LONDON, NEW YORK, MELBOURNE, MUNICH, and DELHI Naslov originala Animals A children s encyclopedia Copyright 2010 Dorling Kindersley Limited, A Penguin

Транскрипт

1 LONDON, NEW YORK, MELBOURNE, MUNICH, and DELHI Naslov originala Animals A children s encyclopedia Copyright 2010 Dorling Kindersley Limited, A Penguin Company Prava za srpsko izdanje 2014 Vulkan izdavaštvo Sva prava zadržana Izdavač Vulkan izdavaštvo Za izdavača Miroslav Josipović Nenad Atanasković Saša Petković Izvršni urednik Dubravka Trišić Urednik Nebojša Burzan Stručna redaktura Anđeljko Petrović Lektura Igor Stanojević Kompjuterska priprema Vulkan izdavaštvo ISBN COBISS.SR-ID Sadržaj PREDGOVOR ŽIVOTINJSKO CARSTVO Šta je to životinja? Ponašanje životinja Životni ciklus životinja Staništa širom sveta Ugrožene životinje SISARI Šta je sisar? Torbari Leteći sisari Bubojedi Ljiljci Ljiljci osluškivači Primati Novi svet, Stari svet Jedinstvena gelada Čovekoliki majmuni Polumajmuni Glodari Svet glodara Dabrovi graditelji Kitovi i delfini Svet kitova Majka i mladunče Delfini i komunikacija Psi Rođen za hladnoću! Medvedi Spasavanje velike pande Mačke Timski rad lavova Svet mačaka Igra radi opstanka Lasice i njihovi srodnici U domu morske vidre Cibetke i srodnici Foke i morski lavovi Ja sam morž Slonovi Slonovska porodica Dugonzi i lamantini Konji, magarci i zebre Žirafa i okapi

2 Nosorozi Ratoborni nilski konj Kamile i njihovi srodnici Jeleni Goveda i antilope Migracija gnuova PTICE Šta je ptica? Svet ptica Svaka ptica svom jatu Ptice grabljivice Beloglavi orao Nečujne sove Pernata divljač i živina Morske i obalske ptice Pingvini Albatros lutalica Pelikani i srodnici Vodarice Migracija: snežne guske Vodomari i srodnici Flamingosi Čaplje i srodnici Papagaji Kolibriji Detlići i tukani Čudesna gnezda Pevačice Čvorci Svet jaja GMIZAVCI Šta je gmizavac? Rađanje gmizavaca Kornjače Zmije Gušteri Kameleoni Gekoni, rovaši i ostali Iguane, varani i njihovi srodnici Krokodili i aligatori VODOZEMCI Šta je vodozemac? Daždevnjaci i mrmoljci Žabe i krastače Morska krastača Otrovne žabe Svet žaba i krastača RIBE Šta je riba? Svet ajkula Velika čekićara Ajkule ubice? Raže Košljoribe Jata Pecanje plena Džinovska kernja Ribe iz morskih dubina Mrešćenje lososa BESKIČMENJACI Šta je beskičmenjak? Sunđeri Morske sase Meduze Korali Crvi Mekušci Puževi Hobotnice i lignje Svet ljuštura Zglavkari Vilini konjici i vodene device Insekti grančice i listovi Skakavci i zrikavci Bogomoljke Bubašvabe Riličari Rogati cvrčci Svet tvrdokrilaca Vete Mravi Termiti Pčele i ose Dvokrilci Leptiri i moljci Moljci i leptiri Škorpije Pauci Paučina Rakovi Paukolike krabe Stonoge Bodljokošci Rečnik pojmova Indeks Zahvalnice

