СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ ШАМАЦ Година XXIII Број 8 Четвртак, 14. јул године Шамац Краља Александра I Карађорђевића

Транскрипт

1 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК ОПШТИНЕ ШАМАЦ Година XXIII Број 8 Четвртак, 14. јул године Шамац Краља Александра I Карађорђевића Шамац Тел.054/ Факс.054/ Жиро рачун: Орган управе општине Шамац АКТИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ На основу члана 30. Закона о локалној самоуправи (''Службени гласник Републике Српске'', број 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13) и члана 35. и 78. Статута Општине Шамац (''Службени гласник општине Шамац'', број 3/14), Скупштина општине Шамац, на тридесетосмој редовној сједници одржаној дана године, донијела је О Д Л У К У о усвајању Ревидоване Стратегије развоја Општине Шамац год. Усваја се Ревидована Стратегија развоја Општине Шамац године. Саставни дио ове одлуке је Ревидована Стратегија развоја Општине Шамац год. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ''Службеном гласнику општине Шамац''. I II III Број: /16 Датум, год. ПРЕДСЈЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ Предраг Маринковић, др.вет.мед. РЕВИДОВАНА СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ШАМАЦ ГОДИНА 1

2 Садржај Увпд Метпдплпгија израдер ревидпване стратегије развпја Стратещка платфпрма Кљушне измјене спцип-екпнпмскпг стаоа Демпграфска кретаоа Кретаоа у лпкалнпј привреди Ппљппривреда Стаое на тржищту рада Стаое и кретаое у пбласти друщтвенпг развпја Стаое јавне инфраструктуре Стаое административних услуга лпкалне сампуправе Стаое живптне средине Стаое прпстпрнп-планске дпкументације Анализа бучета Стратещкп фпкусираое Визија и стратещки циљеви развпја Сектпрски развпјни планпви Усклађенпст, кпмплементарнпст и међуспбни утицај сектпрских планпва План лпкалнпг екпнпмскпг развпја Преглед сектпрских циљева са пшекиваним исхпдима и индикатприма Усклађенпст са стратещким дпкументима вищих нивпа Иницијативе међуппщтинске сарадое Прпграми, прпјекти и мјере План друщтвенпг развпја Преглед сектпрских циљева са пшекиваним исхпдима и индикатприма Усклађенпст са стратещким дпкументима вищих нивпа Прпграми, прпјекти и мјере План защтите живптне средине Преглед сектпрских циљева са пшекиваним исхпдима и индикатприма Усклађенпст са стратещким дпкументима вищих нивпа Иницијативе међуппщтинске сарадое Прпграми, прпјекти и мјере Пперативни дип План имплементације стратещких прпјеката и мјера за 3 гпдине (1+2) План прганизаципних и људских капацитета за имплементацију, праћеое и вреднпваое стратегије Прилпзи Прилпг 1: Интегрирани преглед ревидиране стратегије ( гпдина) Прилпг 2: План имплементације стратещких прпјеката и мјера за 3 гпдине (1+2) Прилпг 3: Прпјектне фище Прилпг 4: Прпгнпза мпгућнпсти финансираоа припритета ревидпване стратегије развпја ппщтине Шамац гпдина Прилпг 5: Дефиниција варијабли за праћеое индикатпра

3 Ревидпвана стратегија развпја ппщтине Шамац је припремљена у склппу Прпјекта интегрисанпг лпкалнпг развпја у Бпсни и Херцегпвини (БиХ) кпји представља заједнишку иницијативу Владе Швајцарске и Развпјнпг прпграма Уједиоених нација (UNDP) у БиХ. Гледищта изнесена у пвпј Стратегији не пдражавају пбавезнп гледищта UNDP-a БиХ и Владе Швајцарске. 3

4 Увпд Стратегија развпја ппщтине Шамац за перипд гпдина (у даљем тексту: Стратегија) је кљушни стратещкп-плански дпкумент Ппщтине, кпји ппдстише раст и развпј заједнице. Стратегију је израдип Ппщтински развпјни тим у пквиру Прпјекта интегрисанпг лпкалнпг развпја (ILDP), кпји представља заједнишку иницијативу Владе Швајцарске и Развпјнпг прпграма Уједиоених нација у БиХ (UNDP), у тпку 2010.гпдине. Имајући у виду да се гпдине заврщава петпгпдищои циклус имплементације Стратегије и да истише плански перипд сектпрских планпва, ппщтинскп рукпвпдствп је пдлушилп да прпведе ппступак ревизије Стратегије. У тпм кпнтексту, тпкпм гпдине изврщена је независна средопрпшна евалуација Стратегије шији резултати су представљали улазне инфпрмације неппхпдне за прпвпђеое квалитетне ревизије Стратегије развпја. Ревизија Стратегије развпја ппдразумијевала је прпцес впђен према принципима планираоа у складу са МИПРП метпдплпгијпм, уважавајући следеће најважније закљушке и преппруке независне средопрпшне евалуације: - Са аспекта ппсматраоа дефинисаних стратещких фпкуса, јпщ увијек су ппсебнп релевантне стратещке интервенције везане за активнпсти прпстпрне, планске и инфраструктурнп изграђене ппщтине, усппстављаое адекватнпг правнпг, ппслпвнпг и друщтвенпекпнпмскпг амбијента у ппщтини. - У Стратегији је дефинисанп укупнп 13 сектпрских циљева, пд шега је реализпванп самп 23% планираних, дпк анализирани ппдаци такпђе указују на низак нивп реализације прпјеката пд укупнпг брпја дефинисаних прпјеката, имплементиранп је 28% предвиђених прпјеката. - Разматрајући ппдатке п пствареоу спцип-екпнпмских ппказатеља ппщтине, уз ппдатке п релевантнпсти и ефективнпсти пствареоа сектпрских и стратещких циљева, те услпва у кпјима је спрпведена Стратегија, мпже се регистрпвати вепма мали, скпрп невидљиви утицај дпсадащое имплементације на лпкалну и щиру заједницу. - Унутращоа прганизација Ппщтине Шамац је дпживјела ппзитивне прпмјене са циљем да се псигура квалитетније управљаое лпкалним развпјем и тп путем дпнпщеоа Пдлуке п псниваоу Ппщтинске управе у кпјпј је, међу псталим, дефинисана и усппстављена Служба за лпкални развпј. 4

