Galerijske vesti Број 31 32 Јул август 2016. ПрОјЕКАТ КрЕАТивНЕ ЕврОПЕ HearMe. Bringing youth and MuseuMs together Трг галерија 1, 21000 Нови Сад Тел.: (+381) 21 48 99 000 Факс: (+381) 21 48 99 023 info@galerijamaticesrpske.rs
У ФОКУСУ Василије Романович РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА, око 1765 1766. уље на дрвету, 31,5 25 cm У фокусу за месец јул је икона Рођење Светог Јована Василија Романовича. Празник рођења Светог Јована Претече, у народу познат као Ивањдан, прославља се 7. јула по грегоријанском, односно 24. јуна по јулијанском календару. Романовичева икона припада периоду раног барока у српском сликарству када је отворен пут словенском бароку однегованом на идејама реформисане руске и украјинске уметности доба Петра Великог. Рођење Светог Јована Претече описано је у Јеванђељу по Луки. Захарија и Јелисавета, упркос томе што су били у годинама, силно су желели дете. Једном приликом, док је Захарија који је био свештеник обављао службу у храму, јавио му се арханђел Гаврило објавивши да ће Јелисавета родити сина коме ће дати име Јован. Како одмах није поверовао овим речима остао је нем. По рођењу детета Захарија је на дашчици написао име Јован и истог тренутка проговорио. Василијe Романович је сцену Јовановог рођења приказао у ентеријеру. У првом плану су Захарија који на развијеном свитку записује име детета и жена која припрема колевку. Испод црвене набране драперије, на постељи лежи Јелисавета којој прилазе две жене, једна јој доноси храну а друга у рукама држи малог Светог Јована. Василије Романович је за Саборну цркву Светог Николе у Сремским Карловцима насликао неколико икона са сценама из Христовог и Богородичиног живота, међу којима је и икона Рођење Светог Јована. Икона припада ранобарокном српском сликарству које се развијало средином XVIII века под руско-украјинским утицајима. Духовни и културни утицај православне Русије у то време био је од великог значаја за развој српске уметности. Деловање руских и украјинских сликара у српској средини, као и српских сликара васпитаваних на Духовној академији Кијевопечерске лавре, оставило је изузетна дела и учврстило оријентацију српске уметности ка њеној европеизацији. Један од њих био је и многогрешни Василије Романович от Мале Русије који је у Карловачку митрополију донео искуства барокизираног словенског сликарства ослоњеног на западноевропске предлошке. На икони Рођење Светог Јована може се уочити постепена трансформација традиционалне уметности и прихватање западноевропских утицаја. Сликарство такозваног левантског барока које је долазило из источних центара, покушавало је у себи да измири две супротне духовне и сликарске идеје: традиционалну православно-византијску и барокну западноевропску. Однос према традиционалној икони и њеној религиозној намени мењао се полако, а из западноевропског сликарства, посредством графике, преузимана су нова иконографска решења и стилска обележја. У ликовном погледу икона све више говори језиком уметности и више није примарно шта она приказује, већ начин на који је догађај представљен. Јавља се тежња да се религиозна тема приказује у оквирима историјског сликарства и прихвата се западноевропско схватање реалистичког опредељења свете слике. Реализам 2
У ФОКУСУ је, као начин сликарског казивања, био знатно ближи верницима од строге и традиционалне ликовне формуле. Тако се на Романовичевој икони Рођење Светог Јована јасно види намера уметника да прикаже реалан простор, перспективу, атмосферу и да постигне реалистично сликање људске фигуре. Такође, ентеријер је дат са свим појединостима, а драперије завесе и одећа нису схематизовани као на традиционалној икони већ падају у наборима. Василије Романович (Кијев [?], око 1718 Хопово, 1773) Као уметник формирао се у најзначајнијем словенском сликарском училишту на Духовној академији Кијевопечерске лавре. Према подацима из руске и украјинске литературе претпоставља се да је 1737. године, пре доласка међу Србе у Угарској, са непуних двадесет година сликао сцене Страшног суда и Апокалипсе на зидовима Претеченско-Борисоглебске цркве у Кијеву. Иако су црква и живопис уништени у пожару, забележено је да је ово рано Романовичево дело припадало групи најзначајнијих споменика кијевског монументалног сликарства барокне епохе. Романович је, вероватно заједно са Јовом Василијевичем, четрдесетих година XVIII века дошао у Карловачку митрополију, али је за разлику од Василијевича који је био у кругу патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте, претежно био окренут западним областима Митрополије. Још није довољно познато шта је све радио у Славонији пре 1757. године, али се зна да је у то време насликао портрет пакрачког епископа Софронија Јовановића, као и две његове реплике. За истог епископа урадио је и иконе за иконостас придворне цркве у Пакрацу (1757 1758). Неколико икона на платну већег формата, као што су Тајна вечера и Света Тројица насталих у време Романовичевог боравка у Пакрацу, могу се приписати овом уметнику. Такође, у