Microsoft Word _c_izvestaj

Транскрипт

1 И з в е ш т а ј о раду Врховног суда Србије са приказом рада судова опште надлежности за годину Прегледом рада Врховног суда Србије обухваћени су подаци о извршењу послова у овом суду у години као и основне карактеристике о стању послова и проблемима рада осталих судова опште надлежности на подручју Врховног суда Србије, према подацима из њихових извештаја. *** У години код свих судова опште надлежности на територији Републике Србије било је укупно у раду предметa. Од тога броја код општинских судова је било у раду предмета, код окружних судова предмета и код Врховног суда Србије предмета. Укупан број предмета у раду обухвата предмета примљених у години и предмета који су као нерешени пренети из ранијих година. судова, и то: Новопримљени предмети распоређени су према стварној надлежности - код општинских судова предмета; - код окружних судова предмета; - код Врховног суда Србије предмета. Подаци показују да је укупан број примљених предмета у години у односу на претходну годину већи за предмет (6,46%). У општинским судовима прилив предмета је повећан у односу на годину за предмета (7,18%), код окружних судова прилив предмета је повећан за предмета (2,49%), а код Врховног суда Србије прилив предмета је смањен за 667 предмета (2,20%). Од укупног броја предмета у раду решено је предмет или око 67,02%, што је за предмета више него у претходној години. Код општинских судова решено је предмета (око 66,20%), код окружних судова предмета (76,19%) и код Врховног суда Србије предмета (око 58,68%). Остало је нерешено код свих судова предмета (код општинских судова предмета, окружних предмета и код Врховног суда Србије предмета).

2 2 Број нерешених предмета је на нивоу 4,6 месечног прилива и представља незнатно погоршање ажурности у односу на претходну годину, када је износила 4,4 месечног прилива. Имајући у виду несразмерну оптерећеност судија у Србији, број завршених предмета који је веома различит с обзиром на неједнак прилив, ово се може оценити као успешан коефицијент ажурности. Посматрано по материјама ажурност је следећа: - истраге 4,03 месечног прилива (у ,09); - првостепени кривични предмети 8,15 месечног прилива (у ,34), - првостепени грађански предмети 6,45 (у ,97), - другостепени кривични предмети 0,98 месечног прилива (у ,05), - другостепени грађански предмети 4,3 месечног прилива (у ,59), - управни спорови 3,9 месечног прилива (у ,2), - предмети извршења 6,75 месечног прилива (у ,92). У односу на годину, у години подаци показују пад ажурности у истрази, другостепеној грађанској материји и управним споровима; у осталим материјама ажурност је иста или побољшана. Код окружних судова, годину судови у Ваљеву, Пироту и Јагодини завршили су без нерешених предмета у другостепеном кривичном поступку, док у другостепеној грађанској материји таквих судова нема. Добра ажурност, испод једномесечног прилива у другостепеном кривичном поступку имали су Окружни суд у Ваљеву, Јагодини и Пироту (0,00), Прокупљу (0,01) и Крагујевцу (0,10), а у другостепеној грађанској материји Окружни суд у Прокупљу (0,01), Пироту (0,05), Ваљеву (0,06), Крушевцу и Нишу (0,12), Крагујевцу (0,56) и Краљеву (0,81). У првостепеном кривичном поступку три окружна суда имају ажурност испод тромесечног прилива, и то Окружни судови у Прокупљу (2,63), Ужицу (2,75) и Сомбору (2,97), док је ажурност Окружног суда у Пироту (3,26), Пожаревцу (3,27) и Јагодини (3,44) нешто изнад тромесечног прилива предмета. Код осталих судова ажурност се креће од петомесечног до осмомесечног прилива, али има и судова чија је ажурност преко десетомесечног прилива, на пример Сремска Митровица (11,50) и Београд (11,05). Добру ажурност окружни судови остварују у истрази. Тако најбољу ажурност имају Окружни судови у Зајечару (0,39), Прокупљу (0,46), Пожаревцу (0,54), Неготину (0,61), Краљеву (0,81) и Пироту (1,00), али има судова код којих је у овој материји ажурност преко 4, и то Ниш (4,44), Нови Пазар (4,20) и Панчево (5,80). У години поднето је 370 захтева за рехабилитацију, пренето је из претходне године 911, решено је 487, а остало је нерешено 794 захтева. Код општинских судова, у години у првостепеној кривичној материји oд приспелих и разматраних 121 извештаја општинских судова у Србији, 15 општинских судова има ажурност испод тромесечног прилива, као што су Општински суд у Соко Бањи (1,30), Тителу (1,57), Кладову (1,59), Ковачици (2,06) и Младеновцу (2,31), док 12 судова има

3 3 ажурност нешто изнад тромесечног прилива, на пример, Општински суд у Жагубици (3,06), Ади (3,26) и Сопоту (3,53). Ажурност између четворомесечног и осмомесечног прилива остварило је 52 општинских судова, док су сви остали (42 судова) остварили ажурност преко осмомесечног прилива. Општински суд у Косјерићу, међутим, има ажурност 18,40, Смедереву 16,50, Варварину 16,31, Новом Пазару 14,74 и IV Општински суд у Београду 14,11. Ово је и последица веома различите оптерећности судова, па је тако у Нишу у прошлој години судија имао у истрази просечан прилив од 74,20 предмета, Други општински суд у Београду 69,46 предмета, док је у исто време судија у Брусу просечно примио 2,70 предмета у истој материји. У првостепеној кривичној материји Општински суд у Великом Градишту је примио просечно месечно 38,70 предмета, док је судија у Бољевцима примио просечно 3,20 предмета, а у Лајковцу и Босилеграду 3,75 предмета. У грађанској материји, од укупног броја разматраних извештаја, 19 судова у овој материји остварила је ажурност испод тромесечног прилива, а међу њима су Ариље (0,74), Пожаревац (0,96), Сента (1,49) и Сокобања (1,54). 64 суда остварило је ажурност у парници у распону између тромесечног и шестомесечног прилива. Ажурност осталих судова у овој материји креће се од шестомесечног до 11- месечног прилива, док неки судови имају ажурност преко 13-месечног прилива, Сурдулица (15,53), Крупањ (17,10), али и Александровац (33,33). И у грађанској материји ажурност је и последица различите оптерећности судова и судија. Тако је судија у Пироту просечно месечно примио 40,10 предмета, у Прокупљу 36,40 предмета, док је парнични судија у Тителу примио 3,93 предмета. Судија Општинског суда у Краљеву примио је просечно месечно 75,45 радна спора, у Зајечару примио је просечно месечно 63,00 радна спора, у Нишу 54,50, а у Бачкој Паланци 51,07. У исто време у Коцељеву је просечан прилив радних спорова по судији био 0,36, а у Сенти 0,67. У погледу завршених извршних предмета нажалост и даље не можемо рећи да имамо позитиван ефекат. У веома малом броју округа дошло је до побољшања ажурности, година завршена је са укупно нерешених предмета. У протеклој години у целој Србији судови су примили нових предмета, решено је предмета, тако да је година завршена са неизвршена предмета. И ове бројке указују да се мора системски приступити обезбеђењу потребног броја државних службеника који ће омогућити ефикасније окончање ових предмета. Посебно се на ово мора обратити пажња имајући у виду да се дужина трајања поступка мери не доношењем правноснажне судске одлуке, већ њеним извршењем. Док се то не обезбеди у Србији ћемо сасвим сигурно имати неделотворне правне лекове. Мора се указати да је усвојени Акциони план за решавање вишка запослених у циљу спровођења рационализације у правосудним органима имао негативан ефекат, јер смањење броја државних службеника и намештеника није пратила адекватна промена мреже судова и утврђење стварних потреба сваког суда у погледу потребног броја запослених.