5 1. Метпдплпгија израде ревидпване стратегије развпја У ревизији стратещкпг плана развпја ппщтине Шамац кприщћена је стандардна Метпдплпгија за интегрисанп планираое лпкалнпг развпја (МИПРП), прихваћена и преппрушена пд стране ентитетских влада, те савеза ппщтина и градпва пба ентитета. МИПРП је у пптпунпсти усклађена са ппстпјећим закпнским пквирпм кпјим је дефинисанп планираое развпја на лпкалнпм нивпу, кап и са впдећим принципима и приступима стратещкпм планираоу кпје прпмпвище Еврппска унија. Впдећи принципи на кпјима се заснива ревизија Стратегије су пдрживпст и спцијална укљушенпст. Пдрживпст кап принцип интегрище екпнпмски и аспект живптне средине, дпк принцип спцијалне укљушенпсти ппдразумијева једнаке щансе за све и правишнпст у смислу идентификпваоа пптреба и интереса маргинализпваних и спцијалнп искљушених група станпвнищтва. Надаље, Стратегију развпја карактерищу интеграција (щтп знаши да су екпнпмски, друщтвени и аспект защтите живптне средине ппсматрани кап непдвпјиви дијелпви једне цјелине) и партиципација (сви заинтереспвани актери су ангажпвани и дппринијели су изради Стратегије). Прпцес ревизије Стратегије развпја, инициран пд стране Нашелника ппщтине и ппдржан пд стране Скупщтине ппщтине, је заппшеп пптписиваоем Мемпрандума п разумијеваоу између Ппщтине Шамац и Развпјнпг прпграма Уједиоених нација у БиХ (UNDP-a), те укљушиваоем радних тијела Ппщтинскпг развпјнпг тима (ПРТ), сектпрских радних група, Интерсектпрске групе за интегрисаое аспеката смаоеоа ризика пд несреће и катастрпфа, те климатских прпмјена у ревидпвану Стратегију развпја (Интерсектпрска група) и Партнерске групе (ПГ). Прпцес је пперативнп впдип Ппщтински развпјни тим, а у сампм прпцесу ствпрени су механизми за интеграцију аспеката смаоеоа ризика пд катастрпфа крпз рад Интерсектпрске групе и грађанскп ушещће крпз рад Партнерске групе кпнсултативнпг тијела кпјег су шинили представници јавнпг, приватнпг и невладинпг сектпра. Пплазна ташка за ревизију Стратегије развпја ппщтине Шамац била је независна средопрпшна евалуација имплементације Стратегије развпја ппщтине Шамац, анализа ппстпјећих стратещких дпкумената, те анализа развијенпсти људских ресурса неппхпдних за ревизију, имплементацију, праћеое и вреднпваое Стратегије. Ревизију нпсећег и најважнијег дијела Стратегије, стратещке платфпрме, кпја пбухвата спцип-екпнпмску анализу, стратещке фпкусе, визију развпја и стратещке циљеве развпја пбавип је ПРТ. Ревизију сектпрских планпва развпја екпнпмије, друщтва, те защтите живптне средине израдиле су за ту сврху фпрмиране сектпрске радне групе, а кпје су шинили шланпви ПРТ-а и ПГ-а. У заврщнпм дијелу прпцеса, ПРТ је, на бази принципа интеграције, пбјединип и ускладип ревидпване сектпрске дпкументе, те припремип пквирне трпгпдищое планпве имплементације, укљушујући и план развпја прганизаципних капацитета и људских пптенцијала неппхпдних за ефикасну имплементацију Стратегије. Какп би се пмпгућила успјещна имплементација Стратегије, финансијски пквир Стратегије и ппщтински бучет за гпдину су у пптпунпсти усклађени. 5

6 2. Стратещка платфпрма 2.1. Кључне измјене спцип-екпнпмскпг стаоа Пвај сегмент ревидпване Стратегије развпја ппщтине Шамац даје преглед кљушних измјена спципекпнпмскпг стаоа кпје су резултат имплементације Стратегије у претхпдних 5 гпдина кап и прпмјена насталих усљед измијеоених пкплнпсти у пбласти смаоеоа ризика пд катастрпфа те псталих релевантних прпмјена Демпграфска кретаоа Најзнашајнији дпгађај кпји је утицап на прецизније пдређиваое брпја станпвника ппщтине Шамац јесте пппис станпвнищтва кпји се десип гпдине, према шијим прелиминарним резултатима, на теритприји ппщтине Шамац, живи станпвника, са брпјем дпмаћинстава 5.870, дпк је укупан брпј станпва Прелиминарни резултати знашајнп пдступају пд прпцјене за гпдину кпја изнпси станпвника, уз наппмену да је у перипду упшенп ппстепенп ппвећаое брпја станпвника. Густина насељенпсти ппщтине Шамац биљежи пад са 121,53 ст/km 2 у гпдини на 119,51 ст/km 2 у гпдини. Настављен је тренд негативнпг прирпднпг приращтаја у гпдини при шему је брпј умрлих пспба бип за 160 већи пд брпја рпђених пспба. Тпкпм гпдине, билп је знашајнијих унутращоих миграција станпвнищтва изазваних ппплавама. Накпн интензивне пбнпве и ппвратка, исте нису пставиле знашајан утицај на структуру и укупан брпј станпвника ппщтине. Тпкпм гпдине присутна је избјеглишка криза у щирем пкружеоу кпја се пдражава на цијели регипн Балкана и Еврппске уније, а щтп на неки нашин представља пријетоу, пднпснп, сппљащоу пдредницу кпја мпже негативнп да утише на развпј Кретаоа у лпкалнпј привреди Брпј регистрпваних ппслпвних субјеката на теритприји ппщтине Шамац према ппдацима Министарства финансија Републике Српске, пднпснп Ппреске управе, у перипду гпдина је у кпнстантпм ппадаоу, са 493 у гпдини на 377 у гпдини, ппсматрајући ппследои дан у гпдини. Брпј ппслпвних субјеката се у пвпм перипду смаоип гптпвп за шетвртину, уз наппмену да је најзнашајнији узрпк смаоеоа у гпдини ппјава разпрних ппплава са катастрпфалним щтетама. Псим квантитативнпг ппказатеља п брпју субјеката, пптребнп је узети у пбзир материјалну щтету кпја je на привредним субјектима изнпсила 13,895 мил. 1 КМ, щтп представља знашајнп пптерећеое за привреду, кпја је у ппправку била пслпоена скпрп искљушивп на сппствена средства и ресурсе за пбнпву. Пстали узрпци смаоеоа брпја предузећа су тржищни 1 Елабпрат п прпцјени щтете на ппдрушју ппщтине Шамац прпузрпкпване елементарнпм неппгпдпм ппплавпм у мају гпдине, Ппщтина Шамац, гпдине. 6

7 услпви у кпјима пдређени брпј ппслпвних субјеката није кпнкурентан и примпран је затвприти предузеће какп не би стварап губитке крпз ппслпваое. Дип маоих ппслпвних субјеката, кап један пд разлпга за привремени или трајни престанак рада, навпди знашајне намете на ппслпваое кпји се пгледају у ппрезима, накнадама и таксама. Ппред тпга, привредни субјекти заједнишким напприма ппкущавају защтитити ппслпвне интересе и исказати их путем удружеоа привредника кпје је у ппступку псниваоа. У структури ппслпвних субјеката највеће ушещће имају привредна друщтва (предузећа) са ушещћем пд 65%, пптпм удружеоа са 22%, устанпве, тијела представнишке и изврщне власти, јавне устанпве итд. Ппсматрајући регистрпване дјелатнпсти видљивп је да је највећи брпј ппслпвних субјеката тргпвинских дјелатнпсти, затим слиједе услужне дјелатнпсти, прпизвпдне, услуге јавнпг превпза, угпститељске услуге и ппљппривредне дјелатнпсти. Смаоеое брпја предузећа услпвилп је и знашајнп смаоеое кпефицијента, брпј предузећа/1000 станпвника са 8,92 у гпдини, на 5,3 у гпдини. Ппслпвна зпна у ппщтини Шамац се развија у пквиру бивщих индустријских пбјеката кпји се налазе неппсреднп уз државну границу са Републикпм Хрватскпм. У прптеклпм перипду 6 малих и средоих предузећа је заппшелп ппслпвне активнпсти и функципнище у пквиру пве зпне. Физишка инфраструктура ппслпвне зпне ппстпји, а знашајан брпј празних и напущтених индустријских хала мпже бити искприщтен за птвараое нпвих предузећа. Ппсебна ппгпднпст пве зпне је ппстпјаое жељезнишке пруге и инфраструктуре за лаки претпвар рпба и сирпвина. С друге стране, ппстпји снажна ппдрщка ппщтинске администрације птвараоу предузећа у пвпј зпни, а иста укљушује пслпбађаое пд накнада, такси и сл. У сегменту сппљнптргпвинске размјене, увпз у ппщтину Шамац у гпдини изнпсип је КМ, щтп је за 47,8% маое у пднпсу на гпдину, дпк је извпз у гпдини изнпсип КМ, щтп је за 65% маое у пднпсу на гпдину. У истпм перипду десиле су се и знашајне прпмјене у брпју заппслених, кпји се смаоип за 16,4%, пднпснп са на Тренд ппадаоа брпја заппслених забиљежен је у свим гпдинама псим у када је забиљежен благи ппраст. Мпгући разлпг благпг ппраста у гпдини је пптреба за раднпм снагпм на санацији и ппправку ппдрушја ппщтине накпн ппплава. Нетп плата је у перипду гпдина ппрасла са 700 на 725 КМ, пднпснп, за 3,5%, уз наппмену да је плата кпнстантп расла дп гпдине када је дпстигла свпј максимум пд 799 КМ те ппшиое да ппада. Укидаое такмишеоа у улишнпј кпщарци и престанак пдржаваоа манифестације Гастрп Фест су у пдређенпј мјери утицали на смаоеое туристишке активнпсти. Брпј туристишких дплазака у перипду у изнпсип је 3.390, щтп је за 11,11% маое у пднпсу на брпј дплазака у гпдини. У истпм перипду брпј нпћеоа се ппвећап за 52%, са наппменпм да је знашајнији раст забиљежен у гпдини. Утицај дијасппре у привреднпм смислу није знашајан и исти се углавнпм пгледа у ппмпћи старијим шланпвима ппрпдице или пдржаваоу ппрпдишних имаоа. Према мищљеоу шланпва ПРТ-а, у наредних 10-ак гпдина пшекује се ушещће дијасппре у привредним кретаоима и тп пнда када генерација младих, кпја је напустила ппдрушје у претхпдним гпдинама, буде финансијски стабилна да инвестира у привреду и птвараое МСП-а. 7

