatne zdravstvene usluge i osobama koje nisu izrazile nameru da traže azil. Tokom rada na terenu sa ženama koje putuju same sa decom, pravnici Beogradskog centra za ljudska prava prikupili su podatke koji govore da mnoge od njih prvi put putuju same ili prvi put borave van svoje države, što dodatno otežava njihov položaj. Velika većina Srbiju i dalje ne vidi kao zemlju destinaciju, zadržavajući se samo dok grupa sa kojom putuju ili suprug ne stignu kako bi zajedno nastavili put. Maloletne osobe bez pratnje koje su stizale u Srbiju upućivane su, kao i do sada, u nadležni centar za socijalni rad. Centar za socijalni rad je od tog trenutka preuzimao brigu o detetu i smeštao ga u najbližu instituciju, predviđenu za smeštanje maloletnih osoba - Zavod za vaspitanje dece i omladine Vasa Stajić u Beogradu (u daljem tekstu: Zavod u Beogradu), Zavod za vaspitanje omladine u Nišu (u daljem tekstu: Zavod u Nišu) ili Kolevka u Subotici. Bitno je napomenuti da ove institucije nisu specijalizovane za smeštaj maloletnih izbeglica, te da broj onih kojima je smeštaj potreban često prevazilazi njihove kapacitete. Praksa Zavoda u Beogradu i Zavoda u Nišu razlikovala se kada je u pitanju postupanje prema deci koja su izrazila nameru da traže azil. Kada policijski 29
službenici dovedu maloletne osobe bez pratnje u Zavod u Nišu, one su po izražavanju namere da traže azil, o trošku Zavoda, bivala upućena u Centar za azil u Krnjači. S druge strane, deca smeštena u Zavod u Beogradu boravila su u ovoj instituciji i nakon što bi inicirala azilnu proceduru. Beogradski centar za ljudska prava podržava ovu praksu i više puta je ukazao na neadekvatnost Centra za azil u Krnjači kada je u pitanju boravak maloletnika bez pratnje. Imajući u vidu otežanu finansijsku situaciju i nedovoljne kapacitete Zavoda u Beogradu i Zavoda u Nišu, nephodno je formirati zaseban smeštaj prilagođen potrebama maloletnika bez pratnje kako bi se adekvatno zadovoljile potrebe ove ranjive grupe, kao i dece koja već borave u ovim ustanovama. Pozitivan pomak u tretiranju trudnica i majki koje putuju same sa decom ostvaren je saradnjom Kancelarije UNHCR-a, nadležnog centra za socijalni rad, Materinskog doma u Beogradu, Beogradskog centra za ljudska prava i nevladine organizacije Atina". Posebno osetljivi slučajevi, koji su bili prepoznati od nekog od pomenutih aktera, smeštani su u Materinski dom u Zvečanskoj ulici, koji je deo Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine Beograd. Tražiteljka azila i klijentkinja Beogradskog centra za ljudska prava K.N.L. iz Kameruna je posle porođaja na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj ulici u Beogradu upućena u Centar za azil u Krnjači, da bi nedugo posle toga, zbog loših uslova za boravak majke i deteta, na inicijativu UNHCR-a i uz podršku centra za socijalni rad, smeštena u Materinski dom. Ova institucija je specijalizovana za zaštitu i oporavak majki i dece, gde su im dostupne zdravstvene usluge, adekvatna ishrana, kao i potrebna higijenska sredstva i odeća. Uočavanje, prosleđivanje u adekatnu instituciju, medicinska i besplatna pravna pomoć pokazatelj je dobre prakse koja je nakon ovog primera primenjivana u slučajevima još nekoliko majki koje su putovale same sa decom. 30