3 ŽIVOTINJSKO CARSTVO ŽIVOTINJSKO CARSTVO

4 ŽIVOTINJSKO CARSTVO

5 Životni ciklus ŽIVOTINJA ŽIVOTINJSKO CARSTVO Čitav život životinje ima jednu jedinu svrhu: opstanak vrste. Jedino što je bitno jeste da poživi dovoljno dugo da nađe partnera i stvori potomstvo. Svaka vrsta ima specifičan životni ciklus, koji se ponavlja iz generacije u generaciju. UDVARANJE Neke životinje mogu se pariti u bilo koje doba godine, dok se druge razmnožavaju samo u određenom periodu, na primer u jesen i proleće. Da bi privukle partnera, životinje, naročito mužjaci, moraju uložiti dosta truda. Raskošno perje, demonstracija snage i ljubavni zov tek su neka od sredstava kojima se koriste.. ŠEPURENJE Što paun ima impresivniji rep, to će se više ženki naći u njegovom haremu. u UKRŠTENI ROGOVI Ovi jeleni rvačkim mečom odlučuju ko će osvojiti ženku.. ŽABLJA PESMA Žabe naduvavaju grlene kese i tako proizvode zvuke kojima privlače suprotan pol. BRIŽNA MAMA Ženka orangutana odgaja svoje potomstvo bez ikakve pomoći partnera. Ona deset godina podučava svoje mladunče veštinama neophodnim za opstanak, na primer, kako da živi bezbedno u šumi ili gde može da nađe hranu. u BOKSERSKE RUKAVICE U proleće, mužjaci zeca bore se za istu ženku u žestokom bokserskom obračunu. Kako se rađaju mladunci Većina sisara rađa žive mladunce. Ptice, insekti i većina gmizavaca i riba polažu jaja. Vreme koje je potrebno da mladunče, unutar materice ili jajeta ili prolaskom kroz larvene stupnjeve, stasa za dolazak na svet razlikuje se od vrste do vrste. Tako voluharica, sitni sisar, nosi mladunce samo dve do tri nedelje, dok trudnoća kod slonice traje oko 22 meseca. Neki insekti godinama ostaju na ranom stupnju razvoja., U JAJETU Ovaj zametak neće početi da se razvija dok roditelj ne počne da leži na jajima. Ptić će se, dok raste, hraniti žumancem.. U MATERICI U ovako ranoj fazi, embrion mačke prilično podseća na ljudski. Njegovi organi će se razviti mnogo pre nego što dođe na svet. 12

6 BRIGA O POTOMSTVU Neki mladunci su obasuti pažnjom. Na primer, majka majmunica, stalno nosi svoje mlade, beba kengura uvek može da nađe utočište u maminoj torbi, a ptice hrane svoje ptiće kad god oni zatraže. S druge strane, mladunčad zečeva i nekih jelena viđaju majku samo jednom dnevno, i to nakratko, kada dođe da ih nahrani. Većina insekata, riba i gmizavaca nikad i ne upozna svoje roditelje., KRALJEVSKI PINGVINI drže jaje na stopalima, ušuškano ispod trbušnog nabora koji ga greje. Roditelji se smenjuju u obavljanju te dužnosti., MLADUNCI KENGURA ostaju u majčinoj torbi šest meseci. Hrane se sisajući bradavicu koja se nalazi u torbi. ŽIVOTNI CIKLUS ŽIVOTINJA. GNEZDO PUNO ptića zahteva puno truda. Da bi nahranile svoje gladno potomstvo, ptice često iscrpljuju sebe. u ŠTENCI mogu da žive bez majčinog mleka kada napune tri nedelje., PUNOGLAVCI nemaju nikakav kontakt s roditeljima. Kada se izlegu, moraju da se snalaze sami, kako znaju i umeju. ŽIVOTINJSKO CARSTVO, MALI MRAVOJED se odmah po rođenju penje na mamina leđa, gde ostaje otprilike godinu dana, držeći se za mamino krzno. Neprekidni ciklus Za neke vrste je karakteristično da majke i njihovo potomstvo ostaju da žive u grupi do kraja života. Kod pojedinih, međusobno veoma različitih vrsta, kao što su lavovi, majmuni i kitovi ubice, porodične veze su neraskidive, mada će većina muških mladunaca napustiti grupu kada sazri, dok će sa ženkama ostati samo dominantni mužjak. Postoje i životinje kao što je panda, kod kojih se i mužjaci i ženke odvajaju od majke i vode samotnjački život. u TETKE SLONICE Sve slonice iz krda pomažu majci da brine o mladunčetu., DOŽIVOTNE VEZE Delfini i njihovo potomstvo ostaju bliski čitavog života. 13