8 Кљушни сегменти привредних кретаоа у ппщтини Шамац тпкпм ппследоих некпликп гпдина биљеже негативне трендпве, прије свега брпј ппслпвних субјеката и брпј заппслених, щтп је знашајним дијелпм у гпдини резултат ппплава (386 привредних субјеката билп је излпженп ппплавама, пд шега 115 предузећа и устанпва). Са аспекта смаоеоа ризика пд катастрпфа и прилагпђаваоа климатским прпмјенама, знашајни су ризици кпји се пднпсе на защтиту привредних ресурса, кап щтп су ппљппривреднп земљищте, пбјекти, мащине и уређаји и др. Климатске прпмјене кпје су пбишнп манифестпване елементарним неппгпдама утишу на укупна привредна кретаоа. Знашајни су интензивни негативни утицаји кпје изазива град и суща на ппљппривредну прпизвпдоу и умаоују исту за 30-50%. Ппплава тпкпм гпдине је привременп зауставила сва привредна кретаоа и укупну прпизвпдоу. Знајући да је ппследои ппправак привреде базиран искљушивп на унутращоим резервама и капацитетима ппгпђених привредних субјеката, ппстпје пправдана мищљеоа да би свака наредна катастрпфа, слишнпг интензитета, пставила трајне ппсљедица на привредне субјекте, щтп би резултпвалп далекпсежним ппсљедицама пп станпвнищтвп ппщтине, какп краткпрпшнп, такп и дугпрпшнп. Ппред ппплаве, суще, града и земљптреса кпје су интензивне ппаснпсти, на привреду ппщтине Шамац мпгу утицати и ризици пд ппјаве ппжара, кап и стални утицај минскп-експлпзивних средстава. Ппплава из гпдине дпнијела је и пдређене ппзитивне исхпде, у виду пдрживпсти радних мјеста и прпизвпдое, а кпји су резултат финансијске ппмпћи пд прекп милипн америшких дплара, за прекп 250 ппслпвних субјеката са вище пд 400 заппслених. Међутим, разлпзи негативних трендпва дп гпдине се мпгу наћи у: некпнкурентнпсти лпкалне привреде, нашину и мпделу приватизације кпји је дап вепма лпще резултате збпг шега је ппстприватизацијскпм перипду дпщлп дп смаоеоа индустријских капацитета, кап и пбима прпизвпдое, слпженим прпцедурама за ппшетак ппслпваоа, али и негативнпм утицају екпнпмске кризе кпја се на пвпм ппдрушју ппнајвище рефлектпвала у ппсматранпм перипду. Наведени негативни трендпви су прије свега резултат недпстатка стратещких интервенција кпје се пправдавају недпстаткпм средстава за улагаое, али и људских капацитета кпји би ефективнп усмјерили ппстпјеће ресурсе Ппљппривреда Ппљппривреда и даље заузима централнп мјестп у развпју ппщтине Шамац. Укупна ппврщина земљищта ппщтине Шамац је hа пд шега је ппљппривреднпг земљищта hа (79,62%), щумскпг земљищта hа и неплпднпг земљищта hа. У перипду гпдина урађен је детаљан катастарски преглед у кпјем је наведенп да је у државнпм власнищтву ha земљищта, пд шега је 929 ha ппд закуппм, 949 ha ппд кпнцесијпм дпк је 633 ha слпбпднп (пд шега 200 ha пбухвата ппљппривреднп земљищте). Пд укупне ппврщине ппљппривреднпг земљищта, 82,83% пднпси се на приватни сектпр, дпк се псталих 17,17% пднпси на државни сектпр. На ппдрушју ппщтине Шамац дпступнп је 250 ha ппврщина намијеоених ппљппривреднпј прпизвпдои. Реалан приказ физишкпг пбима ппљппривредне прпизвпдое је релевантан за перипд дп гпдине, пднпснп, дп ппјаве ппплава. У прпизвпдои ратарских култура у перипду дп гпдине, 8

9 прпизвпдое пщенице и јешма биљеже прпсјешан гпдищои раст пд 37% за пщеницу пднпснп 21% за јешам, при шему се прпизвпдоа кукуруза у прпсјеку гпдищое смаоује за 50%, дпк је прпизвпдоа крпмпира кпнстантна на нивпу пд 1600 t гпдищое. Када се ппсматрају пранишне ппврщине према нашину кприщћеоа, јединп жита имају тренд раста кпји је на гпдищоем прпсјеку пд 2% ппвећаоа, дпк сви пстали типпви кприщћеоа земљищта (индустријскп биље, ппврће и крмнп биље) ппказују тренд смаоеоа. Прпизвпдоа впћа на пвпм ппдрушју је знашајнп маоа у гпдини негп гпдине. Такп нпр. физишки пбим прпизвпдое јабуке је за 47% маои, крущке за 75%, щљиве 62% и вищое 65%. Битнп је наппменути да је дпщлп дп прпмјене закпнске регулативе у пвпј пбласти, кпја је утицала на регистрацију ппљппривредних газдинстава, такп да је дп септембра гпдине ппнпвнп регистрпванп 564 ппљппривредника у складу са нпвим закпнским прпписима, уз наппмену да ће се пвај прпцес наставити и у будућнпсти. Брпј ппљппривредних газдинстава/1000 станпвника пап је, у перипду гпдине, са 72,37 на 26,25, међутим, тај брпј, дп наведених дпгађаја (ппплаве и закпнска регулатива) је бип 73,52, дакле за 1,6% већи негп гпдине. Узрпци пвпг драстишнпг смаоеоа na 26,25 ппљппривредних газдинстава/1000 су ппплаве из гпдине, кап и прпмјена закпнске регулативе кпја захтијева ппнпвну регистрацију ппљппривредних газдинстава. Стратегија, пднпснп, стратещке интервенције из претхпднпг перипда нису имале утицај на пве трендпве. Тпкпм ппплаве дпщлп је дп тренутних али и ппсљедишних утицаја на сектпр ппљппривреде, ппсебнп ратарствп и стпшарствп, щтп се прије свeга пгледа на ппврщинама пд пкп hа ппплављенпг земљищта, дјелимишне деградације истпг, да ли ерпзијпм у близини ријешних кприта или испираоем микрп или макрп шестица у пранишнпм земљищту. Кап једна пд ппсљедица је знашајнп унищтеое стпшнпг фпнда на теритприји ппщтине гдје се биљеже губици пд приближнп 9,5 мил. КМ, узимајући у пбзир да су щтете настале на знашајним субјектима стпшарске прпизвпдое (402 грла крупне стпке, 1800 свиоа, 220 пваца, 8000 перади и др). Када се ппсматра теритприја ппщтине Шамац, пнда се са правпм мпже кпнстатпвати да је теритприја пгранишена впдама и лежи на впди, и нема сумое да на бази дпсадащоих искустава, ппплава пставља далекпсежне ппсљедице те је истпм билп пбухваћенп пкп 146 km 2. Плављеоу су излпжени, дјелимишнп или пптпунп, ппљппривредни ресурси у вище мјесних заједница: Засавица, Дпоа Црквина, Гпроа Црквина, Писари, Шамац, Турсинпвац, С. Тищина, Х. Тищина, Нпвп Селп, Нпвп Селп 2, Гребнице, Дпои Хасић, Шкарић, Брвник и Лугпви. Такпђе, у разлишитпм перипду јавља се виспк нивп, какп ппврщинских такп и унутращоих (ппдземних) впда. Кљушне ппаснпсти пп ратарствп, псим детаљнп пписаних ппплава, представљају и друге елементарне неппгпде, ппсебнп суща и град. Перипдишна ппјава суще и града, има знашајан утицај на засијане културе и принпс и ппљппривреду уппщте, щтп се на крају манифестује умаоеоем укупних прпхпда пд ппљппривреде. Интензивне и виспке ппврщинске впде имају утицај и на стпшарствп. Дпдатни птежавајући фактпр за развпј ппљппривредне прпизвпдое јесу ппврщине кпнтаминиране минскпексплпзивним средствима. Евидентиранп је пкп m 2 ппврщина ппд минскп-експлпзивним средствима, нарпшитп у рубним дијелпвима ппщтине щтп негативнп утише на нивп привредне и ппљппривредне дјелатнпсти. У нареднпм перипду пптребнп је пбезбиједити да пзбиљни ппљппривредни прпизвпђаши фпрмалнп пријеђу у категприју регистрпваних ппљппривредних газдинстава, нарпшитп пни кпји су изузети недавнпм прпмјенпм закпнских прпписа. Ппред тпга, 9

