З А П И С Н И К са IV седнице Изборног већа Правног факултета Универзитета у Београду, одржане 25. јануара године, са почетком у 18³º часова. ПР

Транскрипт

1 З А П И С Н И К са IV седнице Изборног већа Правног факултета Универзитета у Београду, одржане 25. јануара године, са почетком у 18³º часова. ПРИСУТНИ: др М. Васиљевић, др Дејан Поповић, др З. Стојановић, др С. Аврамовић, др Ј. Тркуља, др Ђ. Игњатовић, др Д. Митровић, др Е. Вукадин, др Г. Илић-Попов, др Р. Васић, др Н. Јовановић, др Д. Вујадиновић, др Ј. Хасанбеговић, др М. Стефановски, др А. Јовановић, др М. Шкулић, др Љ. Радуловић, др О. Вучић, др М. Јовановић, др С. Панов, др З. Мирковић, др С. Бован, др Н. Делић, др В. Јончић, др М. Полојац, др В. Петров, др Д. Миловановић, др М. Ђурђевић, др Душан Поповић, др И. Вуковић, др Б. Милисављевић, др М. Давинић, др Т. Маринковић, др Т. Јованић, др Т. Јевремовић Петровић, др В. Станимировић, др Г. Дајовић, др Б. Радуловић, др В. Вулетић, др М. Радовић, др Н. Тешић, др М. Ђорђевић, др Д. Вуковић, др А. Гајић, др Б. Чучковић, др М. Јовановић, др М. Лукић, др М. Здравковић, др В. Бајовић, др Н. Кршљанин, др С. Костић, др С. Глигић, др Ј. Лепетић, мр Д. Стојаковић, С. Поповић, др К. Радојковић- Илић, др В. Цуцић, др М. Станковић, др И. Ђокић, др В. Цветковић-Ђорђевић, мр Д. Ракитић, Н. Лукић, И. Марковић, Д. Ђукић, мр Д. Павић, др С. Јанковић, Ф. Бојић, С. Дабић, Б. Бабовић, А. Одоровић. ОДСУТНИ: др С. Марковић, др Б. Беговић, др А. Јакшић, др Ж. Бујуклић, др Д. Ђурђевић, др Б. Ракић, др Р. Јелић, др В. Радовић, др Н. Бодирога, др М. Станковић, мр Ј. Мешић, М. Перовић. ИЗВИНИЛИ СЕ: др З. Томић, др М. Драшкић, др М. Митровић, др Г. Илић, др В. Павић, др Д. Хибер, др Г. Павићевић-Вукашиновић, др И. Крстић, др М. Караникић- Мирић, др М. Живковић, др Н. Петровић Томић, др Љ. Ковачевић, др М. Дреновак Ивановић, др М. Милошевић, др А. Катанчевић, др Б. Спаић, др М. Јовановић, др К. Доловић, У. Живковић. МИРОВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА: др Б. Лубарда, Н. Селаковић. Седници су присуствовали секретар Факултета, М. Ваљаревић и П. Павловић, тонско снимање. Пошто је констатовао да постоји кворум за рад и одлучивање, проф. др С. Аврамовић је отворио седницу Изборног већа и предложио дневни ред, који је једногласно прихваћен. Д Н Е В Н И Р Е Д 1. Примање записника са III седнице 2. Утврђивање Предлога одлуке о избору: а) једног редовног професора за Уставноправну ужу научну област предмети Уставно право и Парламентарно право б) једног ванредног професора за Уставноправну ужу научну област предмети Уставно право и Право локалне самоуправе в) једног доцента за ужу научну област Правна историја предмети Упоредна правна традиција и Реторика 1

2 Ad Доношење Одлуке о избору једног сарадника у настави за Грађанскоправну ужу научну област предмет Наследно право 4. Одређивање Комисије за писање реферата за избор једног доцента за ужу научну област Кривично право предмет Кривично право Ad 2. Записник са II седнице одржане 30. новембра године, једногласно је прихваћен. а) Утврђивање Предлога одлуке о избору једног редовног професора за Уставноправну ужу научну област предмети Уставно право и Парламентарно право На основу извештаја Комисије, Веће је једногласно утврдило П Р Е Д Л О Г О Д Л У К Е Др Владан Петров, ванредни професор, бира се у звање редовног професора за Уставноправну ужу научну област предмете Уставно право и Парламентарно на Правном факултету Универзитета у Београду. Предлог је утврђен са 22 гласа за. Већина гласова за доношење одлуке је 18. б) Утврђивање Предлога одлуке о избору једног ванредног професора за Уставноправну ужу научну област предмети Уставно право и Право локалне самоуправе На основу извештаја Комисије, Веће је једногласно утврдило П Р Е Д Л О Г О Д Л У К Е Др Марко Станковић, доцент, бира се у звање ванредног