4 4 За неажурност судова има више разлога објективне и субјективне природе који су наведени у извештајима општинских и окружних судова. У погледу субјективних разлога првенствено се мора навести да неквалитетна мрежа и даље омогућава да при постојању могућег већег броја судија него што је то потребно постоји веома велики недостатак судија у већим судовима тј. градовима. При том, мора се напоменути да скоро три године није дошло до избора ни једног судије. У погледу разлога објективне природе мора се поновити закључак који је исти већ годинама, а то је да већи градови, посебно Београд немају добре смештајне услове што онемогућава организовање рада у суду и то како судија, тако и државних службеника у шалтерским службама и писарницама. Иако Четврти општински суд већ годинама има стално повећање броја извршних предмета и даље нису добили адекватан смештај и раде у баракама. У Палати правде судије и даље седе по троје у кабинету и суде сваки трећи дан. Када је реч о старим предметима, судови су углавном приступили изради програма решавања старих предмета, а у зависности од ангажовања судија постигнути су одређени резултати. Према подацима из извештаја општински судови су у годину пренели укупно старих предмета. Решавајући старе предмете по утврђеним програмима, код општинских судова по свим основима (истрага, кривица, парница) остало је на крају године старих предмета. Наведени број старих предмета који су остали на крају године учествују са 15,82% у укупном броју нерешених предмета код општинских судова ( предмета), што представља побољшање у односу на претходну годину, када је овај проценат био 17,37%. Код окружних судова према подацима из извештаја о старим предметима, у годину укупно је пренето старих предмета. Остало је нерешено У укупном броју нерешених предмета учествују са око 12,52%, у односу на прошлу годину када је овај проценат износио 12,43%. За оцену укупних годишњих резултата рада судова опште надлежности од битног значаја је и квалитет рада првостепених судова. У години против првостепених одлука изјављено је жалби, што је за жалби више изјављених него у претходној години. На одлуке општинских судова у кривичној материји изјављено је жалби, што је за више него претходне године. Потврђено је предмета одлука (49,20%), преиначено предмет (13,83%) и укинуто предмета (20,38%). Преостали проценат од 16,59% односи се на предмете решене на други начин (немериторне одлуке). На одлуке општинских судова у парници и у радним споровима (Гж и Гж1) изјављено је жалбе, потврђено је одлука (51,41%), преиначено (5,36%) и укинуто (17,86%). Преостали проценат од 25,37% односи се на предмете решене на други начин (немериторне одлуке).

5 5 У односу на претходну годину у кривичној материји проценат потврђених одлука се смањио са 59,69% на 49,20%, али и проценат укинутих са 26,2% на 20,38%. Код окружних судова у кривичној материји ожалбено је одлука (Кж), од тога је потврђено (55,02%), преиначено 643 одлука (21,75%) и укинуто 668 (22,60%). У грађанској материји у окружним судовима изјављено је 159 жалби (Гж), потврђено је 97 (61,00%), преиначено 11 (6,91%) и укинуто 37 (23,27%). У односу на претходну годину у кривичној материји незнатно је повећан број потврђених одлука окружних судова, са 53,12% на 55,02%, а смањен је број преиначених одлука са 24,87% на 21,75% и укинутих са 23,78% на 22,60%. Оваква анализа за целу Србију могла би да укаже на квалитетнији рад судија у просеку у кривичној материји. Међутим, детаљнијом анализом може се уочити велика разлика у проценту укинутих одлука у појединим окружним судовима. Тако, у Крушевцу тај проценат износи 34,50% и Нишу 33,00%, док је у Шапцу 12,30% и Неготину 14,29%. Наравно ово је и последица веома различитог броја предмета које у просеку имају окружни судови по судији, тако да је просечно месечно кривични судија у Новом Саду завршио 14,18 а у Београду 10,39, док је у Смедереву судија просечно завршио 2,88 предмета, а у Сомбору 4,33 предмета. Кретање предмета у кривичној материји У току године код свих општинских судова примљено је првостепених кривичних предмета (само K предмети), код окружних судова 6.895, што је укупно предмета. Са нерешеним предметима из претходне године било је у раду укупно предмета, што је за предмета више него претходне године. У општинским и окружним судовима заједно, решено је К предмета предмета (54,07%), а остало је нерешено предмета (45,92%). Судови, и општински и окружни, имали су у раду предмета истраге, што је за предмета више него претходне године. У току године у Окружном суду у Београду, Посебном одељењу за поступање у предмета кривичних дела са елементом организованог криминала примљено је 68 предмета, тако да је са нерешених 32 предмета из претходне године укупно у раду било 100 предмета. Решено је 42 предмета, а остало је нерешено 58 предмета. У Већу за ратне злочине у години било је укупно у раду 16 предмета, од чега је 9 предмета примљено у току извештајног периода, а 7 је пренето из претходне године. Решено је 4 предмета, а 12 предмета је остало у раду и пренето је у годину. У току године одељења за малолетнике окружних судова у Србији примили су укупно Ким предмета и са пренетих предмета имали су укупно у раду предмета. Решено је предмета, а остало је у нерешено

6 6 У Км материји окружни судови су примили предмета и са пренетих 626 предмета, укупно је у раду било предмета. Решено је предмета а остало је нерешено 720. Код одељења за малолетнике Окружни судови показују солидан рад. У Крм материји која је односи на одређивање, продужење и укидање притвора, решавање по жалби на првостепене одлуке судија за малолетнике, замолнице и сл., примљено је 198 предмета и сви су решени. Кретање предмета из грађанске материје У парничном и ванпарничном поступку судови су у години примили првостепених предмета и другостепена предмета. Са нерешеним предметима из претходне године окружни и општински судови су у раду имали укупно предмета. Решено је предмета, а остало је нерешено предмета. Општински судови су у години примили предмета извршења судских одлука. Са нерешеним предметима из претходне године укупно у раду је било предмета. Решено је предмета, а остало је нерешено предмета. IV Општински суд у Београду имао је укупно извршних предмета у раду , а остало је незавршено Општински суд у Новом Саду имао је у раду предмета, а остало незавршено предмета. Општински суд у Нишу имао је у раду предмета, а остало је незавршено предмета. Кретање предмета у управној материји У години код окружних судова и Врховног суда Србије примљено је тужби којима се покреће управни спор против коначних аката органа управе. Код окружних судова примљено је предмета, а код Врховног суда Србије предмета. Са предметима пренетим из претходне године у раду је укупно било предмета, што је за предмета (21,25%) мање него у претходној години. Решено је предмета, а остало је нерешено предмета. Рад Трговинских судова Само кратко осврнућемо се на рад трговинских судова у Србији, узимајући у обзир да Виши трговински суд, као републички, прави детаљну годишњу анализу рада трговинских судова у свом годишњем извештају.

7 7 Виши трговински суд примио је у рад у години предмета. Са пренетим предметима из претходне године, којих је било 5.832, укупно је у раду било Решено је , а остало је нерешено на крају извештајног периода предмета. У извештајном периоду трговински судови примили су у рад укупно предметa, што је за предмета (9,63%) више него у години. Пренето је из претходних година укупно предмета, што чини укупно у раду у години предмета. На крају извештајног периода у свим трговинским судовима решено је укупно предмет, што је за предмета више него у години. У годину пренето је предмет, што је за предмета мање него што је пренето у годину. Судови са Косова и Метохије Судови са Косова и Метохије и у години су своју надлежност остваривали измештени у друге судове у градовима на територији Републике Србије. Окружни судови су у години имали укупно у раду 675 предмета, решили су 615, а остало је нерешено 60 предмета. Општински судови су у години имали укупно у раду 4.314, решили су 4.135, а остало је нерешено 179 предмета. У току године настављено је са упућивањем судија са Косова и Метохије на рад у судове на осталом делу Републике Србије. Донето је 29 решења.

8 8 ПРЕГЛЕД РАДА ВРХОВНОГ СУДА СРБИЈЕ ЗА ГОДИНУ У години у Врховном суду Србије примљено је укупно нових предмета ради одлучивања о жалбама и ванредним правним лековима. То је за 667 предмета мање новопримљених предмета у односу на годину. Са нерешеним предметима из претходне године, којих је било , Врховни суд је у години имао у раду укупно предмета што је за предмета више него претходне године ( предмета). Од новопримљених предмета у Врховном суду Србије било је из кривичне материје предмета, из грађанске материје предмета и из управне материје предмета. У години решено је предмета или 58,68% од укупног броја предмета у раду. Остало је нерешено предмет, од чега је из и 216 из године. Број нерешених предмета је 7,28 месечног прилива, колико је износио и прошле године. Кривично одељење Врховног суда Србије у години примило је предмета свих врста, што представља повећање прилива од 10,68%. У овај број урачунати су и предмети примељени у Одељењу за поступање у војним предметима, у Посебном одељењу за поступање у предметима са елементом организованог криминала, Већу за ратне злочине и по жалбама у предметима рехабилитације. предмета. У Кривичном одељењу на дан 31. децембар године нема старих Повећање прилива изражено је код основне групе предмета: по жалбама на пресуде првостепених судова (Кж I), где је примљено предмета односно 1,22% више у односу на годину; по жалбама на одлуке-решења првостепених судова (Кж II), примљено је предмета односно 32,86%; по жалбама на одлуке првостепених судова у малолетничким предметима (Кжм и Кжм II) у години примљено је 305 предмета односно 14,23% више у односу на годину. У предметима ратних злочина у години примљено је 62 предмета што представља повећање од 12,72% у односу на годину; у предметима са елементом организованог криминала по жалбама на одлуке првостепеног суда примљено је 312 предмета што представља повећање од 16% у односу на годину. Повећање прилива највеће је у односу на предмете примљене по жалбама на одлуке-решења првостепених судова (Кж II) јер је у години примљено предмета, односно 32,8% више у односу на годину. Повећање прилива предмета присутно је код захтева за ванредно ублажавање казне (Кзу) јер је у години примљено 872 предмета односно 6,34% више ових предмета

9 9 у односу на годину, по захтевима за испитивање законитости правноснажне пресуде (Кзп) примљено је 714 предмета односно 17% више у односу на годину, У Војном одељењу примљено је 99 предмета, 2% више него у години. Смањен је прилив предмета по захтевима за заштиту законитости и по жалбама на одлуке донете на основу Закона о рехабилитацији, а у предметима по жалбама на пресуде другостепених судова, прилив предмета је исти као и у претходној години. Са нерешеним предметима из претходних година којих је било 2.044, у раду је у години укупно било предмета. Овај број предмета даје просечно годишње оптерећење по једном судији од 560 предмета, што у односу на годину представља повећање оптерећења за 16%. Решено је предмета, што је за 8,50% више него у години. Просечно је месечно по судији у извештајном периоду решено 45,5 предмета, с тим што је извештај Врховног суда урађен у складу са позитивним прописима и наведени број се односи само на експедоване одлуке до 31. децембра године, а стваран број извећаних предмета је и већи. На крају године остало је нерешено предмета свих врста, а повећан је број нерешених предмета у односу на годину за 8%. Број нерешених предмета свих врста у години је на нивоу од 2,27 месечног прилива, што у односу на годину када је био 2,3 месечног прилива, представља побољшање ажурности у односу на претходну годину. Од укупног броја решених предмета у години, предмета односи се на предмете по жалбама изјављеним против првостепених пресуда (Кж I). Од овог броја жалбе су одбијене а пресуде потврђене у предмета (55,03%), жалбе су уважене а првостепене пресуде укинуте у 668 предмета (22,61%) док су првостепене пресуде преиначене у 643 предмета (21,76%), с тим што је казна у 238 предмета (37%) пооштрена, а у 404 предмета (63%) ублажена. Када се ови подаци упореде са подацима из године, може се закључити да је у години повећан број потврђених пресуда, незнатно смањен број укинутих, док је број преиначених пресуда знатно смањен. У предметима по ванредним правним лековима у години у раду је било предмета по захтевима за ванредно ублажавање казне. Од тога је решено 854 предмета, а остало је нерешено 146 односно 14,6%; по захтевима за испитивање законитости правноснажне пресуде у раду је било 922 предмета, решено је 633 предмета а остало је нерешено 289 односно 31,34%; по захтевима за заштиту законитости у раду је било 235 предмета, решено је 156, а остало нерешено 79 односно 31,34%. У погледу начина одлучивања предмета, подаци показују следеће:

10 10 Усвојено је 55 захтева за ванредно ублажавање казне (6,45%), а одбијено је 787 (92,26%). Број усвојених захтева је већи него у години када је био на нивоу од 4,59 % што указује да је Врховни суд при одлучивању о овом ванредном правном леку и даље задржао оштре критеријуме. У погледу захтева за заштиту законитости усвојено је 108 захтева (68,79%), а одбијено 49 (31,21%) што у поређењу са указује на смањење броја основаних захтева за заштиту законитости. По захтевима за испитивање законитости правноснажне пресуде усвојено је 75 захтева (11,89%), а одбијено 553 (87,64%). У години у раду је било 6 предмета трећег степена по жалбама на пресуде другостепеног суда (Кж III); три предмета су решена, а три су остала нерешена. Од укупног броја решених предмета по жалбама на другостепене пресуде, две пресуде су потврђене, а једна пресуда је укинута. Врховни суд је у марту године отворио претрес у кривичном предмету за злочин на Ибарској магистрали. Пошто је претходно у овом предмету три пута укидана пресуда и предмет враћан Окружном суду на поновно суђење, Врховни суд је четврти пут, из разлога економичности и потребе да се предмет коначно заврши, као и да би се избегло непотребно одуговлачење и беспотребни трошкови, одлучио да преузме предмет и отвори претрес. Посебно одељење за поступање у предметима са елементом организованог криминала У години у овом Одељењу примљено је 314 предмета по жалбама на одлуке првостепеног суда из надлежности Окружног суда у Београду Посебног одељења за поступање у предметима са елементом организованог криминала, и то: 10 предмета по жалбама на првостепене пресуде, 15 предмета по предлозима за продужење притвора, 271 предмет по жалбама изјављеним против решења о продужењу притвора и других одлука, 4 предмета по захтеву за испитивање законитости правноснажне пресуде, 12 предмета по захтевима за ванредно ублажавање казне и два предмета по захтеву за заштиту законитости. Решено је 311 предмета, а остало је нерешено 12 предмета. Веће за ратне злочине У Већу за ратне злочине примљено је у години 62 предмета, и то: три предмета по жалбама изјављеним против првостепених пресуда, 55 предмета по жалбама на решења првостепеног суда, три предмета по предлозима за продужење притовра и један предмет по захтеву за испитивање законитости правноснажне пресуде.

11 11 Решено је 68 предмета, а остало је нерешено 6 предмета, и то: три предмета по жалбама изјављеним против првостепених пресуда и три предмета по жалбама изјављеним против решења првостепеног суда. Одељење за поступање у војним предметима У години примљено је 99 предмета, и то: 49 предмета по жалбама изјављеним против првостепених пресуда, 44 предмета по жалбама изјављеним против решења првостепеног суда, два захтева за ванредно ублажавање казне, један захтев за испитивање законитости правноснажне пресуде, један захтев за заштиту законитости подигнут против правноснажне пресуде и два предмета по предлозима за делегацију надлежности. Са предметима пренетим из године у раду је било укупно 130 предмета. Решено је 89 предмета, а остао је нерешен 41 предмет. У години повећан је број нерешених предмета на крају извештајног периода у односу на претходну годину за 165 предмета, односно 8%. Наведени резултати Кривичног одељења могу се оценити као изузетно успешни, с обзиром да је Одељење остварило степен ажурности од 2,27 месечног прилива свих врста предмета. Током године у Кривичном одељењу радило је 22 судија и 22 саветника. Број завршених предмета по судији месечно (45,5) указује на веома велико залагање и судија и саветника Врховног суда, без којих овако велики број предмета не би могао бити окончан, тако да је година завршена без старих предмета и уз побољшану ажурност у односу на претходну годину. Грађанско одељење Врховног суда Србије у години примило је укупно предмета, што представља смањење прилива за 5,24% или за 492 предмета у односу на годину. Од новопримљених предмета (8.891), примљено је: по жалби (Гж) 157 предмета, по ревизији (Рев) у грађанској материји предмета, по ревизији у радним споровима (Рев II) предмета, по ревизији у привредним споровима (ПРев) 591 предмета, по захтеву за заштиту законитости у грађанској области (Гзз) 30 предмета и по захтеву за заштиту законитости РЈТ у привредним споровима (Пзз) 3 предмета, СГЗЗ предмета и предмет о сукобу стварне месне надлежности и делегације судова (Р и Р I); остали предмети 156. Са нерешеним предметима из претходне године којих је било предмета укупно је у раду било предмета.

