PowerPoint Presentation

Транскрипт

1 Владан Бједов, дипл. биолог Завод за заштиту природе Србије

2 ИНТРОДУКЦИЈА је намерно или ненамерно уношење врсте на територију и у екосистеме у којима до тада није живела. РЕИНТРОДУКЦИЈА је метод заштите и очувања биолошке разноврсности вештачким враћањем врсте на некадашња станишта са којих је ишчезла или на станишта на којима је бројност њене популације драстично смањена. Закон о заштити природе ( Службени гласник РС, бр. 36/09; 88/10 и 91/10)

3 IUCN/SSC Re-introduction Specialist Group РЕИНТРОДУКЦИЈА покушај успостављања врсте на подручју које представља део њеног историјског ареала, а са кога је некада искорењена или ишчезла; ТРАНСЛОКАЦИЈА намерно пресељење/премештање јединки или популација неке врсте са једног на други локалитет у оквиру природног ареала;

4 ОЈАЧАВАЊЕ/ДОДАВАЊЕ/АУГМЕНТАЦИЈ А додавање јединки постојећој популацији (исте врсте).

5 РЕИНТРОДУКЦИЈА ДИВЉИХ ВРСТА Члан 85. Реинтродукција дивљих врста у слободну природу на подручју Републике Србије може се вршити на основу истраживања, програма реинтродукције и дозволе. Пре сваке реинтродукције потребно је урадити студију изводљивости и студију процене утицаја на животну средину. Обим и садржај студија из става 2. овог члана одређује Министарство на предлог Завода. Реинтродукција дивљих врста може се вршити под условом да се истраживањима утврди да такав поступак доприноси повољном статусу врсте. Дозволу из става 1. овог члана издаје Министарство решењем, уз претходно мишљење завода и министарства надлежног за послове пољопривреде и шумарства.

6 УНОШЕЊЕ АЛОХТОНИХ ВРСТА Члан 82. Забрањено је уношење алохтоних дивљих врста и њихових хибрида у слободну природу на подручју Републике Србије. Изузетно, уношење из става 1. овог члана је дозвољено ако је научно и стручно доказано и прихватљиво с гледишта заштите природе и одрживог управљања, односно ако се уношењем не угрожава природно станиште аутохтоних дивљих врста. Министарство издаје дозволу из става 2. овог члана на основу студије прихватљивости и студије о процени утицаја на природу, уз сагласност министарства надлежног за послове пољопривреде, шумарства и водопривреде.

7 НЕНАМЕРНО УНОШЕЊЕ АЛОХТОНИХ ВРСТА Члан 83. Ако дође до ненамерног уношења алохтоних дивљих врста и њихових хибрида у слободну природу на подручје Републике Србије, или ако постоји оправдана сумња да ће доћи до таквог уношења, министар прописује мере поступања у циљу уништавања или спречавања даљег ширења унетих алохтоних дивљих врста и њихових хибрида.

8 ПРЕМЕШТАЊЕ ЈЕДИНКИ АУТОХТОНИХ ВРСТА Члан 84. Премештање јединки аутохтоних дивљих врста у слободној природи на територији Републике Србије, може се вршити на основу истраживања и планских докумената, у складу са овим и осталим законима. Премештање из претходног става може се вршити под условом да се истраживањима утврди да такав поступак ни на који начин не угрожава повољан статус популација врсте, односно добробит животиња. Сагласност на премештање јединки аутохтоних дивљих врста у слободној природи даје Министарство уз претходно прибављено мишљење Завода.

9 ОСНОВНИ ЦИЉ: Успостављање вијабилне, самоодрживе популације у дивљини, неке врсте, подврсте или расе, која је глобално угрожена или локално ишчезла или истребљена у природи. Реинтродукцију треба изводити у оквирима ранијег природног ареала врсте и на природним стаништима, и реинтродукована популација треба да буде подвргнута дугорочним мерама старања.

10 РАЗЛОЗИ Обезбеђивање дугорочног опстанка врсте(а); Насељавање кључне врсте(а) у екосистему (у еколошком или културолошком смислу); Очување и/или обнова и унапређење биодиверзитета; Обезбеђење дугорочних економских користи за локалну и/или националну привреду; Промоција заштитарских напора и активности; Комбинација претходно побројаних.