професора за Уставноправну ужу научну област предмете Уставно право и Право локалне самоуправе на Правном факултету Универзитета у Београду. Предлог је утврђен са 35 гласова за. Већина гласова за доношење одлуке је 28. в) Утврђивање Предлога одлуке о избору једног доцента за ужу научну област Правна историја предмети Упоредна правна традиција и Реторика У уводној речи поводом ове тачке, председник Већа је истакао да је Комисија, у саставу, проф. др Сима Аврамовић, проф. др Драган Николић са Правног факултета Универзитета у Нишу, и доц. др Војислав Станимировић, поднела извештај и учинила предлог да се др Милош Станковић изабере у звање доцента за ужу научну област Правна историја - предмете Упоредна правна традиција и Реторика. Такође је истакао да су на извештај поднета два приговора. Један, од стране проф. др Мирјане Стефановски, а други, од стране доц. др Сање Глигић. На оба ова приговора Комисија је дала oдговор, који се налази у материјалу за данашњу седницу, заједно са осталом документацијом везаном за овај избор. Председник Већа је затим отворио дискусију у којој су учествовали: проф. др Ј. Хасанбеговић, проф. др М. 2

3 Стефановски, проф. др С. Аврамовић, проф. др М. Шкулић, доц. др С. Глигић, проф. др С. Бован, проф. др О. Вучић, проф. др З. Мирковић и проф. др С. Панов. Проф. др Ј. Хасанбеговић је изнела мишљење да је предлог Комисије незаконит, јер се ради о кандидату који је свој мастер рад и докторску дисертацију урадио из научне области која није правна историја, као и да не може никаква већина, па ни једногласност Већа, учинити да се промени законска норма, нити може учинити да се промени и фактичко стање ствари, тј. да се прогласи да су тај докторат и тај мастер рађени из друге научне области, односно из научне области за коју се кандидат бира. У складу са чланом 23. став 4. Пословника о раду Наставно-научног и Изборног већа, проф. др М. Стефановски је прочитала своје припремљено излагање, које гласи: "Изложена, беспредметно, изливу вређања и дисквалификација у Одговору на приговор, бићу што је могуће сведенија и краћа, одговарајући само на оне крупније увреде и у свега неколико напомена о меритуму одлучивања. На крају стране 6 Одговора на приговор, на рачун проф. др М. Стефановски изречена је једна простачка увреда: "Старија приговарачица за 35 година рада на Факултету једва добацује до укупног броја радова кандидата коме улаже приговор". Старија приговарачица сматра и неукусним и неумесним да свој опус самерава спрам резултата једног младог доктора наука. Али ће зато врло радо, оповргавајући ту безочну лаж, свој научни учинак самерити спрам опуса старијег колеге, првог потписника одговора, проф. др Симе Аврамовића. Држећи се оне народне "Ако коза лаже рог не лаже", старија приговарачица је упоредила спискове радова Симе Аврамовића и властитих, закључно са годином, и, укратко, ево шта тај упоредни преглед показује. Када је реч о радовима монографског карактера, највише вреднованој категорији научног рада, старија приговарачица има већи број монографија од Симе Аврамовића. Да је, у погледу квалитативне претежности, а то је дистинкција коју у оцени радова кандидата умесно уводи одговор на приговор, та предност још изразитија, речито говори чињеница да чак две од малог броја својих монографија Сима Аврамовић није објавио ни после више деценија. Реч је о магистарском раду и докторској дисертацији, које, упркос оскудности наше литературе о античком грчком праву, он није учинио доступним широј научној јавности, по прилици због тога што их, свестан и сам њихових слабости, није желео да изложи компетентнијој критици. Када је реч о категорији чланака и других прилога, а у списку својих радова Сима Аврамовић под "Изабрани чланци" наводи баш све, од приказа до пригодних беседа, занимљиво је да старија приговарачица и проф. Сима Аврамовић