Microsoft Word - Putnik 25

Транскрипт

1 GODINA: IV; Broj 25 ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН ПЛАНИНАРСКОСМУЧАРСКОГ САВЕЗА ВОЈВОДИНЕ Масарикова Нови Сад ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Миливој Ердељан ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК Милорад Обрадовић УРЕДНИШТВО: Боривоје Вељковић, Слободан Лалић, Љубомир Попов, Милан Јаковљевић, Феликс Кривошија, Чедомир Векић Tekstove možete dostavljati na omilorad Žeunet. yu SADRŽAJ Planinarski maraton Milivoj Kiždobranski 77 Kamenčići sa staze Aleksandar Damjanović 79 Prikaz monografije Nada Damjanović 81 Prva planinska trka u Srbiji Aleksandar Anđelić 82 Na vrhu dva Koma B. Stajić 84 IN MEMORIAM: Kosta Filipović Valter Gačuf 84 Veštačka stena u Subotici Iso Planić Slet planinara Vojvodine i 9. Susret na Carskoj bari Milivoj Erdeljan 86 Vršačka trka Aleksandar Anđelić 88 Iz zapisnika komisije za alpiniam PSSV Iso Planić 88 Planinari PSD Vršačka kula prvaci Srbije PSD Vršačka kula, Vršac 89 Avanturiam, alpiniam ili ljubomora Milivoj Erdeljan 91 I sport za decentalizaciju Građanski list 71 Slep do krova sveta Milorad Obradović SAJT SAVEZA Prezentaciju planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine možete pogledati na : njnjnj.planinari.org.yu ПУТНИК 25 Ј У Л страна 74

2 24 PLANINARSKI MARATON NA FRUŠKOJ GORI 5 i 6 maj Godine Ukupno startovalo 7728 Muškaraca % žena % Do 25 god. starosti % Na cilj stiglo ,44% Na cilj nije stiglo 662 8,56% Učesnika iz Jugoslavije Iz inostranstva Bilo iz 150 mesta Mađarska, Makedonija, Slovenija, Rusije, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine Uspeštno prešli stazu: Radosti i zadovoljsta 197 2,80% Pripravnički ,09% Mali maraton ,25% Istočna staza 2198 Zapadna staza 1133 Zapad-zapad 8 Srednji maraton 439 6,21% Istočna staza 258 Zapadna staza 181 Veliki maraton 446 6,46% Istočna staza 446 Zapadna staza 11 Ultra maraton 154 2,71% Za najkraće vreme staze maratona su savladali: Ultra maraton: Muškarci: 1. Živkovićš Jovan / Ruma/-21,22 h, 2. Momić Dušan / Bukovac/- 21,35 h, 3. Boroja Drago/ Futog/-22,10 h. Žene: 1. Stamenković Danijela / Niš/-6,15 h, 2. Vranić Jelena / Senta/-7,49 h, 3. Radosavljević Jelena / Niš/-9,20 h. Istočni veliki maraton Muškarci: 1. Lambros Hudeludis /Pančevo/-18,45 h, 2. Farkaš Jožef -18,53 h, PUTNIK 25 J U L strana Blešić Zoran. žene: 1. Marković Biljana / Novi Sad/, 2. Jurić Amanda 3. Svetlik Marina /Novi Sad/-2,30h. Zapadni veliki maraton: Muškarci: 1. Đorđević Velimir, 2. Vukičević Danilo, 3. Mandić Dren. žene: 1. Jemšić Angelina Svesrdno su pomogli maraton: AMD Trading, Novi Sad; Redakcija Eliksir i 3M ; Branovački Gavrilo; Semenarstvo DOO, Novi Sad; GZR Feba, Novi Sad; MUP Republike Srbije, Uprava za bezbedost saobraćaja; MUP Republike Srbije, SUP Novi Sad, Odeljenje za druge unutrašnje poslove; STR Dak, Beočin; JKP Beočin, Pekara S i D, Beočin; DD Vojvodina; AD Lioner, Novi Sad; Agrovojvodina -DD Tehnohemija, Novi Sad; AD Novosadska mlekara, Novi Sad; Vojna Komanda garnizona N. Sad VP 5003; JKP Vodovod i kanalizacija, Novi Sad; SPC Vojvodina, Novi Sad; Srednja škola unutrašnjih poslova, Sremska Kamenica; Opština Novi Sad, Sekretarijat za saobraćaj i veze; AD Novosadska banka, Novi Sad; Gradska organizacija crvenog krsta; Srednja medicinska škola 7 april, Novi Sad; JGSP Novi Sad ; NIS Naftagas promet, Novi Sad; Dom zdravlja Novi Sad, Služba za hitnu pomoć, NIS Rafinerija nafte, Novi Sad; KUD Svetozar Marković, Novi Sad; Beočinska fabrika cementa, Beočin; Komanda garnizona Ruma; Kabinet gradonačelnika Novog Sada; Udruženje za uzgoj sitnih životinja, JP Nacionalni park Fruška gora, Sr. Karlovci; Elektrovojvodin-Južna Bačka, RTS TV Novi Sad, TV Most Novi Sad. U realizaciji Maratona, u pripremi i dane održavanja Maratona radilo je oko 300 planinara koji su, po slobodnoj proceni dali oko 2000 radnih dana dobrovoljnog rada. U znak zahvalnosti pomenućemo sva planinarska društva i planinara koji su doprineli svojim radom da on bude najveća planinarska manifestacija u Jugoslaviji: PSD Železničar, Novi Sad: Petar Panić, Miloš Marjanović, Milan Borišev, Radomir Delić, Siniša Šijan, Nebojša Brkić, Milorad Obradović, Dezider Rot, Aleksandar Damjanović, Nada Damjanović, Đura Halas, Ileš Horvat, Milivoj Kiždobranski, Olga Ninkov, Siniša Janjošević, Nena Bjelica, Dmitar Mlađen, Dušica Davidović, Branka Lazić, Zoran Marković, Marika Stefanović, Valerija Sabatka, Kaća Petrović, Jelisaveta Axić, Vladimir Kolbas, Vera Pinter, Slavica Čaković, Đuro Mlađen, Irina Popara, Predrag Pejović, Tomislav Šnajder, Milka Ožegović, Milja Rakić, Pavle Rakić, Zoran Grčić, Radovan Mihajlović, Katarina Durman, Mane Cvetanovski, Oto Jan, Ksenija Jović, Mirko Sabadka, LJubica Radaković, Uglješa Petrović, Živojin Petrović, Branka Petrović, Milivoj Nastasić, Dezider Rot, Aleksandra Pivnički- Vujičić, Dana Dondur, Kosovka Štikavac, Marija Čalija, Ksenija Golik, Lazar Popara, Nikola Amoxić, Sonja Kokić, Svetozar Kokić, Vera Kokić, Nevenka Krivokapić i Dragan Ćirić PSD Stražilovo, Sr. Karlovci: Stevan Radujković, Mirko Derdić, Mira ПУТНИК 25 Ј У Л страна 76