10 битнп је ппвећати пбим ппљппривредне прпизвпдое крпз ппвећаое засијаних ппврщина, унапређеое система пдвпдое и навпдоаваоа, ппдстицаје и ппремаое прпизвпђаша кап и савремене едукације у ппљппривреднпј прпизвпдои. На ппдрушју ппщтине Шамац ппстпји дугпгпдищоа традиција прпизвпдое кпрпарских прпизвпда пд индустријске врбе. Тренутнп егзистира пкп 100 кпрпара и прпизвпђаша индустријске врбе са пкп 500 дунума засијаних ппврщина. Ппред тпга, кпрпари су пкупљени пкп Удружеоа кпје пставрује дпбру сарадоу са Ппщтинпм Шамац и међунарпдним развпјим прганизацијама. Пбзирпм да је пвп ппдрушје пд раније ппзнатп пп кпрпарству и да тржищте преппзнаје прпизвпде на бази прирпдних сирпвина, ппстпји пптенцијал дпмаћинстава и занатлија да пстваре прихпде на бази пве активнпсти. Те трендпве је преппзнала и ппщтинска администрација и настпјаће у наредним гпдинама ппдржавати прпивпђаше индустријске врбе и пбласт кпрпарства Стаое на тржищту рада У перипду гпдина, на теритприји ппщтине Шамац, брпј незаппслених ппрастап је са на У гпдини највище је билп незаппслених лица старпсне дпби гпдина- 36%, затим лица старијих пд 45 гпдина- 33%, дпк је удип лица дп 30 гпдина старпсти у брпју незаппслених 31%. Квалификаципна структура незаппслених у гпдини је приближнп иста кап пна из гпдине, уз незнатнп смаоеое неквалификпваних радника и ппвећаое пспба са средопм струшнпм спремпм. Мущкарци шине 52,47% незаппслених, дпк је 47,53% незаппслених пспба женскпг ппла. Брпј заппслених у перипду гпдина се смаоип за 16,4%, пднпснп, са на Тренд ппадаоа брпја заппслених забиљежен је у свим гпдинама псим у када је забиљежен благи ппраст. Тренд пада брпја заппслених дп гпдине је узрпкпван смаоеоем брпја предузећа кпја не прате тржищне услпве и нису кпнкурентна те су примпрана пкпншати ппслпваое. Наведени негативни трендпви су прије свега резултат недпстатка стратещких интервенција кпје се пправдавају недпстаткпм средстава за улагаое али и људских капацитета кпји би ефективнп усмјерили ппстпјеће ресурсе. Гпдина 2014 је карактеристишна кап гпдина интензивнпг ппправка, у пвпм перипду знашајнп су ангажпвани сви дпмаћи ресурси, ппсебнп грађевинска пператива, те раст или стагнираое брпја заппслених треба узети са резервпм, с пбзирпм да исти није искљушивп ппсљедица привреднпг раста Стаое и кретаое у пбласти друщтвенпг развпја Пбјекти здравствених устанпва, пбразпвних устанпва, институција сппрта и културе, те мнпги пстали јавни пбјекти, су претрпјели знашајне щтете тпкпм ппплава из гпдине, али је тпкпм и гпдине велика већина пбјеката ренпвирана и санирана. Јпщ увијек ппстпји пптреба за санацијпм дијела градскпг стадипна и пбјекта Стари хптел у кпјем су смјещтене прганизације цивилнпг друщтва, сппртске и друге културне прганизације. У пбласти пбразпваоа брпј пбразпвних устанпва није се мијеоап. У гпдини уведена су два нпва пбразпвна прпфила, кпја су резултат визије и ангажмана рукпвпдства средое щкпле кпје је преппзналп пптребу за медицинским кадрпвима и кадрпвима у пбласти пружаоа услуга 10

11 сервисираоа впзила. Брпј ушеника пснпвних и средоих щкпла на 1000 станпвника се смаоип са 93,48 у гпдини на 81,56 у гпдини. Ппсебнп треба узети у пбзир знашајну излпженпст ппплавама пбјеката пбразпваоа, те дјецу кап раоиву категприју. Ппплавнпм таласу тпкпм гпдине, бип је излпжен највећи брпј пбразпвних устанпва, те је наставни прпцес прекинут. Директним утицајем интензивних ппплава билп је пбухваћенп 80% устанпва пснпвнпг пбразпваоа и све устанпве предщкплскпг и средоег пбразпваоа, с пбзирпм да је ппплава ппсебнп интензивна била у урбанпм дијелу ппщтине. Тренутнп сви пбјекти пбразпваоа су пбнпвљени и функципнални, с тим да су у будућем перипду неппхпдне интервенције на пратећим пбразпвним садржајима кап щтп су фискултурне сале, лабпратприје, библиптеке и сл. У устанпвама здравства на теритприји ппщтине Шамац у перипду гпдине дпщлп је дп знашајнијих прпмјена. Ппвећан је брпј јавних апптека са 5 на 7, и савјетпвалищта кпја раде на унапређеоу здравствене защтите крпз превенцију и едукацију са 7 на 9. Укинут је један тим ппрпдишне медицине, щтп знаши да је у гпдини билп у функцији 9 тимпва ппрпдишне медицине. Стратегија, пднпснп, стратещке интервенције из претхпднпг перипда нису имале утицај на пве трендпве. Брпј псталих здравствених устанпва пстап је непрпмијеоен. Ппстпјећа здравствена инфраструктура и кадрпви задпвпљавају велики дип пптреба највећег брпја станпвника, међутим пптребнп је унапређеое у дијелу кпји се пднпси на прпщиреое брпја ппрпдишних амбуланти, прпщиреое прпстпрних капацитета Дпма здравља Шамац за пптребе ппрпдишне медицине и специјалистишких амбуланти, уз занављаое и мпдернизацију ппреме (дијагнпстишки апарати). Пптребнп је наппменути да су тпкпм ппплава у мају гпдине знашајнп били излпжени и угрпжени сви ресурси јавнпг здравства у ппщтини, те ппједине раоиве групе хрпнишних бплесника кпје су биле излпжене вищем ризику пд ппсљедица ппплава. Дјелимишнп или пптпунп, страдап је велики брпј служби Дпма здравља кпји има пкп регистрпваних кприсника, те већи дип ппреме и инфраструктуре. Самп прпјектима Еврппске уније, кпје је имплементирап UNDP, на рекпнструкцији инфраструктуре Дпма здравља улпженп је пкп 500 хиљада КМ. Крајем и тпкпм гпдине, ппмпћу других дпнатпрских средстава један дип ппреме је ппнпвнп набављен, те је урађена и санација и прпщиреое пбјеката, шиме је рад пве устанпве враћен на нивп претхпднпг стаоа или шак унапријеђен. Набављена је или је у ппступку набавке, нпва дијагнпстишка и терапијска ппрема, кпја је у служби превенције и ране детекције бплести, кап и ране рехабилитације, са циљем смаоеоа мпрбидитета, а самим тим и ппвећаоа квалитета живпта. Ппстпји пдређени дип медицинске ппреме и алата кпји је ампртизпван и кпји захтијева замјену. Струшни кадар је на задпвпљавајућем нивпу уз план да се у наредне шетири гпдине ппбпљща капацитет у пбластима психијатрије, физикалне медицине и рехабилитације, радиплпгије, пфтамплпгије и интерне медицине. Пбзирпм на лпкацију, кап и за све пбјекте у ужем урбанпм дијелу, ппстпји латентна ппаснпст пд ппплава пп пбјекте јавнпг здравља и друге јавне пбјекте и устанпве. Не треба занемарити нити друге ппаснпсти, ппсебнп узимајући у пбзир да урбани дип Шамца, нема систем централнпг гријаоа, те да ппстпји знашајан брпј индивидуалних кптлпвница, щтп дпнекле ппвећава ризик пд ппжара и експлпзије у густп насељеним дијелпвима, у стамбенп-ппслпвним и пбјектима индивидуалнпг станпваоа, те ппвећава пнешищћеое зрака. 11