имају готово исти број радова. У погледу квалитативне претежности, ако се са Аврамовићевог списка издвоје чланци, и то не изабрани, него сви, испоставља се да је у изворним научним радовима изразита, замашна предност, у броју који је двоструко већи, на страни старије приговарачице. Док у научном раду увелико предњачи проф. Стефановски, Аврамовић је плоднији у уџбеничкој литератури. Са уџбеницима за два предмета (Општу историју државе и права преименовану у Упоредну правну традицију и Реторике) претежност на страни Симе Аврамовића је потпуна. Једнако је и са пар ситних публикација, типа водича за бруцоше "Како да постанем правник", или свечарског издања којим је био обележен факултетски јубилеј презентовањем биографија тадашњих наставника и сарадника, које су они сами писали, а које је у списку радова Симе Аврамовића представљено као његово коауторство књиге или монографије. Иначе, да би дометнуо до бројке од преко 120 радова којом се дичи у Oдговору на приговор, проф. Аврамовић је морао да у последње две године оствари 3

4 фантастичан подухват, те напише и објави 40-ак нових радова. Да ли је то уопште могуће, просудите сами. На страни 4 Oдговора на приговор изречена је врло увредљива опаска да је од проф. Стефановски "лицемерно приговарати кандидату на овом конкурсу да се није претежно бавио правном историјом, када се самој старијој приговарачици са много више разлога то може спочитнути". Из упоредног прегледа спискова радова, међутим, лако се може уочити да се проф. Аврамовић много више бавио темама које нису правноисторијске, највећма савременом законодавном политиком у материји верских слобода и верске наставе, док су готово сви радови старије приговарачице управо правноисторијски. Знајући да је, попут еволуције слободе тестирања, и поимање правде у древној Атини правноисторијска тема, најстарији потписник Одговора на приговор, не би ли плаузибилније представио да рад припада области филозофије права, кривотвори чак и наслов књиге старије приговарачице на основу које је била бирана за ванредног професора. Реч је о монографији "Апсолутна и ублажена правда у Есхиловој Орестији", дакле о обради књижевног дела у жанру трагедије, које, окренуто полису, комуницира са пучким, религиозним и митским представама о oстварењу правде, а примењени метод структуралне анализе текста, уз истраживање генезе и еволуције схватања, својствен је правној историји. Аврамовић је заправо тај који "открива и своју огромну академску недоследност" и лицемерје, када прећуткује да је својевремено он управо као правни историчар био позван да буде један од рецензената ове књиге, те да је у својој рецензији истакао допринос правној историји. Аутору, иначе, веома годи што су ауторитети, попут академика Данила Басте и Николе Милошевића, изрекли високе оцене доприноса те монографије и правној филозофији и историји античке књижевности, уважавајући њену интердисциплинарност у дометима. Старијој приговарачици годинама уназад позната је претерана фасцинација проф. Аврамовића њеним Есхилом, па му је на једној седници Катедре добронамерно саветовала да седне и напише нешто ваљано, па ће га и Есхил мање болети. А кад се већ помињу ранији избори, да подсетимо Симу Аврамовића да је он, не за ванредног него за редовног професора, био биран са једном трећином уџбеника, чија су друга два дела писали Љубица Кандић и Гаша Поповић. Да би свог кандидата, позитивисту, прогласио компетентним у научној области правне историје, први потписник Одговора на приговор налази сврсисходним да наружи своје колегинице, које су се дрзнуле да поднесу приговоре, да су у научном смислу застареле и необавештене о новим трендовима. Не разликујући концепцију научне области и интердисциплинарни приступ од померања тежишта истраживачког интересовања у делима неких писаца, па чак и у уређивачкој политици појединих