3 Radujković, Mirjana Derdić, Srđan Petrović, Zoran Jakovljev, Aleksandar Stopar, Nikola Malešević, PSD Jugodent, Novi Sad: Vasilije Kekić, Ferenc Vajda, Predrag Vujaković, Dragana Vojinov i Dragan Vojinov. PSD Medicinar, Novi Sad: Ilija Ilić, Branislav Trifunović i Dragana Trifunović. PSD Naftaš, Novi Sad Jelena Debeljački, Lidija Lončar, Tijana Cicmil, Nenad Matić, Milan Jandrić, Dušan Starčević, Milena Nenadović, Stevan Papić, Beba Bugarski, Bane Gojkov, Mihajlo Lončar, Branislav Perišić, Boško Ćoso, Dragan Švonja, Jela Rajšić, Jelica Banić, Duška Banić, Dragan Šekorović, Slobodan Dimić, Dušanka Perišić, Dobrila Mrđa, Renata Monoki, Desa Jandrić, Sanja Štefan, Milica Đekić. PSD Zanatlija, Novi Sad: Mirjana Kovač, Milanka Gvozdenović, Milivoj Erdeljan. PSD Poštar, Novi Sad: Tanja Jeremić, Momir Pejić, Vaska Srdić, LJubica Blečić, LJilja Bajić, Vera Šagi, Nenad Stanić, Mirjana Stefanović, Borivoje Veljković, Miroslav Gubaš, Ilija Radić. PSD Kesten, Ledinci: Slavica Medić, Anita Vlahek, Dušan Racić, Aleksandar Simeonov, Geza Tot, Goran Teofanović, Dejan Balaban, Jovan Kovačević. PSD Crveni čot, Petrovaradin: Vladimir Kandić, Jovan Mićin. PSK Sirig, Sirig: Nikola Ćurčić, Aleksandar Nađ, Zlatica Bobić. PSD Dr L. Marković, Irig: Jovan Protić PSD Borkovac, Ruma: Milan Jakovljević, PSD Agronom, Novi Sad: Sava Savić, PSD Zmajevac, Vrdnik: LJubica Gračanin, Petar Ninković, Josip Brečko, Lazar Mišković, Josip Skobe, Iva Juhas, Mile Božić, Smaja Mašić, Jelena Mašić, Branko Brkić, Vidosava Milovanov, Jelena Nikolić, Magdalena Majstorović, Dragan Lalić, Marija Savić, Olga Skobe. Milivoj Kiždobranski KAMENČIĆI SA STAZE Iz knjige utisaka sa 24. Planinarskog maratona u Fruškoj gori Žalosno je što veliki broj Novosađana i ostalih Vojvođana na zna kakva lepota se nalazi nadomak njih. Ima li veće lepote od lepote prirode i druženja. Maraton nam pruža upravo tu lepotu i radost. Osnovci iz O.Š. Sv. Marković Novi Sad Po peti put smo na maratonu i po peti put opčinjeni Fruškom gorom. Hvala organizatorima. Buba Kovačević Bačka Palanka Za decu lep doživljaj- Bebi maraton. Uz decu odrasli su uživali. Mali Somborci su prezadovoljni šetnjom, i naravno tortom. Miloš Pohvale organizatorima i komarcima koji su uporni. Odlični je, za početnike mnogo naporno. Ideja je PUTNIK 25 J U L strana 77 odlična. Neopisiva gužva do Glavice. Ništa bolje nije bilo ni do Stolova, da bi sa laganom šetnjom završili maraton. Pripravnici Sjajno, samo previše komaraca! Sve ostalo idealno. Emilija i Siniša Sombor Divna manifestacija lepote, ljubavi, prijateljstva, zdravlja i svega samo najlepšeg. Odavno ne viđeno! Letić M Utisak maestralan! Ludo, nezaboravno i neponovljivo. Divlje zveri u šumi, a pogotovu komarci. Preporučujem za dogodine smanjiti broj istih. Milan Lukić, Biljana Matić, Zlata Veličković, Mihajlo Jovanović, N. Sad Samo je jedan maraton, a to je Fruškogorski, Maraton za uživanje za sve uzraste. Divno je družiti se, a još lepše ponovo se sastajati. Ovo je dan kada svi planinari vide i druže se iz naše lepe Juge. Radmila i Tomislav Maksimović Ilija Dimić PSD Kopaonik,Beograd Nama je ovo prvi maraton, pa ćemo se znači viđati još, puno puta Zdravko i Coca Prvi put sam na ovom maratonu sa društvom iz Aleksinca i moram da kažem da sam oduševljen, kako gostoprimstvom tako i organizacijom maratona. Matov Josip Osvojene diplome teže je primiti u kancelariji nego istrčati Ultramaraton! Robert Sabo, Subotica Nemam reči. Organizacija besprekorna. Doći su opet. Simo Tončev, Valandovo Makedonija Prvi put sam bila učesnik maratona. Zadivljena sam. Imalo je puno ljudi, staze su lepo pripremljene, osim one na putu od KT7 do KT8. Lepo je druženje ljudi. Lepa je Fruška gora. Jedino su komarci ružni. Jelena Cvejić Leposavić Uvek kada dođem ovde doživim deo večite planinarske mladosti. Milutin Vukosavljević-Vukas Kraljevo Ovdje je uvijek lijepo i uvijek je iznova doživljaj Fruške gore. PD Kozara, Banja Luka Volim Frušku goru, volim Novi Sad i Novosađanke. Zahvaljujem se što mi je vraćen fotoaparat i jako mi je žao što nisam dobio značku Golub Aleksandar, Vrbas Maraton, to je nešto posebno. Ne može se opisati, već samo doživeti. Branislav Komarov Subotica ПУТНИК 25 Ј У Л страна 78

4 Prešao sam 18 velikih maratona u periodu od 1983 do 2001 godine i nameravam da učestvujem na još 7 velikih planinarskih maratona, jer je to uživanje u čarima Fruške gore. Ileš Ivan Vrdnik Planinarski maraton na Fruškoj gori je predivan. Ovo je meni treći maratopn. Pošto dolazim iz Crne Gore ja živim na velikoj visini, a oduševljen sam maratonom. Luboder Kokan Rožaje Poslednja 2,1 km su bila kratka, ali - slatka. Ubitačna. Ali bolje i puno bolje je to, nego da sam ovaj vikend provela u gradu po kafićimaa i trošila mamine i tatine pare. A usput - postala sam zgodnija! Nina Zorić Novi Sad Jedinstven maraton u svetu! Hvala Novosađanima i Novosađankama. Mladenović A. Na stazi se prijateljstvo stiče, a ponekad nova ljubav niče. Smehu, šali, nigde nema kraja. Oni traju do sledećeg maja. Nada Damjanović Iz knjige utisaka izvučeno na svetlost dana, sa željom da svaki naredni maraton bude uspešniji, brojniji i lepši. Maratonci odaju priznanje organizatorima, ali i obavezuju. Aleksandar Damjanović 75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINARSTVA U VOJVODINI Prikaz monografije Ovih dana sam dobila jedan od prvih oštampanih primeraka knjige 75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINAR-STVA U VOJVODINI i ostala bez reči, zadivljena. Razlog je vrlo prost. Zar je u današnjem vremenu teške besparice moguće prikupiti toliko podataka, iz tako dugog perioda i pretočiti ih u knjigu. Iako neverovatno, knjiga preda mnom govori da je to moguće. Trud planinara-entuzijaste Milivoja Erdeljana, glavnog i odgovornog urednika, krunisan je uspehom. Naravno da delo ne bi ugledalo svetlost dana da mu u ime izdavača Planinarsko-smučarskog saveza Vojvodine nije zdušno pomagao čitav tim saradnika, a naročito Milorad Obradović, tehnički urednik. Zašto je knjiga napisana najbolje govori uvodna reč samog urednika: Vremena i mogućnosti za neko veliko slavlje niti imamo niti sebi trenutno možemo dozvoliti. Ipak smo