Microsoft Word - Document1

Транскрипт

1 Образац 1. Факултет СТОМАТОЛОШКИ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ СТРУЧНО ВЕЋЕ ЗА МЕДИЦИНСКЕ Број захтева (Датум) НАУКЕ (Назив стручног већа коме се захтев упућује, агласно члану 6. и члану 7. став 1.овог правилника) Београд, Студентски трг бр.1 ЗАХТЕВ за давање сагласности на предлог теме докторске дисертације Молимо да, сходно члану 57. ст.3. Закона о универзитету ("Службени гласник РС" бр. 21/02), дате сагласност Nа предлог теме докторске дисертације: НАУЧНА ОБЛАСТ ОРТОПЕДИЈА ВИЛИЦА ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ: 1.Име, име једног од родитеља и презиме кандидата: ВЛАДИМИР БОЖИДАР РИСТИЋ 2. Назив и седиште факултета на коме је стекао високо образовање: СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ 3. Година дипломирања: Назив магистарске тезе кандидата: 5. Назив факултета на коме је магистарска теза одбрањена: 6. Година одбране магистарске тезе: 7. Назив факултета на коме је кандидат завршио докторске студије: / одсек, смер или група / Година завршетка докторских студија: / Обавештавамо вас да је Наставно научно веће (назив надлежног тела факултета) на седници одржаној размотрило предложену тему и закључило да је тема подобна за израду докторске дисертације. ДЕКАН ФАКУЛТЕТА Проф. др Драгослав Стаменковић Прилог: 1. Предлог теме докторске дисертације са образложењем, 2. Акт надлежног тела факултета о подобности теме за израду докторске дисертације.

2

3 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ за кандидата Владимира Ристића Име и презиме ментора: Бранислав Глишић Звање: редовни професор Списак радова који квалификују ментора за вођење докторске дисертације: 1.Sessa T, Civovic J, Pajevic T, Juloski J, Beloica M, Glisic B. Scanning electron microscopic examination of enamel surface after fixed orthodontic treatment: in vivo study. Srp Arh Celok Lek Jan-Feb; 140 (1-2) : PubMed PMID: Stefanovic N, Glisic B, Scepan I. Reliability of computerized cephalometric outcome predictions of mandibular set-back surgery. Srp Arh Celok Lek Mar-Apr; 139 (3-4) : PubMed PMID: Djordjevic J, Scepan I, Glisic B. Evaluation of agreement and correlation of three occlusal indices in an assessment of orthodontic treatment need. Vojnosanit Pregl Feb; 68 (2) : Serbian. PubMed PMID: Nedeljkovic N, Scepan I, Glisic B, Markovic E. Dentoalveolar changes in young patients with class II/1 malocclusion treated with the herbst appliance and an activator. Vojnosanit Pregl Feb; 67 (2) : Serbian. PubMed PMID: Nedeljkovic N, Glisic B, Markovic E, Scepan I, Stamenkovic Z. Orthodontic treatment of nongrowing patient with class II division 2 malocclusion by Herbst appliance. Vojnosanit Pregl Oct; 66 (10) : Serbian. PubMed PMID: Scepan I, Glisic B, Markovic E, Babic M. Craniofacial comlex specificities in five men with sex reversal syndrome. Clin Oral Investig Sep; 12 (3) : Epub 2008 Feb 5. PubMed PMID: Заокружити одговарајућу опцију (А,Б,В или Г ) А) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији техничко-технолошких, природноматематичких и медицинских наука ментор треба да има најманје три рада са SCI, SSCI, AHCI или SCI-e листе Б) У случају менторства дисертације на докторским студијама у групацији друштвено хуманистичких наука ментор треба да има најмање три рада са релевантне листе научних часописа ( релевантна листа научних часописа обухвата SCI, SSCI, AHCI и SCI-e листе, листу часописа које је Министарство за науку класификовало као М24 и додатну листу часописа коју ће, на предлог универзитета, донети Национални савет за високо образовње. Посебно се вреднују и монографије које Министарство науке класификује као М11, М12, М13, М14, М41 и М51.) В) У случају израде докторске дисертације према ранијим прописима за кандидате који су стекли академски назив магистра наука ментор треба да има пет радова (референци) које га, по оцени Већа научних области квалификују за ментора односне дисертације. Г) У случају да у ужој научној области нема квалификованих наставника, приложити одлуку Већа докторских студија о именовању редовног професора за ментора. Датум ДЕКАН ФАКУЛТЕТА

4 Klinika za ortopediju vilica Stomatološki fakultet, Univerzitet u Beogradu PREDLOG TEME Kraniofacijalne promene kod pacijenata II skeletne klase lečenih aparatom sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice - UVOD - Iako značajniji razvoj ortodoncije kreće početkom XVIII veka, ocem moderne ortodoncije smatra se Edward H. Angle. Njegova klasifikacija malokluzija na tri klase iz godine se upotrebljava i dan danas. Ova klasifikacija se zasniva na medjusobnom odnosu prvih stalnih molara kao pokazatelju sagitalnog dentoalveolarnog odnosa vilica. Uvođenjem rendgen kefalometrije omogućeno je precizno određivanje skeletnog anteroposteriornog odnosa vilica. Međuvilični odnos u sagitalnom pravcu definisan je sagitalnim medjuvilicnim uglom (ANB), gde tačka N predstavlja tačku baze nosa a tačke A i B prednje granice viličnih baza. Vrednosti ugla ANB između 2 i 4 označavaju I klasu po Angle-u, vrednosti veće od 4 označavaju II klasu tj. distalni zagrižaj, dok vrednosti manje od 2 predstavljaju III klasu tj. mezijalni zagrižaj. Prisutnost malokluzija može uticati na loše žvakanje, bolove u temporomandibularnom zglobu, otežano disanje, pojavu bruksizma i parodontopatije. Usled lošeg odnosa gornje i donje vilice primećena je i veća učestalost povreda zuba kod ovih pacijenata. Prisustvo malokluzija dovodi do smanjenja vazdušnog dela nazofaringsa, otežavajući na taj način nazalnu respiraciju, a kao posledica pojačane oralne respiracije dolazi do pojave visokog

5 (gotskog) nepca, povećane učestalosti karijesa i gingivitisa usled isušivanja usne duplje. U terapiji II klase mogu se koristiti pokretni i fiksni ortodontski aparati u zavisnosti od doba kada se pacijent javi radi tretmana. Pokretni funkcionalni aparati daju odlične rezulate pri upotrebi u mešovitoj denticiji odnosno kod dece uzrasta od 7 do 13 godina. Među ove aparate ubrajaju se regulator po Frankel-u, Twin blok, aparat po Hotz-u i najnoviji među njima aparat sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice (u zavisnosti od proizvodjača ima razlicite nazive:sanders,shening). Na ovim prostorima ime ovog aparata je M-blok,kako ćemo ga u daljem tekstu i nazivati. M-blok predstavlja kombinaciju aktivnih pločastih Swarz-ovih aparata i zavrtnja za mezijalno pomeranje donje vilice koji ga ubraja u funkcionalne pločaste aparate, a istovremeno zadržava dobre osobine i jednih i drugih aparata. Kao modifikacija dosadašnjih aktivnih aparata, M-blok je ugodniji za nošenje za pacijenta u odnosu na standardne funkcionalne aparate. Takođe, omogućeno je kraće vreme terapije usled mogućnosti istovremenog sagitalnog pomeranja donje vilice, transverzalnog širenja jedne ili obe vilice, kao i pomeranja pojedinačnih ili grupe zuba. Sve ove osobine olakšavaju terapiju jer uz lakše prihvatanje ove vrste aparata od strane pacijenata rezultati su mnogo brže vidljivi. M-blok delujući na funkcionalne nepravilnosti omogućava skeletne promene u kranijumu čime se ujedno izbegava i pojava recidiva. Nošenjem ovog aparata omogućava se stimulacija motorike za mezijalno usmeravanje donje vilice kao i onemogućavanje pogrešnih funkcija (npr. tiskanje jezika). Pored uticaja na sagitalu, ovaj aparat može uticati i na promene u transverzali, a može se koristiti i za korigovanja manjih nepravilnosti položaja zuba. Ovaj aparat najbolje rezultate daje u periodu rane mešovite denticije, odnosno kod dece uzrasta 7,5-10 godina, dok se sa godinama smanjuje se efikasnost korišćenja M-bloka. Aktivna faza lečenja M-blokom traje sati u toku dana tokom prosečno 12 meseci, uz dodatnih 12 meseci noćnog nošenja aparata radi obezbeđivanja adekvatne retencije. Uspeh terapije se može pratiti analizom kontrolnih studijskih modela i profilnih telerendgen snimaka.

6 - CILJ ISTRAŽIVANJA Naučni ciljevi ove doktorske teze bili bi da se na profilnom telerendgenskom snimku utvrdi: 1) Stepen skeletnih i dentoalveolarnih promena u sagitali 2) Stepen skeletnih i dentoalveolarnih promena u vertikali 3) Stepen promene pravca rasta lica 4) Stepen promene polozaja sekutica i prvih stalnih molara 5) Stepen promena u sagitalnom promeru nazofarinksa 6) Stepen promena mekotkivnog profila Na osnovu postavljenih ciljeva istraživanja i analizirane literature mogu se postaviti sledeće polazne hipoteze ovog istraživanja: 1. Aparat sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice značajno menja sagitalne i vertikalne medjuvilične odnose u smislu anteriornog premeštanja donje vilice, čime se distookluzija koriguje u neutrookluziju i podize zagrizaj. 2. Aparat sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice utiče na promene celokupnog rasta lica u odnosu na kranijalnu bazu, što se manifestuje izmenom facijalne estetike. 3. Tokom terapije aparatom sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice povećava se promer vazdušnog dela nazofarinksa. - MATERIJAL I METOD ISTRAŽIVANJA Ovim istraživanjem biće obuhvaćeno 70 pacijenata Klinike za ortopediju vilica u Beogradu, odabranih metodom slučajnog uzorka, koji prethodno nisu bili podvrgnuti bilo kom obliku ortodontske terapije i kod kojih je ustanovljeno postojanje skeletno distalnog zagrižaja, koji je verifikovan povećanjem vrednosti ugla ANB iznad 4. Uzrast pacijenata je izmedju 7 i 13 godina na početku ortodontskog tretmana. U prvoj grupi je 30 pacijenata koji će biti lečeni pomoću aparata sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice. Drugu grupu čini 20

7 pacijenata koji su lečeni primenom Fränkel-ovih regulatora funkcije tip I, prosečnog uzrasta 8 godina i 3 meseca pri otpočinjanju terapije. Poslednju grupu predstavlja 20 pacijenata lečenih primenom bionatora po Balters-u tip I (standardni oblik), koji su imali prosečan uzrast od 9 godina i 1 mesec na početku ortodontskog tretmana. Kod svih pacijenata biće uradjeni studijski modeli, analiza modela i analiza profilnog teleremdgenskog snimka pre početka terapije. Da bi se uradio aparat sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice potrebno je uzeti otiske za rad i konstrukcioni zagrižaj u incizalnom odnosu sekutića, bez aktivacije u vertikalnoj ravni. Na osnovu toga izradjuju se aparati u laboratoriji i predaju pacijentu. Aparat se nosi sati tokom dana. Kontrolni studijski modeli i profilni telerendgenski snimak biće uradjeni i analizirani po završetku ortodontske terapije. Na profilnom telerendgenskom snimku biće mereni i analizirani sledeći parametri: Parametri skeletnih i dentalnih promena: 1. ms-rlp (najkraće rastojanje najmezijalnije tačke aproksimalne površine gornjeg prvog molara na RLP), 2. mi-rlp (najkraće rastojanje najmezijalnije tačke aproksimalne površine donjeg prvog molara na RLP), 3. (ms-rlp) (mi-rlp) korekcija odnosa molara, 4. is-rlp (najkraće rastojanje incizalne ivice gornjeg sekutića do RLP), 5. ii-rlp (najkraće rastojanje incizalne ivice donjeg sekutića do RLP), 6. (is-rlp) (ii-rlp) korekcija incizalnog stepenika, 7. ss-rlp (najkraće rastojanje od najudubljenije tačke prednje strane maksile do RLP), 8. Pg-RLP (najkraće rastojanje najisturenije tačke profila brade do RLP),

8 9. (ss-rlp) (Pg-RLP) skeletna korekcija, 10. (ms-rlp) (ss-rlp) korekcija položaja prvog stalnog molara u maksili, 11. (mi-rlp) (Pg-RLP) korekcija položaja prvog stalnog molara u mandibuli, 12. (ms-ss) (mi-pg) korekcija molara, 13. (is-rlp) (ss-rlp) korekcija položaja gornjeg inciziva, 14. (ii-rlp) (Pg-RLP) korekcija položaja donjeg inciziva, 15. (is-ss) (ii-pg) korekcija inciziva. Parametri rasta i rotacije lica: 1. < NSAr (Sela ugao), 2. < SArGo (Artikularni ugao), 3. < ArGoMe (Gonijalni ugao), 4. Σ prethodna tri ugla (zbir uglova Bjorkovog poligona), 5. Co Gn (rastojanje od najviše tačke kondila do najisturenije najniže tačke brade), 6. < ArGoN (gornji gonijalni ugao), 7. < NGoMe (donji gonijalni ugao), 8. S Go (zadnja visina lica),

9 9. N Me (prednja visina lica), 10. S-Go / N-Me (procentualni odnos zadnje i prednje visine lica) Parametri sagitalnog položaja, odnosa i razvijenosti gornje i donje vilice: 1. < SNA (ugao maksilarnog prognatizma), 2. < SNB (ugao mandibularnog prognatizma), 3. < ANB (sagitalni intermaksilarni ugao verifikuje skeletnu klasu), 4. Snp Sna (dužina maksile), 5. Go Gn (dužina mandibule), 6. Ar Go (visina ramusa mandibule) 7. Po NB (rastojanje od Pogoniona perpendikularno na N-B vertikalu prominencija koštane brade) Parametri vertikalnog položaja i odnosa gornje i donje vilice: 1. < Occl / SN (inklinacija okluzalne ravni prema ravni prednje kranijalne baze), 2. < SN / SpP (inklinacija ravni baze maksile prema ravni prednje kranijalne baze), 3. < SN / GoGn (inklinacija ravni baze mandibule prema ravni prednje kranijalne baze),

10 4. < SpP / GoGn (intermaksilarni vertikalni ugao), 5. N ANS (prednja gornja visina lica), 6. ANS M (prednja donja visina lica), 7. N-ANS / ANS-M (procentualni odnos gornje i donje visine lica index lica Parametri položaja zuba (molara i sekutića): 1. UI SpP (rastojanje incizalne ivice gornjeg sekutića do maksilarne ravni visina maksilarnih anteriornih zuba), 2. A6 SpP (rastojanje od okluzalne površine gornjeg molara do maksilarne ravni visina maksilarnih posteriornih zuba), 3. Li MP (rastojanje incizalne ivice donjeg sekutića do mandibularne ravni visina mandibularnih anteriornih zuba), 4. B6 MP (rastojanje od okluzalne površine donjeg molara do mandibularne ravni visina mandibularnih posteriornih zuba), 5. < I/SpP (spoljašnji ugao osovine gornjeg sekutića u odnosu na ravan baze maksile), 6. < i/mp (spoljašnji ugao osovine donjeg sekutića u odnosu na ravan baze mandibule), 7. < I / i (interincizalni ugao), 8. UI NA (rastojanje incizalne ivice gornjeg sekutića do NA vertikale),

11 9. < UI / NA (ugao osovine gornjeg sekutića i NA vertikale), 10. Li NB (rastojanje incizalne ivice donjeg sekutića do NB vertikale), 11. < LI / NB (ugao osovine donjeg sekutića i NB vertikale) Parametri mekotkivnog profila: 1. UL ULA (rastojanje od vrha spoljnjeg do vrha unutrašnjeg dela gornje usne debljina gornje usne), 2. LL LLA (rastojanje od vrha spoljnjeg do vrha unutrašnjeg dela donje usne debljina donje usne), 3. Pg Pg (rastojanje kožne do koštane tačke Pogonion), 4. Me Me (rastojanje kožne do koštane tačke Menton), 5. < Cm Sn Ls (nazolabijalni ugao ugao između baze nosa i gornje usne), 6. Si Li Pg (dubina mentolabijalnog sulkusa), 7. G Sn (A) - visina srednjeg (nosnog) sprata lica, 8. Sn Me (B) visina donjeg (viličnog) sprata lica, 9. Sn Sts (C) visina gornje usne, 10. Sti Me (D) visina donje usne, 11. Ls Sn Pg protruzija gornje usne (rastojanje od najisturenije tačke gornje usne do Sn Pg estetske linije),

12 12. Li Sn Pg protruzija donje usne (rastojanje od najisturenije tačke donje usne do Sn Pg estetske linije), 13. Stms 1 ekspozicija gornjeg sekutića (rastojanje najniže tačke gornje usne do incizalne ivice gornjeg sekutića u vertikalnom pravcu), Parametri odnosa koštanog (So-So'), mekotkivnog (So'-Ad) i vazdušnog promera nazofarinksa (Ad-Pm) prema ukupnom promeru nazofarinksa Rezultati istraživanja biće prikazani tabelarno i u vidu grafikona. U okviru statističke analize dobijenih rezultata biće izračunati srednja vrednost, standardna devijacija, koeficijent varijacije, a statistička značajnost razlika izmedju ispitivanih grupa biće utvrdjena primenom Kruskal-Wallis-ovog i χ 2 testa. - OČEKIVANI REZULTATI U toku terapije aparatom sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice (M-blok) očekuje se korekcija distalnog zagrižaja i uspostavljanje okluzije I klase po Angle-u. Takođe, očekuje se da istraživanje pokaže značajne razlike u međuviličnim odnosima nakon terapije u odnosu na početno stanje. Na kraju terapije očekuje se da se kod pacijenata poveća promer vazdušnog dela nazofarinksa uz otklanjanje eventualnog tiskanja jezika omogućavajući na taj način nesmetanu nazalnu respiraciju. Ovim istraživanjem može se dobiti kompletniji uvid u mogućnosti terapije distalno postavljene donje vilice u periodu mešovite denticije. Poređenjem sa drugim vrstama funkcionalnih aparata za mezijalizaciju donje vilice može se uporediti uspešnost ovih aparata i predložiti pacijentima najefikasniji vid tretmana.