часописа, Сима Аврамовић врло конфузно исписује свој мали пледоаје, правећи велику збрку у појмовима. Старијој приговарачици није био потребан Алан Вотсон да је обавести о изучавању трансмисија, развијеном у оквирима класичне теорије културних кругова, а у области права, у разматрању, једнако класичном, проблема рецепције. И она сама, пишући нарочито радове из историје српске уставности, бавила се позајмицама, путевима преношења и проблемом уклапања страних уставних решења, као што је у нас, још од 19. и прве половине 20. века и надаље, од Стојана Новаковића преко Николе Радојчића и потоњих аутора, темељитије истражено, рецимо, питање рецепције византијског права у средњовековној Србији. Али не мисли да треба да изиграва модерност тако што ће силовати језик рогобатним изразима правни траспланти и правни трансфери. Па ни Сима Аврамовић неће показати да је модеран тако што ће узети под мишку књигу Алана Вотсона и похрлити у 22 век. Једно је изучавати упоредну правну историју, па и дијахроно, ако је такав био историјски пут, а сасвим је друго тврдити да је савремено упоредно право оно што, и то програмски, опредељује неку нову правну историју. То већ представља и кривотворење прошлости и насиље над историјским, тумачењем из оквира савременог програмског значења и истрзањем само оног што је предмет 4

5 модерног законодавства. А иначе, уважене колеге, како је Сима Аврамовић кренуо жустро и мегаломански да успоставља неку нову правну историју, ускоро ћете сви морати да затворите своје ћепенке, јер ће се све ваше области утопити у правноисторијску. Увидевши да се у Извештају неопрезно залетео Сима Аврамовић сад прибегава домишљатом, али неодрживом, тумачењу да се услов претежности може разумети и као квалитативан а не квантитативан критеријум. Рецимо да је тако, а није. Рецимо и да учинимо Аврамовићу на вољу, па да узмемо и чланак "Уговор на случај смрти у Српском грађанском законику" за правноисторијски прилог, мада је он по свему цивилистички. Суделовање у студентској вежби симулације суђења неозбиљно је уопште узимати у обзир. У жару да некако прогура свог кандидата разлогом квалитативне претежности радова, Сима Аврамовић га је у ствари укопао. Ако би 2 правноисторијска прилога квалитативно претезала над 18 цивилистичких, то би значило да сваки од њих вреди најмање колико 10 радова из наследног права. Како су, опет, ова прва два чланка просечни, коректни радови, следило би да су сви остали чланци из грађанскоправне области изузетно лоши. Како је онда кандидат могао бити предложен за избор у звање доцента? Ни сва глагољивост Симе Аврамовића, ни сва прекрајања аргумената из приговора, чак ни фалсификовањем цитата попут оног на страни 5 зарад фабриковања оптужбе за злонамерност и некомпетентност старије приговарачице у оцени историјског увода у докторску дисертацију, не може да забашури оно што је белодано и што је драматично а то је неиспуњеност законских услова за избор." Проф. др М. Шкулић је истакао да сматра да кандидат испуњава услове за избор у звање доцента за ужу научну област Правна историја, а има и радове који га чине компетентним у овој области. Такође је изнео мишљење да приговори нису утемељени. Доц. др С. Глигић, у својству приговарачице на Извештај Комисије, истакла је да је предлог о избору кандидата др Милоша Станковића противан важећим правним прописима којима су дефинисани услови за избор у звање доцента. Подсетила је да је кандидат одбранио докторску дисертацију из грађанскоправне научне области, што се може видети у Извештају о урађеној докторској дисертацији, који је Наставно-научно веће усвојило на седници од 21. септембра године. Поред главног услова, она сматра да кандидат др М. Станковић не испуњава ни друге услове, јер радови, односно научни чланци који су приказани и оцењени у реферату Комисије за избор, нису из области за коју