исто време је у манастиру у Слатинском Дреновцу насликао иконостас, једини потписан у Романовичевом опусу, који је уништен у Другом светском рату. По завршетку сликарских послова у Славонији, Василије Романович је 1758. године први пут боравио у манастиру Хопову, као гост његовог братства. Недуго затим, поново се нашао у Славонији и Хрватској где је 1759. године радио на осликавању иконостаса у цркви Арханђела Михаила и Гаврила у Костајници. Исте године је у Пакрацу портретисао новопостављеног пакрачког владику Арсенија Радивојевића и насликао више икона, да би се 1766. године поново вратио у манастир Хопово и у њему, претпоставља се као искушеник, остао до краја живота. Василију Романовичу је приписано неколико сликарских радова пронађених у црквама у Срему, као што су: иконе на царским дверима из манастира Бешенова довршене 1770, иконе са ликовима апостола Томе и Луке из цркве села Свилош, иконе са сценама из Христовог и Богородичиног живота из ризнице Саборне цркве у Сремским Карловцима и иконе са фигурама апостола које су припадале иконостасу цркве манастира Велика Ремета. Године 1771. урадио је две велике композиције на платну Тајну вечеру и Вечеру у дому Симона фарисеја за трпезарију у манастиру Хопову. У Сталној поставци српске уметности XVIII века Галерије Матице српске поред иконе Рођење Светог Јована, изложено је још пет икона Василија Романовича, такође из Саборне цркве у Сремским Карловцима, насталих под утицајем украјинског барока који је овај уметник донео у Карловачку митрополију. 3
У ФОКУСУ Петар Ћурчић САВОЈСКИ 5. АВГУСТА 1716, 1995. уље на платну, 80 100 cm У фокусу за месец август је слика Петра Ћурчића Савојски 5. августа 1716. која представља уметникову поетизовану интерпретацију Петроварадинске битке. Дана 5. августа 2016. године навршило се 300 година од ове, за историју Новог Сада, изузетно значајне битке. Битка код Петроварадина (1716 1718) коју је предводио Еуген Савојски била је прва велика победа аустријске војске у рату са Отоманским царством и која је утицала да Турци напусте територију данашње Војводине. Еуген Савојски (Париз, 18. октобар 1663 Беч, 21. април 1736), због племенитог порекла и изузетног образовања познат као племенити витез и ратни филозоф, у историји Хабзбуршке монархије остао је упамћен као њен највећи ратник и државник. Победе аустријске војске под његовим вођством код Сенте 1697, код Петроварадина 1716. и код Београда 1717. године, зауставиле су турска освајања у Европи. Цео опус Петра Ћурчића испуњен је цртежима и сликама које показују уметников поетизован однос према историји. Иако темама и називима својих радова формално припада жанру историјског сликарства, Ћурчић догађаје интерпретира субјективно, с много маште, уживљавајући се у карактер историјске личности коју приказује. Детаљно проучава историјски догађај и инспирише се различитим историјским анегдотама градећи касније од тих фрагмената сопствену визију догађаја. У каталогу изложбе Ћурчићевих радова под називом Пети Август 1716. из 1998. године Чедомир Васић наводи: Он је сликар историјског мишљења а не историјског догађаја, па се његов позив гледаоцу на историјски дијалог односи мање на конкретне чињенице, а далеко више на размишљања о цртежу као борби материјала и енергије, ума и осећајности, као трагу постојања у историји. Бавећи се историјском тематиком Петар Ћурчић често се враћао теми битке код Петроварадина. Иако назив слике Савојски 5. августа 1716. указује на борбу између Хабзбуршког и Отоманског царства, на њој није приказан конкретан догађај. На десној половини слике је Еуген Савојски у јуришу на белом коњу, док је остатак платна осликан упечатљивим ликовним алегоријама пролазности и узалудности страдања у борби (поломљено копље, мртав војник, кости, лобања, ноћни лептир). Приказујући фрагменте размишљања, стрепњи, очекивања и судбина актера битке, уметник уводи посматрача у стварност августовског дана 1716. године. Овом сликом Ћурчић показује склоност ка сложеној и фантастичној фигуралној композицији. Слика Савојски 5. августа 1716. део је Поклон-збирке Петра Ћурчића коју чини 174 дела (14 уља на платну и 160 цртежа) које је уметник 2011. године даровао Галерији Матице српске. 4
У ФОКУСУ Петар Ћурчић (Нови Сад, 30. мај 1938) Након завршене основне школе и гимназије у Новом Саду уписао је Филозофски факултет, Групу за југословенску књижевност. Године 1963. дипломирао је и одслужио војни рок, након чега се запослио у културној редакцији Радио Новог Сада, где је скоро тридесет година припремао емисије Са старих разгледница о историји Војводине. Ванредно је студирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду, стигао је до дипломског рада али га није завршио. Аутор је бројних филмских, позоришних и ликовно-критичарских приказа. Иако није имао формално ликовно образовање, а цртање и сликање углавном учио самостално, захваљујући свом таленту и преданости Петар Ћурчић успео је да оствари изузетан ликовни опус. Годину дана је посећивао часове цртања на Ликовном одсеку новосадске Више педагошке школе и одлазио у атеље сликарке Милице Стевановић у Београду. Од 1967. године члан је УЛУС-а и УЛУВ-а, а унутар Ликовног круга ствара од 1966. године. Први пут је излагао два цртежа на Октобарском салону у Београду 1966. године, а прву самосталну изложбу имао је у Новом Саду 1969. године. Приредио је преко тридесет самосталних изложби у земљи и иностранству и добитник је великог броја награда за цртеж, графику и сликарство. Боравио је на многим студијским путовањима по Европи и учествовао на ликовним колонијама у земљи и иностранству. Као представник нове фигурације, актуелне од шездесетих година XX века, Ћурчић је свој израз утемељио на неколико постулата: наративности, експресивној линији, анегдотској атмосфери и елементима фигуративне фантазије. Током више од четири деценије уметничког рада, на ликовној сцени позиционирао се као један од најпризнатијих новосадских уметника. Живи и ради у Новом Саду. У ЈУЛУ и АВГУСТУ... 23. јула 1983. године преминуо је проф. др Лазар Трифуновић, историчар уметности, ликовни критичар, професор на београдском Филозофском факултету и управник Народног музеја у Београду. 28. јула 1861. године основано је Српско народно позориште у Новом Саду, најстарији професионални театар код Срба. 16. августа 2012. године преминуо је сликар Здравко Мандић. Поред уметничког рада био је посвећен различитим друштвено-културним делатностима, а посебно је запажен његов допринос развоју ликовних колонија у Војводини. 22. августа 1854. године рођен је Милан М. Обреновић IV, кнез и први нововековни краљ Србије. Период његове владавине сматра се раздобљем коначне европеизације Србије. 5
АКТУЕЛНО Пројекат Креативне Европе HearMe. Bringing youth and museums together јун 2016. октобар 2017. Галерија Матице српске је са Народном галеријом Словеније у Љубљани, Уметничко-историјским музејем у Бечу (Аустрија) и организацијом ISES из Шпаније креирала пројекат HearMe. Bringing youth and museums together и добила финансијску подршку Европске комисије при програму Креативна Европа 2014 2020. уметност прошлости? Током седамнаест месеци музејски едукатори ће развити вештине за креирање и реализацију радионица за младе од 15 до 19 година уз примену напредних методологија како би им пружили што боље искуство у музеју. У сваком музеју партнеру биће реализоване радионице са ученицима средњих школа које треба да допринесу њиховом личном развоју: да савладају способности и Пројекат HearMe. Bringing youth and museums together је осмишљен као едукативни програм намењен младима који ће успоставити и/или продубити везу између музеја и младих. Пројекат чине бројне активности као што су: истраживање публике, стручно усавршавање музејских едукатора, креирање стратегије за развој публике, унапређивање односа између школа и музеја, развој и реализација радионица за младе и семинара за професоре, развој стратегије за деловање на друштвеним мрежама и припрема завршне конференције и приручника намењених музејским стручњацима. Циљ пројекта је да се изграде бољи односи између музеја и младих, као и музеја међусобно, да се оснаже капацитети музејских стручњака за развој програма за младе и да се инкорпорирају напредне методологије и модернизују музејски програми намењени младима. Како музеји и галерије могу да привуку младу публику и подстакну на размишљање о глобалним темама и проблемима друштва? Кроз уметничка дела која причају о миграцијама, о кретањима становништва и културног наслеђа, поставља се централна тема пројекта како млади могу кључна питања данашњице сагледати кроз ликовну овладају вештинана које су им потребне за њихов будући живот у савременом свету, да развију свест о важности и утицају културе и културног наслеђа на квалитет живота, и да развију друштвене и емотивне способности као што су емпатија, толеранција, интеркултуралност. Радионице су базиране на неколико различитих методологија BrickMe, Design Thinking, Gamification, open art dialogue прилагођених реализацији у музеју. Идеја је да учесници на радионицама уз помоћ лего коцкица конструишу оно о чему размишљају и што закључују на основу главне теме и уметничких дела. Иако сви користе исти материјал, сваки конструисан модел представља лични исказ. Посматрајући различите моделе, учесници увиђају 6
