NAUČNOM VEĆU INSTITUTA ZA BIOLOŠKA ISTRAŽIVANJA

Транскрипт

1 ИЗБОРНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На III редовној седници Изборног већа Биолошког факултета Универзитета у Београду, одржаној године, покренут је поступак за избор Немање Вучића, мастер биолога, у научно звање истраживач сарадник. За чланове Комисије за оцену испуњености услова Немање Вучића за избор у научно звање истраживач сарадник одређени су: др Горан Брајушковић, ванредни професор Универзитета у Београду-Биолошког факултета, др Душанка Савић-Павићевић, редовни професор Универзитета у Београду-Биолошког факултета, и др Ана Ђорђевић виши научни сарадник Универзитет у Београду-Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић На основу биографије и библиографије кандидата, као и непосредног увида у целокупни рад, Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду подносимо И З В Е Ш Т А Ј 1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ Немања Вучић рођен је године у Београду, Република Србија. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, Србија. Школске 2009/10. године уписао је Биолошки факултет Универзитета у Београду, студијска група Биологија, смер Молекуларна биологија и физиологија. Студије је завршио са просечном оценом 8,98. Школске 2013/14. године уписао је мастер студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, модул Хумана молекуларна биологија и године одбранио мастер рад под називом: Студија асоцијације генетичких варијанти rs и rs у гену за NOS3 са појавом стерилитета код мушкараца у популацији Србије. Школске 2014/15. године уписао је докторске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, модул Молекуларна биологија еукариота у оквиру студијског програма Молекуларна биологија. Експериментални део своје докторске тезе реализује у Центру за хуману молекуларну генетику под менторством проф. др Горана Брајушковића. Од 05. марта године до данас ангажован је као истраживач приправник на Биолошком факултету Универзитета у Београду у оквиру пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије под називом Анализа промена у структури генома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести (ОИ173016), којим руководи проф. др Душанка Савић-Павићевић. Од школске 2014/2015. до 2016/2017. као студент докторанд ангажован је на извођењу теоријских вежби у оквиру курса Молекуларна генетика који организује

2 Катедра за биохемију и молекуларну биологију Биолошког факултета у Београду, а такође у истом периоду учествовао је и у извођењу теоријских вежби на предмету Молекулска генетика за студенте основних студија Биохемије на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Био је члан испитне комисије за одбрану једног мастер рада. Од новембра године ангажован је као стручни сарадник за област утврђивања очинства у Центру за хуману молекуларну генетику на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Немања Вучић је члан Српског друштва за молекуларну биологију и Европског друштва за хуману генетику. Аутор је или коаутор укупно 12 библиографских јединица, од којих су 4 категорије М20 (2 М21 и 2 M22). Ови радови су 15 пута цитирани у часописима са SCI листе. 2. ИСТРАЖИВАЧКО ИСКУСТВО Област истраживања Немање Вучића је хумана молекуларна генетика, а његов научноистраживачки рад усмерен је превасходно ка молекуларно-генетичкој основи идиопатског стерилитета код мушкараца нарочито испитвањем значаја варијација у броју копија (CNV) у оквиру AZFc региона хромозома Y и ризика за појаву стерилитета у групи мушкараца из Србије. Поред тога, тема његовог истраживачког рада су и студије случајeва и контрола засноване на генима кадидатима односно између генетичких варијанти гена NOS3 и мушког стерилитета. Поред тога Немања учествује у спровођењу генетичке студије случајева и контрола у којој се испитује могућа асоцијација тачкастих варијанти селектованих на основу GWAS и ризика за појаву идиопатског стерилитета код мушкараца из Србије. Поред молекурано-генетичке основе идиопатског стерилитета мушкараца, Немања Вучић био је укључен и у испитвања молекуларно-генетичке основе карцинома простате. Немања Вучић је од марта учесник пројекта Анализа промена у структури генома као дијагностички и прогностички параметар хуманих болести, руководилац проф. др Душанка Савић-Павићевић (ОИ , Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије). 2

3 3. ПРЕГЛЕД СТРУЧНОГ И НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА 3.1. Библиографија Радови у врхунским међународним часописима - M21 1. Nikolić Z, Savić-Pavićević D, Vučić N, Cidilko S, Filipović N, Cerović S, Vukotić V, Romac S, Brajušković G. Assessment of association between genetic variants in microrna genes hsamir- 499, hsa-mir- 196a2 and hsa-mir- 27a and prostate cancer risk in Serbian population. Experimental and Molecular Pathology 2015; 99: Nikolić Z, Savić-Pavićević D, Vučić N, Romac S, Brajušković G. Association between genetic variant in hsa-mir- 146a gene and cancer risk: an updated meta-analysis. Public Health Genomics 2015; 18(5): Радови у истакнутим међународним часописима - M22 3. Vučić N, Nikolić Z, Vukotić V, Tomović S, Vuković I, Kanazir S, Savić-Pavićević D, Brajušković G. NOS3 gene variants and male infertility: association of 4a/4b with oligoasthenozoospermia. Andrologia Nikolić Z, Savić-Pavićević D, Vučić N, Cerović S, Vukotić V, Brajušković G. Genetic variants in RNA-induced silencing complex genes and prostate cancer. World J Urol. 2017; 35(4): Саопштењa са међународних скупова штампана у изводу - M34 5. Nikolić Z, Savić-Pavićević D, Vučić N, Cidilko S, Vukotić V, Filipović N, Romac S, Brajušković G. Assessment of association between rs located in AGO2 gene and prostate cancer risk in Serbian population. Book of abstracts: th Balkan Congress of Human Genetics. Belgrade, Serbia. 17th-20th September Nikolić Z, Savić-Pavićević D, Vučić N, Cidilko S, Vukotic V, Filipović N, Romac S, Brajušković G. Analysis of potential association between genetic variants in microrna genes hsa-mir- 499 and hsa-mir- 196a2 and prostate cancer risk in Serbian population. European Journal of Human Genetics 2015; 23(Suppl 1): 471. European Human Genetics Conference Glasgow, Scotland, UK. June 6-9, Nikolić Z, Savić-Pavićević D, Vučić N, Vukotić V, Tomović S, Cerović S, Filipović N, Romac S, Brajušković G. Assessment of association between genetic variant in hsa-mir- 146a gene and prostate cancer risk in Serbian population. European Urology Supplements 2014; 13(5):127. 6th European Multidisciplinary Meeting on Urological Cancers (EMUC) 3rd Meeting of the EAU Section of Urological Imaging (ESUI). Lisbon, Portugal, November Nikolić Z, Savić-Pavićević D, Vučić N, Vukotić N, Tomović S, Cerović S, Filipović N, Romac S, Brajušković G. Assessment of association between genetic variant rs7813 in GEMIN4 and prostate cancer risk in Serbian population. European Urology Supplements 2014; 13(7): e1505. EAU 10th South Eastern European Meeting (SEEM). Belgrade, Serbia, October Vučić N, Nikolić Z, Savić-Pavićević D, Kanazir S, Vukotić V, Romac S, Brajušković G. Assessment of possible association between genetic variant rs in mir-27a gene and infertility in males diagnosed with non-obstructive azoospermia (NOA) from Serbian 3

4 population. European Urology Supplements 2014; 13(7): e1475. EAU 10th South Eastern European Meeting (SEEM). Belgrade, Serbia, October Саопштењa са скупова домаћег значаја штампана у изводу M Kotarac N, Vučić N, Vuković I, Kanazir S, Savić-Pavićević G, Brajušković G. Copy number variations and microdeletions in Y-chromosomal azoospermia factor regions in patients from Serbia. Book of Apstracts [Elektronski izvor]: st Congress of Molecular Biologists of Serbia with international participation - CoMBoS, Belgrade, Serbia, September 20-22, ISBN Nikolić Z, Savić-Pavićević D, Vučić N, Filipović N, Vukotić V, Romac S, Brajušković G. Assessment of association between rs in mir-27a and prostate cancer risk in Serbian population. Book of abstracts:46. V Congress of the Serbian Genetic Society. Kladovo (Belgrade). 28. Septembra 2. Oktobra Vučić N, Nikolić Z, Savić-Pavićević D, Kanazir S, Vukotić V, Romac S, Brajušković G. Assessment of possible association between two genetic variants in NOS3 gene and male infertility in Serbian population. Book of abstracts:131. V Congress of the Serbian Genetic Society. Kladovo (Belgrade). 28. Septembra 2. Oktobra Приказ радова У рад бр. 1 испитивана је асоцијација између генетичких варијанти у генима за микро-рнк hsa-mir-499, hsa-mir-196a2 и hsa-mir-27a и ризика за појаву и/или прогресију карцинома простате (КП) код мушкараца из Србије. Ово је прва студија асоцијације генетичких варијанти у генима за микрорнк и КП у једној популацији Европског порекла. Резултати ове студије показали су асоцијацију генетичке варијанте rs и ризика за развој КП. Мање учестали алел Ц rs асоциран је са повећаним док је алел Г rs асоциран са смањеним ризиком за прогресију КП. У раду бр. 2 спроведена је мета-анализа која је на основу дотадашњих резултата имала за циљ да испита асоцијацију између потенцијално функционалне генетичке варијанте rs у оквиру гена hsa-mir-146a и ризика за развој различитих типова малигних тумора. Није утврђена асоцијација са ризиком за развој КП али је утврђена асоцијација са другим типовима малигних болести као што је карцимом јетре и желуца. У раду бр. 3 спроведена је студија асоцијације две тачкасте генетичке варијанте и варијанте 4а/4б гена NOS3 са ризиком за појаву идиопатског стерилитета код мушкараца из популације Србије. Резултати овог рада показали су асоцијацију варијанте 4а/4б са ризиком за појаву идиопатског стерилитета код мушкараца из Србије. У раду бр. 4 испитивана је потенцијална асоцијација између генетичких варијанти у генима који кодирају за компоненте РНК-индукованог утишавајућег комплекса и ризика за развој и/или прогресију КП. Ова студија случајева и контрола такође је прва студија у популацији Европског порекла када су генетичке варијанте у генима за протеине утишавајућег комплекса и КП у питању. Резултати овог рада показали су да генетичке варијанте rs , rs и rs7813 имају протективних ефекат на ризик за прогресију КП. 4

5 3.3. Цитираност Рад Nikolić, Z., Savić Pavićević, D., Vučić, N., Cidilko, S., Filipović, N., Cerović, S., Vukotić, V.,Romac, S., & Brajušković, G. (2015). Assessment of association between genetic variants in microrna genes hsa-mir- 499, hsa-mir- 196a2 and hsa-mir- 27a and prostate cancer risk in Serbian population. Experimental and Molecular Pathology, 99, цитирају: 1. Wang YH, Hu HN, Weng H, Chen H, Luo CL, Ji J, Yin CQ, Yuan CH, Wang FB. Association between Polymorphisms in MicroRNAs and Risk of Urological Cancer: A Meta-Analysis Based on 17,019 Subjects. Front Physiol. 2017; 8:325. (M21). 2. Zhang H, Zhang Y, Zhao X, Ma X, Yan W, Wang W, Zhao Z, Yang Q, Sun X, Luan H, Gao X, Zhang S. Association of two microrna polymorphisms mir-27 rs and mir-423 rs with the risk of cancer. Oncotarget. 2017; 8(29): (M21) 3. Liu X, Han Z, Yang C. Associations of microrna single nucleotide polymorphisms and disease risk and pathophysiology. Clin Genet. 2017; 92(3): (M21) 4. Chen M, Fang W, Wu X, Bian S, Chen G, Lu L, Weng Y. Distinct effects of rs on risk of different cancers: an update meta-analysis. Oncotarget. 2017; 8(43): (M21) 5. Li D, Zhu G, Di H, Li H, Liu X, Zhao M, Zhang Z, Yang Y. Associations between genetic variants located in mature micrornas and risk of lung cancer. Oncotarget 2016; 7(27): (M21a) 6. Ni J, Huang Y. Role of polymorphisms in mir-146a, mir-149, mir-196a2 and mir-499 in the development of ovarian cancer in a Chinese population. Int J Clin Exp Pathol 2016; 9(5): (M22) 7. Wang J, Zhang Y, Zhang Y, Chen L. Correlation between mirna-196a2 and mirna-499 polymorphisms and bladder cancer. Int J Clin Exp Pathol 2016; (M22) 8. Sun XC, Zhang AC, Tong LL, Wang K, Wang X, Sun ZQ, Zhang HY. mir-146a and mir-196a2 polymorphisms in ovarian cancer risk. Genet Mol Res. 2016;15(3). (M23) 9. Hashemi M, Moradi N, Ziaee SAM, Narouie B, Soltani MH, Rezaei M, Shahkar G, Taheri M. Association between single nucleotide polymorphism in mir-499, mir-196a2, mir-146a and mir-149 and prostate cancer risk in a sample of Iranian population. Journal of Advanced Research 2016; 7(3): (M23) 10. Li M, Li RJ, Bai H, Xiao P, Liu GJ, Guo YW, Mei JZ. Association between the pre-mir-196a2 rs polymorphism and gastric cancer susceptibility in a Chinese population. Genetics and Molecular Research 2016; 15 (2): gmr (M23) Рад Nikolić, Z., Pavićević, D. S., Vučić, N., Cerović, S., Vukotić, V., & Brajušković, G. (2017). Genetic variants in RNA-induced silencing complex genes and prostate cancer. World journal of urology, 35(4), цитирају: 11. Song X, Zhong H, Wu Q, Wang M, Zhou J, Zhou Y, Lu X, Ying B. Association between SNPs in microrna machinery genes and gastric cancer susceptibility, invasion, and metastasis in Chinese Han population. Oncotarget 2017; 8 (49): (M21) 12. Wu N, Zhang X, Tian J, Yu S, Qiao Y. Association of GEMIN4 gene polymorphism and the risk of cancer: a meta-analysis. Onco Targets Ther. 2017;10: (M22) 13. Nwanaji-Enwerem JC, Colicino E, Dai L, Di Q, Just AC, Hou L, Vokonas P, De Vivo I, Lemos B, Lu Q, Weisskopf MG, Baccarelli AA, Schwartz JD. mirna processing gene polymorphisms, blood DNA methylation age and long-term ambient PM(2.5) exposure in elderly men. Epigenomics. 2017; 9(12): (M21) 5

6 Рад Nikolić, Z. Z., Pavićević, D. L. S., Vučic, N. L., Romac, S. P., & Brajušković, G. N. (2015). Association between a genetic variant in the hsa-mir-146a gene and cancer risk: an updated meta-analysis. Public Health Genomics, 18(5), цитирају: 14. Sangalli, A., Orlandi, E., Poli, A., Maurichi, A., Santinami, M., Nicolis, M.,... & Lira, M. G. (2017). Sexspecific effect of RNASEL rs and mir-146a rs polymorphisms interaction as a susceptibility factor for melanoma skin cancer. Melanoma research, 27(4), Garcia, A. I., Buisson, M., Damiola, F., Tessereau, C., Barjhoux, L., Verny-Pierre, C.,... & Gautier-Villars, M. (2016). Mutation screening of MIR146A/B and BRCA1/2 3 -UTRs in the GENESIS study. European Journal of Human Genetics, 24(9), Вредности индикатора научне компетентности Немање Љ. Вучића Табеларни приказ научне активности после избора у звање истраживач-сарадник Категорија Вредност Број Сума М21 Рад у врхунском међународном часопису М22 Рад у истакнутом међународном часопису М34 Саопштење са међународног скупа штампано у изводу 0,5 5 2,5 М64 Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу 0,2 3 0,6 Укупно 28,8 Укупан број бодова за вредновање научне активности износи 28, Наставна активност Учешћа у Комисијама за одбрану мастер рада 1. Невена Котарац. Примена методе амплификације вишеструко лигираних проба у идентификацији микроделеција и варијација у броју копија региона AZF хромозома Y код мушкараца са идиопатским стерилитетом. Мастер рад. Универзитет у Београду-Биолошки факултет, Комисија: др Горан Брајушковић (ментор), др Душанка Савић-Павићевић (члан), Немања Вучић (члан) Учешће у настави 1. Молекуларна генетика. Универзитет у Београду-Биолошки факултет. Основне академске студије, студијска група Молекуларна биологија. Школска 2014/2015., 2015/2016. и 2016/2017. година. 2. Молекулска генетика. Универзитет у Београду-Хемијски факуллтет. Основне академске студије, студијска група Биохемија. Школска 2014/2015., и 2015/2016. година. 6

7 4. Закључак и предлог комисије На основу приложене документације и непосредног увида у досадашњи истраживачки рад кандидата, мишљења смо да Немања Вучић испуњава и формалне и суштинске услове да буде изабран у звање истраживач сарадник. У претходном периоду, као истаживач приправник урадио је значајан сегмент експерименталног дела своје докторске дисертација која за тему има молекуларну основу идиопатског стерилитета мушкараца из Србије и објавио је један рад категорије М22 као први аутор. Поред тога, био је активно ангажован у истраживањима молекуларне основе карицнома простате што је за резултат имало објављивање два рада категорије М21 и једног рада категорије М22 у којима је коаутор. Због тога, са задовољством предлажемо Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да изабере Немању Вучића у звање истраживач сарадник. У Београду, 22. децембар године Комисија: др Горан Брајушковић, ванредни професор Универзитет у Београду-Биолошки факултет др Душанка Савић-Павићевић, редовни професор Универзитет у Београду-Биолошки факултет др Ана Ђорђевић, виши научни сарадник Универзитет у Београду-Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић 7