се кандидат бира. Радовима кандидата додељени су УДК бројеви који одговарају грађанскоправној научној области. Такође, изнела је податак да кандидат објавио нула радова из области реторике, предмета за који се предлаже његов избор. Проф. др С. Бован је подржао предлог Комисије и истакао да се ради о вредном, поштеном, савесном кандидату, апелујући да се не играмо туђим судбинама, што се сада дешава. То је поготово лоше када је, као у овом случају, незаслужена жртва један квалитетан кандидат. Проф. др О. Вучић је изразила мишљење да кандидат др М. Станковић испуњава све услове за избор у звање доцента на предмету Наследно право, што је потврдио одбрањеном докторском дисертацијом, као и радовима из грађанскоправне научне области. Такође сматра да предлог Комисије да др М. Станковић буде изабран за предмете Упоредна правна традиција и Реторика нема упориште у важећим прописима. Обавестила је Веће да ће бити уздржана од учествовања у неправним чињењима која немају утемељење у праву, као и да неће гласати против предложеног избора. 5

6 Проф. др З. Мирковић је указао да је Катедра за правну историју препознала др М. Станковића као доброг и озбиљног кандидата и нашла у његовим радовима елементе за избор у звање доцента за ужу научну област Правна историја - предмете Упоредна правна традиција и Реторика. Промена предмета за који се неко бира може да представља неку врсту преседана, али он не би био једини, јер их је било и у прошлости на Факултету, а и у другим земљама. Предложио је да Веће приступи гласању о предложеном кандидату. О кандидату је изнео мишљење и проф. др С. Панов, додајући да је др М. Станковић нестандарни кандидат и да чак испуњава и више од стандарних услова који се траже за избор у предложено звање. Проф. др С. Аврамовић је у погледу наводне незаконитости која је у неколико наврата помињана, истакао да нико од тих дискутаната није спомињао у чему се незаконитост састоји. Ако се притом мисли на услов дефинисан Статутом Универзитета да радови треба "претежно" да буду из уже научне области за коју се кандидат бира, на то питање Комисија је дала одговор који је више него јасан. Предлог Комисије није у несагласности ни са тим ни било којим другим законом или прописом. У одговору Комисије је детаљно доказано да је правна историја од 19. века до данас променила свој профил и да је данас та ужа научна област прерасла у упоредну правну историју, што колегинице очигледно не знају. У прилог томе је понудио на увид један од најновијих енглеских часописа који се односи на правну историју, из кога се може видети како изгледа та ужа научна област данас и да није иста као пре 50-ак година. И још мање се може рећи да су појмови правни трансплант или правни трансфери силовање језика. Ако је силовање језика оно што данас представља основни правац развоја модерне правне историје, онда је то само доказ неразумевања и незнања, а не доказ да је то тако. То што је требало да послужи као доказ да је предлог незаконит, апсолутно пада у воду пред чињеницом да ниједан једини напор није учињен да се одговори на оно што је Комисија у одговору на приговоре написала, већ се само понављају тврдње из приговора које су у одговору побијене. Када је у питању број радова кандидата, проф. др С. Аврамовић је истакао да, ако неко сматра да је број радова од око 20 приближан броју радова од преко 120, онда то заиста јасно показује метод којим се служи проф. Стефановски. Намера му није била да себе пореди са проф. др М. Стефановски, него је хтео само да покаже да проф. Стефановски, у целој својој каријери, једва да има онолико текстова и чланака колико има кандидат коме приговара. Моли чланове Већа да однос његових и њених радова сада не узимају у обзир када се буде гласало о кандидату, јер то са конкурсом нема везе. Највише га погађа од стране колегиница које су написале