Krovni vrt predstavlja gradnju koja ukljuĊuje stvaranje ograniĊenog zelenog prostora na vrhu neke ljudske tvorevine (Stevanović, 2008)

Транскрипт

1 ZELENA T(E)RASA / radionica o krovnim vrtovima / 13.jun-18.jun Šumarski fakultet, Beograd Krovni vrt predstavlja gradnju koja uključuje stvaranje ograničenog zelenog prostora na vrhu neke ljudske tvorevine (Stevanović, 2008). Uloga krovnih vrtova je nemerljiva zbog toga što oni predstavljaju proizvod koji: ne zahteva veliku potrošnju energije ne pravi previše otpada i prašine u toku eksploatacije poseduje dobre termoizolacijske osobine koje smanjuju utrošak energije potrebne za hlaďenje i grejanje prostora smanjuje nekoristan utrošak vode sprečava nastanak i širenje štetnih uticaja bilo koje vrste iz objekata umanjuje ili u potpunosti sprečava uticaj buke. PREDNOSTI KROVNIH VRTOVA Ekološke prednosti krovnih vrtova Efekat prečišćavanja vazduha i poboljšanje njegovog kvaliteta Smanjenje efekta gradskog ostrva toplote Stvaranje mikroklime na krovu Termička izolacija efekat hlaďenja Zvučna izolacija zaštita od buke Zaštita od Sunca Zaštita od kiše i zadržavanje padavinskih voda Stvaranje urbanog ekosistema (urbanog habitata) Ekonomske prednosti krovnih vrtova Produžavanje životnog veka krova Ušteda novca za vlasnike komercijalnih objekata Nova radna mesta Produkcija hrane UnapreĎenje toplotnih performansi objekta Estetske prednosti krovnih vrtova Psihološke prednosti krovnih vrtova Sociološke prednosti krovnih vrtova

2 TIPOVI KROVNIH VRTOVA Kriterijumi za kategorizaciju tipova zelenih krovova ( Kriterijumi Ekstenzivni krovni vrtovi Polu-intenzivni krovni vrtovi Intenzivni krovni vrtovi Održavanje vrta Nisko Povremeno Visoko Navodnjavanje vrta Nepotrebno Povremeno Redovno Biljne zajednice u krovnom vrtu Travnjak,perenjak, žbunje,drveće Visina izgraďenog sistema zelenog krova Težina krovnog vrta Travne mešavine, Mahovina,Sedum vrste, Trava,žbunje,nisko drveće, aromatično i začinsko bilje mm mm mm na podzemnim garažama >1000 mm kg/m² kg/m² kg/m² Cena podizanja Niska Srednja Visoka Koristi od krovnog vrta Ekološka F-ja, korišćenje nije predviďeno, uslovno prohodan Estetska i dekorativna funkcija Veliki broj funkcija za boravak i rekreaciju Ekstenzivni krovni vrt Naročito pogodan tip krovnog ozelenjavanja za graďevine sa velikom površinom, zakošene krovove ili one koji su već dugo zapušteni. Dobro pristaju i krovovima sa malim kapacitetom nosivosti i onima koji se ne planiraju koristiti kao tipične krovne bašte. Za ekstenzivne krovne vrtove često je dovoljno svega nekoliko centimetara posebne smeše humusa i hidroskopnih materijala (ekspandirana glina, perlit i sl.) da bi na takvom krovu rasle odreďene biljne vrste. Težina ekstenzivnog vrta rangira se izmeďu 30 i 120 kg/m² (sa maksimalnim vodnim kapacitetom). Visina biljaka na krovu ne bi trebalo da prelazi 25 cm. Glavni varijeteti su Sedum, Sempervirum i Saxifraga koje pripadaju vrstama sukulenti. U ekstenzivnom vrtu poželjne su i mahovine, parkovske travne vrste, kao i ukrasne trave. Najbolje je koristiti mešavinu nekoliko kultivara, zato što to daje višebojni aspekt koji varira zavisno od sezone. Ekstenzivni krovni vrt je potpuno prirodan (ne može se unapreďivati niti gaziti) i jako malo je prohodan (samo za potrebe održavanja).

3 Ekstenzivni krovni vrt na krovu privatne bolnice Vrt na krovu muzeja L'Historial de la Vendée, Francuska Glengarda Children's Centre on Prince Road, Windsor, Ontario, Canada

4 Poluintenzivni krovni vrt U pogledu zahteva stoji izmeďu ekstenzivnih i intenzivnih sistema izgradnje krovnih vrtova. Preporučuje se za male i korisne površine. Debljina supstrata je veoma važna (15-30cm), posebno za težinu koju može da nosi, i to izmeďu 120 i 250 kg/m² pri maksimalnom vodnom kapacitetu. Zahteva više održavanja (obavezno redovno navodnjavanje), pa je i cena podizanja viša. Karakteristike konstrukcije dopuštaju znatno veće mogućnosti za dizajniranje. U poreďenju sa običnim baštama moguća je sadnja ili gajenje bilo kojih biljaka. Dopušteno je predvideti vegetaciju sa jakim aromatičnim mirisima, različite trave, zeljaste biljke, perene i žbunje. Često se koristi lavanda (Lavandula officinalis) koja može biti zasaďena u vidu podloge (ostvaruje se funkcija cvetnog travnjaka). Začinska bašta na krovu Fairmount Waterfront hotela u Vankuveru Chiropractic Health Center, Лузерна (Luzerne County)

