UuAD2 - plan i program _

Транскрипт

1 Uvod u arhitektonski dizajn 2 predmetni nastavnik: Doc Dr Dragana Konstantinović asistenti: Maja Momirov, saradnik u nauci, rukovodilac vežbanja Dragana Kocić, saradnik u nauci Slobodan Jović, asistent Bojan Stojković, asistent školska 2018/2019

2 Rad na predmetu Uvod u arhitektonski dizajn 2 posvećen je ovladavanju procesom projektovanja, kroz razumevanje i savladavanje određenih faza tog procesa i istraživanje značajnih projektantskih tema i njihovih kompleksnih odnosa. U tom smislu, zadaci na vežbama i teme predavanja težiće sistematičnom ovladavanju svih znanja, veština i tehnika neophodnih za razvoj lične projektantske metodologije, koja se na ovom nivou studija tek uspostavlja. Rad na vežbama Rad na vežbama u okviru predmeta posvećen je praktičnom vežbanju procesa projektovanja kroz seriju vežbi koje se fokusiraju na pojedinačne probleme/faze procesa, ili konkretne zadatke koji se tiču celovitosti postupka. U tom pogledu, vežbe su podeljene u dve celine: prvu, koju čini zadatak vezan za analizu procesa projektovanja, i drugu, koju čine 2 zadatka projektantskog karaktera. Od studenata se očekuje da na vežbe dolaze pripremljeni i sa materijalom predviđenim za dati termin vežbanja. Nivo pripremljenosti studenta i ishod rada vrednovaće se od strane asistenata u svakom terminu i na kraju semestra kroz bodove za aktivnost. Priprema studenata za vežbe podrazumeva i štampanje svih grafičkih priloga, skica i sličnog materijala koji su izrađeni u digitalnoj formi, a koji se žele prezentovati asistentu u toku vežbanja ili konsultacija. Ovo podrazumeva maksimalnu racionalnost u troškovima (mali formati, crno bela štampa). Takođe, ovo se ne odnosi na prezentovanje fotografija, video radova i ostalih oblika prezentacije koji iz evidentnih razloga trebaju ostati u digitalnom formatu. Prezentovanje preko displeja mobilnih telefona nije dozvoljeno. Rad na vežbama uključuje samostalan rad, rad sa asistentima, usmene prezentacije i grupne diskusije. Studenti pohađaju vežbe isključivo u terminima predviđenim za grupu kojoj pripadaju. Zamena grupe je moguća samo tokom prve nedelje vežbanja, ako student u drugoj grupi samostalno pronađe kolegu/koleginicu sa kojim može da zameni grupu za vežbanje na ovom predmetu. Zamena koja se izvrši se prijavljuje asistentima i važi do kraja semestra. Dozvoljen broj izostanaka u toku semstra je 3. Studenti koji budu imali veći broj izostanaka, smatraće se da nisu ispunili predispitne obaveze i samim tim predmet moraju ponovo pohađati naredne školske godine. Određeni broj izostanaka se može opravdati lekarskim opravdanjem. Prihvataju se isključivo lekarska opravdanja iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu (Dr. Sime Miloševića 6, Novi Sad) Rad sa asistentima i saradnicima primarno se odvija u terminima vežbanja, zatim u terminima konsultacija. U cilju efikasnijeg rada u okviru predmeta neophodno je redovno praćenje obaveštenja na sajtu departmana.