smatrali da moramo da upriličimo ovu knjigu u znak priznanja svima onima koji su doprineli širenju planinarske ideje i jačanju naše organizacije. Planirano je da knjiga izađe iz štampe godine, jer je to godina jubileja organizovanih planinarskih aktivnosti u Vojvodini. Međutim, i rad na knjizi, kao uostalom i čitav život na našim prostorima, zaustavile su NATO PUTNIK 25 J U L strana 79 bombe. Baš zato je za divljenje činjenica da je knjiga objavljena. Kašnjenje kao da i ne postoji. Samo prelistavanjem knjige ili površnim pogledom na sadržaj uviđa se njena sveobuhvatnost. Posebno su interesantni originalni zapisi pionira vojvođanskog planinarstva dr Radivoja Simonovića i Vase Stajića koji govore o planinarstvu svoga vremena, načinima odlaska u planinu, ali i ličnim motivima da planinu pohode. S njima pod ruku ide i Petar Deđanski koji govori o planinarstvu pre Prvog svetskog rata. Planinarsko društvo Fruška gora u Novom Sadu i njegov rad detaljno je opisao naš savremenik, aktivan planinar dr Milan Breberina. On je kao vrsni poznavalac rada tog društva, a posebno dugogodišnjeg predsednika dr Ignjata Pavlasa predložio da se drugi po visini vrh u Fruškoj gori nazove njegovim imenom. (U PSSV je ideja prihvaćena, pa je tim povodom na novoimenovanom Pavlasovom čotu uz prigodnu svečanost otkriveno spomen obeležje-piramida sa spomen pločom te godine). Slede napisi o osnivanju Društva Prijatelj prirode u Vršcu i Novom Sadu, Zimsko sportskih klubova, te Posleratni razvoj planinarstva u Vojvodini-svi iz pera urednika. Navedena su mnoga imena. Ima dosta fotografija zaslužnih planinara, amblema i skica planinarskih staza. Posebna pažnja je poklonjena alpinizmu. To nije čudno ako se zna da je koautor tog dela- uz urednika- Lazar Popara, dugogodišnji alpinista. U tom delu su navedene sve Vojvođanske ekspedicije i one u kojima su vojvođani učestvovali. O sportskoj orijentaciji govori dr Borislav Stevanović, autor posebne knjige iz ove oblasti. Zato i ne čudi činjenica da je u tom delu mnogo detalja kako iz istorijata, tako i iz neposredne prošlosti. Ni Smučarstvo u Vojvodini nije izostalo. O njemu je Nikola Štrbenk rekao, čini se, koliko treba. Više nije ni mogao, jer je ova disciplina u Vojvodini poslednjih godina zbog bezsnežnih zima, a još više zbog besparice, skoro zamrla. Možda najvredniji deo knjige čine brojni tabelarni prikazi. Oni obuhvataju: Podružnice i povereništva društva Fruška gora, Planinarska društva, podružnice i povereništva drugih društava osnovanih u Vojvodini, Kretanje članstva, Skupštine Saveza i Rukovodstva PSSV (kontinuitet sa PD Fruška gora), Planinare transverzalce iz Vojvodine, Vojvođanske ekspedicije, Značajne uspone vojvođanskih planinara, Dobitnike Spartakove nagrade, Broj kupljenih planinarskih markica za društva iz Vojvodine. Da se nekome ne učini da je knjizi izrečeno previše pohvala, evo i zamerki. Čini se da je u prikazu zadnjih petnaestak godina aktivnost planinara u odnosu na alpiniste i orijentirce neopravdano umanjena. Primera radi, dok se u ovim aktivnostima navode i imena ПУТНИК 25 Ј У Л страна 80

5 pripravnika ili sva održana takmičenja, izostala su imena maratonaca koji su kao prvi godinama savlađivali stazu velikog maratona. Uspešno osvajanje Triglava pripisano je istorijatu alpinizma, a ne i planinarenja, iako ima dosta planinara koji su ga osvojili. Među brojnim fotografijama je najmanje fotografija vrsnih planinara- ako nisu bili funkcioneri, alpinisti ili orijentirci. Nema ni jedne sa bezbrojnih planinarskih izleta, iako je bavljenje fotografijom omiljeno među planinarima, a česte su i izložbe planinarske fotografije. Uz popis literature koji čini osrednji spisak, svakako nedostaje podatak o satima i satima kopanja po Arhivama grada Novog Sada i Vojvodine. NJih urednik poklanja planinarstvu i planinarima bez ikakve naknade. Jedina nagrada će mu biti da knjiga dođe u ruke onih kojima je namenjena uknjučujući i zadužene da brinu o planinarstvu i učine sve da ono stane rame uz rame sa ostalim sportovima. Činjenica da je monografija 75 GODINA ORGANIZOVANOG PLANINAR-STVA U VOJVODINI za poslednjih sedam godina sedma knjiga planinara Vojvodine, njeno objavljivanje povećava značaj izdavačke delatnosti planinara. Ona govori da se i bez sredstava planinari trude da obogate planinarsku literaturu, pomognu jedni drugima i od zaborava otrgnu i svoje preteče i svoju aktivnost. I na kraju, kako kaže urednik, evo samo dela iz citiranih redova dr Vladimira Belajčića izrečenih daleke godine... Posle časova provedenih u gorama, čovek se vraća kući kao preobražen, oplemenjen, prožet svešću da u ljudskom životu ima nečeg uzvišenog i lepšeg, trajnijeg i vrednijeg od svih briga i borbi, od jurnjave za prolaznim materijalnim uspesima i ličnom koristi.- Tu je objašnjenje onom paradoksu da se čovek, nakon što je proveo izvesno vreme izvan društva, vraća u njega sa više društvenog osećanja, sa više socijalnosti i ljubavi prema bližnjem nego ih je imao pre polaska... Kad bi neko pročitao samo kompletne reči citiranog velikana, imao bi opravdanje za vreme potrošeno na čitanje prikazane knjige, a ona sadrži još mnogo dobrog i pametnog. U svakom slučaju treba se pozabaviti njenim sadržajem. Nada Damjanović PRVA PLANINSKA TRKA U SRBIJI Dana održana je prva zvanična mauntin raning trka u Vojvodini- Srbiji- SR Jugoslaviji. Organizatori su bili Aleksandar Anđelić i Aleksandar Damjanović u ime PSS Vojvodine. Tip trke je bio gore-dole. Dužina staze je bila 4,6 km a visinska razlika 518 metara. Trčalo se na deonici Masna ćupa-stolovi (2 puta). U trci je učestvovalo 29 PUTNIK 25 J U L strana 81 trkača iz Novog