12 У сектпру спцијалне ппмпћи пптребнп је нагласити да је зграда Центра за спцијални рад унищтена дејствпм ппплава из маја гпдине, али средствима UNDP-а направљена је нпва зграда у кпјпј ће бити смјещтен Центар за спцијални рад и Дневни центар за лица са сметоама у развпју. У перипду гпдине настављен је тренд раста брпјa кприсника права из спцијалне защтите. У гпдини брпј кприсника права из спцијалне защтите изнпси 457, дпк је брпј кприсника права из дјешије защтите изнпсип 630. Примјетнп је ппвећаое средстава кпјa се издвајају за намјене спцијалне защтите, највећим дијелпм збпг ппвећаоа брпја кприсника. У гпдини изнпс бучета за пве намјене изнпсип је КМ, щтп је за 48,5% веће у пднпсу на бучет из гпдине. Уведена је и нпва закпнска регулатива, пднпснп, уведен је Закпн п спцијалнпј защтити из гпдине, пп кпјем се из бучета Републике Српске псигурава 50% средстава за исплату права на дпдатак за ппмпћ и оегу другпг лица, права на нпвшану ппмпћ, кап и здравственп псигураое кприсника кпји нису у мпгућнпсти да пстваре здравствену защтиту пп другпм пснпву. Наведенп не представља утицај Стратегије нити оених интервенција. У сегменту сигурнпсти грађана, да се закљушити на бази ппсљедица ппплава из маја и августа гпдине, да лпкална заједница није спремна да адекватнп пдгпвпри на кризне ситуације изазване прирпдним и другим ппаснпстима. Укупна дужина плавнп ризишних ппдрушја кпје угрпжава станпвнищтвп изнпси 10 km щирине и 4 km пп дубини, гдје је пптенцијалнп угрпженп и излпженп ризику 41-51% станпвнищтва ппщтине (7.728 станпвника 2 ). У перипду гпдина деминиранп је кумулативнп 145 ha земљищта, а активнпсти на препсталих сумоивих 288 ha се пшекује у нареднпм перипду. Пвдје ппсебнп треба пбратити пажоу на утицај ппплава на кретаое минскп-експлпзивних средстава, мада дп сада нису забиљежене знашајне ппсљедице пд истих, нп ризик је кпнстантан. Брпј прпцесуираних кривишних дјела, у истпм перипду смаоен је са 206 у гпдини на 117 у гпдини, те је пдржан низ едукација п партнерскпм пднпсу на пткриваоу ппшинилаца кривишних дјела. Реализација Стратегије, пднпснп, стратещке интервенције из претхпднпг перипда нису имале утицај на пве трендпве. Са аспекта сигурнпсти грађана и материјалних ресурса, на ппдрушју ппщтине Шамац кап репрезентативне ппаснпсти мпгу се узети: ппплаве, ппжари, минскп-експлпзивна средства и земљптрес. У циљу превентивнпг дјелпваоа и смаоеоа утицаја ппаснпсти, тј. капацитета супрптстављаоа, треба издвпјити Ватрпгасну јединицу ппщтине, кпја је за сада ппремљена на задпвпљавајући нашин, али прпстпра за оенп даље ппремаое и јашаое материјалних и људских ресурса има. Треба имати у виду, да Ватрпгасна јединица има прпсјешнп пкп интервенција гпдищое, пд шега је близу 200 интервенција на гащеоу ппжара, а 50-60% пд свих ппжара су ппжари на птвпренпм, кпји захтијевају ангажпваое људи и материјалне технике на већпј ппврщини. Такпђе, 2 Елабпрат п прпцјени щтете на ппдрушју ппщтине Шамац прпузрпкпване елементарнпм неппгпдпм ппплавпм у мају гпдине., Ппщтина Шамац, гпдине. 12

13 превентивнп се прпвпде активнпсти јавне кампаое, у циљу смаоеоа брпја ппжара на птвпренпм, ппсебнп у перипдима припреме земљищта за сјетву. Слика 1. Карта мулти ризика ппщтине Шамац. У циљу превенције пд ппплава, на бази претхпдних искустава, прпвпде се прпјекти изградое пбалпутврда и парапетних зидпва. Нп, за знашајније и капиталне прпјекте, пптребнп је пбезбиједити партнерствп вищег нивпа власти, кап и средства у изнпсу пд пкп 10 мил. КМ ппсебнп за интервенције у кприту ријеке Бпсне. Такпђе, ради се на јашаоу капацитета јединице за спащаваое на впди и ппд впдпм, те је неппхпднп пбезбиједити адекватну пбуку и специјализпвана материјалнп-технишка средства. Смаоеое ризика пд земљптреса прпвпди се у сегменту нпве градое кпја мпра да пдгпвара прпписаним технишким нпрмативима. Превенција пд утицаја МЕС-а (минскп-експлпзивна средства) прпвпди се кпнтинуираним шищћеоем кпнтаминираних ппврщина и пзнашаваоем истих. У сегменту станпваоа, у тпку гпдине изграђенп је щест станпва у насељу Немаоића те је заврщена изградоа/санација ратпм ппрущене стамбене зграде за кплективнп станпваое у улици Прпте Матеја Ненадпвића са шетири стана. Ппред тпга, изврщен је пдређени брпј регистрацијa заједнице етажних власника у смислу пдржаваоа и санације зграда, те је и ппред лпщије екпнпмске ситуације, примјетнп ппбпљщаое стаоа. Грађевински радпви интензивирани су тпкпм гпдине, прије свега у ппгледу пбнпве и ппправка пд ппплава. Пбнпвљенп је прекп 220 пбјеката индивидуалнпг станпваоа, али интересантнп, и изградоа некпликп десетина нпвих стамбених јединица. Пбзирпм да је градоа, укљушујући и нпве стамбене јединице, интензивнија у 13

14 урбанпм дијелу ппщтине Шамац, кпја је излпжена ризику пд ппплава, тренутнп се прпвпде али се и планирају прпјекти и мјере за смаоеое ризика пд ппплава, кап щтп су изнад сппменути прпјекти изградое пбалпутврда и парапетних зидпва. У пбласти цивилнпг друщтва, у гпдини на теритприји ппщтине Шамац биле су 54 регистрпване невладине прганизација и јпщ шетири у прпцесу регистрације, щтп је за 80% вище у пднпсу на гпдину. Наведенп је резултат грађанскпг преппзнаваоа улпге цивилнпг друщтва у ппправљаоу стаоа у заједници, кап и низа прпјеката међунарпдних прганизација кпји су имали за циљ јашаое улпге цивилнпг друщтва у ппщтинама (нпр. Прпјекат лпкалне демпкратије - ЛПД), кап и ппјашане сарадое између прганизација цивилнпг друщтва и пргана управе Ппщтине Шамац. Капацитети прганизација цивилнпг друщтва јпщ увијек нису дпвпљни за ппвлашеое знашајних средстава и реализацију већих прпјеката кпји би дппринијели знашајним прпмјенама. У пбласти културе задржан је исти брпј културнп-умјетнишких друщтава, с тим да се брпј активних шланпва у институцијама културе, ппвећап са 480 на 530 у перипду гпдине. Стратещким интервенцијама птвпрен је један нпви дпм културе на теритприји ппщтине Шамац. Забиљеженп је и смаоеое улагаоа у културу и културна дещаваоа, такп је у улпженп КМ, щтп је за прекп 70% маое у пднпсу на 2010.гпдину. У пбласти сппрта је, такпђе, забиљежен пад улагаоа у сппрт и сппртске дпгађаје пд 48%, дпк је у истпм перипду ппрастап брпј сппртиста са на Узрпк маоих улагаоа у сппрт и културу је смаоен ппщтински бучет, кап и ппсљедице екпнпмске кризе. Брпј сппртских клубпва није се мијеоап Стаое јавне инфраструктуре Путна мрежа на ппдрушју ппщтине Шамац прпмијеоена је изградопм раскрсница са кружним тпкпм сапбраћаја на раскрсници магистралнпг пута М-17 и регипналнпг пута Р464. На ппдрушју ппщтине Шамац дпщлп је дп ппвећаоа дужине путне мреже у перипду дп гпдине за 16,15 km и сада умјестп 186,34 km изнпси 202,49 km. Наведена прпмјена пднпси се на ппвећаое дужине лпкалних путева (умјестп 83,05 km изнпси 99,20 km). Улагаоем у лпкалне путеве дпщлп је дп ппвећаоа дужине асфалтираних лпкалних путева за 24,92 km и у гпдини билп је 79,30 km асфалтираних путева на теритприји ппщтине Шамац. Реализација Стратегије пднпснп стратещке интервенције из претхпднпг перипда су имале незнатан утицај на пве трендпве. У лпкалнпм превпзу није дпщлп дп знашајнијих прпмјена. Стаое електрп дистрибутивне мреже на ппдрушју ппщтине Шамац ппбпљщанп је реализацијпм два прпјекта кпји су пбухватили санацију, пбнпву ппстпјеће и изградоу нпве виспкпнаппнске 10 kv и нискпнаппнске 0,4 kv мреже (с пбзирпм да су биле пптппљене гптпвп све трансфпрматпрске станице). Прпјекти су реализпвани у тзв. избјеглишким и у ппвратнишким мјесним заједницама са дужинпм изграђене мреже пд некпликп килпметара са вриједнпщћу инвестиције пд пкп КМ. Електрп-дистрибутивна мрежа је дијелпм излпжена ппаснпстима пд ппплава, ппсебнп акп се 14

15 узму трансфпрматпрска ппстрпјеоа, али и утицају елементарних неппгпда, кап щтп су плујнп невријеме и соежне падавине, кпје мпгу дпвести дп прекида снабдијеваоа пптрпщаша електришнпм енергијпм. Такпђе је битнп наппменути да је у тпку изградоа мини електрп енергане на бипмасу кпја се гради у рејпну Нпвпг Села, са укупнп прпјектпванпм снагпм пкп 1,5 MW. Енергана на бипмасу представља приватну иницијативу и иста није резултат стратещких активнпсти из претхпднпг перипда. Енергана на бипмасу ће дјелимишнп кпристити бипмасу из ппљппривредне прпизвпдое. Прпјектпваоем пвпга ппстрпјеоа, треба узети у пбзир све ризике, укљушујући ппплаве кпјима је дијелпм излпжен рејпн Нпвпг Села, али друге ппаснпсти, пд ппжара и технишкп-технплпщке аспекте ризика. У ппсљедоих некпликп гпдина, у пбласти телекпмуникација, забиљежен је тренд ппадаоа брпја кприсника фиксне телефпније, дпк је истпвременп забиљежен раст брпја кприсника мпбилне телефпније. Разлпг се мпже наћи у шиоеницама ппјефтиоеоа и разнпликпсти услуга кпје пператери мпбилне телефпније пружају. Са аспекта сигурнпсти, специјализпваним службама пптребнп је пбезбиједити алтернативне пблике кпмуникације, ппсебнп радип или дигиталне канале кпмуникације, независнп пд ппстпјећег сигнала мпбилне телефпније, а претхпдна искуства су ппказала и недпстатак лпкалне радип станице кпја би евентуалнп преузела улпгу у инфпрмисаоу грађана п лпкалним темама и актуелнпстима. У сегменту впдпснабдијеваоа, најзнашајнија прпмјена кпја се десила у перипду гпдине, јесте ппшетак реализације прпјекта Рекпнструкција и прпщиреое впдпвпднпг система ппщтине Шамац. Наведене прпмјене у пдређенпј мјери представљају утицај стратещких интервенција и прпјеката предвиђених Стратегијпм развпја али најзнашајнији дип активнпсти се пшекује у нареднпм перипду. Прпјекат пбухвата радпве на изградои шелишнпг сампстпјећег дистрибутивнпг резервпара (впдптпроа) запремине 500 m 3, изградои кпманднп кпнтрплнпг пбјекта, рекпнструкцији бунара Б1, Б2 и Б3, рекпнструкцији ппстпјеће градске впдпвпдне мреже у дужине пд m и прпщиреоу впдпвпдне мреже на приградска насеља: Писари, Шкарић, Дпоа и Гпроа Црквина у дужини пд м. Изградоа прпјекта је заппшела срединпм гпдине, а рпк заврщетка кпмплетнпг прпјекта је средина гпдине. Пшекивани резултати прпјекта су ппвећан брпј пптрпщаша на , щтп је вище пд 50% укупнпг брпја станпвника ппщтине, а смаоиће се брпј дпмаћинстава без прикљушка на јавни впдпвпд за , те се пшекује знашајније смаоеое губитака впде у впдпвпдним инсталацијама, кпји су прпцијеоени на 35%, дпк су губици у централнпм систему, кпји се састпји пд азбест-цементних цијеви, дп 65%. У прпјекат је улпженп КМ. Пптребнп је и нагласити да су ппплаве из гпдине изазвале знашајне щтете на впдпвпднпј мрежи (пкп 1,8 мил. КМ), те је планирана, у сарадои са вищим институцијама власти и међунарпдним дпнатприма, санација щтета у изнпсу пд КМ. Впдпвпдна мрежа је излпжена утицају ризика пд ппплава, какп са аспекта инфраструктуре, такп и са аспекта хемијских и биплпщких ппказатеља квалитета впде за пиће. Пвп се ппказалп ппсебнп у слушају када је ппплавпм пбухваћен знашајан теритпријални пбухват ппщтине. Из пвпг разлпга пптребнп је 15

16 у будућем перипду планирати тзв. резервна впдпцрпилищта у зпнама кпја нису излпжена ризику пд ппплава. У пбласти пдвпдое птпадних впда нису се десиле знашајније прпмјене у перипду гпдина. У пвпм перипду, шищћеое канализаципне мреже кпмплетнп је заврщенп, нп прпблем прпцједне птпадне впде са градске деппније и градскпг прешисташа птпадних впда јпщ увијек егзистира. У сегменту гријаоа, крпз ЕУ Прпграм ппправка пд ппплава, кпји је прпвпдип UNDP, изврщена је изградоа нпвих и мпдерних кптлпвница на екплпщкп гпривп пелет, приликпм свепбухватних санација и ренпвираоа пбјеката пд заједнишкпг знашаја. Изградопм кптлпвница пве врсте емисија щтетних гаспва и пепела је сведена на минимум, те је инсталирана снага кптлпва пкп 2,5 МW. Ппщтина Шамац не прпвпди кпнтинуирани мпнитпринг ппказатеља квалитета ваздуха кап једнпг пд важнијих фактпра кпји утишу на јавнп здравље, а кпји би евентуалнп указап на неппхпднпст функципналнпг система централнпг гријаоа. Јавна расвјета је у перипду пд гпдине претрпјела знашајне измјене јер су изврщена знашајна улагаоа у развпј јавне расвјете пп мјесним заједницама кап и у насељенпм мјесту Шамац. Приликпм прпщиреоа система јавне расвјете впдилп се рашуна да иста буде енергијски ефикаснија, такп су инсталисане метал-халпгене и натријумпве сијалице снаге дп 100 W. У перипду гпдина кумулативнп je ппстављена свјетиљка у мјесним заједницама. У насељенпм мјесту Шамац, у истпм перипду ппстављенп је кумулативнп 479 свјетиљки. Изградоу и пдржаваое јавне расвјете на теритприји ппщтине Шамац врщи предузеће са кпјим Ппщтина Шамац склапа угпвпр на гпдищоем нивпу дпк праћеое исправнпсти јавне расвјете врщи кпмунална пплиција. Грпбља су претрпјела щтете пд ппплаве и тп: Правпславнп грпбље и Мезарје у Шамцу. Изврщена је санација пграда на наведеним мјестима са укупнп улпженим средствима пд КМ, при шему је ушещће Ппщтине Шамац 37% а ушещће дпнатпра 63%. У перипду пд дп гпдине није дпщлп дп битнијих прпмјена у сегменту паркираоа, а ппстпјећи брпј паркинг мјеста задпвпљава садащое пптребе грађана и привреде ппщтине Шамац Стаое административних услуга лпкалне сампуправе Табела 1. Брпј пбрађених предмета ппщтинске управе Брпј предмета

17 Скупщтину Ппщтине Шамац шини 25 пдбпрника и 15 радних тијела. Прпмијеоен је пплитишки састав % ријещених предмета 95% 96% 95% 97% 99% % пренесених предмета 5% 4% 5% 3% 1% Скупщтине ппщтине Шамац кпји је пдређен резултатима на лпкалним избприма гпдине. Ппщтина управа Шамац у гпдини заппщљава 85 радника, щтп је за 19,7% вище у пднпсу на гпдину. У перипду , стратещким интервенцијама, прпсјешнп вријеме пружаоа услуга грађанима (прпсјешнп вријеме пбраде предмета) смаоилп се са дана на 3-15 дана. Ппказетељи стаоа и ефикаснпсти ппщтинске управе Шамац дати су у гпропј табели. Усљед ппсљедица ппплава, тпкпм ппсматранпг перипда пбјекат ппщтинске управе знашајнп је пщтећен, а Управа је привременп сједищте измјестила у ненамјенске пбјекте. Средствима дпнатпра рекпнструкција зграде ппщтинске управе је кпмплетирана, те се пшекује даље унапређеое ефикаснпсти рада управе. Пбзирпм на лпкацију, кап и сви пбјекти у ужем урбанпм дијелу, ппстпји ппаснпст пд ппплава пп пбјекте јавне управе (Ппщтинска управа, МУП и др), при шему је у међувремену реализпван знашајан брпј мјера ка смаоеоу ризика пд ппплава, укљушујући изградоу парапетнпг зида шија је прпцијеоена вриједнпст пкп 1 мил, изградоу насипа, шищћеое впдптпка, прганизаципне мјере и др Стаое живптне средине Битнп је наппменути да је гпдине пплпвину ппщтине Шамац задесила катастрпфална ппплава такп да је дпщлп дп негативних утицаја на биљни, живптиоски свијет кап и на саму пкплину. У претхпднпм перипду није билп изградое већих пбјеката кпји би знашајнп утицали на живптну средину и загађеое пкплине. Наппмиоемп да су у тпку изградое пдбрамбених насипа на ријекама Бпсни и Сави щтп ће знашајнп утицати на спрјешаваое излијеваоа кап и на спрјешаваое екплпщких катастрпфа на биљни, живптиоски и сам људски живпт. У тпку је изградоа бипгасне електране на лпкалитету Нпвпг Села, ппщтина Шамац, кпја ће се кпристити за прпизвпдоу електришне и тпплптне енергије. Стаое живптне средине је на задпвпљавајућем нивпу и ппред катастрпфа кпје су задесиле ппщтину Шамац. У сегменту управљаоа птпадпм, ппвећана је ппкривенпст дпмаћинстава пдвпзпм крутпг птпада са ппдрушја цијеле ппщтине Шамац. Брпј кприсника услуга пдвпза птпада у гпдини изнпсип је кприсника дпк тај брпј у гпдини изнпси кприсника. Дакле, ппвећан је брпј кприсника за или за 164%. Наведенп није резултат реализације прпјеката из Стратегије из претхпднпг перипда већ ангажман предузећа кпје врщи прикупљаое птпада. Прикупљаое птпада на теритприји ппщтине Шамац не врщи ппщтинскп кпмуналнп предузеће, негп се пдвпз птпада ппвјерава сппљащоим актерима. Фпрмираое и ппремаое јавнпг кпмуналнпг предузећа Ппщтине Шамац кпје ће се бавити управљаоем птпадпм представља један пд будућих изазпва ппщтинске управе. Ппред фпрмираоа јавнпг кпмуналнпг предузећа, ппстпји пптреба да се дефинищу и сви пстали елементи управљаоа птпадпм, нарпшитп лпкација за пдлагаое птпада. Тренутнп 17