3 1.zadatak Koncept arhitektonskog dela Prvi zadatak bavi se analizom, razumevanjem i prezentacijom prostornog/oblikovnog/programskog koncepta ikona arhitekture XX i XXI veka. Od studenta se očekuje da analizira, razume i predstavi koncept arhitektonskog dela. Rad se radi timski, gde jedan tim broji 3, eventualno 4 člana. Svaki tim će od asistenta dobiti 5 ikonična arhitektonska objekta, od kojih, nakon početne analize, treba da izabere 3(4) objekta kojim će se baviti u okviru vežbe. Zamena objekata između timova nije moguća. Ishod ove vežbe jeste prostorni model/maketa izrađen za svaki izabran objekat isključivo od belog foreksa, koji se može kombinovati sa jednim od sledećih materijala: metalna mreža, transparentna ili translucentna folija minimalne debljine 1mm. Pretpostavka je da odabir materijala i uspostavljanje odnosa među elementima prikazanog dela govori o slojevitim karakteristikama analiziranog dela, a ne samo o analogiji forme. Maketa treba da bude postavljena na podlogu od foreksa, tačnih dimenzija 30x30cm, što znači da student prilagođava razmeru prikaza. Na maketi je potrebno napisati naziv i autora prikazanog objekta, kao i članove tima. Maketa se predaje ( ) na početku termina vežbanja 2. zadatak - Prostorni modul Drugi zadatak posvećen je radu na istraživanju i definisanju prostornog modula kojim se gradi arhitektonska kompozicija ili urbani blok. Kao podlogu za rad student koristi zadati modul, koji je, nakon analize potencijala modula i uz dogovor sa asitentom, moguće u određenoj meri modifikovati. Student istražuje potencijal modula za umnožavanje ( u osnovnom obliku ili varijetetima ) u horizontalnom planu, praveći urbanu strukturu, u vertikalnom planu, praveći složeni arhitektonski objekat, ili korišćenjem obe strategije istovremeno. Kao završni rad student predaje studiju/elaborat koji sadrži: - prikaz zadatog modula (u slučaju modifikacije: sa naznačenim modifikovanim elementima i varijetetima): osnova i presek R 1:50 ili 1:100 - analizu procesa i potencijala rešenja: skice, dijagrami i tekstualna objašnjenja - maketa prostornog koncepta umnožavanja modula R 1:200 Maketa se izrađuje isključivo od zadatih materijala: lepenka, žica, metalna mreža, balsa, transparentna ili translucentna folija minimalne debljine 1mm, klirit, foreks, leksan. Svi prilozi, osim maketa, uvezani su u svesku formata A3. Vežba se predaje ( ) na početku termina vežbanja.

4 3. zadatak - Struktura U trećem zadatku studenti se bave problemima materijalizacije objekta i likovnim potencijalom arhitektonske forme. Kao konačni rezultat, od studenta se očekuje da napravi idejno rešenje paviljona. Student bira jednu od 12 ponuđenih lokacija i predlaže program i dimenzije paviljona. Kroz ovu vežbu potrebno je istražiti likovni potencijal određenih materijala, njihove strukturne karakteristike, uspostavljanje odnosa među strukturnim elementima, i ostale teme koje se tiču kreiranja i materijalizacije arhitektonskog dela. Kroz istraživanje likovnih potencijala materijala i odnosa strukturalnih elementa, student formira konstrukcijsku temu koja se u daljem procesu prostorno razvija i prilagođava lokacijskim i funkcionalnim zahtevima projekta. Kao završni rad student predaje studiju/elaborat koji sadrži: obavezni prilozi: - maketa strukture u izabranom kontekstu (razmera makete biće prilagođena potrebama prikaza rešenja svakog studenta i definisaće se u dogovoru sa asistentima. Maketa se izrađuje od zadatih materijala: lepenka, žica, metalna mreža, balsa, transparentna ili translucentna folija minimalne debljine 1mm, klirit, foreks, leksan.) - osnove (broj osnova za svaki pojedinačni projekat definiše se u dogovoru sa asistentom) R 1:50 - preseci (broj preseka za svaki pojedinačni projekat definiše se u dogovoru sa asistentom) R 1:50 - skice i objašnjenje razrade ideje opcioni prilozi: - trodimenzionalni prikaz (izometrija, perspektivni prikaz, vizualizacija, fotografija makete) - karakteristični detalj R 1:5/1:10 Svi prilozi, osim maketa, uvezani su u svesku formata A3. Vežba se predaje godine. Tačan termin biće naknadno određen. (važi za sve grupe) Predaja zadataka Sve vežbe predaju se prema terminskom planu. Za svaku od vežbi postoji dodatni rok za predaju za vežbe 1 i 2, i za vežbu 3. Ovo je ujedno i jedini rok kada se mogu predati ispravljeni negativno ocenjeni radovi. Studenti koji predaju ispravljeni 3. zadatak ili ga prvi put predaju u drugom roku nemaju uslov za izlazak na ispit u prvom junskom ispitnom roku. Takođe, studenti koji prvi put predaju rad u naknadnom roku nemaju pravo ispravljanja negativne ocene, ukoliko je dobiju. Kriterijum ocenjivanja radova predatih u naknadnom roku strožiji je od kriterijuma za ocenjivanje radova predatih u redovnom roku. Nakon ovih rokova, naknadnih rokova za predaju rada neće biti i vežbanje na predmetu se mora ponoviti u celini.