12 12 Решено је и експедовано из суда предмета, односно 70,34%, у односу на 29,5% нерешених предмета. Остало је нерешено предмет, од чега 201 предмет из претходне године. Остварени коефицијент ажурности у години у Грађанском одељењу је 4,0 месеченог прилива, што је нешто више у односу на годину када је износио 3,7 месечног прилива. Просечно је месечно по судији у извештајном периоду решен 35,1 предмет. У погледу начина решавања укупног броја решених предмета по сваком ванредном правном леку: - у грађанским споровима од решених предмета, ревизија је одбачена у предмета (31,21%), одбијена у предмета (50,07%), уважена преиначењем у 208 предмета (6,03%) уважена укидањем у 284 предмета (8,23%) и решено на други начин 128 предмет (3,71%). - у радним споровима од решених предмета, ревизија је одбачена у 422 предмета (22,03%), одбијена у предмета (62,08%), уважена преиначењем у 103 предмета (5,37%), уважена укидањем у 151 предмету (7,88%) и решено на други начин 50 предмета (2,61%). - у привредним споровима од решених 606 предмета ревизија је одбачена у 150 предмета (24,75%), одбијена у 335 (55,28%), уважена преиначењем у 57 (9,40%) уважена укидањем у 57 (9,40%) и решено на други начин 7 предмета (1,15%). - Захтев за заштиту законитости у грађанској области од решених 28 предмета захтев је одбачен у 11 предмета, одбијен у 6 (21,42%) усвојен у 3 (10,71%) и решен на други начин у 8 предмета (28,57%). Захтев за заштиту законитости у привредним споровима од укупно 2, одбачен је у оба предмета.; у СГЗЗ од решених само један захтев је усвојен, а остали су одбачени; а од 118 решених СПЗЗ сви су одбачени а 17 је решено на други начин. Од 160 решених жалбених предмета жалба је одбачена у 5 предмета (3,12%), одбијена у 66 предмета (41,25%), уважена преиначењем у 11 предмета (6,87%), уважена укидањем у 37 предмета (23,12%) и решено на други начин 10 предмета (6,25%). Наведени резултати Грађанског одељења показују да је Одељење остварило степен ажурности од 4,0 месечног прилива, што показује незнатно погоршање у односу на претходну годину. Смањен је укупан прилив, с тим што је у основној материји (Рев., Рев II и Прев) повећан за 341 предмет. Током године судијску функцију је обављало 25 судија и 22 саветника. Број незавршених предмета у односу на претходну годину је повећан што је последица смањеног броја судија и саветника.

13 13 Управно одељење Врховног суда Србије у години примило је нових предмета, што је за предмета или за 10,17% мање него у години. Просечан месечан прилив износи 911,25 предмета или 58,79 предмета просечно месечно по судији. Са нерешеним предметима из претходних година (16.025) у раду је у години укупно било предмета. Од укупног броја новопримљених предмета (10.935) највише је из првостепене надлежности Врховног суда Србије (У) 8.784, захтева за ванредно преиспитивање прекршајних решења (Уп) 759, као и предмета примљених по жалбама (Уж) 528. Примљено је захтева за ванредно преиспитивање пресуда окружних судова (Увп.I) 378, захтева за заштиту законитости (Узз.) 51, захтева за заштиту права (Узп.) 2, Уи. предмета 114 и Ус. предмета. 8. Од укупног броја предмета у раду у години решено је предмета (43,47%), а остало је нерешено (56,53%). У односу на просечан месечни прилив од 911,25 предмета у години, укупан број нерешених предмета од је око шеснаестомесечног прилива, односно ажурност у години износи 16,72. Посматрано у односу на број предмета који је утврђен као минимум успешности вршења судијске дужности (20 предмета) судије су решавале просечно 418,5% више предмета од утврђеног минимума. У предметима из првостепене надлежности Врховног суда Србије (У предмети), тужба је одбијена у предмета, уважена у предмета, одбачена у 284 предмету, поступак обустављен у 284 предмета, упућен на надлежност другом суду у 187 предмету и решено на други начин 151 предмета. У предметима преузетим од Врховног војног суда, од укупно решених предмета, тужба је одбачена у 206 предмету, одбијена у предмета, уважена у 617 предмета, поступак обустављен у 250 предмета, упућено на надлежност другом суду 9 предмета и 40 предмета је решено на други начин. У предметима преузетим од Суда Србија и Црна Гора, од укупно решених 2.278, тужба је одбачена у 271 предмету, одбијена у 703 предмета, уважена у 888 предмета, поступак обустављен у 212 предмета, упућено на надлежност другом суду 63 предмета и 141 предмет је решен на други начин. По захтевима за ванредно преиспитивање прекршајних решења (Уп.) захтев је одбијен у 287 предмета, уважен у 85 предмета, одбачен у 528 предмета, обустављен у једном предмету, на надлежност је уступљено четири предмета и 12 предмета је решено на други начин.

14 14 По захтевима за ванредно преиспитивање пресуда окружних судова (Увп. I и Увп. II) захтев је одбијен у 187 предмета, уважен у 126 предмета, одбачен у 174 предмета и 22 предмета је решено на други начин. Од укупно решених 195 предмета по жалбама, жалба је одбијена у 81 предмету, уважена у 12 предмета, одбачена у 85 предмета, на надлежност је уступљено 6 предмета и 11 предмета је решено на други начин. По захтевима за заштиту законитости (Узз.) у 15 предмета захтев је уважен, а у 5 предмета одбијен, у 24 предмета одбачен, на надлежност је уступљено 3 предмета и 6 предмета је решено на други начин. Посебну пажњу заслужују предмети у области заштите изборног права у поступку избора посланика Народне скупштине Републике Србије, председника Републике и одборника скупштина локалне самоуправе. У циљу благовременог решавања ових предмета (48 часова) организован је непрекидан рад у Управном одељењу, писарници и дактилобироу Врховног суда Србије, тако да су сви предмети решени и одлуке достављене странкама пре истека законског рока. Стари предмети Посебну пажњу Управно одељење усмерило је на решавање старих предмета из године, којих је било Ово Одељење направило је на почетку године Програм решавања старих предмета у Управном одељењу, чије испуњење је било приоритет овом Одељењу. Тако је од фебруара године до краја извештајног периода, Управно одељење решило је предмета, односно просечно 36,13 предмета месечно по судији. Од укупно пренетих предмета остало је нерешено 216 предмета, односно 3,9%. Наведени подаци показују да је Програм решавања старих предмета у Управном одељењу на крају извештајног периода у потпуности испоштован. Од преосталих 216 нерешених предмета, одлука је донета у 188, а од тога су у 82 предмета одкуке експедоване почетком јануара године, тако да одлука није донета само у 28 предмета или у 0,5% јер нису били испуњени процесни услови за решавање. Наведени укупни резултати Управног одељења показују да и поред великог залагања судија и саветника, није постигнута већа ажурност у раду, због тога што је прилив предмета и даље велики, а из претходне године је остао нерешен велики број предмета. Током године Управно одељење радило је са 16 судија и 15 саветника (од 1. октобра године 15 судија, јер је један судија отишао у пензију) и ажурност на крају године износи 16,72 месечног прилива.

15 15 Обезбеђивање јединствене судске примене права и друге активности Врховног суда изван суђења Своју обавезу да утврђује начелне правне ставове ради јединствене судске примене права, Врховни суд Србије заснива на члану 28. Закона о уређењу судова. На седницама судских одељења разматрани су проблеми уочени у пракси судова и бројна спорна правна питања од интереса за примену закона. У години одржано је 8 седница Кривичног одељења на којима је су разматрани и усвојени извештаји о раду овог Одељења, дата су мишљења на нацрт Закона о Високом савету судства и на радне верзије Закона о уређењу судова и Закона о судијама, утврђен план и програм обиласка окружних и подручних судова за годину, разматрана спорна правна питања и усвојена три правна схватања. У извештајном периоду Грађанско одељење је одржало 14 седница на којима је разматрано 45 спорних правних питања, поред 23 спорна правна питања која су везана за члан 176. Закона о парничном поступку. Грађанско одељење у години усвојило је правно схватање које се односи на дозвољеност ревизије у парници у стамбеним стварима и правни закључак који се тиче права на накнаду трошкова исхране у току рада и регреса за коришћење годишњих одмора. Разматрани су и извештаји за претходну годину, као и извештаји рађени током године. Дата су мишљења на радне верзије сета правосудних закона, као и на друге законе који су достављени Суду на мишљење. У години одржано је 12 седница Управног одељења на којима је утврђено 7 правних схватања о спорним правним питањима, усвојен извештај о раду за годину, разматрана ажурност у раду и предлози нових закона, на које је Одељење дало конкретне примедбе, предлоге и сугестије предлагачима закона. Саветници у судској пракси Управног одељења прегледали су предмета. Већима је из судске праксе враћено 629 предмета због неусклађености правних ставова, али и због других недостатака у одлукама које је судска пракса дужна да отклања по закључку Управног одељења. Током године судије сва три одељења обилазиле су окружне и општинске судове према претходно утврђеном плану и распореду усвојеном на седницама Одељења. Ове активности су оцењене као веома корисне, а овакав начин рада нижестепеним судовима олакшава рад и омогућава уједначавање судске праксе. У обезбеђивању јединствене примене закона Врховни суд је у октобру године организовао редовно годишње саветовање судија свих судова опште надлежности у Врњачкој Бањи на коме су судије сва три oдељења имали реферате о актуелним правним питањима који су објављени у Билтену Врховног суда Србије за годину. У току године судије Врховног суда су учествовале са рефератима и у расправама на многим

16 16 стручним састанцима, семинарима, округлим столовима и саветовањима. Судије су учествовале и у радним групама за израду закона или измене и допуне закона. Остале активности Судије Кривичног одељења у години учествовале су: - на стручном скупу: ''Губитак живота и незаконито поступање обавезе државе које произилазе из Европске конвенције о људским правима у вези спречавања кршења права, спровођења истраге и процесуирања; - у стручној расправи о нацрту Закона о агенцији за борбу против корупције (PACO); - у стручној расправи о нацрту Закона о кривичној одговорности правних лица; - у стручној расправи о нацрту Закона о одузимању имовинске користи; - у раду Програмског савета Правосудног центра, радним групама Правосудног центра са кривично право, радној групи за имплементацију Препорука Савета Европе за кривична дела прања новца и финансирања тероризма; - судије Кривичног одељења биле су ангажоване на едукацији судија нижих судова преко Правосудног центра; - судије Кривичног одељења именоване су у Комисију за примену националне стратегије за борбу против корупције и препорука Групе држава за борбу против корупције Савета Европе (GREСO) - судије и саветници из Кривичног одељења Врховног суда Србије учествовали су на конференцији ''Заштита права грађана'' Уставни суд, Врховни суд и Заштитник грађана, у организацији Мисије ОЕБС-а у Србији и канцеларије Каталонског омбудсмана; - један саветник из Кривичног одељења учествовао је на регионалном семинару на тему ''Слобода изражавања и њена дозвољена ограничења-увреда'', клевета, компензација и казна. - саветници су учествовали на дводневном семинару о примени Европске конвенције о људским правима у сарадњи са АIRE центром и Београдским центром за људска права, али и на већем броју других семинара и скупова посвећених заштити људских права у Стразбуру и пред националним судовима. Судије Грађанског одељења су учествовале са рефератима или расправама на бројним стручним састанцима, округлим столовима, семинарима и саветовањима, по правним питањима из разних области права или поводом примене нових закона организованих од различитих органа или организација. Судије грађанског одељења активно су учествовале у раду Копаоничке школе природног права, на Конференцији Извршење судских одлука у организацији USAID пројекта; одређени број судија учествовао је у својвсту предавача на Правној клиници Правног факултета, Универзитета у Београду; на Правном факултету у Крагујевцу на научном скупу поводом обележавања 30 година примене Закона о облигационим односима; на скупу Реформе извршног поступка са представницима из БиХ; на традиционалном

