Jesenji izveštaj 2014 Dragi prijatelji životinja, Danas je jedan srećan dan za 5 naših malih pasa. Oni putuju u Nemačku u prihvatilište i čekaju tamo

Транскрипт

1 Jesenji izveštaj 2014 Dragi prijatelji životinja, Danas je jedan srećan dan za 5 naših malih pasa. Oni putuju u Nemačku u prihvatilište i čekaju tamo na svoju veliku šansu. Iako sam navikla na odlaske i dolaske mnogih životinja, uvek se teško rastajem od njih. Većina pasa oseti nekoliko dana unapred da idu i vidljivo menjaju svoje ponašanje. Mnogi od njih su tužni i postaju nesigurni. Kada me gledaju, nedostaju samo reči koje bi sve rekle. Kada u kolima sede spremni za put i pogledaju me poslednji put, u trenutku mi se vrate sećanja kako sam ih iz nekog prihvatilišta ili sa ulice pokupila I donela kući. Većina njih je bila bolesna, povredjena, uplašena i gladna. Njihovi pogledi me podsećaju na njihov početak kada su bili jadni sa nadom da će imati bolji I lepši život. 1

2 Sasvim druga osećanja su to kada životinja ugine. Nekako je lakše za podneti. Nažalost pre nekoliko dana smo morali da sahranimo našeg konjića Kajlaša. On je navodno došao kod nas kao 40-o godišnji konj i bio je sasvim iscrpljen. Životinja koja je maltretirana do samog kraja ( pogledaj letnji izveštaj 2014 god). Srećom pa je mogao bar još pola godine da uživa zajedno sa našim ponijima, kozama i magarcima na livadi. Kajlaš pre smrti Jedan od naših glavnih projekata je naša nastava za zaštitu životinja. Drago nam je da se širimo sve više po celoj Srbiji. Ponosni smo što imamo preko učenika Koji su prošli kurs za zaštitu životinja i priode u našoj školskoj godini. Teško koje dete nije oduševljeno. 32 nastavnika za zaštitu životinja dobili su diplome na seminaru u Gracu đaka je učestvovalo u 63 škole Od 2008 godine preko našeg društva 32 nastavnika su mogli da se školuju u Gracu. Naši učitelji sve više preuzimaju nastavu, tako da možemo da prihvatimo nove škole u naš program. Naš cilj je da je što više nastavnika prisutno u školama po Srbiji. Jedna od uvek punih učionica od naše nastave. 2

3 Najviše poziva dobijamo kad je u pitanju prihvatanje pasa. Ponekad nas ljudi zamole da pomognemo i drugim životinjama, kao što je labud, slepi jelen, sove i rakuni i još mnogo njih. Povredjene životinje obično prihvatimo, ali za egzotične životinje često nemamo adekvatan smestaj. Medjutim sada postoje državna prihvatilišta za povređene ptice. Mi šaljemo povređene ptice, kao što su rode, i druge, na Palic u prihvatilište tj zoloski vrt, i tamo se neguju sve dok ne ozdrave. Pre nekoliko nedelja došlo je jedno malo slepo lane kod nas. Nažalost srndaći često nisu dobri jedni prema drugima. Od naša tri srndaća samo je ženka Bambi jedva prihvatila novo lane. Dve srne, koje su došle pre 2 godine teško povredjene kod nas, bile su otprilike istih godina i odrasle su zajedno. Nedavno smo bili šokirani, ujutru kad smo hteli da ih nahranimo, jedan srndać je ležao mrtav - ubijen od strane svog najbližeg drugara. Borba između njih ostavila je svoje tragove, svugde su bile dlake I vidljivi tragovi udaranja rogovima. Tako mi ponekad dozivljavamo posebne dogadjaje sa životinjama, nažalost često postoje veoma tužne priče. Slepi Bambi 3

4 Nedavno su izbegli smrt Coksi I Veca. Coksi je stara, mala kuja, koja je verovatno ceo svoj život preživljavala na ulicamo u juznoj Srbijiovo je čudo samo po sebi. Okotila se nebrojeni put, ali većina kučića nisu preživeli. Svake godine se ponavljala ista priča i Coksi je opet ostala sama na ulici puna mleka. Jedna ljubiteljka životinja donela joj je malo kuče bez majke da sisa. Coksi ga je prihvatila. Teško se borila za život malog kučeta i morala je da ga zastititi i skriva od ljudi, pogotovo od šintera. Jednog dana šinteri su im bili za petama, samo je bilo pitanje vremena kad će ih uhvatiti. Žena koja se brinula o njima nije mogla da ih odnese kući. Molila me je da ih prihvatim i tako su došli kod nas u poslednjem trenutku. Koksi (levo) sa svojom bebom Vecom kod nas na bezbednom. Kokoške, zečevi, kornjače i druge male životinje žive mirno i skoro neprimetno kod nas. Stalno su u grupama i ljudi im stvarno ne nedostaju, tako da mi ima utisak da su oni srećni I zadovoljni. Tek kad uginu, vraća se nemirna savest, da li smo uopšte imali dovoljno vremena za njih. 4