5 Intenzivni krovni vrt-pravi krovni vrt Royal Plaza, Sheffield, UK Ovaj tip zelenih krovova ima poseban način izgradnje i potrebno je obezbediti dovoljno dubok medijum rasta (zbog prodiranja i razvoja korena, sa dovoljnim količinama hraniva i vode), tako da je moguć rast složenih, zahtevnih, specifičnih varijeteta biljaka na krovu. To je krov koji bi trebalo da bude dostupan javnosti i osim niske vegetacije izgradnja obuhvata sadnju i većeg grmlja ili drveća (oprez sa visokim stablima zbog izloženosti vetru) u smešu supstrata visine od 6 do 60 cm, pa i više (do max 200 cm). Može se predvideti sadnja voća ili samo dekorativnog drveća, ili se mogu formirati mali biotoi. Postojanje širokog spektra biljnih zajednica povećava potrebnu količinu mera održavanja, pa je tako neophodna stalna irigacija i fertilizacija. Gotovo da je nezaobilazno prisustvo šetnih staza, klupa, igrališta, fontana ili čak jezera kao dodatnih centralnih tačaka vrta na krovu. Krovni vrt u Briselu, Belgija

6 The Bistro on Riverside Drive, Windsor, Ontario, Canada Golf teren na krovu u Torontu, Kanada Impresivan krovni vrt na Subaru zgradi, Singapur

7 Izbor biljaka za krovne vrtove u klimatskim uslovima Beograda U klimatskim uslovima Beograda za krovne vrtove predlaže se korišćenje sledećih vrsta biljaka: Thymus serphilum, Sedum acre, Sedum album, Sedum hybridum, Mintha officinalis, Cerastium tomentosum, Dianthus plumarius, Lysimachia nummularia, Primula verris, Primula vulgaris, Lavandula officinalis, Festuca ovina, Festuca rubra, Festuca pratense... TakoĎe vegetacija na krovu može obuhvatiti i sadnju žbunja ili manjeg drveća u smešu supstrata visine od 6 do 60 cm, i više gde se preporučuje korišćenje vrsta poput Buxus sempervirens, Cotoneaster sp., Pyracanta sp., Jasminum nudiflorum ili mini kultivari iz rodova Pinus i Juniperus. (Stevanović, 2009) rod familija slika visina otpornost na sušu položaj vreme cvetanja boja cveta vrsta Gyppsophila Caryophillaceae Allium Liliaceae 60cm 20-30cm G. muralis G. elegans A.atropurpureum A. carinatum А. flavum Festuca Poaceae 10-15cm / F.ovina F. rubra F. pratense Saxifraga Saxifragaceae 10-20cm beli cvet S.panuculata S.crustata Sedum Crassulacesae Euphorbia Euphorbiaceae 10-20cm do 30cm S.acre, S.album S.hybridum S.dasyphillym S.reflexum Е.capitulata E.cyparissias Muscari Hyachintaceae 10-15cm М.botryoides M. armeniacum Iris Iridaceae 10-15cm I.pumila I.germanica I.variegata

8 Mintha Lamiaceae 40cm M.officinalis M.nepeta M.grandiflora Corydalis Papaveraceae 30cm senka / C. lutea C.cheilantifolia Polypodium Polypodiaceae 20cm P.vulgare Koeleria Poaceae 20cm K.machrantha Melica Poaceae 30cm M.ciliata Cerastium Caryophylaceae 15-20cm beli cvet C.tomentosum Dyanthus Caryophylaceae 10-20cm D.plumarius D.arenarius D.deltoides Lysimachia Primulaceae 5cm mala L.nummularia Primula Primulaceae 10-20cm P.verris P.vulgaris Thymus Lamiaceae 10-30cm T.praecox T.serpylum T.vulgaris Hyacinthus Liliaceae 20cm mala senka beli cvet H.non-scripta H.hispanica Narcissus Amaryllidaceae 20cm mala Бројне патуљасте врсте Scilla Liliaceae 10cm S.bifolia S.siberica

9 Tulipa Liliaceae 10-30cm T.tarda T.urumiensis Betula Betulaceae 30-40cm B.nana Buddleja buddlejaceae 1-2m B.davidii Cotoneaster Rosaceae 20-30cm sve boje C.dammeri C.horizontalis Citysus Fabaceae 30cm C.procumbens Genista Fabaceae 40cm G.pilosa G.sagittalis G.lydia Jasminum Oleaceae 30cm J.nudiflorum Prunus Rosaceae 1m P.pumila P.tenella Rosa Rosaceae 1-1.5m / R.rugosa R.multiflora R.canina Salix Saliaceae 1-1.5m S.purpurea S.repens S.lanata Spiraea Rosaceae 1-1.5m S.japonica S.decumbens Pinus Pinaceae 1-2m zimzelen P.mugo P.nigra Juniperus cupressaceae 30cm mala zimzelen J.communis J.horizontalis J.procumbens

10 KORISNA LITERATURA: - Dunnett N., Kingsbury N. (2004): ''Planting green roofs and living Walls'', Portland (OR): Timber Press - Liu K. (2004): ''Engineering performance on rooftop gardens through field evaluation'', Journal of Roof Consultants Institute br 22, str Oberndorfer, E. i saradnici (2007): ''Green roofs as urban ecosystems: ecological, structures, functions and services'', Bioscience, Vol 57 No 10, str Van der Ryn, Sim and Stuart Cowan (1996): '' Ecological Design'', Island Press, Washington, D.C, - VanWoert ND. (2005): ''Watering regime and green roof substrate design impact Sedum plant growth'', HortScience br 40, str KORISNE VEB STRANICE: Green Roofs for Healthy Cities North America (GRHC): World Green Infrastructure Network: International Green Roof Association-IGRA: Advice, research and promotion of green roof systems for environmental urban regeneration : Emilio Ambasaz- The Green over the Grey: