УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

Транскрипт

1 ОБРАЗОВАЊЕ ЛИЧНИ ПОДАЦИ УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ФАКУЛТЕТА ЗАШТИТЕ НА РАДУ Одлуком Наставно-научног већа Факултета заштите на раду у Нишу бр /5 од године, именовани смо за чланове Комисије за писање извештаја о научној заснованости предложене теме докторске дисертације кандидата мр Дарка И. Михајлова, дипл. инж. маш., под називом ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКА ОПТИМИЗАЦИЈА ИЗБОРА МЕРНЕ СТРАТЕГИЈЕ ЗА ПРОЦЕНУ ДУГОТРАЈНЕ ВРЕДНОСТИ ИНДИКАТОРА БУКЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ На основу увида у приложену документацију и разматрањем приложене теме, подносимо следећи ИЗВЕШТАЈ 1. БИОГРАФИЈА КАНДИДАТА ИМЕ И ПРЕЗИМЕ Дарко (Иван) Михајлов ДАТУМ РОЂЕЊА МЕСТО РОЂЕЊА Ниш, Република Србија АДРЕСА СТАНОВАЊА Ниш, Стара железничка колонија 8/21 ТЕЛ Е-МАИЛ ОСНОВНА ШКОЛА Вожд Карађорђе у Нишу (1976/ /84) СРЕДЊА ШКОЛА Гимназија Бора Станковић у Нишу (1984/ /86), Гимназија Светозар Марковић у Нишу (1986/ /88) ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ Машински факултет у Нишу, смер Хидроенергетика (1989/ /97). Просечна оцена у току студија 8.31 (осам и 31/100). Дипломски рад под називом Пројектовање хоризонталне двострујне центрифугалне пумпе за транспорт хемијски чисте воде одбрањен год. оценом 10 (десет), ментор: проф. др Драгица Миленковић

2 ПРОФЕСИОНАЛНА КАРИЈЕРА ПОСЛЕДИПЛОМСКЕ СТУДИЈЕ Факултет заштите на раду у Нишу, смер Заштита на раду (2000/ /09). Магистарска теза под називом Примена вибродијагностике у превентивном одржавању ротационих машина одбрањена год. на Факултету заштите на раду у Нишу, ментор: др Драган Цветковић, ред. проф. Факултета заштите на раду у Нишу РАДНО ИСКУСТВО Факултет заштите на раду у Нишу ( ), радно место: стручни сарадник у Лабораторији за буку и вибрације; Факултет заштите на раду у Нишу ( ), радно место: асистент-приправник; Факултет заштите на раду у Нишу (2009- ), радно место: асистент; Ангажовање у реализацији дела наставе из предмета: Бука и вибрације, Бука у животној средини, Физички параметри радне и животне средине, Механика, Техничка механика, Ризик од механичких дејстава, Механика флуида. НАУЧНО-СТРУЧНИ РАД 1. Пројекат Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије у области технолошког развоја бр. 231: Рачунарски подржан развој пнеуматика, подпројекат: Бука у интеракцији пнеуматик подлога, кординатор: Машински факултет у Нишу, Пројекат Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије у области технолошког развоја бр. 285: Оптимизација осцилаторне удобности малих пољопривредних машина, кординатор: Факултет заштите на раду у Нишу, Пројекат Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије у области основних истраживања бр : Реални проблеми механике, кординатор: Машински факултет у Нишу, Пројекат Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије у области основних истраживања бр : Динамика и управљање активним конструкцијама, кординатор: Машински факултет у Нишу, Пројекат WUS-a, CEP 8/2003, Развој и примена експертског система за менаџмент буком у животној средини, Пројекат WUS-a, CEP 73/2002, Развој система за праћење стања машинских система на бази стања вибрација, 2002 Аутор и коаутор 50 научних и стручних радова, објављених у домаћим и међународним часописима у периоду од до год. Аутор помоћног уџбеника Физичке штетности - збирка решених задатака, Факултет заштите на раду у Нишу, Ниш, ЧЛАНСТВО У ПРОФЕСИОНАЛНИМ УДРУЖЕЊИМА Друштво за техничку дијагностику Србије Београд 2