17 17 скупу на Златибору са темом измена Закона о парничном поступку, накнада штете и осигурање; на будванским правничким данима; на привредном саветовању у Вршцу са темом Стечај и приватизација ; као и на Конференцији за заштиту права грађана Уставни суд, Врховни суд и Заштитник грађана и на традиционалном научном скупу Златиборски дани права, на традиционалном годишњем судијском саветовању у Врњачкој бањи за који су благовремено припремљени реферати и излагања. У организацији пројекта за Реформу стечајног и извршног поступка организовано је студијско путовање у Софију од стране USAID-a, а поједине судије боравиле су и на семинарима у иностранству ради упознавања са судском праксом Европског суда за људска права и организацијом и радом страних судова. Члан Консултативног савета европских судија (CCJE), као и члан судијско-експертског Комитета INCITRAL-a у Бечу су судије Грађанског одељења Врховног суда. Саветници Грађанског одељења учествовали су на семинару који је организовао Врховни суд у сарадњи са Београдским центром за људска права и AIRE центром на тему примене чл.6 и 8 Европске конвенције о људским правима и чл.1 Протокола 1; затим на семинару на тему Насиље у породици и Физичко кажњавање деце у породици. Судије Управног одељења су својим присуством, рефератима и дискусијама учествовале у раду више саветовања у току године организованих од стране удружења правника, трговинских судова и других државних органа и организација. Судија Управног одељења активно је учествовао у раду Међународне конференције у вези са применом Аархуске конвенције у Албанији. На саветовању у Врњачкој бањи изложено је 14 реферата, и то 6 реферата од стране судија и 5 од стране саветника Управног одељења, којима су обухваћена и размотрена актуелна спорна питања из области управног поступка, пореског права, заштите права осуђених лица, права државних службеника и др. Управно одељење је у години у сарадњи са Правосудним центром за обуку и стручно усавршавање, организовало дводневни семинар за све судије и саветнике овог одељења, на коме су одржана предавања у вези заштите конкуренције на домаћем тржишту. За саветнике Управног одељења организован је и дводневни семинар о примени Европске конвенције о људским правима у сарадњи са АIRE центром и Београдским центром за људска права. Рад управе суда У току године сваког првог радног дана у недељи, одржаване су седнице Колегијума Врховног суда Србије, на којима су редовно разматрани извештаји о раду одељења Врховног суда Србије, организациона и друга питања од значаја за функционисање суда.

18 18 На основу великог броја закључака усвојених на седницама Колегијума, донете су многобројне одлуке и предузете разне активности у циљу благовременог, ефикасног и законитог рада суда. Предузето је и више различитих мера ради превазилажења проблема и отклањања уочених недостатака у вези са поступањем суда. Врховни суд Србије је на Општој седници свих судија разматрао и дао примедбе на нови сет правосудних закона, поводом чега је усвојен закључак са коментарима и предлозима. Председник суда је у складу са чл. 51 и 52. Закона о уређењу судова, разматрала и предузела потребне мере поводом притужби на поступање Врховног суда Србије, а у одређеним случајевима спроведен је и надзор над радом судске управе нижих судова. Одговорено је и на друге оправдане захтеве странака, државних организација и институција, у зависности од њихове садржине, у складу са овлашћењима прописаним законом. Председник Врховног суда Србије је у току прошле године одржала четири састанка са председницима свих окружних судова у Републици Србији. За време традиционалног саветовања судија Србије у Врњачкој Бањи, у организацији Врховног суда Србије, одржан је састанак председника Врховног суда Србије са председницима свих општинских, окружних, Вишег трговинског и свих трговинских судова у Србији. Посебан састанак посвећен је председницима судова са подручја Окружног суда у Београду. На овим састанцима разматрани су извештаји о раду, актуелни проблеми у вези са функционисањем појединих судова и судства у целини и усвојени многобројни закључци у циљу побољшања стања у судству Србије. Одржавана је сарадња са највишим представницима друге две гране власти, као и министарстава и других државних институција у чијем су делокругу активности у вези са спровођењем реформе правосуђа, решавање кадровских питања, обезбеђење бољих услова за рад судова и тд. На редовним састанцима председника Врховног суда Србије са представницима адвокатских комора у Србији, настављено је уочавање и праћење неправилности у раду судова и адвокатуре. На основу донетих закључака, предузето је више активности ради превазилажења утврђених недостатака, како би странкама у судским поступцима била омогућена ефикаснија заштита и остварење права пред судовима. Врховни суд издаје редовно Билтен судске праксе као гласило инструктивног карактера намењеног судијама и судијским помоћницима свих судова као и широј јавности. На web-страни Врховног суда могу се наћи и сви издати Билтени Врховног суда Србије. Ове године издата су и два посебна броја Билтена; први, поводом Тридесет година примене Закона о облигационим односима у судској пракси, који садржи ставове Врховног суда Србије који, овако сакупљени, треба да омогуће боље тумачење и примену Закона о облигационим односима, и други, тематски број посвећен четрдесетпетој години издавања Билтена Врховног суда Србије који садржи преглед најважнијих правних ставова утврђених

19 19 на седницама одељења Врховног суда Србије и објављених у билтенима судске праксе Врховног суда до данас. У години настављено је са објављивањем судске праксе Кривичног, Грађанског и Управног одељења Врховног суда Србије на сајту Суда посебној страни, као и са ажурирањем стране са одлукама Европског суда за људска права у Стразбуру. До сада, Европски суд за људска права донео је 26 пресуда против Србије (24 пресуде у години и 2 пресуде у години) и све се налазе на сајту Врховног суда Србије, на коме су и неке пресуде Европског суда против других држава од битног значаја за нашу праксу. Закључно са 31. децембром године администратор интернет презентације поставио је укупно 611 анонимизованих пресуда, и то: 133 одлуку из грађанске материје; 11 одлукa из кривичне материје и 467 одлуку из управне материје. Постављене су и пресуде Европског суда за људска права донете против Србије; правна схватања и ставови Врховног суда усвојени у поступку решавања спорног правног питања по члану 176 Закона о парничном поступку; правна схватања Грађанског, Кривичног и Управног одељења за период 2005, 2006 и годину. На интернет презентацији дневно се ажурирају најновије вести и саопштења за јавност Врховног суда Србије. У години издато је око 170 саопштења за медије, свакодневно су новинари добијали изјаве или објашњења у вези са радом, надлежностима суда и поступцима о којима је одлучивао Врховни суд Србије, организоване су три конференције за новинаре, објављено је 8 интервјуа председника суда у електронским и штампаним медијима. Сваког дана у дневним и недељним новинама и у електронским медијима, у просеку има око 20 објава у вези са радом Врховног суда Србије. У Врховном суду Србије је, сходно одредбама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, одлуком председника суда овлашћено четири лица за поступање по захтевима у вези овог Закона. Ова лица пружају информације из различитих области: кривичне, грађанске и управне, као и лице које пружа опште информације везане за рад Врховног суда Србије. 1. Врховном суду Србије се у току године обратио велики број физичких лица ( 42 грађана међу којима су седам странака у судским поступцима, три оптужена, осам осуђених и четири захтева адвоката) и правних лица (државни органи, невладиине организације, политичке странке, удружења грађана и медијске куће). Укупно је било 57 захтева, од којих је у потпуности усвојено 41 захтев, три делимично усвојена, један одбачен и 12 захтева су одбијена (од којих је о три захтева обавештен Повереник, у смислу члана 19. Закона). На захтеве странака које су се позвале на овај Закон одговорено је у законском року од 15 дана, односно најдуже у року од 40 дана од дана прецизираног захтева, изузев у једном случају када се странка обраћала више пута суду са истоветним захтевом. Међу 12 одбијених захтева, 11 су захтеви физичких лица, а један медијске куће. Дате информације су се односиле на: - захтев за увид у кривичне, грађанске и управе списе предмета у Врховном суду Србије и копирање тих списа;