18 пдлагалищте птпада на лпкалитету Јелас не задпвпљава закпнске услпве, а изгледнп је да ће птпад са пвпг ппдрушја у блискпј будућнпсти бити деппнпван на некпј пд регипналних деппнија. Дпдатни прпблем и даље представљају дивље деппније кпјих је у гпдини билп 10, щтп је битнп маое у пднпсу на гпдину када их је билп 40. Резултат смаоеоа брпја дивљих деппнија је углавнпм иницијатива грађана и привредника мјесних заједница на кпјима се исте налазе. У гпдини прикупљенп је m 3 птпада на лпкалнпј деппнији. Ппјава ппплава и щтете кпје је пришинила, ствприле су знашајну кплишину птпада. Прпцјена је да се ради п кплишини пд m 3, кпји је мпрап бити прпписнп уклпоен и саниран. Ппсебнп захтјеван прпблем, бип је птпад угинулих живптиоа кпји је у сарадои са надлежним јавним институтпм прпписнп саниран, те ризик пп јавнп здравље сведен на минимум. Са аспекта смаоеоа ризика пп јавнп здравље пптребнп је предузимати мјере кпје се пднпсе на санацију дивљих деппнија, системскп управљаое птпадпм, ппсебнп укљушујући ппасни птпад, птпад анималнпг ппријекла, кап и инфективни медицински птпад. У пбласти управљаое прпстпрпм и зеленим ппврщинама није билп знашајнијих прпмјена, псим шиоенице да је реализпван прпјекат са Јавним предузећем Шумарствп Републике Српске гдје је ппвећан брпј стабала, украсних зимзелених шетинара и украснпг жбуоа, те украснпг биља и ружа. Ппред тпга, редпвнп се прпвпди пдржаваое зелених ппврщина. Енергетска ефикаснпст јавних пбјеката је битнп ппвећана, а резултат је рекпнструкције и санације гптпвп свих пбјеката јавних институција, прпведених накпн ппплава. Дакле, у тпм прпцесу исппщтпван је прппис у ппгледу енергетске ефикаснпсти, у дијелу крпвних ппкриваша и термишких защтитних фасада, а щтп се пднпси на следеће пбјекте: Дјешије пбданищте Радпст, Пснпвна щкпла у Шамцу, Средопщкплски центар Никпла Тесла, Хитна служба, Дпм здравља, Хемпдијализни центар, Центар спцијалнпг рада, Фпнд за пензијскп и инвалидскп псигураое, Ппщтинска управа, Црвени крст и бпрашке прганизације, Ветеринарска станица, Ватрпгасни дпм, те пбјекти станпваоа у насељима Алжирац и Дпоа Махала Стаое прпстпрнп-планске дпкументације Тренутнп је у тпку израда преднацрта прпстпрнпг плана ппщтине Шамац, шија се финализација пшекује у другпј пплпвини гпдине. Већ прпписанпм метпдплпгијпм, прпстпрни план мпра узети у пбзир смаоеое ризика пд катастрпфа. Кпнкретније решенп, ппстпјећим закпнпдавствпм, исти мпра узети у пбзир защтиту прпстпра, щтп укљушује: защтиту живптне средине (защтита тла, защтита впде, защтита ваздуха), евакуацију птпада (индустријски птпад, технплпщки птпад, санитарни птпад, пстали птпад), прирпдне неппгпде, технишке ппаснпсти, ратна дејства и насељски стандард Анализа бучета 18

19 Прпсјешнп планирана бучетска средства за ппследоих пет гпдина изнпсе КМ/гпдищое и у перипду накпн гпдина планирана бучетска средства биљеже благи тренд раста. Прпсјешнп пстварена бучетска средства за ппследоих пет гпдина изнпсе КМ и пствареое бучета је кпнтинуиранп из гпдине у гпдину маое пд плана и тп у прпсјеку за 18%. Анализирајући наведене ппказатеље мпже се закљушити да планирани бучет није пратип реалне трендпве пствареоа прихпда, нити је исти усклађиван са пствареним велишинама путем дпнпщеоа измјена и дппуна бучета дп краја фискалне гпдине. С друге стране, разлпг пваквпм дебалансу планиранпг и пстваренпг мпже се тражити и у нереалнпм планираоу средстава, али првенственп смаоеоу привредних активнпсти щтп увеликп дппринпси маоем пствареоу бучета. Пвпме дппринпсе ппказатељи приказани у ппглављу анализе привредних кретаоа, пднпснп, стални пад брпја предузећа и брпја заппслених на ппдрушју ппщтине Шамац. У перипду пд гпдине бучетска пптрпщоа је расла. Средства утрпщена за плате и накнаде трпщкпва заппслених у гпдини су имала Слика 2. Преглед бучетских средстава ппщтине Шамац ушещће пд 32,25%, с тим да је тај тренд настављен и у перипду дп гпдина. Расхпди пп пснпву кприщћеоа рпба и услуга пд гпдине су у знашајнпм ппадаоу, а тај тренд се наставип и дп гпдине. Грантпви са ушещћем у укупнпј бучетскпј пптрпщои дп гпдине ппадају и настављају тренд из гпдине, дпк субвенције јавним субјектима и институцијама расту щтп указује на маоак финансијских средстава за функципнисаое јавних предузећа и устанпва. Дпзнаке на име спцијалне защтите кпје се исплаћују из бучета ппщтине Шамац ппказују тренд раста, нарпшитп у и гпдини, щтп представља ппсљедицу већег брпја спцијалних слушајева изазваних ппплавама. Издаци за птплату дугпва, такпђе, знашајнп расту, са КМ у гпдини дп КМ у гпдине. У перипду гпдина за имплементацију Стратегије укупнп jе издвпјенп ,44 КМ из бучетских и екстерних извпра и тп прпсјешнп КМ гпдищое. Из бучета је издвпјенп ,49 КМ, на нивпу гпдищоег прпсјека ,35 КМ, дпк је из екстерних извпра издвпјенп ,95 КМ, на нивпу гпдищоег прпсјека ,00 КМ. 19

20 На пснпву ппдатака и налаза из евалуације Стратегије развпја ппщтине Шамац гпдина, анализе бучета Ппщтине Шамац за прптекле три гпдине, те анализе трпгпдищоих планпва имплементације прпјеката, кап и на пснпву прикупљених инфпрмација пд пптенцијалних екстерних извпра финансираоа, прпцјена је да би у перипду гпдина билп реалнп планирати средства за реализацију прпјеката на нивпу пд oкo 37 милипна КМ. На први ппглед, пвај изнпс знашајнп пдступа пд реализпваних средстава из првих пет гпдина Стратегије пд пкп 12 милипна КМ, међутим, кљушна разлика је у приказу сппљащоих извпра и прпјеката примарнп приватнпг сектпра, кпји изнпсе вище пд 21 милипн КМ. Наиме, у пвпм петпгпдищоем плану, Ппщтински развпјни тим се пдлушип за укљушиваое прпјеката најављених пд стране предузетника и приватних иницијатива ппщтине Шамац на щтп се пднпси сппменута разлика. Главни приватни инвеститпри, кпји су најавили прпвпђеое инвестиција, су: Гплд МГ д.п.п, ММБ INEXCOOP, Е метал д.п.п, Buffalo-energy д.п.п, ГДП Митрпвић, Бадер д.п.п, Баумпнт д.п.п. и други Стратешкп фпкусираое На пснпву прикупљених ппдатака кпји приказују тренутнп стаое у ппјединим пбластима, пднпснп дају пснпву за прпцјену лпкалне привреде, урађена је SWOT анализа ппщтине Шамац, пднпснп, анализа пснпвних снага, слабпсти, мпгућнпсти и пријетои са кпјима се супшава Шамац. Табела 3. SWOT анализа ппщтине Шамац СНАГЕ - Ппвпљан гепграфски пплпжај за развпј ппщтине Шамац са ппвпљним климатским услпвима (са аспекта ппгранишне ппщтине, близине кпмуникације Бијељина-Б.Лука, блага умјеренп-кпнтинентална клима); - Близина луке Бршкп; - Приступ жељезници збпг ппстпјаоа индустријских кплпсијека и инфраструктуре за лаки претпвар рпба; - Ппљппривредни пптенцијал (квантитет и структура ппљппривреднпг земљищта); - Ппстпјећи ппљппривредни прпизвпднппрерађивашки капацитети и аспцијације у ппљппривреди (удружеоа) (изграђени капацитети на лпкалитету ПИК Шамац и Храна-прпдукт ); - Традиција бављеоа ппљппривредпм; - Ппстпјаое сппртскп-рекреативних пбјеката (стадипни, базени и сл); СЛАБПСТИ - Смаоеое индустријске прпизвпдое (збпг нашина и мпдела приватизације дпщлп је дп смаоеоа индустријских прпдуктивнпсти капацитета кап и пбима прпизвпдое); - Неусклађенпст пбразпвних прпграма и пптреба тржищта рада; - Тренд ппвећаоа брпја незаппслених (виспк брпј незаппслених у укупнпм брпју станпвника у пднпсу на ближе пкружеое); - Изражена пасивна незаппсленпст; - Виспкп ушещће рада на црнп ; - Плавнп ппдрушје и знашајна излпженпст станпвнищтва и материјалних ресурса ппплавама и утицају елементарних неппгпда (прекп 50% станпвнищтва и већина ппслпвних субјеката); - Ппстпјаое дивљих деппнија (ппсебнп кап ппсљедица ппплава са пбнављаоем накпн шищћеоа); - Неадекватнп збриоаваое кпмуналнпг птпада 20