приговор то што су оне говориле као да одговор Комисије није ни написан. Понављале су се идентичне ствари из својих приговора, а да ниједна реч из одговора није искоментарисана, а поготово не побијена. Колегиница Глигић понавља све оно што је у свом приговору написала, а не говори да УДК и СЕРИФ бројеви који се сада додељују чланцима у часописима управо говоре, као у примеру који је Комисија истакла у свом одговору, да кандидат има радова и из историје права. Колегиница Глигић такође понавља већ изнети приговор да кандидат нема ниједан рад из области реторике, а добро је познато да реторика припада предметима који представљају вештине, па је за педагошки рад на тој дисциплини потребно пре свега велико искуство у беседништву и способност у подучавању студената тој вештини. Проф. др С. Аврамовић је, на крају, истакао чињеницу да кандидат испуњава све услове, да је у реферату комисије све то доказано и да се у одговору на приговоре јасно аргументовани супротни ставови у односу на сваку појединачну примедбу, а да своје примедбе приговарачице понављају као да одговора на приговор није ни било. То само значи да немају додатну аргументацију. 6

7 Пошто је дискусија окончана, председник Већа је ставио на гласање предлог Комисије да се др Милош Станковић изабере у звање доцента за ужу научну област Правна историја предмете Упоредна правна традиција и Реторика. Секретар Факултета је саопштио да Изборно веће броји 81 члана, а да је за избор потребно да кандидат добије 41 глас. Изјашњавајући се о предлогу, Веће је већином гласова утврдило П Р Е Д Л О Г О Д Л У К Е Др Милош Станковић, асистент, бира се у звање доцента за ужу научну област Правна историја предмете Упоредна правна традиција и Реторика на Правном факултету Универзитета у Београду. Предлог је утврђен са 42 гласа за, 2 против и 6 уздржаних гласова. Већина гласова за доношење одлуке је 41. Након гласања Марко Давинић је рекао да се противи премештању наставника и сарадника са једног предмета на други и да је једини разлог зашто је гласао за избор колеге Милоша Станковића чињеница да би у супротном могао да остане без посла. Такође, истакао је да је неопходно да се вратимо на узрок проблема и да колега Станковић представља колатералну штету дугогодишњег сукоба два редовна професора на предмету Наследно право. Он је истакао да су поремећени међуљудски односи годинама постојали и на предмету Управно право и да је чак поводом његовог избора за асистента приправника дуже од две године вођен радни спор. Међутим, то није утицало на њега да покуша да оде на неки други, сродни предмет. Коначно, нагласио је и да Факултет озбиљно мора да поведе рачуна о кадровској политици имајући у виду да је, након одласка колеге Станковића на други предмет, на Наследном праву остао само један редовни професор. Ad 3. Доношење Одлуке о избору једног сарадника у настави за Грађанскоправну ужу научну област предмет Наследно право На основу извештаја Комисије, Веће је, после краће дискусије проф. др М. Стефановски и доц. др М. Ђорђевић, једногласно донело О Д Л У К У Милош Вукотић, мастер права, бира се у звање сарадника у настави за Грађанскоправну ужу научну област предмет Наследно право на Правном факултету Универзитета у Београду. Ad 4. Одлука је донета са 64 гласа за. Већина гласова за доношење одлуке је 51. На предлог Катедре за кривично право, Веће је једногласно донело 7

8 О Д Л У К У Одређује се Комисија за писање реферата о кандидатима за избор једног доцента за ужу научну област Кривично право предмет Кривично право, у саставу: др Зоран Стојановић, редовни професор др Љиљана радуловић, редовни професор др Јован Ћирић, научни саветник и директор Института за упоредно право у Београду. Седница је закључена у 20ºº часова. ЗАПИСНИК ПРИПРЕМИЛА Биљана Живановић Ступар ПРЕДСЕДНИК ИЗБОРНОГ ВЕЋА Декан Проф. др Сима Аврамовић 8