УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ I ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ (Свака

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ I ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ (Свака рубрика мора бити попуњена.) ПОЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду Датум именовања комисије: Састав комисије: 1. Проф. др Биљана Шимуновић- Бешлин Ванредни професор Историја модерног доба презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду установа у којој је запослен-а 2. Проф. др Слободан Бјелица Редовни професор Председник функција у комисији Историја модерног доба презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду установа у којој је запослен-а 3. Проф. др Мира Радојевић Ванредни професор Члан 1 (ментор) функција у комисији Историја Југославије презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Универзитет у Београду Члан 2 установа у којој је запослен-а 4. Проф. др Владимир Баровић Ванредни професор функција у комисији Новинарство и комуникологија презиме и име звање ужа научна област Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду Члан 3 установа у којој је запослен-а функција у комисији

2 2 II ПОЦИ О КАНДИТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Бојан (Драган) Ђокић 2. Датум рођења: Место и држава рођења: Приштина, Србија (СФРЈ) II.1 основне студије година уписа: 2002 година завршетка: 2007 просечна оцена током студија: 8,37 универзитет: Универзитет у Београду факултет: Филозофски факултет студијски програм: Историја звање: Дипломирани историчар II.2 мастер или магистарске студије година уписа: година завршетка: просечна оцена током студија: универзитет: факултет: студијски програм: звање: научна област: наслов завршног рада: II.3 докторске студије година уписа: 2015 универзитет: Универзитет у Новом Саду факултет: Филозофски факултет студијски програм: С Историја број ЕСПБ до сада остварених: 120 просечна оцена током студија: 10

3 3 II.4 приказ научних и стручних радова 1. Ђокић, Б. (2017). Два документа поводом спаљивања старог конака манастира Пећке патријаршије године. Црквене студије: годишњак Центра за црквене студије, 14, ISSN УДК ( ) (497.11) 19 М 24 кратак опис садржине: У чланку се анализирају два документа која указују на сазнања о пожару у старом конаку манастира Пећке патријаршије године, али и на однос СПЦ и државних власти поводом овог случаја. рад припада проблематици докторске дисертације: 2. Ђокић, Б. (2015). Кршење људских права на Косову и Метохији ( ): један случај. Анали Правног факултета у Београду, 1, ISSN УДК ( )"1999"(09) М 24 кратак опис садржине: У чланку је приказан један случај злочина над лицем српске националности који говори о ускраћивању и повређивању људских права српској заједници на Косову и Метохији од до године. Један случај конкретно приказује главну поруку: неусаглашеност институција на Косову и Метохији са праксом Европског суда за људска права. рад припада проблематици докторске дисертације: ДЕЛИМИЧНО 3. Ђокић, Б. (2016). Убиство жетелаца из Старог Грацка и околине. Токови историје, 1, ISSN: УДК ( )"1999"(093.2) 94( )"199"(093.2) М 51 кратак опис садржине: Чланак анализира све доступне податке о убиству 14 српских цивила из Старог Грацка и околине на жетви 23. јула године. Утврђује чињенице, приказује непосредне околности и описује цео догађај. рад припада проблематици докторске дисертације: ДЕЛИМИЧНО 4. Ђокић, Б. (2017). Откос метохијских села: масовна гробница Волујак. Култура полиса, 34, ISSN: УДК (=163.41)( )"1998" М 51 кратак опис садржине: у раду се аутор бави једним од највећих злочина који су извршили припадници ОВК над српским становништвом током године и масовном гробницом у којој су пронађени посмртни остаци за 26 лица српске националности и три лица албанске. рад припада проблематици докторске дисертације: ДЕЛИМИЧНО

4 5. Ђокић, Б. (2016). Злочин ОВК: гранатирање српске пијаце у селу Бресје. Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, 2, ISSN: УДК (=163.41)( )"1999" ( )"1999" М 51 кратак опис садржине: рад се бави насиљем и терором над мањинским становништвом у општини Липљан после завршетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. рад припада проблематици докторске дисертације: ДЕЛИМИЧНО 4 6. Ђокић, Б. (2015). Нумеричка анализа списка отетих и несталих Срба и припадника других мањинских заједница на Косову и Метохији. Токови историје, 1, ISSN: УДК ( )"1999"(093.2) кратак опис садржине: у раду аутор на основу анализе списка несталих лица српске и осталих мањинских националности на Косову и Метохији приказује страдање истих од албанских паравојних формација према местима, месецима и годинама страдања, али и број жртава према старости, полу и другим личним својствима. рад припада проблематици докторске дисертације: ДЕЛИМИЧНО М Ђокић, Б. (2017). Квантитативна анализа убијених и несталих припадника МУП-а на КиМ од албанских паравојних формација Безбедност, 1, ISSN: УДК : "344" ( )" " М 52 кратак опис садржине: у раду се утврђује тачан број припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије који су били жртве албанских паравојних формација на Косову и Метохији. Нумерички су анализирана убиства полицајаца према месту, месецима и годинама страдања, a њиховим укрштањем добијени су оригинални резултати. рад припада проблематици докторске дисертације: ДЕЛИМИЧНО 8. Ђокић, Б. (2015). Злочини ОВК: масовна гробница»малишево«. Безбедност, 3, ISSN: УДК : ( ) М 52 кратак опис садржине: аутор се у раду бави масовном гробницом у којој су пронађени посмртни остаци за 13 лица која су убијена од припадника ОВК током године. рад припада проблематици докторске дисертације: ДЕЛИМИЧНО