13 - LITERATURA - 1. Reuter AM, Sterzik G. Clinical experiences using modified Schwarz double plates. [Article in German] Prakt Kieferorthop May;5(2): Graber TM, Neumann B. Removable orthodontic appliances. 2nd ed. Philadelphia: WB Saunders; De Bellis V, Masciandaro A, Cataldo F. Construction of the "Sander" double plate. [Article in Italian] Attual Dent Sep 24;5(32):26-7, 29-31, Sander FG. Protrusive excursive double plate. A protrusion treatment aid. [Article in German] Dent Labor (Munch) Jun;36(6): Flores-Mir C, Ayeh A, Goswani A, Charkhandeh S. Skeletal and dental changes in Class II division 1 malocclusions treated with splint-type Herbst appliances. A systematic review. Angle Orthod Mar;77(2): Flores-Mir C, Barnett G, Higgins DW, Heo G, Major PW. Short-term skeletal and dental effects of the Xbow appliance as measured on lateral cephalograms. Am J Orthod Dentofacial Orthop Dec;136(6): Polat OO, Kaya B. Changes in cranial base morphology in different malocclusions. Orthod Craniofac Res Nov;10(4):

14 8. Yaqoob O, Dibiase AT, Fleming PS, Cobourne MT. Use of the Clark Twin Block functional appliance with and without an upper labial bow: a randomized controlled trial. Angle Orthod Aug 18. [Epub ahead of print] 9. Dolce C, McGorray SP, Brazeau L, King GJ, Wheeler TT. Timing of Class II treatment: skeletal changes comparing 1-phase and 2-phase treatment. Am J Orthod Dentofacial Orthop Oct;132(4): Martins RP, da Rosa Martins JC, Martins LP, Buschang PH. Skeletal and dental components of Class II correction with the bionator and removable headgear splint appliances. Am J Orthod Dentofacial Orthop Dec;134(6): Nedeljković N, Glisić B, Marković E, Sćepan I, Stamenković Z. Orthodontic treatment of nongrowing patient with Class II Division 2 malocclusion by Herbst appliance. [Article in Serbian] Vojnosanit Pregl Oct;66(10): Darendeliler MA. Validity of randomized clinical trials in evaluating the outcome of Class II treatments. [Article in French] Orthod Fr Dec;78(4): Epub 2007 Dec Woods MG. Sagittal mandibular changes with overbite correction in subjects with different mandibular growth directions: late mixeddentition treatment effects. Am J Orthod Dentofacial Orthop Mar;133(3):

15 Vladimir Ristid Vele Nigrinove Beograd BIOGRAFIJA Vladimir Ristid rodjen je u Trsteniku, gde je završio osnovnu i srednju školu. Stomatološki fakultet u Beogradu upisao je 1982./83. godine, a diplomirao je na istom fakultetu u februaru sa prosečnom ocenom 8,6. Drzavni ispit položio je Specijalizaciju iz ortopedije vilica upisao je 1991./92. a položio specijalisticki ispit, sa ocenom 5, u januaru godine. Od do godine bio je zaposlen u Domu zdravlja Novi Beograd, gde je radio kao lekar specijalista ortopedije vilica počinje da radi na Stomatološkom fakultetu u Beogradu kao klinički lekar na klinici za ortopediju vilica, gde i danas radi. Dr Vladimir Ristic bio je učesnik na mnogim domadim i inostranim kongresima i objavljivao je radove u domadim časopisima.takodje je bio učesnik velikog broja ortodontskih kurseva. Tečno govori engleski jezik i obučen je za rad na računaru.

16 NASTAVNO-NAUČNOM VEĆU STOMATOLOŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU Na drugoj redovnoj sednici u školskoj 2011/12. godini, odrţanoj godine, Nastavno naučno veće Stomatološkog fakulteta imenovalo je stručnu komisiju, u sastavu prof Dr Ivana Šćepan, doc Dr Predrag Vučinić i doc Dr Ţeljko Milosavljević, za ocenu predloga teme doktorske disertacije dr Vladimira Ristića pod nazivom KRANIOFACIJALNE PROMENE KOD PACIJENATA II SKELETNE KLASE LEČENIH APARATOM SA ZAVRTNJEM ZA MEZIJALNO POMERANJE DONJE VILICE Na osnovu priloţene i proučene dokumentacije podnosimo sledeći Osnovni podaci o kandidatu I Z V E Š T A J Vladimir Ristić rodjen je godine u Trsteniku. Stomatološki fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je školske 1982/83. godine, a diplomirao je godine sa prosečnom ocenom 8,6. Obavezan pripravnički staţ obavio je na Klinikama Stomatološkog fakulteta u Beogradu i poloţio stručni ispit 1991.godine. Doktorske studije iz oblasti ortopedije vilica upisao je 2007/08. godine i poloţio sve ispite predvidjene planom i programom doktorskih studija. Specijalizaciju iz oblasti ortopedije vilica upisao je 1991/92. godine, a specijalistički ispit poloţio godine sa odličnim uspehom. Po završetku studija radio je u Domu Zdravlja Novi Beograd kao specijalista ortopedije vilica. Od 2001.godine zaposlen je na Klinici za ortopediju vilica u svojstvu kliničkog lekara. Govori engleski jezik i poznaje rad na računaru.

17 Objavljeni naučni radovi i saopštenja Dr Vladimir Ristić objavio je do sada nekoliko naučnih radova koje je izlagao na medjunarodnim i domaćim kongresima. Član je Udruţenja ortodonata Srbije i Evropskog Udruţenja ortodonata. Na Klinici za ortopediju vilica aktivno učestvuje u izvodjenju nastave studentima osnovnih studija, kao i u praktičnoj i teoretskoj nastavi studenata na specijalističkim studijama. Obrazloženje teme doktorske disertacije 1. Naučna oblast: Ortopedija vilica Terapija modifikovanim pokretnim funkcionalnim aktivnim ortodontskim aparatima 2. Predmet rada U obrazloţenju teme autor ističe da radom ţeli da utvrdi kliničke efekte aparata sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice, kod pacijenata sa dijagnostikovanim skeletnim odnosom II klase, koji se nalaze u periodu mešovite denticije i intenzivnog telesnog rasta. Pored ovoga predmet rada bi bio i utvrdjivanje razlike izmedju efekata ovog aparata i drugih funkcionalnih aparata (Frankel-ov regulator funkcije tip I i bionator po Baltersu tip I ) kao i koji efekti dominiraju kod uporedjivanih aparata. Predmet rada ove disertacije je dobro odabran i veoma interesantan sa aspekta obavljanja svakodnevne kliničke prakse u kojoj se u lečenju malokluzija II skeletne klase koriste mnogobrojne vrste i modifikacije funkcionalnih aparata. Ortodontska terapija ima za cilj postavljanje zuba u pravilan poloţaj, uspostavljanje dobre okluzije i funkcije i postizanje zadovoljavajuće estetike zuba i osmeha. Promena poloţaja dentoalveolarnih struktura, a posebno vilica ima za posledicu promenu u izgledu i dimenzijama okolnih mekih tkiva, pa samim tim i u izgledu lica. Neka istraţivanja ukazuju da dolazi i do promena dimenzija gornjih vazdušnih puteva, što takodje treba imati u vidu prilikom razmatranja mogućnosti pojave recidiva nakon ortodontsko-hiruškog, kao i ortodontskog lečenja. Aparat čije se dejstvo planira da ispituje u ovoj disertaciji je jedan od najnovijih i najsavramenijih te su stoga efekti njegovog delovanja na skeletne dentoalveolarne i mekotkivne strukture

18 kraniofacijalnog sistema veoma oskudno dokumentovane u dostupnoj literaturi, mada su klinički evidentne. Specijalnu vrednost ovoj disertaciji donosi i planirano uporedjivanje delovanja ovog aparata sa dve vrste aparata koji se uobičajeno koriste za lečenje ove malokluzije. 3. Naučni cilj istraţivanja Naučni ciljevi ove doktorske teze bili bi da se na profilnom telerendgenskom snimku utvrdi: 1) Stepen skeletnih i dentoalveolarnih promena u sagitali 2) Stepen skeletnih i dentoalveolarnih promena u vertikali 3) Stepen promene pravca rasta lica 4) Stepen promene polozaja sekutica i prvih stalnih molara 5) Stepen promena u sagitalnom promeru nazofarinksa 6) Stepen promena mekotkivnog profila Naučni ciljevi planirane doktorske disertacije su dobro odabrani i jasno formulisani. U skladu su sa temom doktorskog rada i predmetom istraţivanja. 4. Polazne hipoteze Na osnovu postavljenih ciljeva istraţivanja i analizirane literature mogu se postaviti sledeće polazne hipoteze ovog istraţivanja: 1. Aparat sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice značajno menja sagitalne i vertikalne medjuvilične odnose u smislu anteriornog premeštanja donje vilice, čime se distookluzija koriguje u neutrookluziju i podize zagrizaj. 2. Aparat sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice utiče na promene celokupnog rasta lica u odnosu na kranijalnu bazu, što se manifestuje izmenom facijalne estetike. 3. Tokom terapije aparatom sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice povećava se promer vazdušnog dela nazofarinksa.

19 5.Materijal i metode Pacijenti Ovim istraţivanjem biće obuhvaćeno 70 pacijenata Klinike za ortopediju vilica u Beogradu, odabranih metodom slučajnog uzorka, koji prethodno nisu bili podvrgnuti bilo kom obliku ortodontske terapije i kod kojih je ustanovljeno postojanje skeletno distalnog zagriţaja, koji je verifikovan povećanjem vrednosti ugla ANB iznad 4. Uzrast pacijenata biće izmedju 7 i 13 godina na početku ortodontskog tretmana. U prvoj grupi biće 30 pacijenata koji će biti lečeni pomoću aparata sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice. Drugu grupu činiće 20 pacijenata koji će biti lečeni primenom Fränkel-ovih regulatora funkcije tip I. Poslednju grupu predstavljaće 20 pacijenata koji će biti lečeni primenom bionatora po Balters-u tip I (standardni oblik). Uzrast pacijenata koji će biti lečeni regulatorom funkcije po Frankel- u i bionatorom po Balters-u odgovaraće uzarastu pacijenata u grupi lečenoj pomoću aparata sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice. Metode Kod svih pacijenata biće uradjeni studijski modeli, analiza modela i analiza profilnog teleremdgenskog snimka pre početka terapije. Da bi se uradio aparat sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice potrebno je uzeti otiske za rad i konstrukcioni zagriţaj u incizalnom odnosu sekutića, bez aktivacije u vertikalnoj ravni. Na osnovu toga izradjuju se aparati u laboratoriji i predaju pacijentu. Aparat se nosi sati tokom dana. Kontrolni studijski modeli i profilni telerendgenski snimak biće uradjeni i analizirani po završetku ortodontske terapije. Na profilnom telerendgenskom snimku biće mereni i analizirani veliki broj parametara, koji će na najbolji mogući način opisati skeletne i dentalne promene (15 kefalometrijskih parametara ) uzrokovane primenom ova tri aparata, rast i rotaciju vilica (10 parametara), sagitalni poloţaj i razvijenost gornje i donje vilice (7 parametra), vertikalni poloţaj i odnose gornje i donje vilice (7 parametara), ploţaj zuba (11 parametara), mekotkivni profil (13 parametara), kao i tri parametra kojima će biti opisan nazofarinks. U okviru statističke obrade dobijenih rezultata biće primenjeni odgovarajući testovi da bi se dobili verodostojni rezultati. Predvidjena metodologija je adekvatna ciljevima istraţivanja, a postupci za analizu promena koje će se pratiti su savremeni, što bi trebalo da omogući dobijanje maksimalno pouzdanih podataka.