АКТУЕЛНО сличности и разлике између својих модела, односно својих размишљања. Тако се контекстуализују њихови ставови, проналазе везе међу моделима и ствара сложена мрежа, која представља одређену замишљену ситуацију коју је потребно решити. У тој ситуацији, посматрајући уметничка дела, отварају се питања миграција, његовог значења и утицаја. Кроз радионицу учесници заједнички креирају решење, али се питања и дилеме преносе даље, преко мобилних телефона у свет друштвених мрежа. Очекивани резултати и исходи пројекта су: нова стратегија развоја публике, специјализоване радионице за младе, пораст броја младих у музеју за 20%, дигитална стратегија за деловање путем друштвених мрежа, сертификовани едукатори и приручник за музеје. Поводом почетка пројекта, у јулу је одржан први састанак партнера у Народној галерији Словеније у Љубљани на којем су учествовали: Бојан Пухар, координатор пројекта, Мишел Мохор и Наташа Браунсбергер из Народне галерије Словеније (лидери пројекта, партнер 1), Андреас Цимерман и Барбара Хербст из Уметничко-историјског музеја у Бечу (партнер 2), Снежана Мишић и Јелена Огњановић из Галерије Матице српске (партнер 3) и Даниел Вајс из организације ISES из Шпаније (партнер 4). На састанку су дефинисане обавезе сваког партнера, начин на који ће се водити документација, визуелни идентитет и интернет презентација самог пројекта. Такође, разговарало се о истраживању музејске публике и анкетама које ће бити примењиване у свим музејима, о стратегији развоја публике, приступима самој теми пројекта, методи и обуци која ће бити одржана у Барселони и o дигиталној стратегији на друштвеним мрежама (5 7. јул). 7
ПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ Поводом обележавања 25 година од обнове рада Кола српских сестара у Новом Саду, Галерији Матице српске је уручена Повеља Кола српских сестара која се додељује значајним и заслужним институцијама и појединцима за подршку у раду (1. јул). Пратећи програм изложбе Од приватног ка јавном. Уметничка колекција компаније Tarkett У оквиру пратећег програма изложбe Од приватног ка јавном. Уметничка колекција компаније Tarkett, током јула и августа одржана су кустоска тумачења изложбе и предавања петком у 18.00 сати. О настанку колекције Tarkett и о сарадњи приватног и државног сектора говорила је мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске на предавању Од приватног ка јавном. Уметничка колекција компаније Tarkett (1. и 22. јул и 19. август). Мр Данило Вуксановић, сликар и конзерватор Галерије Матице српске одржао је предавање Сликар о сликарима: Лубарда и Милуновић. С позиције уметника, анализирао је дела Петра Лубарде и Мила Милуновића која се налазе у колекцији Tarkett и публици представио могуће утицаје источне и западне културе, њихов одабир мотива и ликовни израз, као и технике и начине на које су стварали (8. јул и 5. август). О улози и положају уметница током прве половине XX века говорила је Станислава Јовановић, историчарка уметности на предавању Женски свет у колекцији Tarkett, на којем је публика имала прилике да чује нешто више о Надежди Петровић и Зори Петровић, у чијим се радовима препознају ознаке женских (не)ограничења, али и одлучност у походу ка модернистичкој слици (15. јул и 12. август). На предавању Однос традиционалне и модерне слике Мирослава Жарков, кустоскиња изложбе говорила је о два хронолошки и концептуално различита уметничка света традиционалне иконе наспрам модерног уметничког дела. Публика је сазнала какве ликовне везе постоје између икона XVII, XVIII и XIX века и дела ХХ века из уметничке колекције компаније Tarkett (29. јул), а у оквиру циклуса Уметник у фокусу одржала је предавање Нежност и поезија створене Стијовићевим длетом (26. август). Програм Take a break, feel the art in the Gallery of Matica srpska 5 10. јул 2016. Поводом EXIT фестивала 2016, Галерија Матице српске је по пети пут организовала специјалан програм Take a break, feel the art in the Gallery of Matica srpska са идејом да се промовише српска 8
ПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ национална уметност и културна баштина и да се приближи како страним тако и домаћим посетиоцима фестивала. Кроз стручна вођења на енглеском језику, посетиоци су имали прилике да чују занимљиву причу о историји забаве и слободног времена кроз 10 ремек-дела српске уметности. Програм Take a break, feel the art in the Gallery of Matica srpska је промовисан на Сајму омладинског туризма (Youth Fair-у) на Тргу слободе (5. и 6. јул), као и у State of EXIT зони на Петроварадинској тврђави. Током трајања фестивала Галерија Матице српске је имала свој штанд у State of EXIT зони на којем су посетиоци фестивала имали прилику да се забаве кроз игру ARTify yourself и постану део неког уметничког дела (7 10. јул). Програм су водиле Јелена Огњановић, Мирослава Жарков и Станислава Јовановић. Галерију Матице српске посетила су деца из Летњег кампа Мала срећна колонија, која су се кроз игру упознала са делима српске уметности и насликала уметничко дело које им се највише допало. Радионицу је водила Мирослава Жарков (27. јул). У оквиру циклуса предавања Дародавци новосадских музеја у Збирци стране уметности Музеја града Новог Сада кустоскиње Галерије Матице српске мр Драгојла Живанов, музејски саветник и мср Мирјана Брмбота, виши кустос, одржале су предавања Дародавци Матице српске и Музеја Матице српске и Поклон-збирке Галерије Матице српске (27. јул и 30. август). Слика Петра Добровића Кнежева палата у Дубровнику из колекције Галерије Матице српске уступљена је за излагање на изложби Дубровник која је приређена у Умјетничкој галерији Дубровник. На отварању су говорили: Весна Делић Gozze, директорка Умјетничке галерије Дубровник, Тонко Мароевић, аутор