3 2. ПРЕГЛЕД ОСТВАРЕНИХ РЕЗУЛТАТА У ДОСАДАШЊЕМ РАДУ У ОБЛАСТИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Рад објављен у међународном часопису (М23) 1. M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, Z. Petrović, B. Radičević, Verification of NAISS model for road traffic noise prediction in urban area, Elektronika ir Elektrotechnika, Vol. 19, No. 6, pp , Рад објављен у часопису међународног значаја верификован посебном одлуком (М24) 1. M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, Comparasion of prediction and measurement methods for sound insulation of lightweiqht partitions, Facta Universitatis Series Architecture and Civil Engineering, Vol. 10, No. 2, pp , 2012 Саопштење са међународног скупа штампано у целини (М33) 1. M. Praščević, A, Gajicki, D. Mihajlov, N. Živković, Lj. Živković, Application of the prediction model "SCHALL 03" for railway noise calculation in Serbia, Applied Mechanics and Materials Vol. 430, pp , M. Praščević, D. Mihajlov, A, Gajicki, D. Cvetković, N. Holeček, Acoustic zoning and noise assessment" for railway noise calculation in Serbia, Applied Mechanics and Materials Vol. 430, pp , D. Mihajlov, M. Praščević, D. Cvetković An analysis of the environmental noise levels on the territory of the city of Niš, In proc. of the 4th International and 23rd National Conference "Noise and Vibration", pp , Niš, M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, Nikola Holeček, The acoustic zoning - a comparasion of legislation and experiences in Italy and Serbia, In proc. of the 4th International and 23rd National Conference "Noise and Vibration", pp , Niš, M. Praščević, D. Cvetkovic, D. Mihajlov, A framework for strategic noise mapping in urban areas, In proc. of the XI-th Sumposium Acoustics and Vibration of Mechanical Structures AVMS-2011, pp. 7-22, Timisoara, D. Mihajlov, M. Praščević, D. Cvetkovic, Acoustic treatment of machine workroom for staples production, In proc. of the XI-th Sumposium Acoustics and Vibration of Mechanical Structures AVMS-2011, pp , Timisoara, M. Praščević, D. Cvetkovic, D. Mihajlov, NAISS model validation based on measured data of noise monitoring, In proc. of the VII Triennial International Coference Heavy Machinery HM 2011, pp , Vrnjačka banja, D. Cvetkovic, M. Praščević, D. Mihajlov, Estimation of uncertainty in environmental noise measurement, In proc. of the VII Triennial International Coference Heavy Machinery HM 2011, Vol. 7, No. 6, pp , Vrnjačka banja, M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, "Valorizacija akustičke emisije mašinskih sistema metodom intenziteta zvuka", Zbornik radova sa naučno-stručnog skupa "Istraživanje i razvoj mašinskih elemenata i sistema - Jahorina IRMES '2002", pp , Srpsko Sarajevo, Jahorina, D. Cvetković, M. Praščević, V. Stojanović, D. Mihajlov, "Comparative Analysis of Traffic Noise Prediction Models", Proceedings of the First Congress of Slovenian Acoustical Society with International Participation and Exhibition, pp , Portorož, Slovenia,

4 Рад у водећем часопису националног значаја (М51) 1. M. Praščević, D. Cvetkovic, D. Mihajlov, The uncertainty sources in environmental noise measurements and the uncertainty estimation, Facta Universitatis Series Mechanical Engineering, Vol. 9, No. 2, pp , 2011 Рад у часопису националног значаја (М52) 1. M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, "Industrial noise modelling and mapping The case of the cement factory", Facta Universitatis, Series Working and living environment protection, Vol. 5, No.1, pp , 2008 Рад у научном часопису (М53) 1. M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, "A New Method of the Noise Emission Declaration Based on Sound Intensity Measurement", FACTA UNIVERSITATIS, Series: Working and Living Environmental Protection, pp , Niš, M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, "Buka pneumatika kao posledica air-pumping efekta", Časopis "OMO" - Održavanje mašina i opreme, pp , Novi Beograd, M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, "Merne metode za ocenu buke pneumatika", Časopis "Preventivno inžinjerstvo", pp , Beograd, 2002 Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини (М63) 1. D. Mihajlov, M. Praščević, D. Cvetković, "Rezultati monitoringa i ocena stanja nivoa buke u Nišu za godinu", Zbornik radova XXI Konferencije sa mećunarodnim učešćem "Buka i vibracije", ID 21-23, Tara, M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, "Mapiranje industrijske buke na primeru fabrike cementa Holcim", Zbornik radova XXI Konferencije sa mećunarodnim učešćem "Buka i vibracije", ID 21-18, Tara, M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, "Harmonoise - novi evropski metod za strategijsko