5 5 Ђокић, Б. (2017). Српска Православна Црква о међуетничким односима М 53 у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово у периоду године. Теолошки погледи, 1, ISSN: УДК (497.11)-662:323.1( )"1981/1985" 323.1( )"1981/1985" кратак опис садржине: Анализирањем писања и фреквентношћу објављивања текстова о стању у САП Косову одговара се на питање какав је био став црквене јавности о међуетничким односима у покрајини од до године. рад припада проблематици докторске дисертације: 10. Ђокић, Б. (2018). Српска штампа о злочинима у САП Косово године. У: Наука и стварност: зборник радова са научног скупа (Пале, 20. мај 2017), Том 1, књ. 12, Пале: Филозофски факултет, ISBN DOI.7251/TOMNIS D М 44 кратак опис садржине: Анализирањем српске штампе, чланак одговара на питање каква је била (зло)употреба и утицај међунационалних инцидената који су узнемиравали српску и југословенску јавност од до године. рад припада проблематици докторске дисертације: 11. Ђокић, Б. (2014). Покољ у магацину Земљорадничке задруге у Дрињачи године над буретом крви. У: Ђурић, В. (2014). Страдање Срба сребреничког краја у 20. вијеку: зборник радова са научног скупа. Сребреница: Музеј жртава геноцида, ISBN: (картон) УДК (=163.41)(497.15)"19"(082) (=163.41)(497.15)"19"(082) 94( Сребренички крај)"19"(082) М 44 кратак опис садржине: аутор у раду обрађује један од злочина за који су одговорни припадници усташког покрета током постојања Независне државе Хрватске. рад припада проблематици докторске дисертације: НЕ 12. Ђокић, Б. (2016). Косово и Метохија у другој и трећој Југославији: од Бујанске конференције до једнострано проглашене независности. У: Зборник радова са научног скупа Наука и евроинтеграције (Пале, мај године). Пале: Филозофски факултет, ISBN DOI /ZRNETOM/ DJ М 44 кратак опис садржине: рад се бави положајем Косова и Метохије и српско-албанским односима у периоду од до године. рад припада проблематици докторске дисертације:

6 6 13. Ђокић, Б. (2017). Нумеричка анализа списка јеврејских здравствених радника жртава фашистичког терора током Другог светског рата у Југославији. У: Четврта научна конференција са међународним учешћем Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије: зборник радова. Београд: Факултет за пословне студије и право: Факултет за стратешки и оперативни менаџмент, ISBN (брош. ; ФПСП) УДК-614(=411.16):321.6 М 44 кратак опис садржине: рад је резултат анализирања списка од 930 здравствених радника Јевреја, жртава фашистичког терора током Другог светског рата у Југославији. Нумеричком анализом се утврђују места страдања, одговорне стране и други подаци. рад припада проблематици докторске дисертације: НЕ 14. Djokić, B. Antonijević, N. (2017). Suffering of the Serbian and other minority population in Kosovo and Metohija in Belgrade: Museum of Genocide Victims. ISBN УДК : ( )"1998"( ) (=163.41)( )"1998"( ) 323( )"1998"( ) ( )"1998"( ) М 99 кратак опис садржине: Изложба о страдању српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији током године (каталог изложбе са рецензијом). рад припада проблематици докторске дисертације: ДЕЛИМИЧНО

7 7 III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИТА III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Докторску дисертацију може да пријави кандидат уписан на докторске академске студије (С) Историја (студије трећег степена високог образовања, обима 180 ЕСПБ бодова), који је успешно реализовао обавезе предвиђене студијским програмом (обавезни и изборни предмети), обавезе у вези са израдом докторске дисертације (Докторска дисетрација избор теме и израда пројекта истраживања, Докторска дисертација пријава и образложење докторске дисертације), као и обавезу објављивања најмање 2 (два) научно-истраживачка рада у току студија. Према Правилнику о докторским студијама и стицању научног назива доктора наука Филозофског факултета у Новом Саду, докторска дисертација се може пријавити из научне области акредитованог студијског програма. Уз пријаву докторске дисертације студент подноси: личне податке на обрасцу који је саставни део Правила докторских студијауниверзитета у Новом Саду, биографију са тежиштем на току образовања и усавршавања, писану сагласност наставника да прихвата да буде ментор за израду докторске дисертације на прописаном обрасцу, списак објављених научних или стручних радова и саме радове. На основу података из службене евиденције студента, Студентска служба Филозофског факултета уз пријаву кандидата прилаже потврду о потпуно испуњеним свим обавезама и научним истраживањима предвиђени студијским програмом С Историја. Пре пријаве докторске дисертације студент мора да одбрани план докторске дисертације пред Већем докторских студија. III.2 Да ли кандидат испуњава услове? Образложење: Кандидат Бојан Ђокић реализовао је обавезе предвиђене студијским програмом С Историја (обавезни и изборни предмети, обавезе у вези са израдом докторске дисертације и обавеза објављивања најмање два научно-истраживачка рада у току студија). Поднео је пријаву теме докторске дисертације из научне области акредитованог студијског програма (С Историја) и одговарајућу документацију, у складу са Правилима докторских студија УНС и Правилником о докторским студијама и стицању научног назива доктора наука Филозофског факултета УНС. За ментора је предложио др Слободана Бјелицу, редовног професора на Филозофском факултету УНС. Успешно је одбранио план докторске дисертације пред Већем докторских студија Филозофског факултета. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА IV.1 ПОЦИ О МЕНТОРУ Биографија ментора (до 500 карактeра): Предложени ментор др Слободан Бјелица запослен је као редовни професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду, где предаје на основним, мастер и докторским студијама. Бави се националном историјом двадесетог века и до сада је објавио преко стотину научних и стручних радова из те области. Између осталог, проучава и политичке односе у Југославији током седамдесетих и осамдесетих година ХХ века, што је у вези са предложеном темом докторске дисертације. До сада је био ментор једне докторске дисертације, шест магистарских теза и око педесет мастер и дипломских радова. Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: 1. Bjelica, S. (2008). Kosovo-Albanians Resistance to Changes of Constitutional Status of Kosovo within Yugoslavia, in: `Making, Using and М 13

8 Resisting the Law in European History`, CLIOHRES publications, Pisa, pp ISBN Bjelica, S. (2011) A Vajdasagi magyarok helyzete a Tajekoztato Iroda es Jugoszlavia kozotti konfliktus idejen, `Magyarorszag es a Balkan a XX Szazabdan`, Szeged, ISBN: УДК (= )( )"1948/1951" Бјелица, С. (2015). Војводина и Устав из 1974: од аутономије унутар Републике Србије до конституенса југословенске федерације. Зборник Матице српске за друштвене науке, 4, ISSN УДК ( ) 323( )"1967/1974" Бјелица, С. (2011). Трансформације идеје о аутономији Војводине. Зборник Матице српске за друштвене науке, 4, ISSN УДК-342( )"1848/1958" Бјелица, С. (2014). Разговор Јосипа Броза Тита и руководства АП Војводине године, у: Војвођански простор у контексту европске историје 2, Нови Сад-Бачка Паланка, ИСБН УДК 94(497.1) 1969 М 14 М 24 М 24 М Бјелица, С. (2013). Демонстрације Албанаца на Косову и Метохији године и реакција војвођанских комуниста. У: Зборник радова са Шестог међународног интердисциплинарног симпозијума Сусрет култура, књига 2. Нови Сад: Филозофски факултет, ISBN УДК ( =18)"1968" Бјелица, С. (2011). Одјек Брионског пленума у Војводини. Култура полиса, 15, ISSN: УДК ( )"1966" 32:929 Ranković A. 929 М 44 М Бјелица, С. (2010). Међунационални односи у Војводини педесетих година двадесетог века и политика Комунистичке партије. Истраживања, 21, ISSN УДК-323.1:329( )"19" Bjelica, S. (2016). Views of Vojvodinian leadership on re-opening the issue of the relationship between SR Serbia and SAP Vojvodina in Istraživanja, 27, ISSN: УДК-94(497.1)"1981" М 51 М 51