изложбе, мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске и Страјо Крсмановић, директор Умјетничке галерије Босне и Херцеговине (29. јул). Галерију Матице српске посетила су деца из општине Ранигул из Косовског Поморавља која су боравила у Новом Саду. Кустоскиња Мирослава Жарков је ученицима од петог до осмог разреда основних школа Трајко Перић и Вељко Дугошевић представила најзначајнија дела српске уметности XVIII и XIX века из галеријске колекције (19. август). У Галерији Матице српске одржана су два предавања у оквиру програма Sci Tango, као увод у међународни фестивал Нови Сад Танго град. Прво предавање Плес као инспирација у сликарству одржала је др Даниела Королија Црквењаков, саветник конзерватор Галерије Матице српске, након чега је психолог, породични терапеут и специјалиста пословне психологије мр Драган Василоски (Норвешка) говорио на тему Танго и терапија парова (25. август). У Галерији Матице српске одржана је Игранка епизода Уживање у плесу, у организацији Практикабл платформа за савремену уметност и културу, у оквиру Покретнице едукативно истраживачког пројекта чији циљ је стварање простора за развијање пракси самоорганизације и самообразовања у савременом плесу (27. и 30. август). 9
КОНЗЕРВАТОРСКЕ ПРИЧЕ Изложба Кaкo очувати и користити културно наслеђе. Десет година развојног пројекта интегративне заштите наслеђа Векови Бача 15. јул 15. септембар 2016. У години када Покрајински завод обележава шездесет и пет година успешног рада, јавности је посредством изложбе представљен унапређени приступ очувању и коришћењу културног наслеђа, који је развијен у оквиру пројекта Векови Бача. Изложба обухвата двадесет паноа и одабране експонате (археолошке предмете, иконе, графике и копије фресака) који илуструју осам хиљада година људског присуства на простору данашњег Бача. Темељ новог приступа заштити наслеђа у најширем смислу (градитељског, ликовног, нематеријалног и природног) је концепт интегративне заштите с применом савремених конзерваторских принципа и спрегом с најновијим научним методама, развијен кроз три сегмента: истраживање, конзервација и коришћење. Овако заснован пројекат У Галерији Матице српске отворена је изложба Покрајинског завода за заштиту споменика културе Кaкo очувати и користити културно наслеђе. Десет година развојног пројекта интегративне заштите наслеђа - Векови Бача, која је настала у сарадњи са Галеријом Матице српске и Технолошким факултетом Универзитета у Новом Саду. На отварању изложбе говорили су: Иван Тасовац, министар културе и информисања у Влади Републике Србије, проф. Мирослав Штаткић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске и др Славица Вујовић, ауторка изложбе (15. јул). вођен је протеклих десет година као успешан регионални пројекат привредног развоја базиран на вредновању културног наслеђа, спајајући културу са науком, уметношћу, економијом, екологијом и политиком и уважавајући специфичност сваког од наведених сегмената. Борба за наслеђе, предвођена Покрајинским заводом за заштиту споменика културе, окупила је бројне установе културе, научно-образовне институције, невладин сектор, 10
КОНЗЕРВАТОРСКЕ ПРИЧЕ који су заједничким радом постигли запажене резултате, потврђујући његов стратешки карактер и тенденцију ширења мреже партнера и пријатеља у земљи и ван ње. Активности пројекта Векови Бача прошириле су се и на међународну сарадњу и деловање у оквиру међународних пројеката (HEROMAT, Курс конзервације зидног сликарства у организацији Централног института за конзервацију и рестаурацију из Рима, италијанско-српски пројекат I. Ne. P. S, као и учешће у Љубљанском процесу). Учешће научно-образовних институцијa представ љено је кроз сарадњу с Технолошким факултетом у Новом Саду с нагласком на унапређењу методологије рада у заједничким тимовима у оквиру Лабораторије за У оквиру пратећег програма изложбе одржана су ауторска вођења др Славице Вујовић и два тематска разговора форума о актуелним питањима теорије и праксе савремене заштите културног наслеђа. На форуму Улога савремене науке у заштити наслеђа, који је модерирала проф. др Јоњауа Раногајец, представљене су могућности истраживања материјала у културном наслеђу на Технолошком факултету у Новом Саду. Публика је била у прилици да чује о новим материјалима у заштити наслеђа, микроорганизмима у биореградацији историјских материјала и односу микроорганизама према биоцидима и фотокаталитичким материјалима (27. јул). На другом форуму Развојни пројекти засновани на културном наслеђу: стање и могућности, који су модерирали Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за испитивање материјала у културном наслеђу, чији се део опреме налази на изложби, као и започетом сарадњом са Центром за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду где се ради на моделу дифузне музеализације и активног укључења локалне заједнице у стварање културног производа. заштиту споменика културе и др Славица Вујовић, координатор пројекта Векови Бача, представљена је актуелна тема локалног и ширег друштвеног развоја заснованог на културном наслеђу. Током трајања форума покренута је и дискусија о постојећим условима за креирање и реализацију развојних пројеката и могућностима које се преко њих отварају у локалној средини (8. август). 11
У СЕПТЕМБРУ ВАС ОЧЕКУЈЕ Пратећи програм изложбе Од приватног ка јавном. Уметничка колекција компаније Tarkett Циклус предавања Уметник у фокусу Петком у 18.00 сати: 2. септембар Епско светло на делима Петра Лубарде мр Данило Вуксановић, виши конзерватор Галерије Матице српске Петар Лубарда је на изворима српске епске традиције тражио и проналазио мотиве који су представљали упоришта његовог сликарског ангажмана. У тренутку када је декомпоновао црногорски кршевити пејзаж и претпостављене асоцијације/фантазмагорије у њему, Лубарда је начинио и оквир за слепог гуслара, народног певача у епском заносу. Десетерачки низови српске епске поезије могу се рефлектовати у визуелном дејству његовог потеза, акцента, линије и боје. Звучност Лубардиног сликарства и начин грађења слике, у сталном понављању мотива, као да су засновани на монотоном и продорном звуку струна гусала. Епско светло у/на делима Петра Лубарде присутно је у свом најсјајнијем зениту. Сликарске метафоре гаврана, гуслара, као и прикази десетерачки опеваних битака из славне прошлости упечатљиви су симболи трагичног косовског завета. 9. септембар Симболичка снага завичајних мотива Надежде Петровић Станислава Јовановић, историчарка уметности Независна, самосвесна и одлучна, Надежда Петровић, након повратка са школовања у Минхену, предузима путовања по Србији и Македонији током којих слика пејзаже и портрете људи тих крајева. Платна са мотивима преузетим из завичаја обележена су присуством снажног националног осећања. Карактеристичним модернистичким језиком она слика српске пејзаже и сељаке који постају доминантни мотиви њеног опуса. Каква је то била Србија коју Надежда Петровић слика? Историчар уметности Лазар Трифуновић истиче да Србија није имала сликара који је с више полета, одушевљења и страсти лутао њеним пределом и сликао њен лик. 16. септембар Експресивни симболи у сликарству Лазара Вујаклије Мирослава Жарков, кустос Галерије Матице српске Аутентичан стил Лазара Вујаклије најснажније је наглашен у његовим радовима симболичне садржине. Инспирисан народном уметношћу, нарочито споменицима богумилских стећака, Вујаклија формира читав репертоар симбола који представљају основно идејно опредељење његовог сликарства. У његовом ликовном изразу нема истраживања у области форме, ни компликоване технологије. Пошто сликом доминирају мисаони и магијски проблеми, средства ликовног израза су једноставна и груба. Дошавши једном до сопственог визуелног решења Вујаклија га није много мењао како би у средиште интересовања своје уметности поставио снагу и деловање симбола уместо формалних истраживања. Због тога он користи основне боје, сведене композиције и једноставне геометријске облике дефинисане снажном црном контуром. Ликовни критичари овај стил Лазара Вујаклије дефинишу као наивни експресионизам или експресионизам наивног симбола. 23. септембар Петар Омчикус између фигуре и апстракције Ксенија Плећаш, историчарка уметности Будући силовит пред препрекама које су искрсавале на његовом стваралачком путу, Петар Омчикус је успео да остане упамћен као један од најискренијих уметника у изражавању свог брижљиво изграђеног идејног простора. Поменути стваралачки пут 12
У СЕПТЕМБРУ ВАС ОЧЕКУЈЕ заправо никада није текао паралелно или на неки други начин одвојено од његовог животног пута. Рано откривен сликарски таленат, који је уз подршку породице добио и правовремену негу, дозвољавао је да буде искушаван поукама других сликара и ликовним тенденцијама времена у којем је стварао. Мада је фигура увек левитирала његовим фокусним пољем, апстракција је била неизбежан борбени терен. Сазнања и вештине које је на тај начин стекао нису биле драгоцене само на пољу личног грађења сликарског језика, већ су били и плодна критика српској уметничкој сцени, неретко оптерећеној догматичним обрасцима. 30. септембар Митско и медитеранско у делима Мила Милуновића мр Данило Вуксановић, виши конзерватор Галерије Матице српске Мило Милуновић, следбеник великог Сезана на извору Пусеновог класицизма, сабрао је елементе сопственог сликарског стила цитирајући Сезанову изјаву да Пусена треба преправити по природи. У природи, на обали покрај мора по/ сложио је Милуновић својеврсни мотивски еспап који се састоји од нарова, врша, врана, рибарских мрежa и шкољки, унутар сложених тумачења симбола својствених митолошкој апотеози животу и креацији. Док је сликао уз морски ветар Јадрана, Милуновић је сликајући техником казеинске темпере алудирао на фреске Помпеја и средњовековне Србије у Посејдоновској медитеранској аури, и тако, еклектичким путем, модернизовао класику. Копија Пусенове слике Инспирација песникa, коју је Милуновић насликао, садржи изразити митски карактер којег наслућујемо и на његовим каснијим, најчувенијим платнима. Песник Орфеј, најславнији живи песник коме је Аполон поклонио лиру а Музе (Манајде) га научиле да свира на њој, очарао је својом музиком дивље звери и њоме покретао стење и храстово дрвеће. Програм обележавања манифестације ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ 2016 у Галерији Матице српске Галерија Матице српске је припремила разноврстан програм којим ће се током септембра обележити манифестација Дани европске баштине 2016 чија је овогодишња тема Културно наслеђе и заједнице живети с наслеђем. Програми су везани за актуелне изложбе и пројекте Галерије и партнерских установа и на различите начине су повезани са заштитом, вредновањем и промоцијом културног наслеђа. Четвртак, 1. септембар 2016. у 13.00 сати Форум: Христофор Жефаровић истраживања и конзервација У склопу изложбе Како очувати и користити културно наслеђе Векови Бача одржавају се форуми посвећени актуелним темама и пројектима заштите културног наслеђа. Изложба којом је приказан пројекат Векови Бача представила је изванредну галерију резултата истраживања и конзервације зидног сликарства манастира Бођани. Кроз дискусију заинтересованих учесника, а на примеру нових резултата и знања о Жефаровићевом делу, разматраће се везе научника из области природних наука, историчара уметности и конзерватора, као и потенцијали интердисциплинарне сарадње. Среда, 7. септембар 2016. у 13.00 сати Отворени атеље: Српско црквено-уметничко наслеђе у Румунији Поводом завршетка конзервације предмета из црквено-уметничке збирке Епископског двора у Темишвару, конзерватори Галерије Матице српске и Покрајинског завода за заштиту споменика културе приказаће јавности 13
У СЕПТЕМБРУ ВАС ОЧЕКУЈЕ резултате рада, као и процес пажљивог паковања и припреме за транспорт вредних предмета: икона, портрета, докумената на папиру, графика и златовеза на свили. Кроз сарадњу са Темишварском епархијом и вишегодишњи рад на заштити наслеђа које је сакупљено у Епископском двору, показује се брига о српском културном наслеђу ван граница Србије и савремени стандарди конзервације и рестаурације. Субота, 10. септембар 2016. од 11.00 до 12.30 сати и среда, 14. септембар 2016.* Креативна радионица за децу Живот у средњевековном замку Тврђава Бач У оквиру изложбе Како очувати и користити културно наслеђе Векови Бача одржаће се радионица за ученике нижих разреда основне школе под називом Живот у средњевековном замку Тврђава Бач. У едукативном делу радионице деца ће се упознати, на њима примерен и разумљив начин, са средњевековном тврђавом у Бачу и средњевековним начином живота у овом некада прелепом утврђеном замку. У креативном делу ће ликовно представити своју слику средњег века као могућу визију будуће искориштености овог занимљивог простора. Радионицу ће водити Весна Главочевић, директор фонда Векови Бача са сарадницима из Музеја Војводине и Покрајинског завода за заштиту споменика културе. * У среду, 14. септембра радионица ће бити организована за ученике приватне основне школе Свети Кирило и Методије из Новог Сада. Субота, 17. септембар 2016. од 11.00 до 12.30 сати Креативна радионица за децу Уметнички времеплов кроз Галерију Пред почетак новог едукативног програма за децу, Галерија Матице српске организује креативну радионицу Уметнички времеплов кроз Галерију на којој ће малишани временском машином отпутовати у прошлост и открити занимљиве приче које историја крије. Посматрајући уметничка дела и уз помоћ маште, упознаће се са нашим владарима, писцима, сликарима и сликаркама, као и спортистима. Кроз игру ће сазнати због чега су ове личности биле значајне и по чему су остале до данас упамћене. Разговараћемо које особине красе ове наше хероје и хероине, али и како сами можемо постати као они. У креативном делу радионице деца ће насликати свој херојски подвиг. Радионицу ће водити Јелена Огњановић и Мирослава Жарков, кустоскиње Галерије Матице српске. Среда, 21. септембар 2016. у 13.00 сати Округли сто: Културни предео и музеј Поводом затварања иложбе Како очувати и користити културно наслеђе Векови Бача одржаће се округли сто на актуелну тему културног предела. Наслеђе територије општине Бач и околине током пројекта је истражено и валоризовано, што су предуслови за његово одрживо коришћење. Сама чињеница да је предложено за кандидата за Унескову листу светске баштине довољно говори о његовој изузетности. На округлом столу ће бити покренуте теме вредновања територије са свим богатствима које поседује, кроз обједињавајући појам културног предела, као и моделима музеализације у том контексту. Петак, 30. септембар 2016. у 19.00 сати Промоција књиге проф. др Симоне Чупић Џон Кенеди и нова граница културе. Мона Лиза и Супермен У књизи Џон Кенеди и нова граница културе. Мона Лиза и Супермен ауторка је детаљно анализирала околности које су почетком седме деценије XX века довеле до стратешке промене правца у званичној културној политици Сједињених Америчких Држава. У оквирима идеје нове границе шездесетих, администрација Џона Кенедија заложила се и за нову границу културе која се огледала у активној афирмацији, промоцији и подршци развоју различитих уметничких активности. Посматрано с политичког аспекта, наглашавање важности науке и културе требало је да у турбулентним хладноратовским приликама представи најмоћнију државу западног света као новог цивилизацијског лидера. Од 3. до 15. септембра у Дворцу породице Нако у Великом Семиклушу (Румунија) биће отворена изложба Српска уметности у 10 слика из колекције Галерије Матице српске коју су заједнички приредиле Галерија Матице српске и Савез Срба у Румунији. 14
IN MEMORIAM Др МИРОСЛАВ ТИМОТИЈЕВИЋ (1950 2016) редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Дубоко нас је потресла и растужила вест о одласку нашег професора др Мирослава Тимотијевића. на истом Одељењу. Био је редовни професор Филозофског факултета у Београду и шеф Катедре за историју уметности новог века. Бавио се изучавањем националне уметности и визуелне културе, као и културном историјом новог века. Његов основни методолошки приступ био је заснован на превазилажењу строгих подела између појединих специјалистичких историјских и друштвених дисциплина Галерија Матице српске изгубила је дугогодишњег председника Управног одбора, вредног и оданог сарадника и пријатеља, врсног историчара уметности, пријатног саговорника и надасве човека спремног да помогне и учини све за добробит српске културе, историје уметности и очувања културне баштине. Памтићемо професоров дух и ведрину и прено сићемо сећање на њега будућим генерацијама матичара. Рођен је 18. децембра 1950. године у Краљеву. Дипломирао је историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1981, магистрирао 1989. а докторирао 1993. и феноменолошком прилазу проблемима уметности и визуелне културе, који се тумаче као конструктивни елементи нововековне културе. На почетку каријере бавио се барокном иконологијом о чему је написао низ студија указујући на везу барокног религиозног сликарства и барокног схоластичког богословља. Синтетички резултати истраживања објављени су у књигама Теодор Илић Чешљар и Српско барокно сликарство. Аутор је неколико књига, великог броја студија и чланака. Поред две наведене треба поменути и књиге Црква Светог Георгија у Темишвару и Манастир Крушедол I II у којима је формулисао трансдисциплинарни метод истраживања парохијских храмова и манастира, 15
IN MEMORIAM док се у књизи Рађање модерне приватности бавио феноменима приватности и приватног живота српске етније у Хабзбуршкој монархији од краја XVII до почетка XIX века. У студијским текстовима публикације Паја Јовановић Paul Joanowitch, указао је на могућности новог читања опуса овог сликара европске репутације. Његову пажњу посебно су заокупљали заборављени култови чудотворних икона о којима је објавио низ студија. Био је на студијским боравцима у Аустрији, Италији, Енглеској, Шпанији, Грчкој, Румунији и Мађарској, а био је и корисник стипендије Фондације Пола Гетија 1995. Руководио је националним и међународним научним пројектима, учествовао у научним скуповима у земљи и иностранству. Предавао је као хонорарни професор западноевропску уметност новог века на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду. Поред истраживачког, Добитник је многих награда и признања: Повеље Галерије Матице српске за сарадњу са овом установом (1989), Награде Радомир Станић за популаризацију културног наслеђа (2007), Награде Павле Симић за студијски текст у каталогу Народног музеја у Београду и Галерије САНУ Паја Јовановић Paul Joanowitch (2011) и Споменице Пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад 1864 2014 (2014). Монографија Манастир Крушедол I II проглашена је издавачким подухватом на 54. међународном београдском сајму књига (2009). Преминуо је у Београду 3. јула 2016. године у 66-ој години живота. Матица српска и Галерија Матице српске приредиће комеморацију свом истакнутом члану у октобру ове године. научног и педагошког рада током каријере вршио је дужност управника Одељења за историју уметности, управника Института за историју уметности Филозофског факултета у Београду, секретара Одељења за историју уметности Матице српске и председника Друштва историчара уметности Србије. Био је председник Управног одбора Галерије Матице српске и њен дугогодишњи сарадник, члан Управног и Извршног одбора Матице српске. Био је члан редакције часописа Саопштења Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, Грађе Покрајинског завода за заштиту споменика културе Војводине, Наслеђа Завода за заштиту споменика културе Београда, Зборника Народног музеја у Београду и Наше прошлости Народног музеја и Историјског архива у Краљеву. 16
Galerijske vesti приређује Галерија Матице српске са идејом унапређивања презентације и популаризације своје делатности и уметничке колекције. Уређује Мср Снежана Мишић, програмски директор Текстове приредиле Мср Снежана Мишић, програмски директор Мср Јелена Огњановић, музејски едукатор Мирослава Жарков, кустос Ликовно-техничко уређење Дипл. инж. Борислав Радановић, програмер Нови Сад, јул август 2016. 17