mapiranje buke", Zbornik radova XX Konferencije sa međunarodnim učešćem "Buka i vibracije", pp. ID 20-04, Tara, M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, "Ocena stanja nivoa buke u urbanim sredinama primenom strategijskih mapa Deo 2: Primer", Zbornik radova nacionalne konferencije "EKO FIZIKA 2005", pp , Kruševac, M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, "Ocena stanja nivoa buke u urbanim sredinama primenom strategijskih mapa Deo 1: Osnovni principi", Zbornik radova nacionalne konferencije "EKO FIZIKA 2005", pp , Kruševac, M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, "Buka pneumatika kao posledica air-pumping efekta", Zbornik radova "Pouzdanost i dijagnostika 2002" (CD), pp. 10 (1-11, Aranđelovac), M. Praščević, D.Cvetković, D. Mihajlov, "Intenzitet zvuka u funkciji identifikacije dominantnih izvora buke složenih mašinskih sistema", Seminar "Tehnička dijagnostike 2001", Donji Milanovac, M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, "Generisanje buke pneumatika", Zbornik radova XVII Jugoslovenske konferencije sa međunarodnim učešćem "Buka i vibracije", pp. 22(1-8), Niš, D. Cvetković, M. Praščević, D. Mihajlov, "Sistematsko praćenje skustičkog opterećenja urbanih sredina kao preduslov planiranja mera za zaštitu od buke", Zbornik radova "Ekološka istina", pp , Negotin,

5 Одбрањен магистарски рад (М72) D. Mihajlov, "Primena vibrodijagnostike u preventivnom održavanju rotacionih mašina", Fakultet zaštite na radu u Nišu, Niš, 2009 Техничка и развојана решења (М84) 1. M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, tehničko rešenje: Akustičko zoniranje teritorije grada Niša, 2012 Техничка и развојана решења (М85) 1. M. Praščević, D. Cvetković, D. Mihajlov, tehničko rešenje: NAISS model za proračun nivoa emisije buke drumskog saobraćaja, ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Бука се јавља као значајан проблем у животној средини већине урбаних подручја. Ипак, проблем буке се још увек не препознаје правилно и посвећује му се недовољно пажње упркос чињеници да битно утиче на квалитет живота угрожене популације. Разлози за овакав приступ се могу тражити у самој дефиницији буке и њеној перцепцији као субјективног доживљаја појединих спољашњих дешавања, њеном специфичном карактеру, као и у тешкоћи повезивања узрока са ефектима које изазива на здравље људи. Резултати здравствених истраживања показују да бука може имати негативан утицај на људско здравље и потврђују оправданост даљих истраживања са циљем бољег разумевања и контроле буке. Наиме, бука се наводи као озбиљна опасност по здравље, са последицама које се крећу у распону од узнемирености па до смртног исхода и сматра се једним од индуктора стреса који има психосоцијалну компоненту. Практични ефекти буке се код људи најчешће испољавају као непријатност, смањење концентрације, погоршање квалитета сна и стрес услед исхемијске болести срца. Нарочито је битно разматрање штетног утицаја буке на здравље и развој деце, будући да доприноси стварању говорних сметњи и утиче на смањену способност деце за учењем. Доминантни извор комуналне буке и главни извор сметњи и узнемиравања становништва свакако представља саобраћај. Око 120 милиона људи у Европској унији је изложено нивоима буке друмског саобраћаја изнад 55 db(а), а више од 50 милиона људи нивоима изнад 65 db(а). Уколико је познато да бука нивоа изнад 55 db(а) сасвим извесно изазива непријатност, агресивно понашање и поремећај сна, да стална изложеност буци нивоа изнад 65 db(а) може да има за последицу хипертензију, а да стална изложеност буци нивоа изнад 75 db(а) извесно утиче на повећање нивоа стреса, повећање стопе срчаних обољења и потенцијални губитак слуха, сасвим је сигурно да планирање саобраћаја и заштита становника урбаних подручја од саобраћајне буке захтевају далеко озбиљнији приступ. Битна је чињеница да повећани ниво буке у урбаним срединама представља константан проблем који временом поприма све веће размере, будући да је у директној вези са све интензивнијим саобраћајем и комуналним активностима које прате савремени начин живота. Већина европских градова настоји да смањи повећане