5 Terminski plan realizacije vežbi nedelja datum tema vežbanja priprema za vežbe Objašnjenje prve vežbe na / ( ) predavanju ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) Početak vežbe 1: Dodatno objašnjenje zadatka; razgovor o zadatim objektima i načinima realizacije zadatka Analiza koncepta objekata Konsultacije o realizacije vežbe Završne konsultacije i zajedničke diskusije Predaja vežbe 1 na početku termina Detaljno objašnjenje vežbe 2 Analiza zadatog modula i njegovih prostornih potencijala Razvijanje prostornog koncepta umnožavanja modula Završne konsultacije o realizaciji i prezentaciji vežbe Predaja vežbe 2 na početku termina Detaljno objašnjenje vežbe 3 Početna razmatranja Uporedna analiza lokacije i istraživanje konstrukcijeske teme i njenih potencijala Koncept arhitektonskog rešenja, formiranje arhitektonskog prostora, razrada i prilagođavanje strukture projektu Razrada rešenja; problemi materijalizacije Završne konsultacije Formirani timovi koji se prijavljuju asistentu; upoznavanje sa zadatim objektima Samostalna analiza izabranih objekata: skice, radni modeli Predlog realizacije vežbe: predlog materijalizacije makete Radni model u izabranoj materijalizaciji Upoznavanje sa zadatkom vežbe 2 Samostalna analiza zadatog modula: skice, dijagrami Predlog prostornog koncepta umnožavanja modula Predlog realizacije vežbe: materijalizacija makete i prezentacija grafičkih priloga Upoznavanje sa zadatkom vežbe 3 analiza lokacija, radni modeli, skice, crteži, analiza mogućih materijala za realizaciju, studije strukture radni modeli, skice, crteži Grafički prilozi Svi prilozi kroz koje se čita rešenje Predaja vežbe 3 i ispravljenih vežbi 1 i 2: Tačan termin biće naknadno određen. Drugi rok za predaju vežbe 3: Tačan termin biće naknadno određen. Ispit se prema sadašnjem kalendaru ispita realizuje i godine.

6 Predispitne i ispitne obaveze Konačna ocena rada na predmetu formira se na osnovu ispunjenja predispitnih i ispitnih obaveza. Predispitne obaveze obuhvataju: 1. Rad na vežbama, 5-10 poena. Ocena rada na vežbama koju daje asistent 2. Vežbe: vežba 1, max. 20 poena vežba 2, max. 20 poena vežba 3, max. 25 poena 3. Prisustvo i aktivnost na predavanjima od 0 do 5 poena; 2 poena za redovno prisustvo i maksimalno 3 poena se ostvaruje kroz aktivnosti u diskusijama u okviru predavanja. Ispit se vrednuje sa poena. (*Neophodno je ostvariti minimum 11 bodova na pismenom ispitu) ukupno 100 poena Da bi pristupio polaganju ispita, student mora da ima pozitivne ocene svih grafičkih radova i pozitivnu ocenu rada na vežbama. Konačna ocean se zaključuje na osnovu ukupnog broja poena. 10 ( poena) 9 (81-90 poena) 8 (71-80 poena) 7 (61-70 poena) 6 (51-60 poena) Literatura: dr Miljana Zeković, dr Dragana Konstantinović, Višnja Žugić. Koncepti, programi i funkcije arhitektonskih projekata paviljonskih struktura, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, Ispit se u junskom ispitnom roku ( i ) polaže pismenim putem, u formi testa. U svim ostalim terminima polaganja ispit se polaže usmeno. Prijavljivanje ispita je neophodno da bi student mogao da polaže ispit i zatim upiše ocenu u indeks. Prijava ispita važi samo jedan termin polaganja ispita i ne može se prenositi u naredni rok ako student ne izađe na ispit. Za sva pitanja u vezi sa prijavom ispita studenti kumuniciraju isključivo sa referentom za Arhitekturu u studentskoj službi fakulteta. Nastavnici, asistenti i saradnici na predmetu nemaju udeo u procesu prijave ispita.