20 20 - достављање копија записника са одељенских седница (кривичне, грађанске или управне) и са Општих седница; - достављање копија записника са јавних седница већа Врховног суда Србије у кривичним предметима по жалби; - захтев за проверу да ли су Врховном суду Србије достављени на надлежност и поступање одређени кривични или грађански предмети и у којој фази се налази поступање по њима; - информације о датуму експедиције предмета првостепеном суду, са овереним преписом одлуке другостепеног суда ради уручења странкама; - информацију у вези одступања од Годишњег распореда и састав већа у конкретном предмету; - информације о спорним правним питањима у грађанској материји; - информације везане за надзор над радом судова и обилазак судова; - основ увећања плата судија и запослених; - достава правних аката суда (правилника, пословника, Правилника о раду комисије за спровођење програма заштите и Споразум о питањима сукцесије); - захтев за увид у извештај о анализи рада судова о застарелости кривичних предмета за период године; - захтев за доставу података о судским пресудама које се односе на кривично дело клевете, чији су извршиоци одборници; - укупан број поднетих захтева за понављање кривичног поступка по основу чл и 405. став 1. тачка 3. Законика о кривичном поступку; - мере предузете од стране председника Врховног суда Србије поводом улагања притужби на рад нижестепених судова; - садржину одлука Врховног суда Србије донетих у одређеним предметима у којима је посебно изражен интерес јавности, као и у увид у списе тих предмета; - одлуке донете по тужбама против решења Повереника за информације од јавног значаја; - правне ставове и правна схватања Врховног суда Србије по поједним правним питањима; - информацију да ли Врховни суд Србије има са неким закључен уговор о копирајту односно правима на коришћење информација, ко пружа услуге копирајта и на који начин могу да се преузимају информације суда и - разне информације у вези техничких услова за коришћење услуга суда као и условима за приступ суду од стране особа са инвалидитетом. 2. Против решења Врховног суда Србије, у вези применe Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, уложене су две жалбе, које су одбачене као недопуштене. 3. У Врховном суду Србије издаје се једном годишње Информатор Врховног суда Србије, с тиме што се по потреби иновира новим подацима. У Информатору Врховног суда тражилац информација се може упознати са унутрашњим уређењем и надлежношћу Врховног суда Србије, пословима судске управе, судском праксом, извештајима о раду Врховног суда Србије, Великог персоналног већа, Службе за притужбе и Надзорног одбора, као и друге информације битне за рад суда.

21 21 4. Носач информација у Врховном суду Србије су предмети у судској писарници у којој тражилац информације може да изврши увид, Билтен судске праксе Врховног суда Србије који издаје Intermex и анонимизиране судске одлуке, саопштења, као и многе друге информације објављене на web презентацији Врховног суда Србије, адреса 5. У вези мера предузетих у суду поводом упознавања запослених са њиховим обавезама, сходно одредбама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, сви запослени су на неколико тематских састанака упознати са одредбама овог Закона као и са Упутством за објављивање информатора о раду државних органа и пратећим публикацијама. Рад Великог персоналног већа У овом извештајном периоду Велико персонално веће примило је у рад 109 предмета, решено је 107 предмет, а у току је спровођење поступка у 2 предмета (1 разрешење и 1 навршење радног века). Структура примљених предмета је следећа: 19 решења председника судова о покретању поступка за утврђивање навршења радног века судија; 16 личних захтева судија за престанак дужности; 14 решења о покретању поступка за разрешење судија и председника судова због несавесног и нестручног вршења дужности; 10 решења о покретању поступка за изрицање мере упозорења судији од стране Надзорног одбора; 1 решење о разрешењу судија због трајног губитка способности за вршење судијске дужности; 3 приговора на одлуку председника суда због удаљења са судијске дужности; 4 притужбе судија на рад председника суда (члан 26. Закона о судијама) и 42 поднеска неовлашћених лица (притужбе и предлози за разрешење судија поднети од странака у поступку), који су након оцене њихове садржине достављени на надлежност Надзорном одбору, односно надлежном председнику суда или Служби за представке и притужбе Врховног суда Србије. Одговарајуће обавештење о поступању са притужбом прослеђена су подносиоцима представки. Велико персонално веће је у наведеном периоду донело одлуке у 22 предмета у поступцима за разрешење судија због нестручног и несавесног рада односно несавесног и неуспешног вршења дужности председника суда и то: у односу на једног судију утврђени су разлози за разрешење; у односу на пет судија изречена је мера упозорења која ће се по правноснажности одлуке уписати у лични лист судије; и у односу на 16 судија утврђено је да нема разлога за разрешење, тј. изрицање мере упозорења. Општа седница Врховног суда Србије усвојила је приговор једног судије на одлуку о изрицању мере и донела одлуку да нема разлога за изрицање мере, а одбила је приговор двоје судија. Веће је одбило 3 приговора на одлуку о удаљењу са судијске дужности, до окончања кривичног поступка који је покренут против тих судија; Народној скупштини прослеђено је 16 личних захтева за престанак судијске дужности односно дужности председника суда и одбачене су три притужбе судија уложене на основу члана 26 Закона о судијама.