нивое буке на допуштене вредности које су прописане националним законима, пре свега у складу са сврхом и наменом простора у коме људи бораве. Предузимање одређених мера које би најефикасније одговориле постављеном задатку подразумева претходно спроведен поступак регистровања стања нивоа буке у животној средини, анализу могућности примене појединих мера и доношење релевантне одлуке. Системска истраживања захтевају знатна финансијска средства, што представља један од разлога због кога се у појединим земљама таква истраживања не спроводе. Међутим, у ограниченом опсегу се ипак спроводе појединачна истраживања. У појединим европским земљама су оваква 5

6 истраживања заживела још седамдесетих и осамдесетих година 20 века. У Француској је од до год. у истраживања уложено 2,7 милиона евра, у Немачкој од до год. око 4,0 милиона евра, а у Великој Британији од до год. око 6,5 милиона евра. Резултати наведених истраживања знатно доприносе доношењу нових смерница и прописа везаних за заштиту од буке. Свакако, властита истраживања су ипак незамењива због прилагођавања локалним условима живота и рада. У скорије време су актуелна истраживања која се поред здравствених баве и проценом економских последица присуства буке у животној средини. Тако се поред трошкова за санацију буке у стамбеним насељима која се налазе у близини појединих саобраћајница (аеродроми, железничке пруге, аутопутеви) или других извора буке (нпр. индустријских), посебно анализирају и трошкови здравствених услуга које су последица живота у бучним подручјима. Такође, степен комуналне буке има значајан економски утицај на цене некретнина у стамбеним и пословним подручјима. Истраживања указују да бука саобраћаја утиче на цене некретнина у просеку 5%, а да се тај утицај у условима тржишног раста креће и до 12%. Овај податак је додатно подстакао истраживаче у многим земљама да се детаљно посвете изучавању и дефинисању проблема саобраћајне буке. Мере које се спроводе широм Европе у циљу смањења буке у животној средини обично су нижег приоритета у поређењу са еколошким проблемима попут загађења ваздуха и воде, често и због тога што се сматрало да се таква питања најбоље решавају на националном или локалном нивоу, тако да је регулатива Европске уније о управљању буком била у почетним фазама заснована на циљевима интерног тржишта који су већином били усмерени ка усаглашавању дозвољених вредности буке коју својим радом стварају одређене машине и уређаји. Међутим, како су информације о утицају буке на здравље људи временом постајале све више доступне широј јавности, постајала је и све упечатљивија потреба за вишим нивоом заштите држављана Европске уније кроз шири оквир мера у целој Европи. Након што је године усвојен предлог Комисије, Европски парламент и Савет Европе су 25. јуна године усвојили Директиву 2002/49/EC о процени и управљању буком у животној средини. Директива има за циљ да дефинише општи приступ којим би се спровођењем одређених активности на приоритетној основи избегли, спречили или смањили штетни утицаји и сметње изазване изложеношћу буци у животној средини. Поред наведеног, Директива има за циљ и успостављање основе за развој мера за смањење буке коју емитују главни извори, нарочито друмска и железничка возила и инфраструктура, ваздухоплови, екстерна и индустријска опрема и покретна механизација. Сагласно њеним начелним циљевима, Директива о процени и управљању буком у животној средини се односи на буку којој су изложени људи, нарочито у изграђеним подручјима, у јавним парковима или другим тихим подручјима у градским агломерацијама, у тихим областима у руралним срединама, у близини школа, болница и других објеката и подручја осетљивих на буку. Директива о процени и управљању буком у животној средини такође указује да је неопходно успоставити заједничке или опште методе за оцењивање буке у животној средини, као и за одређивање граничних вредности хармонизованих индикатора за одређивање нивоа буке. За извршење првог задатка - успостављање опште методе за процену и мерење буке, утврђена су два европска програмска оквира Harmonoise и Imagine. Иако су пројекти успешно завршени пре неколико година, методологија која је развијена и названа Harmonoise / Imagine се још увек званично не препоручује за процену буке у земљама Европске уније. У том смислу, израда стратешких карата буке као полазног и основног документа за сагледавање стања буке у животној средини, па тиме и 6