7 Šta je SISAR? Sisari su kičmenjaci čiji se mladunci hrane tako što sisaju mleko koje stvaraju mlečne žlezde ženki. Po ovim žlezdama je cela klasa i dobila ime. Ove životinje takođe imaju stalnu temperaturu tela. SISARI RAĐAJU SE ŽIVI Većina sisara rađa žive mladunce, a svega nekoliko vrsta polaže jaja. Potomstvo većine placentalnih sisara rađa se kao potpuno razvijeno. Međutim, novorođenčad torbara (na primer kengura) dodatno se razvija u majčinoj torbi., ISHRANA Zahvaljujući tome što se hrane majčinim mlekom, mladunci sisara ne moraju da napuštaju svoj dom da bi pronašli hranu. ČINJENICE Postoji oko vrsta sisara, koje su grupisane u različite porodice i redove, među kojima su: Torbari, čiji se mladunci rađaju u ranom stupnju razvoja. Sićušna stvorenja se puzeći popnu do majčine torbe, gde nastavljaju da rastu. Bubojedi, sitni sisari koji se hrane insektima, paukovima i crvima. Slepi miševi, jedini sisari koji imaju prava krila i mogu da lete. Glodari, sitni četvoronožni sisari, s dugačkim repom, kandžama, dugim brkovima i velikim zubima. Ovo je red sisara s najviše vrsta. Kitovi su vodeni sisari koji dišu preko pluća, a u njih spadaju i delfini i morske svinje. Zveri su životinje s velikim oštrim očnjacima. Većina se hrani mesom, ali im pripadaju i pojedini biljojedi, kao što su pande. Papkari i kopitari odlikuju se velikom brzinom i snagom. Imaju izdužene njuške, zube prilagođene mlevenju hrane i zaobljeno telo. Dlaka DLAKE Osim nekoliko izuzetaka (kitovi i delfini), telo sisara prekriveno je dlakama ili krznom. To im omogućava da održavaju telesnu toplotu. Kada je hladno, sićušni mišići podizači nakostreše sve dlake da bi se oko tela zadržao sloj toplog vazduha. 24. BODLJIKAVO STVORENJE Kratkonosa ehidna je jedan od retkih sisara koji polaže jaja. Ima i krzno i bodlje. Znojna žlezda Lojna žlezda Mišić podizač Folikul Krvni sudovi folikula

8 Lobanja ŠTA JE SISAR? SKELETNI SISTEM Skelet sisara razlikuje se od skeleta ostalih kičmenjaka po tome što je vilica direktno spojena s lobanjom. Osim toga, donja vilica se sastoji od samo jedne kosti. Zahvaljujući tome, vilica je savršeno prilagođena kidanju i žvakanju hrane. Grudni koš Vilica Ramena kost Podlakatna kost Neverovatna raznovrsnost Sisara, koji su se razvili od praistorijskih gmizavaca, ima u svim oblicima i veličinama. Žive pretežno na kopnu, ali ih ima i u vodi. Neki sisari su nam dobro poznati, dok o nekim retkim vrstama znamo veoma malo. Kičma Kost zgloba Karlična kost Zečji skelet Kao i kod većine sisara, i kod zečeva je kičma zakrivljena da bi lakše podnela težinu tela. Kičmeni pršljenovi su sve veći što su bliži donjem, tzv. slabinskom delu kičme, koji trpi najveći pritisak. u LENJIVCI žive po drveću južnoameričkih kišnih šuma. Kreću se veoma sporo i na zemlju silaze samo da bi izbacili izmet. SISARI LOBANJA MAJMUNA Vilica majmuna je, kao i ljudska, više prilagođena žvakanju nego kidanju hrane, budući da majmuni hranu uzimaju rukama. Kosti u slonovskom stopalu obložene su debelim jastučićima radi ravnomernog raspoređivanja težine. u ARMADILO živi u Južnoj i Srednjoj Ame rici. Oko središnjeg dela trupa ima ko štane kolutove, a koža mu je nalik štavljenoj koži. LOBANJA SLONA Da bi mogli da sažvaću žilava biljna vlakna, vilica se kod slonova može kretati i gore-dole i levo-desno. LOBANJA TIGRA U vilici tigra nalaze se veliki oštri zubi za kidanje komada mesa. u PRILAGOĐENOST VILICE Vilice sisara su, kao i kod ostalih životinja, oblikovane i konstruisane tako da budu prilagođene načinu ishrane. Duge i uske vilice, na primer, pogodne su za istraživanje i grickanje, dok su kratke i široke idealne za žvakanje biljaka ili krckanje kostiju. Konjsko kopito ima samo jedan prst. Gazelin papak podeljen je na dva prsta. Foka ima duge prste. Stopala i prsti Stopala svake vrste sisara prilagođena su načinu života i staništu. Neke imaju kopita ili papke s jednim ili više prstiju, neke imaju stopala obložena jastučićima, sa ili bez kandži, dok neke imaju peraja. Jazavac ima široke kandže za kopanje. Kosti ruke Kosti zgloba Kosti šake Kosti prstiju u KLJUNAR ima telo obloženo krznom, ali živi u vodi i hoda kao gmizavac. Polaže jaja, ali mladi sisaju majčino mleko.. GRENLAND- SKI KITOVI nemaju zube i hrane se morskim planktonom. U ustima imaju tzv. usi resice koje vise s nepca i kroz koje se filtrira morska voda. 25