11 МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНИ ПРИСТУП!!!!!!

12 ПРЕДПРОЈЕКТНЕ АКТИВНОСТИ: 1. БИОЛОШКИ ПРЕДУСЛОВИ 2. ЗАКОНСКИ И СОЦИО-ЕКОНОМСКИ ПРЕДУСЛОВИ

13 БИОЛОШКИ ПРЕДУСЛОВИ 1) Студија изводљивости и претходна истраживања: a. Одређивање таксономске и систематске припадности јединки предвиђених за реинтродукцију. Пожељно је да припадају истој подврсти или генетичкој линији као ишчезла врста (популација). Такође је пожељно урадити молекуларно-генетичке анализе унутар врсте и одредити степен генетичке варијабилности;

14 b. Детаљне студије статуса и биологије постојећих популација у дивљини. То укључује станишне преференције, интраспецијску варијабилност и прилагођености локалним условима, социјално понашање, групну и просторну организацију, ареале активности, трофичке потребе, хранидбено понашање, утицај предатора и болести, процене миграторних (дисперзивних) могућности;

15 c. Процена утицаја на екосистем у који се уноси. Нарочито важно уколико је врста дуго одсутна; d. Популациона анализа и анализа станишне погодности. Подразумева идентификацију важних популационих и станишних параметара и процену њихових међусобних интеракција, које ће одређивати и дефинисати будуће управљање;

16 e. Моделовање фактора утицаја у више варијанти и сценарија, да би се одредио оптималан број и структура јединки које ће бити пуштене у природу током година, као и број година које ће бити потребне за успостављање стабилне популације;

17 2) Претходне реинтродукције a. Бележење искустава претходних реинтродукција дате или сличних врста, ради прикупљања корисних информација и података; 3) Избор локације за испуштање a. Локација за насељавање (испуштање) треба да буде одабрана у оквиру историјског ареала врсте. За чисту реинтродукцију, пожељно је да не буде неке резидентне популације исте врсте, због опасности ширења болести, нарушавања социјалне организације или уношења страних гена.

18 4) Вредновање подручја реинтродукције a. Доступност погодног станишта: реинтродукцију треба спроводити само на местима која испуњавају станишне захтеве врсте, и где се очекује да ће се такви услови задржати у догледној будућности. Потребно је узети у обзир могућност промене у станишту. Станиште треба да поседује одређени капацитет који ће омогућити пораст реинтродуковане популације и подржати њену самоодрживост на дуге стазе. b. Идентификација, елиминација или барем редукција до подношљивог нивоа ранијих узрока нестанка врсте: болести, прекомерно коришћење, деградација станишта, компетиција са домаћим животињама, предатори и сл.

19 5) Фонд за насељавање a. Пожељно је да животиње потичу из дивљих популација. Такође, донорска популација треба да буде у најближим везама са оригиналном ранијом популацијом и да показује сличне еколошке карактеристике (морфолошке, физиолошке, станишне преференце и сл.); b. Узимање јединки за реинтродукцију не сме да угрози опстанак донорске популације; c. Животиње морају бити под сталним ветеринарским надзором.

20 СОЦИО-ЕКОНОМСКИ И ЗАКОНСКИ ПРЕДУСЛОВИ Реинтродукције су углавном дугорочни пројекти који захтевају сигурност у дугорочном финансирању и политичкој подршци; Социо-економске студије треба да процене различите утицаје, цену и бенефите за локалне заједнице; Упознавање са ставом локалне заједнице је изузетно значајно, поготову ако су неки од главних узрока нестанка врсте изазван човековим дејством. У том смислу, пројекат мора бити разумљив и прихваћен од локалних заједница;

21 Ако реинтродукована популација може бити угрожена неким човековим активностима, треба предвидети мере за ублажавање негативних ефеката. Ако то није могуће, треба одабрати друго место за насељавање; Читав пројекат мога имати законску подлогу и утемељење; Уколико постоји опасност од реинтродуковане популације за имовину људи, морају се предвидети мере за смањење ризика, укључујући и мере компензације. Уколико то није могуће, реинтродукцију треба обуставити а евентуално већ пуштене јединке уклонити из станишта.