9 10. Бјелица, С. (2016). Плава књига и њена рецепција године. Токови историје, 2, ISSN: УДК (497.11)"1977" 323(497.11)"1977" 9 М Бјелица, С. (2018). Војвођанска аутономија кризно жариште социјалистичке Југославије. Култура полиса, посебно издање, ISSN: УДК-94(497.1):94( ) ( )"1961/1989" ( )"1961/1989" М Бјелица, С. (2013). Две концепције положаја Војводине током уставне реформе 60-тих година ХХ века. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 38-2, ISSN УДК-323.1( )"19" М Бјелица, С. (2018) Митинзи у Срему године, Споменица Историјског архива Срем, Сремска Митровица, бр. 17, стр УДК 323.1(=163.41)(497.15) 1988 )(093.2) ИССН М 53 IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисерација: Услови за подобност ментора прописани су чланом 12 Правила докторских студија УНС (Донет на седници Сената Универзитета у Новом Саду одржаној године и Ступио на снагу: Измене и допуне: ; ; ; и ) За ментора за израду докторске дисертације, односно докторског уметничког пројекта (у даљем тексту: ментор) може бити именован наставник Универзитета, односно факултета који је у радном односу на факултету који реализује студијски програм докторских студија, као и наставник који је у радном односу на другом универзитету, односно факултету или научној установи, који има потребну научну, односно уметничку способност из области проблематике докторске дисертације, односно докторског уметничког пројекта. Лице изабрано у научно звање у складу са законом којим је регулисана научноистраживачка делатност, поред права да учествује у извођењу наставе и испита на докторским студијама, да буде члан комисије за оцену подобности кандидата, теме и ментора и члан комисије за оцену и одбрану докторске дисертације, може бити и ментор ако је у сталном радном односу у научноистраживачкој установи (у даљем тексту: научни радник). За ментора за израду докторске дисертације, односно докторског уметничког пројекта могу бити именована два наставника односно два научна радника под условом да оба наставника, односно

10 10 научна радника имају потребну научну односно уметничку способност. За ментора може бити именован наставник односно научни радник који је способан за извођење наставе на докторским студијама и има најмање 5 научних радова објављених или прихваћених за објављивање у научним часописима из одговарајуће области студијског програма са листе министарства надлежног за науку, у последњих 10 година и који испуњава следеће допунске критеријуме у оквиру образовног научног, односно образовно уметничког поља. За поље друштвено-хуманистичких наука за ментора може бити именован наставник, односно научни радник који је у претходних десет година остварио најмање 24 бода, и то: најмање 4 бода за рад у часопису са листа SSCI, ERIH, HEINONLINE и EconLit или у часопису категорије М24, и најмање 20 бодова за радове у категоријама: М11; М12; М13; М14; М21; М23; М24; М31; М32; М33; М34 и М51. Радови у категоријама: М31; М32; М33 и М34 доносе највише 20% потребних бодова. IV.2 Да ли ментор испуњава услове? Образложење: Др Слободан Бјелица испуњава услове за менторство, прописане чланом 12 Правила докторских студија УНС (2018). У току протеклих 10 (десет) година објавио је радове који потврђују да има потребне научне компетенције из области проблематике докторске дисертације. Остварио је више од 24 бода, и то: више од 4 бода за рад у часопису категорије М24 и више од 20 бодова за радове у категоријама: М14, M24 и М51. Поред наведених радова, др Слободан Бјелица је у току претходних 10 година објавио и монографију (М42) Бјелица, С. (2015). Спорови око аутономије Војводине. Књ Београд: Службени гласник. [342. стр.] ISBN (broš.) УДK ( )"1961/1974" 353.1( )"1961/1974" У ранијем периоду др Слободан Бјелица је објавио две научне монографије националног значаја(м 42): Бјелица, С. (2008). Политички развој Новог Сада између два светска рата. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за историју (Будисава: Кримел). [ 211 стр.] ISBN (брош.) УДК-323( Novi Sad)"1918/1941" 94( Novi Sad)"1918/1941" Бјелица, С. (2004). Радикали у Војводини Београд: Задужбина Андрејевић (Београд: Тодра). [ 78 стр.] ISBN (broš.) УДК-329( )"1919/1929" 323.1( )"1919/1929" 323( )"1919/1929" V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ

11 V.1 формулација назива тезе (наслова) 11 Српска јавност о међунационалним односима у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косовo Наслов тезе је подобан? V.2 предмета (проблема) истраживања Кандидат Бојан Ђокић указао је у пријави теме докторске дисертације на следеће аспекте предмета истраживања: међунационални односи у Социјалистичкој Аутономној Покрајини (САП) Косову током 80-их година ХХ века представљају једно од најкомплекснијих питања српске и југословенске историографије. Комплексност теме додатно усложњавају и два процеса која су паралелно текла од године борба албанског националног покрета за статус републике и борба српског народа за враћање државности Социјалистичке Републике (СР) Србије над територијом САП Косова. Иако су током постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) међунационални односи били најкомпликованији на територији Босне и Херцеговине, косовски проблем је био најзамршенији. Са једне стране је стајало већински српско становништво у СФРЈ, за које је територија Косова и Метохије представљала српски Јерусалим, а са друге стране већински албанско становништво у покрајини, са својим тежњама ка независношћу националном уједињењу. У таквим околностима, међунационални односи на територији Косова и Метохије били су крхки и нестабилни, а њихов развој зависио је, пре свега, од политичких прилика. Иако се могу идентификовати различити периоди у развоју међунационалних односа на Косову и Метохији током постојања СФРЈ, посебно је карактеристичан период који је наступио од великих демонстрација албанског становништва с пролећа године. Од тог тренутка је дошло до погоршања међунационалних односа у САП Косову, па ће они остати затегнути све до распада СФРЈ. Због тога је кандидат Бојан Ђокић ову годину изабрао као полазну у проучавању. Међутим, како су од враћања суверенитета и државности СР Србије над тадашњом територијом САП Косова, марта године, наступиле другачије српске, југословенске, па и светске околности, она је кандидату послужила као завршна тачка у истраживању. То је година потпуног међунационалног раздора у САП Косову. Развој међунационалних односа у САП Косову може се истражити захваљујући средствима јавног информисања у СФРЈ који су после великих нереда албанског становништва започели освајање слободе и умногоме либералније извештавали јавност o догађајима у покрајини него што је то био случај са периодом од до године. У периоду између завршетка Другог светског рата и великих нереда албанског становништва, јавност је углавном била добро обавештена само о контрареволуцији у покрајини из године. У дисертацији кандидата Бојана Ђокића српску јавност представља јавно мњење које је превасходно креирала политичка, интелектуална и верска елита. Средства јавног информисања (првенствено штампа, али и књиге, новине, брошуре, часописи, радио и телевизија, леци, јавни зборови, итд) били су медијатори њихових ставова до крајњих корисника српског и југословенског становништва. До избора теме и до овако дефинисаног наслова дошло је јер се истраживање могло обавити на основу великог броја објављених чланака из српских дневних и недељних листова, на основу литературе али и делимично објављене архивске грађе. Резултати досадашњих истраживања на ову тему су углавном фрагментарни и бавили су се углавном само другом половином 80-их година ХХ века. Комплексност истраживања не огледа се само у временском хоризонту рада који је одређен периодом од до године, већ проблем представљају и различите интерпретације у српској јавности по читавом низу питања у вези са косовским питањем. Све што је јавности презентовано преко система информисања имало је значајног утицаја на формирање јавног мњења, али и на одлуке покрајинских, републичких и југословенских власти. Докторска дисертација биће резултат емпиријског истраживања спроведеног методом анализе

12 12 садржаја српске штампе из осамдесетих година ХХ века, а кандидат ће посебну пажњу поклонити анализи међунационалих напетости и ставовима интелектуалне елите. Такође, анализираће деловање и улогу Српске православне цркве, као и најзначајнијих партијских и државних форума у САП Косову, СР Србији и СФРЈ. Кандидат ће значајан простор у дисертацији посветити истраживању медијској презентацији бројних прекршајних и кривичних дела који су извршени над српским становништвом у САП Косову током наведеног периода. У свим деловима дисертације кандидат ће нагласити кључне односно преломне тренутке у развоју међунационалних односа у САП Косову. Предмет истраживања је подобан? V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе Кандидат Бојан Ђокић је у пријави теме истакао да су после великих нереда албанског становништва године, у српски јавни дискурс ушла два појма: геноцид и етничко чишћење. Иако је до сада тема о међунационалним односима у САП Косову током 80-их година ХХ века само фрагментарно истраживана, ова два појма уклесана су у српско јавно мњење као непромењива истина. Прва значајнија историографска монографија која се дотакла положаја српског становништва у САП Косову била је књига проф. др Димитрија Богдановића Књига о Косову. Ова монографија је објављена године и поставила је правац деловања српске интелектуалне елите, потом и политичке елите СР Србије. Напад на ставове изнете у овој монографији долазили су од Али Хадрија, албанског историчара из Приштине. Са друге стране, током године је објављена монографија Бранка Хорвата под насловом Косовско питање, која је у свом средишту имала демантовање ставова да се у САП Косову спроводио геноцид и етничко чишћење над српским становништвом. Иако није историчар, овај аутор је категорички негирао спровођење геноцида и етничког чишћења над српским народом у САП Косову. Као примарни проблем у међунационалним односима у САП Косову током 80-их година ХХ века постављано је исељавање српског становништва из САП Косова. Због бројних расправа око узрока исељавања, Српска академија наука и уметности је наручила израду научне студије о проблему исељавања српског становништва из САП Косова. Та студија је објављена године под насловом Сеобе Срба и Црногораца са Косова и Метохије: резултати анкете спроведене године, а њени аутори су Ружа Петровић и Марина Благојевић. Ова студија је рађена на основу анкете која је спроведена 1985/1986. године међу исељеницима из САП Косова. У овој студији указивало се да је више од 3/4 исељавања из САП Косова потицало од неекономских фактора, углавном због претњи, уништавања имовине, усева и поља, насиља (вређања, пребијања, каменовања, напада на жене и децу, тешких повреда, силовања и покушаја силовања), проблема на послу и неравноправности у јавном сектору. Студија је јасно ставила до знања да су притисак на српско становништво и неравноправност српског становништва у САП Косову били главни узроци исељавања. Каснији историографски радови избегавали су детаљно истраживање положаја српског становништва у САП Косову током 80-их година ХХ века, па су тај празан простор попунили публицистички, мемоарски и други радови, а који су више били наклоњени ставовима Димитрија Богдановића. Иако се у озбиљним историографским радовима избегавала употреба термина геноцид и етничко чишћење, увек се наглашавао притисак који је осећао српски народ у САП Косову током 80-их година ХХ века. Кандидат Бојан Ђокић је у пријави теме показао солидно познавање проблематике теме докторске дисертације, о чему сведочи радна биографија, која обухвата мемоарске изворе и литературу релевантну за истраживање теме докторске дисертације:

13 13 Литература: 1. Аврамовић, З. (2016). Књижевници и политика у српској култури : Лепа душа и Јанусово лице политике. Нови Сад: Православна реч. 2. Андерсон, Б. (1998). Нација: замишљена заједница. Београд: Плато. 3. Антонијевић, Н. (2009). Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату: документа. Београд: Музеј жртава геноцида. 4. Барјактаревић, Р. (1995). Бесане ноћи: истина о српском покрету. Приштина: Пергамент. 5. Батаковић, Т. Д. (2007). Косово и Метохија: историја и идеологија. Београд: Чигоја штампа. 6. Башчаревић, М. И. (2016). Однос српске интелигенције осамдесетих година двадесетог века према косовском миту као топосу националних интереса: докторска дисертација. Београд: Филозофски факултет. 7. Бјелобрк, Г. (2012). Природно кретање становништва у Републици Србији: подаци по општинама: Београд: Републички завод за статистику. 8. Богдановић, Д. (1986). Књига о Косову. Београд: САНУ. 9. Борозан, Ђ. (1995). Велика Албанија: поријекло, идеје, пракса. Београд: Војноисторијски институт Војске Југославије. 10. Будаков, С. (ур) (2009). Јогурт револуција 1988: Војводина од устава до статута. Нови Сад: Војвођански клуб: Агенција мир. 11. Булатовић, Љ. (1988). Призренски процес. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада. 12. Brudar, M. (2003). Nada, obmana, slom: politički život Srba na Kosovu i Metohiji ( ). Beograd: Nova srpska politička misao. 13. Видојковић, М. (ур) (1981). Устав Социјалистичке Републике Србије. Устав Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине. Устав Социјалистичке Аутономне Покрајине Косова. Уставни амандмани. Београд: Савремена администрација. 14. Vladisavljević, N. (2008). Serbia's Antibureaucratic Revolution: Milošević, the fall of communism and nationalist mobilization. Houndsmills: Palgrave Macmillan. 15. Vickers, M. (1998). Between Serb and Albanian: a History of Kosovo. London: Hurst & Company. 16. Вуковић, И. (1985). Аутономаштво и сепаратизам на Косову. Београд: Нова књига. 17. Вучковић, М. Николић, Г. (1996). Становништво Косова у раздобљу од године: са освртом на претходни историјски период. Минхен: Славица Верлаг Др. Антон Ковач. 18. Gaber, S. Kuzmanić Tonči. (1989). Kosovo Srbija Jugoslavija. Ljubljana: Univerzitetna konferenca ZSMS, Knjižnica revolucionarne teorije. 19. Гарашанин, М. (1988). Илири и Албанци: серија предавања одржаних од 21. маја до 4. јуна године. Београд: САНУ Гелнер, Е. (1997). Нације и национализам. Нови Сад: Матица српска. 21. Глишић, В. (1970). Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији Београд: Рад. 22. Grabeljšak, D. (1991). Nacionalni sastav stanovništva SFRJ. I. Beograd: Savezni zavod za statistiku: Savremena administracija. 23. Grujić, M. (ur) (1985). Dokumenta, IX kongres Saveza književnika Jugoslavije april 1985 Novi Sad. Novi Sad: Stojkov. 24. Даниловић, Р. (2010). Употреба непријатеља. Политичка суђења у Југославији Београд: Завод за уџбенике. 25. Драшковић, В. (1989). Коекуде Србијо. Шабац: Глас цркве. 26. Dragnich, А. Todorovich, S. (1984). The Saga of Kosovo: focus on Serbian-Albanian Relations. New York: Columbia University Press. 27. Dragović-Soso, J. (2004). Spasioci nacije : Intelektualna opozicija Srbije i oživljavanje nacionalizma. Beograd: Fabrika knjiga. 28. Đekić, M. (1990). Upotreba Srbije: optužbe i priznanja Draže Markovića. Beograd: Beseda. 29. Ђаковић, С. (1986). Сукоби на Косову. Београд: Народна књига.

14 Ђукић, С. (1994). Између славе и анатеме: политичка биографија Слободана Милошевића. Београд: Филип Вишњић. 31. Ђурић, В. (2012). Герман Ђорић патријарх у обезбоженом времену. I. Сланци: Манастир светог првомученика и архиђакона Стефана. 32. Жуњић, Д. (2002). Национализам и књижевност: српска књижевност Ниш: Просвета. 33. Зејнели, З. (1988). Ко је издао револуцију. Приштина: Јединство. 34. Зејнели, З. (1995). Косово и Метохија: повратак Србији. Ниш: Просвета. 35. Зејнели, З. (1995). Косовска свакодневница. Ниш: Просвета. 36. Ивић, П. (1988). Зборник Округлог стола о научном истраживању Косова одржаног 26. и 27. фебруара године. Београд: САНУ. 37. Игић, Ж. (1992). Косово и Метохија ( ): увод у југословенску кризу. I. Приштина: Јединство. Подгорица: Октоих. 38. Игић, Ж. (1996). Косово и Метохија ( ): увод у југословенску кризу. II. Приштина: Григорије Божовић. 39. Игић, Ж. (1998). Косово и Метохија ( ): увод у југословенску кризу. III. Приштина: Нови свет. 40. Imami, P. (2017). Srbi i Albanci kroz vekove. II. Beograd: Samizdat. 41. Јевтић, А. (1990). Страдања Срба на Косову и Метохији: од до Приштина: Јединство. 42. Јевтић, Ђ. (1995). Битка за Косово: шест векова после. Приштина: Нови свет. 43. Јовановић, Б. (1985). Косово: инфлација: социјалне разлике: иступања у Скупштини СФРЈ: Београд: Издавачко-публицистичка делатност. 44. Јовић, Б. С. (2007). Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији: сведочанство о страдању Српске православне цркве и српског народа од до године. Београд: Свети архијерејски синод Српске православе цркве. 45. Јовић, Б. (1989). Датум за историју: 28. март Београд: Београдски издавачкографички завод. 46. Jovanović, V. (2014). Slika jedne neuspele integracije: Kosovo, Makedonija, Srbija, Jugoslavija. Beograd: Fabrika knjiga. 47. Jović, D. (2003). Jugoslavija država koja je odumrla: uspon i pad četvrte Jugoslavije ( ). Zagreb: Prometej. 48. Керчов, С. Радош, Ј. Раич, А. (1990). Митинзи у Војводини године: рађање политичког плурализма. Нови Сад: Дневник. 49. Комненић, М. (1987). Изгон. Београд: БИГЗ. 50. Kragović, M. (1987). Noć oporih reči: kompletan stenogram o svemu što se dogodilo na zboru u Kosovu Polju u noći između 24. i 25. aprila Beograd: Borba. 51. Кржалић, Ж. (1998). Промене у броју и националном саставу становништва Косова и Метохије у периоду : темпо раста косовско-метохијске популације и динамика промена њеног етничког састава у послератним међупописним периодима. Београд: Републички завод за статистику Србије. 52. Kešetović, M. (1984). Kontrarevolucija na Kosovu: pokušaj i sprečavanje: politički esej. Beograd: Zadruga. 53. Krunić, B. (2009). Decenija zamora i raskola. Novi Sad: Prometej. 54. Литричин, М. (ур.) (2011). Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку: Документа Архиве Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске. Београд: Жагор. 55. Милановић, В. (1990). Универзитет у Приштини у мрежи великоалбанске стратегије. Београд: Књижевне новине. 56. Милошевић, С. (1989). Године расплета. Београд: БИГЗ. 57. Михаиловић, К. Крестић, В. (2017). Меморандум САНУ : после тридесет година. Београд: Новости.

15 Михаиловић, К. Крестић, В. Меморандум САНУ. Одговори на критике. Београд: САНУ. 59. Михајловић, Ж. Ш. (1986). Покошене косовске истине. Београд: Вега. 60. Malcom, N. (1998). Kosovo: a short history. New York: New York University Press. 61. Mertus, A. J. (1999). Kosovo. How Myths and Truths Started a War. Berkeley: University of California Press. 62. Milošević, D. S. (1981). Izbeglice i preseljenici na teritoriji okupirane Jugoslavije Beograd: Narodna knjiga: Institut za savremeni istoriju. 63. Mimica, A. Vučetić, R. (2001). Vreme kada je narod govorio : rubrika Odjeci i reagovanja u listu Politika: jul 1988 mart Beograd: Fond za humanitarno pravo. 64. Mišović, M. (1987). Ko je tražio republiku: Kosovo: Beograd: Narodna knjiga. 65. Николић, К. (2006). Нико не сме да вас бије : Слободан Милошевић у Косову Пољу април 1987: историја и мит. Београд: Институт за савремену историју. 66. Николић, К. Цветковић, С. (2014). Срби и Албанци на Косову и Метохији у 20. веку ( ). Београд: Институт за савремену историју. 67. Narvselius, E. (2009). The Nation s Brightest and Noblest: Narrative Identity and Empowering Accounts of the Ukranian Intelligentsia in Post Linköping: Linköping University. 68. Nicović, M. (2007). Ustavni razvoj Srbije , Beograd: Sezam medico. 69. Pavlović, M. et al (2008). Slobodan Milošević put ka vlasti. Osma sednica CK SK Srbije uzroci, tok i posledice. Beograd: Institut za savremenu istoriju, Stirling: Univerzitet, Centar za proučavanje evropskog susedstva. 70. Павловић, М. Марковић Ј. П. (2006). Косово и Метохија: прошлост, памћење, стварност. Београд: Институт за савремену историју. 71. Паповић, Р. (1994). Косово и на небу и на земљи. Ниш: Удружење издавача и књижара Југославије. 72. Petranović, B. Zečević, M. (1988). Jugoslavija , Tematska zbirka dokumenata. Beograd: Nolit. 73. Петрановић, Б. (1988). Историја Југославије: III. Београд: Нолит. 74. Петрановић, Б. (1993). Југословенско искуство српске националне интеграције. Београд: Службени лист СРЈ. 75. Петровић, Р. Благојевић, М. (1989). Сеобе Срба и Црногораца са Косова и Метохије: резултати анкете спроведене године. Београд: САНУ. 76. Политика. (1981). Шта се догађало на Косову. Београд: Политика. 77. Поповић, Д. (1986). Књига о Милутину. Београд: Књижевне новине. 78. Pavlović, D. (1989). Olako obećana brzina. Zagreb: Globus. 79. Pavlović, D. (1986). Pitanjem na odgovore. Beograd: BIGZ. 80. Pavlović, M. at al. (2005). Kosovo under autonomy: Perović, L. (2016). Dominantna i neželjena elita: beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji (XX XXI vek). Beograd: Dan graf: Novi Sad: Radio televizija Vojvodine. 82. Perović, M. (1989). Koliko nas košta Kosovo: Kosovo: , do danas. Beograd: Privredni pregled. 83. Petranović, B. (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu Beograd: Vojnoizdavački I novinski centar. 84. Petrović, R. Blagojević, M. (1992). The Migrations of Serbs and Montenegrins from Kosovo and Metohija: Results of the Survey Conducted in Belgrade: SANU. 85. Petrović, R. (1987). Migracije u Jugoslaviji i etnički aspekt: (prema kartama Zorana Tošića). Novi Beograd: Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije. 86. Popović, S. Janković, I. Pešić, V. Kandić, N. Slapšak, S. (1990). Kosovski čvor: drešiti ili seći?. Titograd: Chronos. 87. Poulton, H. (1991). The Balkans. Minorities and States in conflict. London: Minority Rights Group. 88. Rančić. M. (1990). Pogledi na migracije stanovništva Jugoslavije. Beograd: Institut društvenih

16 16 nauka: Centar za demografska istraživanja. 89. Rajović, R. (1985). Autonomija Kosova. Beograd: Ekonomika. 90. Радовановић, М. (2004). Етнички и демографски процеси на Косову и Метохији. Београд: Чигоја штампа. 91. Савезни завод за статистику. (1997). Становништво, станови, пољопривреда: попис становништва, домаћинства, станова и пољопривредних газдинстава години. 17, Процене за Косово и Метохију: подаци по насељеним општинама. Београд: Савезни завод за статистику. 92. Savez komunista Jugoslavije. (1981). Politička platforma za akciju Saveza komunista Jugoslavije u razvoju socijalističkog samoupravljanja, bratstva i jedinstva i zajedništva na Kosovu: (usvojena na 22. sednici CK SKJ, 17. novembra 1981.). Beograd: Komunist. 93. Savez komunista Kosova. (1981). Akcioni program delovanja Saveza komunista Kosova u borbi protiv neprijateljskih i kontrarevolucionarnih snaga i na stabilizaciji političkog stanja u Pokrajini. Priština: Komunist. 94. Савковић, Н. (2002). Моје године са Милошевићем. Нови Сад: Прометеј. 95. Самарџић, Р. (1989). Косово и Метохија у српској историји. Београд: Српска књижевна задруга. 96. Стојанчевић, В. (1990). Србија и Албанци у ХIХ и почетком ХХ века: циклус предавања новембар Београд: САНУ. 97. Секулић, Т. (2002). Сеобе као судбина. Ветерник: Дијам-м-прес. 98. Секулић, Т. (1994). Сеобе као судбина, Приштина: Нови свет. 99. Сентић, М. (1971). Миграције становништва Југославије. Београд: Институт друштвених наука: Центар за демографска истраживања Skopljanac, N. Hodžić, A. Krištofić, B. (ур) (1999). Mediji i rat. Beograd: Argument Спасојевић, С. (1986). Случај Мартиновић. Љубљана: Партизанска књига, ООУР Издавачкопублицистичка делатност Београд Српски патријарх Павле. (2013). Извештаји са распетог Косова Светом Архијерејском Синоду за Свети Архејерејски Сабор Српске Православне Цркве: Приредили Вукашиновић, В. и Станић, Г. Београд: Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке: Фондација патријарх Павле Стамболић, И. (1995). Пут у беспуће: одговори Ивана Стамболића на питања Слободана Инића. Београд: Радио Б Стамова, М. (2016). Албанският проблем в Югославия след Тито , София: Парадигма Стојановић, Р. (1990). Живети с геноцидом: хроника косовског бешчашћа Београд: Сфаирос Стојанчевић, В. Борозан, Ђ. Димић, Љ. (2005). Земља живих. Београд: Агенција за издавање књига Цар Константин Тихомира Илијића Стругар, В. (1990). Велика буна Црне Горе Београд: Књижевне новине, Никшић: Универзитетска ријеч Stojšić, Đ. (2014). Osma sednica. Novi Sad: Dan graf Smit, E. (1998). Nacionalni identitet. Beograd: Čigoja štampa Stambolić, I. (1988). Rasprave o SR Srbiji: Zagreb: Globus Трнавци, Х. (1987). Моја исповест о Косову. Београд: Политика Tomson, M. (1995). Proizvodnja rata. Beograd: Medija centar Ћосић, Д. (2004). Косово. Београд: Новости Ћосић, Д. (2009). Лична историја једног доба, књ. 3. Време распада Београд: Службени гласник Ћосић, Д. (2002). Пишчеви записи Београд: Филип Вишњић Ћосић, Д. (1992). Српско питање демократско питање. Београд: Политика: Стручна књига Udovički, Ј. Ridgeway, J. (ed) (2000). Burn the house: The Making and Unmaking of Yugoslavia.