7 дефинисање величина за њихово креирање, за сада почива на националним решењима и моделима који се у појединим случајевима међусобно битно разликују. Стратешке карте буке се у данашње време углавном израђују прорачунима на основу познатих и процењених параметара као што су: годишњи индикатори буке L den и L night, 3D дигитална карактеризација терена, проток и састав саобраћаја, просечна брзина возила и метеоролошки услови. Како сви релевантни подаци обично нису лако доступни за све локације, модел мора да надомести одређене претпоставке и нагађања употребом потребних улазних података. Због тога, кад год је то могуће, стратешке карте буке је потребно калибрисати мерењима на одређеним местима и то обично само применом краткотрајних мерења. Током последње деценије је развијен концепт динамичких карата буке који се у неким случајевима и практично остварује. Динамичка карта буке, која се редовно ажурира и заснива на измереним и тачним подацима, приказује свеобухватне информације о акустичној клими у датој области. Измерене вредности долазе из система за мониторинг буке и користе се за прорачуне при формирању динамичких карата буке. Овим путем се обезбеђује да карте буке буду веома репрезентативне и да могу усвајати ситуације које нису предвиђене стандардним процесом приликом мапирања буке, као што је преусмерен саобраћај или промена у праву првенства проласка возила. Аквизиција података се врши помоћу система станица за мониторинг, распоређених на карактеристичним локацијама у граду и опремљених уређајима за мерење буке, као и другим сензорима (нпр. сензорима за праћење метеоролошких услова и бројање саобраћаја). Динамичко мапирање буке може бити корисно не само као средство за анализу тренутног стања буке у датом региону, већ и као метод за верификацију стандардних (статичких) карата буке. Суштински и најбитнији параметар за креирање стратешке карте буке јесте свакако вредност индикатора буке. Када су у питању статичке стратешке карте буке, од интереса је познавање вредности еквивалентног нивоа буке за дато мерно место, при чему временски интервал посматрања износи годину дана. Имајући у виду променљивост нивоа саобраћајне буке током 24 часа, који је посебно уочљив између дневног и ноћног периода, као и утицај саобраћајне буке на људске активности у тим периодима, неопходно је располагати показатељима стања нивоа буке на изабраним мерним местима за период од годину дана, и то за 24-часовни период који обухвата дневни, вечерњи и ноћни период, као и посебно за 8-часовни ноћни период, који су Директивом 2002/49/EC одређени као годишњи индикатори буке L den и L night. Несумњиво је да се најпрецизнији и апсолутно тачан податак о вредности годишњих индикатора буке може једино постићи дуготрајним (континуалним једногодишњим) мониторингом буке на изабраним мерним местима, при чему је за свако мерно место потребно обезбедити адекватну мерну опрему и пратеће ресурсе који су у том случају стационарни у датом периоду. Агломерацијски приступ истовременог праћења стања нивоа буке током године на великом броју локација подразумева у том смислу и ангажовање великог броја станица за мониторинг, што у финансијским оквирима представља сувише велико оптерећење. Други начин за решавање проблема представља процена вредности годишњих индикатора буке на основу одређеног броја краткотрајних мерења на већем броју мерних места у току године, коришћењем истог броја станица за мониторинг, на начин који подразумева њихову цикличну дислокацију у одређеним временским интервалима. Могућност процене годишњих индикатора буке са задовољавајућом мерном несигурношћу на основу серије краткотрајних мерења представља проблем који до сада није методолошки решен на европском нивоу. Актуелност изнетог проблема потврђује велики број практичних и теоријских истраживања која се спроводе у последње време, а чији резултати доприносе усаглашавању критеријума за креирање јединствене методологије процене годишњих индикатора буке на основу краткотрајних мерења. 7