22 ПЛАНИРАЊЕ, ПРИПРЕМА И РЕАЛИЗАЦИЈА Прибављање услова и мишљења релевантних државних агенција и институција, сарадња са домаћим и/или међународним организацијама; Формирање мултидисциплинарног тима као техничке подршке за реализацију свих фаза пројекта; Идентификација краткорочних и дугорочних индикатора успешности и предвиђање трајања пројекта у контексту усаглашених циљева; Осигуравање адекватног финансирања; Дизајнирање предпројектног и постпројектног мониторинг програма. Свака реинтродукција је пажљиво дизајнирани експеримент са капацитетом за проверу предузетих корака на основу прикупљених података. У току релазације пројекта ће извесно бити потребно предузимање одређених мера чак и ако процес крене неочекивано добро!;

23 Обавезан здравствени надзор; Прављење плана превоза (транспорта) животиња од места хватања до места испуштања; Прављење стратегије испуштања (аклиматизација јединки, број и начин испуштања животиња, брига о социјалној композицији испуштених и сл.); Едукација ради обезбеђења дугорочне квалитетне подршке (тренинг људства укљученог у пројекат, однос са медијима и локалном заједницом, укључивање локалног становништва у пројекат...).

24 ПОСТПРОЈЕКТНЕ АКТИВНОСТИ Неопходан мониторинг целе популације (или бар већег дела). Ово може укључити и даљинско праћење (ознаке, радио-одашиљачи...) или индиректне показатеље (прикупљање информација од ловочувара, праћење трагова и сл...); Неизоставно укључити демографске, еколошке студије и студије понашања пуштених животиња. Такође пратити и процес прилагођавања, степен морталитета и сл.; Интервенције уколико је потребно (додатна исхрана, ветеринарска нега); Ревизија и допуна предузетих активности, увођење нових, измена степена приоритета уколико је потребно; Континуирано деловање према јавности и медијима; Објављивање радова у стручној и популарној литератури.

25 Дивокоза је једна од 95 врста сисара до сада регистрованих у Србији и једна од четири аутохтоне врсте папкара. Историјски ареал планински делови Србије Садашњи ареал у Србији: - сужен - фрагментисан - изоловани локалитети.

26

27 Задатак: Реинтродукција дивокозе на подручје планине Столови (ЈП Србијашуме ШГ Столови Краљево) и НП Копаоник Циљеви: Успостављање вијабилне популације на датом простору и одржавање њене бројности у оквирима капацитета средине; Економска валоризација врсте кроз принципе и одреднице концепта одрживог управљања и коришћења; Економска валоризација врсте кроз принципе и одреднице концепта одрживог управљања, имајући у виду специфичне функције и намену заштићеног подручја НП.

28 - Обнављање и унапређење биодиверзитета НП - Повећање вредности Парка -Повећање укупне разноврсности и квалитета друштвене понуде заштићеног природног добра.

29

30

31 Еколошке основе и предуслови за насељавање дивокозе на подручје Столова и НП Копаоник Студија изводљивости: Детаљна студија биологије и екологије врсте Анализа станишне погодности Популациона анализа Анализа утицаја Биоекономска анализа Социолошка анализа Дефинисање оквира за дугорочни мониторинг популације

32 Анализа погодности станишта Базична анализа погодности станишта (Habitat Suitability Analysis) - (Francisci et al., 1985; Wallis De Vries, 1996; Herrero et al., 1996; Leaper et al., 1999; Hirzel & Guisan, 2002); Методологија - IUCN/SSC Re-introduction Specialist Group Истраживано подручје је подељено растерском мрежом на мање површине (квадрате-гридове) величине 25 ha (500x500 m), што одговара процењеном ареалу једне репродуктивне групе; Анализа гридова - GIS технологија у софтверском пакету АrcGIS (АrcMap) 9,2.

33 Анализом су обухваћени следећи основни фактори: Број вегетацијских заједница; Доминантна вегетација; Покривеност простора вегетацијом; Експозиција терена; Продукција биљне масе; Пропорција камењара; Пропорција шума; Разлика надморских висина.

34

35 Популациони модел, формиран у софтверском пакету RAMAS GIS, развијен је као просторно експлицитна пројекција узрасно и полно специфичне Leslie јеве матрице у условима: Срединског варирања (станишна хетерогеност, променљивост капацитета); Демографског варирања (промена узрасноспецифичног и полно-специфичног преживљавања); Дисперзивна варирања (могућности реколонизације и ограниченост дисперзије).