17 17 Durham, NC: Duke University Press Удовички, Ј. (2001). Косово политика конфронтације. Београд: Самиздат Удружење књижевника Србије. (1984). Саопштења, записници и писма Одбора за заштиту уметничке слободе, при београдској секцији писаца у Удружењу књижевника Србије. Београд: Филип Вишњић Хобсбаум, Е. (1996). Нације и национализам од 1780: програм, мит, стварност. Београд: Филип Вишњић Hasani, S. (1986). Kosovo: istine i zablude. Zagreb: Centar za informacije i publicitet Hodža, H. (1984). Afirmacija albanske nacionalnosti u Jugoslaviji: Staljinistički nacionalizam i iredentizam u Albaniji. Priština: Rilindja Horvat, B. (1988). Kosovsko pitanje. Zagreb: Globus Hudelist, D. (1989). Kosovo bitka bez iluzija. Zagreb: Centar za informacije i publicitet Церовић, В. (1989). Косово: контрареволуција која тече. Београд: Нова књига, Приштина: Јединство Чавошки, К. (2009). Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања: саопштења и други документи. Београд: Службени гласник Чалић, М. (2013). Историја Југославије у 20. веку. Београд: Клио Чкребић, Д. (2008). Живот, политика, коментари. Београд: Службени гласник Чкребић, Д. (2009). Поглед искоса: људи, судбине, коментари. Београд: Службени гласник Чупић, М. (1989). Насиље иза паравана. Приштина: Јединство. Чланци у научним часописима и зборницима радова: 1. Башчаревић, И. (2013). Косовски мит у структури српске националне свести. У: Шуваковић. У. (ур) (2013). Културно наслеђе Косова и Метохије: историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности: зборник 2. Београд: Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије: Косовска Митровица: Филозофски факултет, Бјелица, С. (2016). Плава књига и њена рецепција године. Токови историје, 2, Бјелица, С. (2006). Косово и Метохија у оквиру Југославије. Култура полиса, 4-5, Бјелица, С. (2018). Војвођанска аутономија кризно жариште социјалистичке Југославије. Култура полиса, посебно издање, Благојевић, М. (2007). Повратак истини: миграције Срба и Црногораца са Косова и Метохије. У: Михаиловић, К. (ур) (2007). Косово и Метохија: зборник радова с међународног научног скупа одржаног у Београду марта године. Београд: САНУ, Богетић, Д. (2001). Регулисање уставно-правног статуса Косова и Метохије у Социјалистичкој Југославији У: Поповић, Б. Н. (ур) (2001). Косово и Метохија у великоалбанским плановима Београд: Институт за савремену историју, Бјелајац, М. (2006). Косово: производња мита о и таоци политичког коректног говора. Нова српска политичка мисао, 1 4, Bataković, T. D. (1999). Twentieth Century Kosovo i Metohija: Migrations, Nationalism, and Communism. Journal of the North American Society for Serbian Studies, 13, Washington D. C., Bogosavljević, S. (1994). Statistička slika srpsko-albanskih odnosa. U: Janjić, D. Maliqi, S. (ur) (1994). Sukob ili dijalog: srpsko-albanski odnosi i integracija Balkana: zbornik radova. Subotica: Otvoreni univerzitet. 10. Borozan, Đ. (2001). Albanci u Jugoslaviji u Drugome svjetskom ratu. U: Fleck, H. Graovac, I. (ur). (2001). Dijalog povjesničara-istoričara 3, Pečuj maja Zagreb: Zaklada Friedrich Naumann, Vladisavljević, N. (2003). Nacionalizam, teorija društvenih pokreta i pokret Srba s Kosova, Reč: časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja, 79, Vladisavljević, N. (2006). Grassroots Groups, Milošević or Dissident Intellectuals? A Controversy over the Origins and Dynamics of the Mobilisation of Kosovo Serbs in the 1980s. In: Emmeret, T. Ingrao,

18 18 C. (ed) (2006). Conflict in South-Eastern Europe at the End of the Twentieth Century: A Scholars Iniciative Assesses Some of the Controversies. Ed. Thomas Emmert and Charles Ingrao. London: Routledge, Vlasi, A. (1986). Neki oblici antisocijalističkog delovanja u SAP Kosovu. Socijalizam: časopis Saveza komunista Jugoslavije, 4, Гаљак, К. (2010). Демографске последице исељавања српског и осталог неалбанског становништва на Косову и Метохији под притиском албанских националиста и сепаратиста. У: Ребић, Ч. (ур) (2010). Научни скуп Културно наслеђе Косова и Метохије - научно виђење исходишта, развоја, значаја и чувања, Лепосавић, 15. децембар Лепосавић: Институт за српску културу. 15. Глишић, В. (1991). Албанизација Косова и Метохије У: Митровић, А. (ур) (1991). Срби и Албанци у XX веку. Београд: САНУ, Gojković, D. (1996). Trauma bez katarze. U: Popov, N. (1996). Srpska strana rata: trauma i katarza u istorijskom pamćenju. Beograd: Republika, Ђокић, Б. (2015). Страдање Српске православне цркве године: духовно-културни геноцид на Косову и Метохији. Црквене студије: годишњак Центра за црквене студије, 12, Ђокић, Б. (2017). Два документа поводом спаљивања старог конака манастира Пећке патријаршије године. Црквене студије: годишњак Центра за црквене студије, 14, Đilas, M. (1982). Kosovo, danas. Naša reč, 336, Ђилас, А. (1991). Захтев за правним поретком на Косову. У. Ђилас, А. (ур) (1991). Српско питање. Београд: Политика. 21. Зуровац, М. (2006). Луча Косовског мита. У: Каратама, С. Оцић, Ч. (ур). (2006). Срби на Косову и Метохији: зборник радова са научног скупа одржаног у Косовској Митровици маја Београд: САНУ, Islami, H. (1994). Demokratska stvarnost Kosova. U: Janjić, D. Maliqi, S. (ur) (1994). Sukob ili dijalog: srpsko-albanski odnosi i integracija Balkana: zbornik radova. Subotica: Otvoreni univerzitet, Јањетовић, З. (2012). Границе немачке окупационе зоне у Србији Зборник радова. књ. 62-2, Београд: САНУ, Janjić, D. (1994). Nacionalni identitet, pokret i nacionalizam Srba i Albanaca. U: Janjić, D. Maliqi, S. (ur) (1994). Sukob ili dijalog: srpsko-albanski odnosi i integracija Balkana: zbornik radova. Subotica: Otvoreni univerzitet, Jovanović, V. (2009). Suzbijanje kačaka na Kosovu i Metohiji Vojnoistorijski glasnik, 1, Komatina, M. (1989). Jugoslovensko-albanski odnosi U: Filipović, G. (ur) (1989). Kosovo: prošlost i sadašnjost. Beograd: Мeđunarodna politika, Largentaye, B. (1993). Ex-Yugoslavia: from War to Peace. Valensia. 28. Malešević, S. (2003). Od organskih zakonodavaca do organicističkih tumača: intelektualci u Jugoslaviji i postjugoslovenskim državama. Reč: časopis za književnost i kulturu, 70/16, Mršević, Z. (1987). Da li izjava Fadilja Hodže sadrži elemente bića krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti iz člana 134. KZ? Pravni život: časopis za pravnu teoriju i praksu, 11, Николић, К. (2016). Српски и словеначки интелектуалци уочи распада Југославије Токови историје, 1, Nenadović, A. (1996). 'Politika' u nacionalističkoj oluji. U: Popov, N. (1996). Srpska strana rata: trauma i katarza u istorijskom pamćenju. Beograd: Republika, Оцић Ј. Ч. (2004). Национална хомогенизација или етничко чишћење, Косово и Метохија: етнодемографске промене од краја Другог светског рата до године. Економски погледи, 1 2/, Павловић, А. (2007). Аграрна реформа и колонизација на Косову и Метохији

19 19 године као предмет интересовања у домаћој јавности. Баштина, 22, Павловић, А. (2014). Прилози о страдању колониста на Косову и Метохији током Другог светског рата. Архив, часопис Архива Југославије, 1 2, Петровић, Р. (1998). Однос према рађању женског становништва Косова и Метохије. У: Стојанчевић, В. (ур.) (1998). Косовско-метохијски зборник. II. Београд: САНУ: Међуодељенски одбор за проучавање Косова и Метохије, Pudar G. D. (2015). Simbolika nemoći: intelektualci i srpsko-albanski odnosi u postjugoslovenskom kontekstu. U: Pavlović, A. (ur) (2015). Figura neprijatelja: preosmišljavanje srpskoalbanskih odnosa. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Rajović, R. (1989). Ustavni razvoj od konstituisanja autonomije do reforme godine. U: Filipović, G. (ur) (1989). Kosovo: prošlost i sadašnjost. Beograd: Međunarodna politika, Радовановић, M. (1998). Срби, Албанци и остали етницитети на Косову и Метохији, са освртом на појаве међуетничке флотантности и њихову условљеност. У: Пантелић, Н. (ур) (1998). Етнички односи Срба са другим народима и етничким заједницама. Београд: Етнографски институт САНУ, Радушки, Н. (1995). Етнички састав становништва општина Косова и Метохије и Војводине, Становништво, 1 4, Ристановић, П. (2012). Добрица Ћосић и отварање косовског питања године. Баштина, 33, Ристановић, П. (2013). Листови Српске православне цркве и 'косовско питање' Баштина, 35, Ристановић, Р. П. (2016). Случај Мартиновић утицај и употреба. У: Словић, С. (ур) (2016). Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава: тематскизборник од водећег националног значаја: национални научни скуп са међународним учешћем. Лепосавић: Институт за српску културу, Хадалин М. Ј. (2012). Балканска федерација Косово и Метохија у вртлогу југословенског послератног спољнополитичког идеализма. У: Јовановић, Б. Шуваковић, У. (ур) (2012). Косово и Метохија : међународни тематски зборник. Косовска Митровица: Филозофски факултет, Шапоњић, Д. (1989). Заштита људских права на Косову. У: Ђекић, Д. (ур) (1989). Косово живоносни источник, опстанак и окрепљење српског народа: шест векова Косовске битке: Београд: Савез удружења правника СР Србије, Шљукић, С. (2013). Косовски мит као културна баштина: вредности и национални опстанак. У: Шуваковић, У. (ур) (2013). Културно наслеђе Косова и Метохије: историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности: зборник 2. Београд: Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије: Косовска Митровица: Филозофски факултет, Шутовић, М. (2012). Појава 'самоорганизовања' Срба и Црногораца на Косову. У: Јовановић, Б. Шуваковић, У. (ур) (2012). Косово и Метохија : међународни тематски зборник. Косовска Митровица: Филозофски факултет, Шуваковић, У. (2012). Девета седница Централног комитета Савеза комуниста Југославије и њен друштвени значај у решавању проблема на Косову и Метохији. У: Јовановић, Б. Шуваковић, У. (ур) (2012). Косово и Метохија : Међународни тематски зборник. Косовска Митровица: Филозофски факултет, Избор литературе је одговарајући? V.4 Оцена циљева истраживања