Sada, Leskovca, Bukovca, Bačkog Maglića i Ljubljane. S obzirom da je učestvovao Bostjan Novak, reprezentativac Slovenije trka je imala međunarodni karakter. Trka je izvedena po pravilima savremenog PT-a kako je potvrdio Bostjan, inače član Upravnog odbora Slovenačke sekcije za PT. On i njegova devojka Masa Kovac, (koja nije nastupila zbog slabe forme, inače doskoro kvalitetna takmičarka) su zadivljeni lepotom terena za PT na Fruškoj gori. Izjavili su da u Sloveniji nisu videli tako lepe staze. Za ugodan smeštaj slovenačkog kolege pobrinuo se autor ovog teksta zahvaljujuci pomoći g.milana Gutića ( Instel ) kao i g. Dejana Papića. Takođe je bila dragocena pomoć sito-štampe Grafičar (Zrenjanin) kao i privatne proizvodnje sokova Fruita iz Bukovca. Bio je ovo veliki uspeh planinarske organizacije Vojvodine. Rezultati trke: Muškarci-Seniori 1. Bostjan Novak-Ljubljana 2. Dušan Momic-Bukovac 3. Slavko Antonić-Bukovac Muškarci-Juniori 1.Željko Radočaj-Novi Sad 2.Gabor Lepeš-Novi Sad 3.Andrej Balog-Novi Sad Žene-Juniorke 1.Željka Radocaj-Novi Sad Muškarci stariji veterani 1.Nikola Mijić-Novi Sad Stariji dečaci 1.Miljan Mišić-Leskovac 2.Milan Cvetanović-Leskovac 3.Milan Marković-Leskovac Mlađe devojčice 1.Jovana Pešić-Leskovac 2.Sanja Stamenković-Leskovac 3.Nataša Kolić-Leskovac Mlađi dečaci 1.Nikola Cvetković-Leskovac 2. Novelja Korać-Novi Sad 3.Goran Blagojević-Novi Sad Najmlađi takmičar je bio Raković Ivan (9 godina). Dana odrzano je predavanje na temu mauntinraninga na fakultetu fizičke kulture u Novom Sadu. Predavanje je bilo po sledećim temama: - Istorijat - Pravila - Zanimljive trke - Polozaj PT sporta u Sloveniji i počeci u SRJ. Izlaganje je trajalo oko 20 minuta a zatim je počeo razgovor nna osnovu pitanja koja su postavljali studenti. Predavanje je održano pozivom doc. dr. Franje Fratrica (trener reprezentacije Jugoslavije u triatlonu) autoru ovog teksta (ovlašćeni predstavnik NJMRA za SR Jugoslaviju). Bilo je ovo prvo izlaganje o PT sportu na jednoj visokoskolskoj ustanovi u SRJ. Aleksandar R. Anđelić NA VRHU DVA KOMA Sedmočlana planinarska ekspedicija PSD Naftaš, Novi Sad imala je u planu da osvoji Komove i obiđe Bjelasicu bili su u katunima na Štavnima. Posle ПУТНИК 25 Ј У Л страна 82

6 kraćih priprema u 11 h počeo je veoma težak uspon na Kučki kom visok 2487 m. Planinari su se kretali nepoznatim pravcem na severnoj strani planinskog masiva. Vreme je bilo sunčano i toplo, a vrh je osvojen oko 15 h. Posle obaveznog slikanja sledio je veoma opasan i težak povratak sa strmih litica. Planinare su čekali sneg i snažan vetar. Sutradan svanulo je sunčano jutro. U ranim prepodnevnim satima krenulo se ka vrhu Vasojevićkog koma koji je visok 2461 metar. Dolaskom na krečnjački greben, na visini od oko 2200 metara, planinare je dočekala snežna staza i zmija šarka, koja se retko viđa na ovim visinama. Na izuzetno niskoj temperaturi smirila se i čekala neki sunčani dan, a bila je to prilika da se načini i dobar snimak za uspomenu na neobičan susret. Vreme se pogoršalo. Vetar je bio sve jači, a padala je i sitna kiša, praćena gradom. Oblaci su legli na vrhove Komova. Želja planinara je bila jača od lošeg vremena i nastavljen je uspon na vrh. Dolaskom na vrh Vasovevićkog koma planinari su se upisali u knjigu utisaka, slikali se, a zatim u zaštiti grebena pronašli zavetrinu, skuvali kafu i supu iz kesice, pojeli trešnje iz ranca, okrepili se i počeli težak povratak ka katunu. Silazak je bio opasan jer je padala kiša, staza je bila klizava, i planinar su skroz pokisli. Kroz maglu planinari stižu do katuna naselja porodice Vulić, gde ih ljubazno dočekuje i ugošćuje Radovan. Uz vatru je usledilo grejanje i sušenje, pa i okrepljenje uz rakiju i planinski sir. Već je padao mrak kada se grupa vratila u katun na Štavni gde se noćili. Druženje je trajalo u noć u nedirnutoj divljoj lepoti moćnih Komova. U subotu, 2. juna planinari su nameravali da pohode i planinu Bjelasicu, ali ih je veoma loše vreme u tome sprečilo. Odustali su od pohoda i po savetu domaćina iz katuna Vulića. Vreme je pokazalo koliko može biti nemilosrdno prema planini i ljudima koji se na njoj nalaze. Do ručka sakupljani su gorski puževi, a zatim je sledila priprema ukusnog obroka. Posle ručka planinari odlaze do obližnjeg sastajališta planinara-prevoj Trešnjevik, na kome istoimenu krčmu drži Savo Lekić. Nakon povratka u katun na Štavni, slučano se okliznuo Zole i polomio desnu ruku. Nastaju muke za planinare. Slučajno se tu u blizini zadesio Radojica Vulić, koji je autom došao u posetu porodici u katunskom naselju. Sledi vožnja do Andrijevice, a zatim i bolnice u Beranama, gde je slomljena ruka snimljena i zdravstveno zbrinuta. Ostali planinari iz grupa nastavljaju put sa katuna na Štavnima dolinom reke LJubašnice (uliva se u Taru) do Mateševa, gde ih je zadesilo jako nevreme sa kišom. Uz pomoć Vojske Jugoslavije i pukovnika Čađanovića, komadanta podgoričkog korpusa, prevoze se do Kolašina. I tada su se planinari uverili koliko snažno nevreme je proteklih dana zadesilo opštinu Kolašin. Snažan grad i vetar oštetili su veliki PUTNIK 25 J U L strana 83 broj stambenih oblekata, brojne automobile i privredne objekte. U zamrzivaču našeg domaćina u Kolašinu čuva se komad leda težine 400 grama, a ljudi kažu da su padali i veći komadi. B. Stajić IN MEMORIAM: KOSTA FILIPOViĆ ( ) Posle višegodišnje bolesti prestalo je 14. maja da kuca srce još jednog planinara -Koste Filipovića. Rođen je 18. septembra godine u Vršcu. Bio je jedan od osnovača PSD Vršačka kula. Bio je član prvog Upravnog odbora i prvi organizacioni sekretar društva. Najveći deo svoj života posvetio je planinarstvu. Obišao je sve veće vrhove u bivšoj Jugoslaviji. Dobar deo svog vremena posvetio je mladim, novo učlanjenim planinarima. Pre redovnih sastanaka društva on novim članovima pričao o planinarstvu i o lepotama prirode i planinarenja. Vodio je decu iz komšiluka na izlete, bez obzira da li su planinari ili ne. Mnogi su se tako i učlanili u društvo. Za ovakav svoj rad i doprinos razvoju planinarstva, a posebno za rad sa mladima dobio je mnoga priznanja: Zlatnu plaketu društva povodom 25 god postojanja i Zlatnu plaketu društva povodom 30 godina postojanja, Zlatnu jubilarnu značku PSS Vojvodine, Zlatnu značku PS Srbije. Odlikovan je Zlatnom značkom PS Jugoslavije, Zlatnom plaketom SOFKe Vojvodine. Zadnje priznanje Zlatnu značku sa diplomom povodom 50 godina postojanja PSD Vršačka kula, nije mogao lično da primi pošto je već bio teško bolestan. Pored planinarstva bavio se i fotografijom. Slikao je svoj grad i planine. Imao je i još jednu ljubav, vazduhoplovstvo. Ni jedan mitig u zamlji i njegovom voljenom Vršcu nije mogao da prođe bez njegovog prisustva. Valter Gačuf VEŠTAČKA STENA U SUBOTICI Sa razvojem ekstremnih sportova i povećanjem broja mladih subotičkih planinara zainteresovanih za alpinizam nametnula se potreba izgradnje veštačkog vežbališta za alpiniste i sportske penjače jer se nama najbliža vežbališta nalaze u ПУТНИК 25 Ј У Л страна 84

7 Sremu. E, sad, lako je ovo reći, ali mi smo uglavnom bez novaca, a moram priznati nisam ni znao kako baš to treba da izgleda. Od ideje do realizacije put je bio dug. Prvo smo morali neku stenu lično videti, zatim se konsultovati sa onima koji nešto znaju i nabaviti literaturu. Četiri školske table smo dobili od hemijskotehnološke i građevinske srednje škole, a razvalili smo i nešto od našeg starog nameštaja. Stolarske radionica građevinske škole je napravila 95 oprimaka različitih veličina i oblika od oraha, hrasta i parene bukovine. Bravarska radionica škole "Žarko Zrenjanin" je krojila metal i urezivala navoje. Privatna radionica Đorđa Krnajskog, našeg člana, je izradila metalnu noseću konstrukciju. Zaštitno farbanje su obavili članovi društva i učenici-moleri iz građevinske škole. Ovi radovi zajedno sa radovima na projektovanju stene i probnom montiranju su trajali od januara do kraja maja godine. Stena je široka 2,4 a visoka je 6 metara. Pošto se postavlja na 1 m od tla dostiže visinu od 7 m. (sa hoklicom). Nagnuta je prema penjaču pod uglom oko 5 o, a njena leva strana ima mali plafon na oko 4 m visine. Ima 110 mesta za oprimke koji se pričvršćavaju pomoću imbus šrafova. Ima gornje osiguranje, ali i mesta za kopčanje karabinera. Može se fiksirati za zid, ali se može montirati i na skelu. Drvo naravno nije otporno na uslove otvorenog prostora, ali se krov može improvizovati. Predviđena je dakle za zatvoreni prostor ali se može preko leta držati napolju. Pošto je sastavljena od pet segmenata koji se sastavljaju šrafovima lako se transportuje. Prvo javno postavljanje stene obavljeno je na trgu ispred gradske kuće povodom Dana izazova od do godine što je izazvalo pažnju medija i javnosti i propraćeno je pohvalnim komentarima... U ta četiri dana su se na stenu penjali planinari ali i svi zainteresovani građani, naročito mlađi. Od 327 onih koji su upisani u evidenciju do vrha se popelo 102, a njih 5 se popelo preko previsa. Ukupno je evidentirano 539 penjanja. Tokom ovog leta stena će biti postavljena tokom tri nedelje u centru grada povodom manifestacije Subotičko leto, a zatim će biti montirana u neki zatvoreni objekat. Planić Iso 7. SLET PLANINARA VOJVODINE I 9. SUSRET PLANINARA NA CARSKOJ BARI Već u petak počeli su da pristižu planinari na Carsku bara iz PUTNIK 25 J U L strana 85 sledećih planinarskih društava: PSD Medicinar, N. Sad; PSD Poštar, Zrenjanin; PSD Železničar, N. Sad; PSD Železničar, Vršac; PSD Železničar, Šid-podružnica Seme, Sombor; PSD Železničar, Niš; ŽPSD Dr Radivoj Simonović, Sombor; PSD Zorka, Subotica; PSK Sirig, Sirig; PSD Poštar, N. Sad; PSD Poštar, Sombor; PD Zanatlija, N. Sad, PSD Naftaš, N. Sad; PSD Železničar, Pančevo; PSD Pobeda, Beograd; PSD Jelačica, Rožaje; PSD Javorak, Paraćin; PSD REK, Bitolja; PSD Majevica, Bijeljina; PSD Gučevo, Loznica; PSD Vukan, Požarevac; PSD Kukavica, Leskovac. Logorište, već po tradiciji, je podignuto u neposrednoj blizini Motela Sibila uz samo korito Starog Begeja. U subotu je bilo 380 planinara. Nekada na ovo područje su se izlivali Tisa i Begej, dok meštani nisu utvrdili njihove tokove. Prostor između starog i novog toka Begeja ostao je izolovan i izvorno sačuvan. U njemu je ostao zarobljen Stari Begej sa svoja tri meandra i tri bare: Tiganjica, Perleska i Carska bara. U neposrednoj blizini su i jezera ribnjaka Ečka. Ovo prirodno bogastvo je upisano u registar vodenih staništa od prvorazrednog značaja. U subotu planinari su u Zrenjaninu prisustvovali Svečanoj Skupštini ŽPSD Zrenjanin, koja je upriličena u Kulturnom centru u Zrenjaninu povodom 50 godina postojanja i rada ovoga društva. Pored toga, na raspolaganju je bio i turistički brodić koji je koritom Starog Begeja, kroz zelenilo nabujale i netaknute prirode, dovezao do Carske bare. Utvrđeno je da u Carskoj bari obitava, stalno ili povremeno 240 vrsta ptica, od kojih najveći broj spada u veoma retke u svetu. Preko 24 vrste ribe može se pronaći u Carskoj bari, a oni naklonjeni botanici u području Carske bare mogu da vide i pronađu orhideju, hajdučku travu, slez, volujak, pelen i mnoge druge vrste livadskog rastinja. Naravno, nije zaboravljena ni šetnja, koja je ovom prilikom upriličena stazom zdravlja u dužini od oko 10 km. Mlađi su se takmičili u planinarskom višeboju. Ponoć je dočekana uz logorsku vatru i gitaru. Sutra dan u nedelju, ko nije stigao juče prošetao je stazom zdravlja, ranoranioci su zabacili pecaljke i netremice posmatrali plovke u vodi, a oni željni novih saznanja obišli su hotel Kaštel u Ečkoj. Nekada je to bio dvorac Lazara Lukača vlasnika Carske bare, ribnjaka i okolnog lovišta. Kod grofa Lukača dolazili su mnogobrojne znamenite ličnosti: nadvojvoda Franc Ferdinand, grof Esterhazi, Franc List i mnogi drugi. Milivoj Erdeljan VRŠAČKA TRKA Ako je trka kraj Bukovca bila prva zvanična Planinska trka tipa "gore-dole", onda je Vršačka trka prva zvanična planinska trka tipa "na gore" u Vojvodini-Srbiji- SR ПУТНИК 25 Ј У Л страна 86

8 Jugoslaviji. Obe su bile u organizaciji PSS Vojvodine. Moram da priznam da me je banatska trka mnogo više koštala i u vremenu i u novcu. Mnogo bi mi bilo lakše da sam ovu trku organizovao na Fruškoj gori. Međutim želja mi je bila da ovaj sport pokrenem u Vršcu, gradu koji ima uslove kakve malo koji drugi ima, s obzirom da leži na samim obroncima Vršačkog Brega. Veliki entuzijasta Rade Radičević i njegova ekipa iz PD Železničar kao i AK Maratonac predstavljaju garanciju za moju tvrdnju. Sa Radetom sam postigao dogovor oko organizacije trke u vreme kad sam sa malo kim to mogao. Od orijentirca Borislava Stevanovića dobijam mapu brega 1:5000 koju nikako nisam mogao da nađem. Iznenadili biste se kad bi ste znali koliki je problem kod nas naći biciklo sa meračem razdaljine. Kad sam kompletirao potrebnu opremu guram Radetov petobrzinac i tako nas dvojica klaj, klaj od centra pa do Đakovog vrha. Tu prvi put dobijam nadimak fanatik (drugi put od docenta dr Franje Fratriča). Jedini pravi način za određivanje profila staze je guranjem bicikla pored sebe i sa odgovarajućom mapom za nadmorsku visinu. Pokušavao sam pre toga da merim razdaljinu koracima ili vezanim konopom na točak bicikla ali osim što sam se iznervirao ništa drugo nisam postigao. Po prvom planu trka je trebala da završi na Lisičjoj glavi. Međutim odnos dužine staze i visinske razlike nije bio odgovarajući. Po drugom planu staza je trebala da vodi preko Turske glave ka Đakovom vrhu. Taj deo je trebao da ulepša stazu. Prilikom jedne prolećne kontrole, kada sam video kakva je tu prašuma iznikla, taj deo puta spuštam na obronak sa koga se vidi Vršac a sa druge strane prolazi ispod pomenutog vrha. Konačno dolazi dan D. S obzirom da se u isto vreme održavavaju brojna atletska, triatlonska i biciklistička takmičenja, trka je po broju takmičara bila manja od očekivane: svega 11 takmičara. Tome je svakako doprinela i udaljenost ovog grada od ostalih mesta. Trka kreće otprilike na pola puta između centra Vršca i stepenica. Policija zaustavlja saobraćaj. Ubrzo se izdvajaju dva glavna favorita: Zoran Marković (pobednik lige trčanja Novosadskih triatlonaca) i Dušan Momić (pobednik fruškogorskog maratona 2000). Preko najtežeg dela (600 metara stepenicama) vodi Momić da bi odmah posle vođstvo preuzeo stari vuk Marković i tako otrčao sve do cilja. Perspektivni Momić je morao da se zadovolji samo prvim mestom u seniorskoj konkurenciji ostavivši za sobom solidnog Kostadinovskog i Antonića kao i autora ovog teksta, koji smatra da treba učestvovati na trci bez obzira na činjenicu da je pre toga dva puta obišao stazu postavljajući markacije i redarsku službu, kao i obilat doručak u obližnjoj burekxinici. Prijatno je iznenadila i grupa devojčica koja je i pored teških klimatskih prilika (oko PUTNIK 25 J U L strana 87 podne) stigla na cilj ne zaostajući mnogo za jačim polom. Među njima najuspešnija je bila Milica Ilinčić (8,5 god.) koja je zvog svoje mladosti nastupila van konkurencije. Staza je od stepenica išla do svima nama poznate kafane zatim obronkom ispod Kule a zatim ispod Turske glave pa onda preko Crvenog Krsta zemljanim putem do Supovog odmarališta i na kraju oko 250 metara žešćeg uspona do cilja. Preko prelepog vidikovca sa koga puca pogled na vinograde, homoljske planine, Stolove i Rumuniju spuštamo se kroz trnje do planinarskog doma gde nas čeka ručak i sokovi. Svi dobijaju diplome (osim autora) jer su svi osvojili neko mesto u svojoj konkurenciji. Rade deli kačkete koje je sponzorisala skupština opštine Vršac a Zoran Marković dobija lep akvarel okoline Zrenjanina, poklon slikara Predraga Dojkića. Sve je pratila lokalna televizija. Sve u svemu trka je bila mala ali uspela. Sport je krenuo! Aleksandar Anđelić IZVOD IZ ZAPISNIKA KOMISIJE ZA ALPINIZAM PSSV Na sastanku komisije za alpinizam PSSV održane na osnovu uvida u priložene penjačke kartone i nakon bodovanja izvršenom prema pravilniku KA PSSV je izvršeno rangiranje za najboljeg alpiniste za god: 1. Zoran Marković (PSD Železničar, Novi Sad) 2. Lazar Popara (PSD Železničar, Novi Sad) 3. Andor Luhović (PSD Zorka, Subotica) Predsednik KA PSSV Planić Iso PLANINARI PSD VRŠAČKA KULA PRVACI SRBIJE U ORIJENTACIJI Od 25. do 27 maja godine u organizaciji PS Srbije i PSD Avala iz Beograda, a u sklopu 100-godišnjice postojanja planinarske organizacije u Srbiji održano je otvoreno prvenstvo Srbije u orijentacionom krosu. Prvog dana održano je pojedinačno takmičenje, po pravilima Svetske organizacije za orijentaciona takmičenja, a drugog dana ekipno takmičenje u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji. U pojedinačnoj konkurenciji učestvovalo je više od 300 takmičara iz svih planinarskih društava, Republike Srpske, VJ i MUP-a. U ekipnom delu takmičenju učestvovalo je više od 30 ekipa planinara, VJ i MUP-a. U zavisnosti od kategorije takmičenja dužine staze kretale su se od 10 do 15 km, što je zahtevalo izuzetnu fizičku pripremljenost takmičara, a takođe i izuzetno dobro poznavanje veštine kretanja po nepoznatom terenu, uz pomoć karte i busole. Kao kruna višegodišnjeg rada sa mlađim takmičarima PSD Vršačka kula koje je teoretki i praktično obučavao nekada vrlo uspešan takmičar u ovom sportu ПУТНИК 25 Ј У Л страна 88