8 4. ЗНАЧАЈ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА Мапирање буке се данас у Европи примењује у разне сврхе - као подршка националној политици о буци, просторном планирању, за међусобно поређење извора буке, или за поређење са другим факторима загађења животне средине као што је квалитет ваздуха. У зависности од циља и расположивих података, користе се различите технике мапирања: дефинисање критичних локација, развој стања изложених подручја буци током времена и симулација будућих сценарија и прописивање мера. Стандард за аквизицију различитих података за израду свих типова карата буке и презентацију изложености становништва буци још увек не постоји на европском нивоу, што има за последицу карте буке које нису упоредиве. Примерену платформу за стандардизовано складиштење географских података о терену представља Географски информациони систем ГИС. Базе података, које су развијене у неколико земаља, олакшавају могућности за обимније и прецизније мапирање. У неким земљама су географски подаци или подаци о саобраћају тешко доступни. Масовнија мапирања су тешко остварива уколико не постоје расположиви подаци у одговарајућим базама података, будући да је прикупљање података веома скупо и захтева доста времена. Бројност угрожене популације буком је одређена величином годишњих индикатора буке и густином насељености. Мапе густине насељености су генерално на располагању, али се подаци за њих прикупљају на значајно различите начине, па је и у овом случају пожељна стандардизација поступка. Када је реч о акустичким параметрима, упоређивање прорачунских и мерних метода за процену годишњих вредности индикатора буке у различитим европским земљама показује такође значајне разлике. Испоставља се да не постоји довољно искуства у предикцији буке у потпуном складу са Директивом 2002/49/EC и дефинисању модела извора звука према пројекту Harmonoise. Пре свега, као основни проблем за креирање различитих типова карата буке поставља се недостатак стандардизованог поступка одређивања годишњих вредности индикатора буке. Континуални мониторинг буке, као што је дуготрајни годишњи мониторинг, представља напоран и веома скуп поступак, будући да ангажовање великих ресурса ради постизања прецизнијих резултата у многим случајевима није оправдано у односу на резултате који се постижу спровођењем далеко економичнијег поступка краткотрајног мониторинга буке. Из тог разлога, велики број експерименталних студија које се баве буком друмског саобраћаја је спроведен са циљем развоја и утврђивања критеријума за одређивање и избор краткотрајних мерења која би обухватала променљивост буке у животној средини како би се повећала тачност процењене дуготрајних вредности индикатора буке на датој локацији. На пример, у стандарду ANSI S /Part 2 Америчког националног института за стандардизацију, наводи се да мерења за стратегију краткотрајног мониторинга буке морају бити вршена током четири цела, упечатљива, различита дана у недељи, при чему се за сваки квартал у години узима по један дан. Примери могућих сценарија, односно стратегија за спровођење краткотрајних мерења током године које су доступне у литератури и искључиво су експерименталног карактера, могу се представити на следећи начин: 1 случајан (насумице изабран) дан током године, 7 узастопних дана, 14 узастопних дана, 28 узастопних дана, 7 случајних (насумице изабраних) дана, 8

9 28 случајних (насумице изабраних) дана, 2 насумично избране неузастопне седмице, 3 насумично избране неузастопне седмице, 4 насумично избране неузастопне седмице током године, итд. Законски прописи Републике Србије такође предвиђају обавезу израде бројних докумената и спровођење активности за чију је реализацију непходно познавање годишњих вредности индикатора буке, али не и стратегију за њихово одређивање. Имајући у виду потребу располагања подацима о годишњим вредностима индикатора буке у животној средини као основним елементима за креирање разних типова карата буке, као и суштинске разлике, предности и недостатке краткотрајних и дуготрајних мерења буке, за општи циљ докторске дисертације се поставља развој модела за процену годишњих вредности индикатора буке у животној средини на основу серије краткотрајних мерења. Посебни циљеви предметног истраживања представљају испитивање могућности примене познатих стратегија за процену вредности годишњих индикатора буке у животној средини у домаћем окружењу, имплементацију постигнутих резултата, дискусија и закључака приликом формирања пре свега националних прописа из дате области, као и допринос стандардизацији поступка одређивања дуготрајних вредности индикатора буке у животној средини. 5. ОСНОВНЕ ХИПОТЕЗЕ И ОЧЕКИВАНИ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Предметно истраживање је засновано на хипотези да краткотрајна мерења буке, спроведена по динамици и трајању сходно постављеном моделу, уз прихватљиву вредност мерне несигурности омогућују процену дуготрајне вредности индикатора буке у животној средини. Хипотеза задовољава потребна логично-методолошка правила у смислу да омогућава извођење извесних дедуктивних ставова који се могу подвргнути верификацији и потврдити у пракси, као и предвиђање нових чињеница онако као што су претпостављене у очекиваним резултатима истраживања. Репрезентативне величине за оцену стања буке у животној средини на годишњем нивоу су према Директиви 2002/49/EC вредности годишњих индикатора буке L den и L night. У том смислу, променљивост емисије буке извора и метеоролошких параметара током године, како год да утичу на простирање звука, морају бити узети у обзир приликом утврђивања вредности поменутих величина, било да се ради о поступку утврђивања методом мерења, тј. континуалним дуготрајним мониторингом или методом процене њихове вредности на основу серије краткотрајних мерења током године. Карактеристике дуготрајног мониторинга елиминишу овај поступак за случај масовне примене, па се због тога примењује техника краткотрајног мониторинга помоћу које се врши процена годишњих вредности L den и L night на основу измерених вредности еквивалентних нивоа буке у краћим временским периодима изабраним у току године. Тачност процењених вредности зависи од односа између укупног времена мерења током серије краткотрајних мерења и непрекидног дуготрајног мерења током читаве године, као и од променљивости имисије буке на месту пријема која укључује временску променљивост емисије извора и утицаја метеоролошких параметара на простирање звука. И поред тога што европски прописи не располажу методологијом за процену вредности еквивалентног годишњег нивоа буке у животној средини на основу серије краткотрајних мерења, досадашњи резултати великог броја реализованих експерименталних истраживања у свету упућују на могућност изналажења прихватљивог модела и стратегије за реализацију датог проблема. 9

10 Будући да је свако мерно место од интереса специфично са становишта променљивости величина параметара који утичу на вредност годишњих индикатора буке, у првом кораку се намеће потреба дуготрајног континуалног мониторинга стања нивоа буке на датој локацији применом стационарне станице за мониторинг буке и то у трајању од једне године. Даља анализа добијених резултата мерења за краће временске интервале, издвојене из дуготрајног континуалног мониторинга, допушта примену метода вишекритеријумске оптимизације за избор серије краткотрајних мерења чија би усредњена вредност резултата мерења најприближније одговарала вредности која је добијена дуготрајним континуалним мониторингом. На тај начин је могуће са мањим бројем станица за мониторинг обезбедити масовност резултата у смислу располагања довољно прецизним подацима о вредностима годишњих индикатора буке у животној средини на већем броју мерних места. Резултат формираног модела би требало да представља његову препоруку за избор оптималне стратегије мерења са становишта добијања задовољавајућих резултата. На крају, упоредном анализом појединих стратегија, за крајњи резултат истраживања се очекује доношење опште стратегије краткотрајних мерења која би важила за било које мерно место истог типа и карактеристика и притом гарантовала процену дуготрајне вредности годишњих индикатора буке у животној средини са задовољавајућом прецизношћу. 6. МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА Поступак избора оптималне мерне стратегије за оцену дуготрајне вредности индикатора буке у животној средини треба да буде базиран на вишекритеријумском одлучивању које представља тражење најбољег решења из низа допустивих решења у смислу више усвојених критеријума. Вредности критеријумских функција показују колико разматрани систем одговара датим алтернативама система. Оптимизација поступка избора мерне стратегије треба да представља одређивање решења које је најбоље према дефинисаним критеријумима и које задовољава сва дата ограничења. У предметном истраживању су од основног значаја следећи критеријуми: трајање временског интервала мерења у коме се се врши једно мерење; трајање временског интервала посматрања у коме се врши низ појединачних мерења; трајање дуготрајног временског интервала за који се врши процена меродавне вредности нивоа буке на основу низа појединачних мерења; број понављања појединачних мерења у оквиру временског интервала посматрања; календарски распоред понављања појединачних мерења у оквиру временског интервала посматрања због утицаја метеоролошких услова на резултате мерења; тачност резултата модела мерне стратегије у дефинисаним границама; Како се у предметном моделу вишекритеријумског одлучивања јављају разнородни, конфликтни критеријуми, да би модел био решив неопходно је извршити трансформацију атрибута и то: Извршити квантификацију квалитативних атрибута, Извршити модификацију атрибута истог критеријума, Извршити нормализацију и линеаризацију атрибута, и Дефинисати тежинске коефицијенте критеријума. За решавање проблема у истраживању и доношење одлуке о усвајању оптималне мерне стратегије биће примењиване познате методе вишекритеријумске оптимизације за које су потребне одређене информације о атрибутима. 10

11 Поступак за решавање оптимизационог проблема садржи 10 фаза: 1. Формулисање проблема, 2. Дефинисање и трансформисање критеријума за избор оптималне мерне стратегије, 3. Израду модела/стратегије која репрезентује реалну (дуготрајну) вредност индикатора буке, 4. Избор и примену методе и избора алгоритма и програма за рачунар, 5. Дефинисање критеријума за вредновање алтернативних решења, 6. Формулисање алтернативних решења, 7. Вредновање алтернатива, 8. Оптимизацију избор најбоље алтернативе, 9. Тестирање модела добијеног решења, и 10. Имплементацију. ЗАКЉУЧАК На основу увида у приложену документацију и образложење предмета, значаја и циљева докторске дисертације, Комисија закључује да кандидат мр Дарко И. Михајлов, дипл. инж. маш., испуњава све формалне услове за одобравање предложене теме за израду докторске дисертације у складу са Законом о високом образовању, Статутом Универзитета у Нишу и Статутом Факултета заштите на раду у Нишу. Комисија сматра да је тема докторске дисертације научно заснована и предлаже Наставнонаучном већу Факултета заштите на раду у Нишу да кандидату Дарку И. Михајлову, дипл. инж. маш., одобри израду докторске дисертације под називом ВИШЕКРИТЕРИЈУМСКА ОПТИМИЗАЦИЈА ИЗБОРА МЕРНЕ СТРАТЕГИЈЕ ЗА ПРОЦЕНУ ДУГОТРАЈНЕ ВРЕДНОСТИ ИНДИКАТОРА БУКЕ У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ Предложена тема је актуелна са научног становишта и могућности практичне примене у процени дуготрајне вредности индикатора буке у животној средини и представља наставак досадашњег рада кандидата у оквиру области инжењерства заштите животне средине. Комисија сматра да постоје реални услови да кандидат у истраживањима може успешно да реализује постављене захтеве и основне хипотезе истраживања, као и да оствари нове оригиналне резултате у дефинисању оптималне мерне стратегије за процену дуготрајне вредности индикатора буке у животној средини. Комисија предлаже др Момира Прашчевића, ванр. проф., дипл. инж. ел., за ментора за израду ове докторске дисертације. Др Драган Цветковић, ред. проф., с.р. Факултет заштите на раду у Нишу Др Момир Прашчевић, ванр. проф., с.р. Факултет заштите на раду у Нишу У Нишу, године Др Бранимир Тодоровић, ванр. проф., с.р. Природно-математички факултет у Нишу 11