20 6. Očekivani rezultati: Ispitivanja bi trebalo da daju podatke, do sada malo poznate ili nepoznate o promenama koje nastaju tokom ortodontskog lečenja sprovedenog aktivnim aparatima sa zavrtnjem za mezijalno pomeranje donje vilice na skeletnim dentoalveolarnim strukturama lica, kao i o promenama mekotkivnih struktura i nazofarinksa.takodje, neophodno je utvrditi koliki je stepen nastalih promena koje izaziva ovaj najsavrameniji aparat u poredjenju sa drugim, uobičajeno korišćenim funkcionalnim aparatima i koji efekti prevladavaju kod primene svakog aparata ponaosob. Rezultati ove doktorske disertacije trebalo bi da zanačajno doprinesu poboljšanju planiranja i sprovodjenja terapije kod pacijenata sa skeletnim distalnim zagriţajem (skeletne II klase), kao i mogućnosti perdvidjanja njenog ishoda. 7. Značaj ispitivanja: Ovo istraţivanje nam daje mogućnost da sagledamo efekte jednog novog modifikovanog ortodontskog aparata u savremenoj kliničkoj praksi i utvrdimo njegove prednosti za ranu terapiju skeletno distalnog zagriţaja, u odnosu na druge vrste aktivnih i funkcionalnih ortodontskih aparata, koji se korsite u tretmanu skeletno distalnog zagriţaja. Za svaki od korišćenih aparata, ukoliko se poštuje protokol nošenja, moţe se utvrditi koja su ţeljena pomeranja, a šta su neţeljene posledice dejstva aparata, kojom brzinom koriguju nepravilnost i u kom obimu. Ovi rezultati nam mogu biti od presudnog značaja pri odlučivanju za koji od ponudjenih ortodontskih aparata da se odlučimo u konkretnom slučaju. U meri u kojoj je još uvek nedovoljno jasno kakva je veza izmedju pomeranja zuba i vilica tokom ortodontskog tretmana i promene dimenzija mekih tkiva orofacijalne regije i vazdušnih puteva, ovaj pristup je veoma aktuelan a istraţivanja koja će se obaviti u okviru ove doktorske disertacije ga čine dodatno atraktivnim.

21 8.Zaključak: Na osnovu pregledane dokumentacije i izloţenog obrazloţenja kandidata Komisija smatra da predloţena tema odgovara konceptu savremene ortodoncije i pruţa moguţnost sagledavanja novih metoda lečenja distalnog zagriţaja. Rezultati ovog istraţivanja naći će primenu u svakodnevnom radu lekara kliničara, kao i u naučnoj javnosti, obzirom da se radi o vrlo često zastupljenoj ortodontskoj nepravilnosti i o jednom novom konceptu lečenja, koji do sada nije bio izučavan na našim prostorima. Takodje, ova studija će nam dati odgovore koji aparat bi mogao biti aparat izbora, uporedjujući efekte, prednosti i nedostatke, korišćenih aparata u ovom istraţivanju. Istraţivanja predvidjena temom ove disertacije su originalno koncipirana, nagoveštavajući mogućnost utvrdjivanja statističke značajnosti zapaţenih fenomena koji prate navedene terapijske tretmane. S obzirom na do sada postignute rezultate u radu, dugogodišnje kliničko iskustvo i obrazloţenje predloţene teme doktorske disertacije Komisija sa zadovoljstvom daje pozitivan izveštaj o predlogu teme doktorske teze kandidata dr Vladimira Ristića i predlaţe Naučno nastavnom veću Stomatološkog fakulteta da dr Vladimiru Ristiću odobri izradu doktorske teze pod nazivom: KRANIOFACIJALNE PROMENE KOD PACIJENATA II SKELETNE KLASE LEČENIH APARATOM SA ZAVRTNJEM ZA MEZIJALNO POMERANJE DONJE VILICE KOMISIJA Dr Ivana Šćepan, redovni profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu Dr Predrag Vučinić, docent Stomatološkog odseka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Dr Ţeljko Milosavljević, docent Stomatološkog fakulteta u Beogradu U Beogradu

22 Na osnovu člana 50. Statuta Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nastavno naučno veće Stomatološkog fakulteta, na III redovnoj sednici u školskoj 2011/12. godini, održanoj godine, donelo je sledeću O D L U K U Usvaja se pozitivan izveštaj stručne komisije za ocenu predloga teme doktorske disertacije dr Vladimira Ristića, pod nazivom KRANIOFACIJALNE PROMENE KOD PACIJENATA II SKELETNE KLASE LEČENIH APARATOM SA ZAVRTNJEM ZA MEZIJALNO POMERANJE DONJE VILICE. Utvrđuje se da kandidat može pristupiti radu na doktorskoj disertaciji pod nazivom, pod uslovom da se sa izveštajem komisije i odlukom ovog Veća saglasi Veće naučnih oblasti medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu. Za mentora kandidatu imenuje se prof. Dr Branislav Glišić. Odluku dostaviti: - Veću naučnih oblasti medicinskih nauka Univerziteta u Beogradu - Imenovanom/oj, - Mentoru, - Veću, - Odseku za nastavu, - Pisarnici. Dekan Stomatološkog fakulteta Prof. dr Dragoslav Stamenković