9 Krokodili i aligatori Zajednički naziv krokodili obuhvata prave krokodile i aligatore. To su krupni gmizavci prekriveni rožnatim izraslinama. Žive i na kopnu i u vodi i izvrsni su plivači, a kroz vodu se kreću koristeći se repom. Čeljusti su im pri zatvaranju dovoljno jake da smrskaju kost, ali su veoma slabe kada se otvaraju, tako da, ako ih držite rukom, krokodil ne može da ih otvori. Nozdrve su im u vodi zatvorene. Koža je prekrivena koštanim pločama, tzv. osteodermima. GMIZAVCI Patuljasti krokodil Osteolaemus tetraspis 75 Dužina 1,7 m Težina 31 kg Ishrana Ribe, žabe; mladunci se hrane crvima i insektima Rasprostranjenost Zapadna i centralna Afrika Spada u najmanje krokodile i jedan je od najagresivnijih među njima. Preko dana se skriva među stablima drveća u blizini vode, a noću lovi. Ženka obično položi desetak jaja. Kada se izlegu, majka svako mladunče u ustima prenese do vode. u Krokodili su hladnokrvne životinje, tako da njihova telesna temperatura zavisi od temperature okruženja. Obični kajman Caiman crocodylus 40 Dužina 2 2,5 m Težina 45 kg Ishrana Gmizavci, ribe, vodene ptice Rasprostranjenost Srednja Amerika, sever Južne Amerike Ima koštani okvir oko očiju, koji podseća na naočare. Skoro sve vreme provodi u slatkoj vodi, gde danju pluta na površini, a noću lovi. Dobar je plivač i lovi ribe poput pirana i somova. Ume da zgrabi i sisara, na primer divlju svinju, kada dođe do vode da utoli žeđ. d Krokodili imaju prozirne kapke, koje zatvaraju kad su pod vodom. Gavijal Gavialis gangeticus 60 Dužina 4 7 m Težina 100 kg Ishrana Ribe, žabe, insekti Rasprostranjenost Severna Indija Gavijal, krokodil s dugačkom i uzanom njuškom, retko kad izlazi iz vode. Spada u najveće krokodile i ne ume da hoda po kopnu, već samo puzi na stomaku. 182

10 Prvi krokodili. Krokodili su se pojavili uporedo s dinosaurima, pre oko 200 miliona godina, i od tada se praktično uopšte nisu promenili.. VREME JE ZA LOV Dok vreba plen, krokodilovo telo je gotovo čitavo zaronjeno. Samo su nozdrve i oči iznad površine vode. KROKODILI I ALIGATORI Afrički uskogubi krokodil Crocodylus cataphractus 50 Dužina 3 4,2 m Ishrana Rakovi, žabe, ribe, ptice i sitni sisari Rasprostranjenost Centralna i zapadna Afrika Ovaj sivo-zeleni krokodil, ponekad gotovo i crni, živi u rekama, jezerima i priobalnim vodama. Iako više voli slatku vodu, dobro podnosi slanu i može se desiti da otpliva do ostrva u blizini afričkog kopna. U gnezdilištima na obali ženke polažu između 13 i 27 jaja. u Krokodil može širom da otvori usta pod vodom, jer kožni nabor na grlu ne dozvoljava vodi da prodre do pluća. GMIZAVCI Američki aligator Alligator mississippiensis 50 Dužina 2,8 5 m Težina 453 kg Ishrana Ribe, sitni sisari, ptice Rasprostranjenost Jugoistok SAD Veliki i teški predator pretežno živi u rekama, jezerima i močvarama Floride i Luizijane u SAD. Ženka položi jaja, a mladunci imaju žute i crne pruge. S majkom ostaju dok ne navrše treću godinu života. Nilski krokodil Crocodylus niloticus 40 Dužina 3,5 6 m Težina 225 kg Ishrana Ribe i veći sisari, uključujući antilope, zebre i bizone Rasprostranjenost Afrika, zapadni Madagaskar Hrani se ribom i krupnijim životinjama, poput antilopa i zebri. Krupni plen će povući u vodu i obrtaće se oko svoje uzdužne ose, da otkine komade mesa koje može progutati. 183