36

37

38 Резултати демографске и популационе анализе: Величина иницијалне популације мин. 13 јединки; Стабилизација узрасне структуре након 17 година; MSY би тада могао бити 25 јединки/год; Процењени капацитет 200±30јед, ефективни 170±20; Достизање капацитета мин. 10 година; Не препоручује се почетак коришћења пре постизања стабилне узрасне структуре!!!! Ниска вероватноћа изумирања (<10% за 50 год.); Две субпопулационе групе са по две периферне деме; Два важна дисперзивна коридора;

39

40 Дилема управљача: Шта радити у постојећој ситуацији и ограничењима? Управља фрагментисаном популацијом (могућност локалног изумирања; флуктуирање бројности дема - стабилна бројност целокупне популације али значајно флуктуирање дема) Континуирани мониторинг популације; Потреба одржавања коридора дисперзије Активне ловно-узгојне мере. Уздржава се од ловног коришћења популације Супституција примарног циља

41 Адаптивно управљање је структурирани, итеративни процес доношења оптималних одлука у условима високе несигурности, са циљем да се несигурност умањи током времена путем системског мониторинга. На тај начин се истовремено максимизира остварење једног или више циљева и, активно или пасивно, пружају информације за унапређење будућих акција. Почеци појма датирају од 70-тих година двадесетог века, када су у размерама светске кризе, на различитим нивоима на видело изашле грешке и промашаји у управљању природним ресурсима. Тешкоће леже не у новим идејама, него у превазилажењу старих John Maynard Keynes

42 Сумње и дилеме: Kонвенционалне методе управљања неминовно воде у прекомерну експлоатацију ресурса!? Богатство и визије богатства генеришу политичке и социјалне притиске који промовишу експлоатацију; Консезус око примене научних достигнућа се релативизује због одсуства контроле и могућности провере. Сваки проблем је нови систем; Комплексност посматраних система превазилази редукционистички приступ управљању; Висок ниво варијабилности природних система маскира ефекте преексплоатације до тренутка када они постају неповратни. Екосистеми нису компликовани само онолико колико ми мислимо да јесу, него су компликованији од онога што ми можемо замислити!!! Било како било, систем је КОМПЛЕКСАН, НЕЛИНЕАРАН, МЕЂУЗАВИСАН, СТОХАСТИЧАН, СА ВРЕМЕНСКИ ОДЛОЖЕНИМ ДЕЈСТВОМ И АЛТЕРНАТИВНИМ СТАЊИМА СТАБИЛНОСТИ!!!

43 У том смислу, адаптивно управљање функционише као: Решавање изазова који се јављају пред традиционалним методама управљања тако што се повезује и умрежава учење, постојеће знање, искуство и нове информације; Предузимање конструктивне, неопходне акције у условима високе несигурности, ограничених ресурса, и континуираних притисака ка све већој експлоатацији; Коришћење самог процеса управљања као примарног алата за учење о систему којим се управља.

44 Трошкови реинтродукције oko иницијалних трошкова (еквивалент 90 јединки просечне вредности); Очекивана добит од лова између /год. (25 јединки из одстрела) - са почеком након 17 година; Могуће адаптивне алтернативе: Еко-туризам могућа процењена добит /год (22 јединке просечне вредности) - могуће одмах; Фото-сафари могућа процењена добит /год (10 јединки просечне вредности) - могуће одмах; Допуна постојећих понуда могућа процењена добит /год (4 јединки просечне вредности) - могуће одмах;

45 Додатна посредна добит: Едукативни програми (стручни семинари и сл.); Повећање вредности подручја кроз индиректне ефекте: Могућност коришћења средстава из фондова за заштиту и унапређење животне средине, одрживог коришћења природних ресурса, руралног развоја и сл.; Одржавање и промоција дивокозе као flagship врсте; Унапређење срединских и других услова за опстанак и других врста (јаребица камењарка Alectoris graeca) дивокоза као umbrella врста;

46 Почетак ловне експлоатације након 17 година!!!!! Почетак адаптивних алтернатива одмах!!!!! Надокнада трошкова реинтродукције већ након 4 године!!!!!

47 PERSPEKTIVE

48

49

50

51 ХВАЛА ВАМ НА ПАЖЊИ!