5 Naše srećne kokoške... i zečevi... Iako su ribe druga kategorija, bude nam žao kad uginu. Nažalost, ovog leta smo imali dosta uginulih riba u našem jezeru. Očigledno je bio razlog da nisu imali dovoljno kiseonika, što je neobično nakon svih ovih godina, bez incidenata. Naše malo jezero je mesto za mir i mogućnost za bezbedan život za puno malih životinja kao što su žabe, zmije, vodene ptice i kornjače... Iako se malo van Srbije zna, šta se ovde u državi dešava vezano za zaštitu životinja, neverovatno je to koliko ima aktivnih ljudi i društava. Ima preko 100 oragnizacija za zaštitu životinja. Svako nešto radi na svoj način doprinosi dobrobiti životinja. Nemaju svi mogućnost i priliku da prihvate i udome životinje, ali svaka organizacija ima svoj specijalitet. Postoji jedno dugogodišnje udruženje u Beogradu, koje se bavi domaćim životinjama. Načuli su da je na medicinskom veterinarskom fakultetu jedna krava korišćena za eksperimente. 5

6 Odmah su organizovali velike proteste i na kraju im je uspelo da odkupe tu kravu. Oko ljudi pratili su priču preko interneta. Krava je sada udomljena kod jednog čoveka u našem selu. Mi pomažemo hranom i kontrolišemo da sve bude u redu. Srećnica Alma, bila je na početku jako zbunjena i uplašena. U poslednje vreme se već smirila i ugojila. Mi možemo samo da zamišljamo koliko je srećna, da trči sa drugim kravama na paši, umesto da je vezana sama u mraku i da stalno iščekuje da će joj doći mučitelji. Alma pre nego je stigla kod nas. U centru ovogodišnje manifestacije Dana zdrave hrane i zaštite životinja bila je tema domaće životinje. Imali smo oko 800 posetilaca na salašu i sa njima smo pričali o problematici držanja životinja za klanice. Bio je prijatan i emotivni dan gde su različita društva pokušala da edukuju i informišu ljude na ovu temu. Puno pozdrava i prijatan dan. Monika Brukner i životinje 6

7 Poslednju reč danas ima: Pamela Meili, dugogodišnja zaštitnica našeg prihvatilišta. Poštovani čitaoci, 7 Oktobra 2013 god. uginula je moja kuja, labrador Bessie sa 15 ½ godina. Duži vremenski period sam imala problema sa mojim ramenom i trebala sam da ga operišem. Dok je Bessie jos živela, nisam htela da idem na operaciju i sreca je bila to što sam uspela da pomerim operaciju za novembar. 4 meseca posle operacije bila sam u punoj formi i mogla sam čak krajem marta 2014 god. da vozim kola. Opet bih volela da imam jednog psa. Pošto sam malo starija, nisam želela malo štene i odlucila sam da idem u potragu za 8-10 godišnjim psom. Pošto sam već decenijama imala zlatne retrivere i labradore, prijavila sam se u Švajcarskoj, Francuskoj, Engleskoj i Škotskoj,u škole gde su slepi psi, da bih jednom odbačenom psu omogućila lep život. Čekala sam oko 2 godine. U prolećnom izveštaju 2014 god. Iz Đurđeva pročitala sam da u državnom prihvatilistu u Žablju ima mnogo labradora, tako da sam se prijavila da sam zaintresovana da prihvatim jednog psa. Rečeno mi je da je osmogodišnji retriver iz Žablja već u Djurdjevu i da je ubrzo spreman za put u Švajcarsku. Nanda se zove kuja, ima mnogo ožiljaka od strašnog života u Srbiji. Pomislila sam, pa imam i ja oziljke po sebi, tako da se uklapmo zajedno. I pristala sam. Nanda pun ožiljaka kada je stigla u Đurđevo 7

8 Ispred mene je bilo još 3 meseca čekanja za papire, jedva sam mogla dočekati da konačno Nanda bude samnom. Utorak 26 Avgusta, konačno je došao taj veliki dan. Stigla je Nanda u Švajcarsku i mogla sam je nositi kući. Bilo je neverovatno, već nakon 3 dana, kada smo se vraćali iz šetnje, znala je gde joj je dom. Ona je jedan divan pas i njen karakter je isti, što i važi za retrivere. Veoma sam srećna i vodim Nandu svuda sa sobom. Dosta ima strpljena sa decom i super joj je sa drugim psima. Najviše od svega voli da se vozi u kolima i ponekad uopste ne želi da izadje. Nanda se u kratkom periodu uvukla u srca moje porodice i prijatelja i ne bih više mogla da zamislim život bez nje. Izgleda da se i Nandi njen novi život jako dopao kod mene. Uživa u tome, posle naše šetnjice voli da ide u svoju korpicu i da odspava. 8