9 Radivoj Radovanović, došao je i rezultat. Naime, takmičari PSD Vršačka kula u juniorskoj kategoriji postigli su izuzetan uspeh osvajanjem prvog mesta i postali prvaci Srbije u ovom atraktivnom sportu za godinu. Pobedničku ekipu sačinjavali su: Tomislav Radić, Đorđe Andrić i Zorana Mihajlov. Druga ekipa je postigla takođe izuzetan uspeh osvajanjem četvrtog mesta. Prvenstveno zalaganjem takmičara i vođe ekipa Radivoja Radovanovića pobednički pehar stigao je u grad pod Kulom. PSD Vršačka kula, Vršac AVANTURIZAM, ALPINIZAM ILI LJUBOMORA I ako nisam nikakav alpinista, a verovatno sam takav i planinar, osećao sam nekakve zmarce čitajući tekst u Planinarskom glasniku broj 27 na strani 4. interesantan naslov teksta Alpinizam nije isto što i avanturizam. Verovatno ste ga i Vi čitali i pitali se kuda ide alpinizam u Srbiji, u Jugoslaviji. Jednostavno je čudno a prosto i neverovatno u današnje vreme, kada je sve komercijalizovano, kada je sve postalo biznis, kada se iz državnih fondova sport gotovo i ne finansira, reći, a još gore i očekivati da će neko, a pogotovu ne Vlada ili nadležno Ministartvo, izbrojati pare da bi se realizovali planovi i programi pojedinih saveza. I Savezi vrhunskih, trofejnih sportova su, i ako je njima daleko lakše doći do sredstava, to shvatili, pa se dovijaju na razne načine kako bi došli do sredstava za realizaciju svojih programa. Nažalost, mi planinari, alpinisti to nismo shvatili. U stvari grešim, shvatili smo mi to, ali izgleda samo kad nama odgovara. Kada se organizuju razni kursevi, tečajevi tada je cena tolika da ima par prijavljenih, a kad ih ima deset onda je na kursu ili tečaju velika gužva. A upravo na tim tečajevima, odnosno kursevima nesuđeni alpinisti treba da steknu prva predznanja o alpinizmu i da prihvate alpinizam kako se kaže u pomenutom tekstu: kao siguran i zdrav sport, a ne kao neko mistično, hazardno i samoubilačko stremljenje ka planinskom vrhu kao jedinom cilju života. Interesantno je ko i organizuje školovanja alpinista, jer već dugi niz godina ne postoji alpinistička komisija pri PSS. U više navrata imenovani su razni sastavi te komisije, ali nikada ni jedna nije zaživela. Verovatno je i to normalno, jer izgleda da mi imamo takav mentalitet i da mi sve najbolje znamo i hteli bi da delimo savete i komandujemo. Ali to je nemoguće, treba zasukati rukave i uhvatiti se u koštac sa problemima. Pre svega u alpinističko školovanje sa simboličnom cenom uključiti veliki broj interesanata, a iz te brojnosti regrutovati, a zašto ne i forsirati, najbolje. E da bi se to realizovalo, treba puno, puno raditi. U stvari treba putem sponzora, donatora ili tome sličnima obezbediti sredstva za plaćanje onih koji organizuju tečaj, PUTNIK 25 J U L strana 89 predavače, opremu i za sve ono što je potrebno za dobru organizaciju tečaja. Ne treba tu puno pametovati, već je trebalo iskoristiti samo iskustva drugih, koji su sada postali možda i najbolja alpinistička nacija na svetu. Zašto ne reći i direkno, misli se na Slovence. Izgleda da su to dvojica naših avanturista, kako se nazivaju u pomenutom tekstu, shvatili. Odlazeći po prvi put u Himalaje vođa im je bio potpisnik teksta u pomenutom članku koji je formirao takvu cenu treking posete Kalapataru u Himalajima da je moglo umesto nih dvojice po realnoj ceni da putuje njih troje. Ali niko se ne buni, to je komercijalno putovanje. Pa normalno svako putovanje na Himalaje je sada komercijalno. Shvatili Nepalci da mogu od toga da žive, pa ko može da plati, taj će osetiti lepote Himalaja. Dvojica avanturista boraveći na Himalajima zaljubiše se u Himalaje, pa poželeše da opet osvoje neki viši i teži vrh na Himalajima, pa kome drugom da se obrate nego alpinistima Srbije. Pomoći nema, a podrška može, i to u procentima da izdvoje od sredstava koji su sami obezbedili za potrebe zvaničnih pečata i memoranduma. Zovu lično i potpisnika gore pomenutog teksta da im se i on priključi. Ostaju bez podrške, jer "Bože moj", otprilike im odgovara potpisnik gore pomenutog teksta "Ko ste Vi, ja imam neko ime i rejting, a Vi ste totalno nepoznati. Zar vi da me vodite?". Šta im sada ostaje, svi nešto traže, zahtevaju, uslovljavaju, a niko ništa ne pomaže, čak ni oni kojima se oni sami nude. Naši avanturisti se okreću savremenom načinu komuniciranju, Internetu. Lepo piše toliko i toliko košta uspon na taj i taj vrh. Pošteno. Ko ima novaca da plati, putovaće. Pošto niko nije čuo za naše toliko pomenute avanturiste obijaju prag za pragom. Manje sa uspehom, više sa podsmehom. Sećam se dobro nekih telefonskih razgovora sa jednim od avanturista kad mi nudi da se nekako prodaju akumulatori i gume koje su dobili od sponzora, jer umesto novca dobili avanturisti akumulatore da bi se mogli vendrati po brdima. Novca nema dosta za put, mora se pozajmiti od komšija i rođaka. Uz sve to pripremaju se svakodnevno, kad stignu. Ipak putuju. Uspešno, nikad iz sadašnje Jugoslavije nije više postigao, osvajuju, jedan pa drugi vrh. E sada naši avanturisti više ne vijaju sponzore, donatore, sad oni njih vijaju. Sve pitaju kad ponovo putuju, pa samo da im se jave, biće love za njih. Kad kreću na put sve se guraju ko će ih ispratiti, ko će se sa njima slikati. Pozivaju ih sada da pomognu u organizaciji, a naravno i u obezbeđivanju sredstava za republičke velike ekspedicije. Pa kako ih zvati, pa oni nemaju završen letnji i zimski tečaj za alpiniste? Oni su avanturisti? To sada ne smeta, već držimo se devize: ajd da i mi alpinisti sa završenim letnjim i zimskim tečajevima, sa bogatim iskustvom u organizaciji svojih komercijalnih akcija stignemo do Himalaja, do Everesta. ПУТНИК 25 Ј У Л страна 90

10 Upravo pred sobom imam Naše planine iz godine. Na strani 273 daje se analiza do godine osvojenih vrhova preko 8000 metara i imena osvajača od tadašnjih jugoslovena: 1975-Makalu (8463), 1977-Gašerbrum I (8068), Mont Everest (8848) 1984-Manaslu (8163), 1985-Kangčendžunga (8505), 1986-Broad Peak (8047), Gašerbrum II (8035), Čo Oju (8201), Šiša Pangma (8046), 1987-Daulagiri (8167), 1989-Loce (8516), 1990-Nanga Parbat (8125) /datumi se odnose na prva osvajanja jugoslovena/. Spisak imena osvajača vrhova gotovo su sva iz R. Slovenije po koje iz R. Hrvatske i jedno iz R. Makedonije. Nijedan osvajač iz R. Srbije. Ipak kad se prave razni statistički izveštaji povodom 100 godina planinarstva u Srbiji (Extreme sport br 9/ strana 26) obilato se koriste uspesi staro-jugoslovanskih ekspedicija, a opšte je poznato da alpinisti iz Srbije, osim što su bili, slobodno možemo reći, u par navrata na treking posetama Himalajima (mišljenja sam da tu treba ubrajati i onu ekspediciju na Anapurnu 1991.), jedino su osvajali još vrhove po Alpima, Kavkazu, Pamiru, Andima i možda na Aljasci. Sigurno da su i to uspesi vredne pažnje, ali čudno je to što se na tom spisku koji predstavlja alpinističke uspehe, nađu se i ostvareni usponi naših avanturista. Ja sad zaista ne znam više, da li su oni avanturisti ili možda alpinisti. Nama i dalje ostaje da vodimo debate da li su naši avanturisti alpinisti ili nisu, umesto da ih pozovemo da oni nama pomognu u organizacionom -tehničkom preporodu alpinizma u Srbiji u Jugoslaviji, jer alpinizam kod nas je na izuzetno niskim granama. Milivoj Erdeljan I SPORT ZA DECENTRALIZACIJU NOVI SAD - Važećim Zakonom o sportu nije na adekvatan način definisano finansiranje sportskih organizacija koje su u funkciji realizacije programa od interesa za Republiku, a koji se ostvaruje različitim nivoima organizovanosti, što je uslovilo različita, pa čak i suprotstavljena mišljenja u tumačenju Zakona - konstatovano je na jučerašnjoj sednici Upravnog odbora Sportskog saveza Vojvodine, na kojoj se raspravljalo o problemima finansiranja vojvođanske sportske asocijacije. - Sporno tumačenje Zakona na relaciji nadležno ministarstvo - Sportski savez Srbije i Sportski savez Vojvodine, dovelo je do isključivanja Sportskog saveza Vojvodine, pa i osporavanja istog u sportskom sistemu Republike, sve do isključivanja Sportskog saveza Vojvodine iz sistema finansiranja u toku godine. Jedan od zaključaka jučerašnjeg skupa je i taj da se angažovanjem pokrajinske Vlade na relaciji direktne resorne komunikacije s republičkim organima iznađe prelazno rešenje: - Za iznalaženje trajnog rešenja oformljena je stručna komisija koja će u ime Sportskog saveza Vojvodine ponuditi svoje viđenje PUTNIK 25 J U L strana 91 zakonskog rešenja IV APV koje će dostaviti Skupštini APV, kao ovlašćenom predlagaču, koja bi u tom svojstvu izvršila preceduru predlaganja Izmena i dopuna Zakona o sportu u Skupštini Republike Srbije. Raspoloženje da se status i finansiranje Sportskog saveza Vojvodine reguliše na nivou Pokrajine, koje dele i sportske organizacije i organi pokrajinskih vlasti u ovoj oblasti, desiće se i moguće je tek u narednom periodu kada se steknu i drugi sistematski uslovi za rešenje pitanja statusa same AP Vojvodine u procesu decentralizacije Republike, što je političko i sistemsko pitanje koje prethodi ovom pitanju - zaključeno je na ovom skupu. Građanski list, SLEP DO KROVA SVETA Amerikanac Erik Vajhenmajer (32) iz Denvera u Koloradu postao je prvi čovek koji je osvojio krov sveta ( ). Erik je, očigledno, izuzetno aktivan za čoveka s takvim hendikepom, pa je pre uspona na Mont Everest, već osvojio i Kilimandžaro i Akonkagvu. Osim toga, redovno se takmiči u maratonu i biciklističkim trkama na duge staze, a ima i diplomu padobranca i ronioca. I pored svog hendikepa, Vajhenmajer je izuzetno dragocen član svake planinarske ekspedicije: izuzetno je snažan, pa može da nosi veliki teret i veoma je oprezan upravo u situacijama u kojima pogrešan korak može da odvede u smrt. Inače, Erik u planinarstvu koristi čula koja su se razvila pošto je oslepeo u svojoj 13. godini: ima veoma oštar sluh i orijentiše se po koracima. Sam je smislio sistem kretanja s dva štapa, od kojih se na jedan oslanja, a drugim pipa tlo ispred sebe. Ne smatram da previšem rizikujem. Dugo se pripremam i nastojim da uvek budem u kondiciji. Potrudio sam se da savladam korisne veštine i umem da se organizujem. Ekspediciju na najvišu planinu sveta Erik komentariše ovako: Nije cilj staviti slepu osobu na vrh poput vreće krompira, nego dokazati da i slepac može biti deo tima. Ja sam prvenstveno planinar, a to što sam slep je manje bitno. - U istoj ekspediciji sa Vajhenmajerom se s nepalske strane popeo i Šerman Bul, koji je sa svojih 64 godine najstariji osvajač Everesta, oborivši prošlogodišnji rekord Japanca Tošia Jamamotoa (63). Takođe s još jednim članom iste ekspedicije, Bredom Bulom, Šermanov slučaj ulazi u anale kao prvi u kome su se na najviši vrh sveta zajedno popeli otac i sin. - U kineskoj ekspediciji, petnaestogodišnji Šerpas Temba Tseri je postao najmlađi osvajač Mont Everest svih vremena. Hrabrog mladića, koji je svoj podvig ostvario nije zaustavila ni činjenica da je u predhodnom pokušaju zbog promrzlina izgubio tri prsta, koja su morala da budu amputirana. Pripremio: Milorad Obradović ПУТНИК 25 Ј У Л страна 92

11