Република Србија УПРАВНИ СУД 29.05.2014. године Б е о г р а д У ИМЕ НАРОДА Управни суд, у већу састављеном од судија: др Јадранке Ињац, председника већа, Јасминке Вукашиновић и Весне Лазаревић, чланова већа, са судским саветником Снежаном Бјелановић, записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиоца "К. д.о.о. Б.,... број..., које заступа директор Ж. С., против тужене Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, Б., ради поништаја решења број... од 20.12.2012. године, са заинтересованим лицем "Г. д.о.о., Н. С., ул.., које заступа директор М. Т., у предмету јавне набавке, по одржаној усменој јавној расправи, у нејавној седници већа, одржаној дана 29.05.2014. године, донео је П Р Е С У Д У Тужба СЕ ОДБИЈА. О б р а з л о ж е њ е Оспореним решењем, у ставу I диспозитивa, одбијен је као неоснован захтев за заштиту права подносиоца захтева К. д.о.о., Б., поднет у отвореном поступку јавне набавке добара-униформе за потребе Управе за извршење кривичних санкција (казнено поправни заводи и окружни затвор), обликованом по партијама, ЈН бр.., за коју је јавни позив за подношење понуда објављен у Службеном гласнику РС број. од 15.06.2012.године, наручиоца Републике Србије, Министарства правде, Управе за извршење кривичних санкција Б., као неоснован; у ставу II диспозитивa оспореног решења, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка заштите права, као неоснован. У тужби поднетој Управном суду дана 25.01.2013.године, тужилац је оспорио законитост решења туженог органа из свих законом прописаних разлога, истичући да је наручилац изабрао понуду понуђача који није продужио рок важења банкарске гаранције за озбиљност понуде, а што је тужилац изнео у свом захтеву за заштиту права. Тужени је одлучујући о поднетом захтеву, увидом у документацију, утврдио да банкарска гаранција важи до 08.09.2012.године, али и поред тако утврђеног чињеничног стања, прихватио је
2 незаконите радње наручиоца да као најповољнија понуда буде изабрана она чија је гаранција за озбиљност понуде истекла. Посебно наводи да тужилац, као подносилац захтева, није оспоравао радње понуђача чија је понуда изабрана као најповољнија, већ радње наручиоца. Тужени орган признаје да наручилац није позвао изабраног понуђача да достави банкарску гаранцију, а банкарска гаранција изабраног понуђача важи 60 дана од дана отварања понуда, а понуда важи 150 дана од дана отварања понуда, што је супротно члану 14. став 1. Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки. Наручилац је прихватио понуду понуђача чија банкарска гаранција за озбиљност понуде не траје колико и важење понуде, што је тужени прихватио са образложењем да то што наручилац није тражио од понуђача да достави нову банкарску гаранцију није изазвало штетне последице ни за једног учесника у поступку јавне набавке, сем за самог наручиоца, чије интересе обезбеђује банкарска гаранција за озбиљност понуде. Тужилац указује да је тужени орган оспорено решење засновао на тумачењу а не на примени прописа, чиме је учињена битна повреда Закона о јавним набавкама и Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки, који уређује поступак јавне набавке а који изричито прописују да банкарска гаранција за озбиљност понуде траје најмање колико и важење понуде. Остали учесници у поступку јавне набавке гарантовали су за озбиљност понуде а изабрани понуђач није испунио захтев тражен конкурсном документацијом да достави банкарску гаранцију за озбиљност понуде која важи колико и важење понуде, чиме је повређено начело једнакости понуђача у предметном поступку јавне набавке. Посебно наводи да је тужени у решењу број.. од 29.06.2012.године, које је доставио у прилогу тужбе, заузео супротан став од онога који је дат у оспореном решењу. Даље, у образложењу оспореног решења тужени признаје да је увидом у допис и Записник наручиоца о достављању доказа, изабрани понуђач продужио само рок важења понуде и то на 150 дана од дана отварања понуде, из чега се даље може закључити да наручилац није тражио да изабрани понуђач продужи банкарску гаранцију која ће важити колико и понуда. Коначно, тужени је изнете повреде да понуда изабраног понуђача премашује износ процењене вредности оценио као неосноване и поред сазнања да је износ јавне набавке за партију 2 изнад процењене вредности позивајући се на целокупну вредност јавне набавке и занемарујући да је јавна набавка била обликована у 3 партије. Упоређивањем процењене вредности јавне набавке и понуде изабраног понуђача, може се утврдити да је изабрана понуда понуђача која је за 8,13% премашила процењену вредност јавне набавке, што је тужени имао у виду али изнете повреде је прихватио као неосноване. Са свих изнетих
3 разлога, предлаже да суд тужбу уважи, оспорено решење поништи и усвоји захтев тужиоца за заштиту права као основан па у целини поништи отворени поступак јавне набавке униформе за потребе Управе за извршење кривичних санкција, обликоване по партијама ЈН бр..., те обавеже наручиоца посла да надокнади трошкове поступка заштите права тужиоцу као подносиоцу захтева. Тужени орган је, у одговору на тужбу, оспорио све наводе тужбе, остајући при разлозима изнетим у образложењу оспореног решења, посебно истичући да је оспореним решењем тужени истакао да као укупна процењена вредност предметне јавне набавке износи... динара, то наручилац у предметном поступку јавне набавке није био дужан да од понуђача захтева достављање банкарске гаранције, сходно одредби члана 33. став 1. Закона којим се уређује буџет РС за 2012.годину. Међутим, наручилац је предметном конкурсном документацијом искористио могућност коју му дозвољава члан 11. став 1. Правилника и захтевао од понуђача да достави банкарску гаранцију за озбиљност понуде, која између осталог мора гласити на износ од 5% од понуђене цене без ПДВ-а, односно понуђене вредности за сваку од партија за коју понуђач подноси понуду без ПДВ-а са роком важности гаранције од 60 и више дана од дана отварања понуде. На основу изнетог, тужени је утврдио да је изабрани понуђач описани услов исправности понуде и испунио тиме што је доставио банкарску гаранцију за озбиљност понуде која поред осталог садржи и означен период важности до дана 08.09.2012.године, чиме је обухваћен конкурсном документацијом захтевани период од 60 и више дана од дана спровођења радње отварања понуда која је документована Записником о отварању понуда сачињеном дана 09.07.2012.године, а на који записник представник подносиоца захтева није имао примедби. Даље, тужени указује да је у складу са чланом 14. став 2. Правилника и понуда изабраног понуђача поднета за период важења од 60 дана од дана спровођења радње отварања понуда, те да самим тим и захтевом оспорена банкарска гаранција за озбиљност понуде изабраног понуђача важи колико и сама понуда. Такође, тужени указује да су неосновани наводи тужбе којима се указује на супротан став у одлуци туженог од 29.06.2012.године, јер тим решењем није разматрана исправност приспелих понуда, већ је спорна била важност понуда а која чињеница представља питање које претходи испитивању исправности разматраних понуда, као почетној фази стручне оцене понуда. У погледу навода којима је тужилац указао да понуда изабраног понуђача за партију број 2 премашује износ процењене вредности предметне јавне набавке, те да је тужени неправилно применио одредбе Закона о јавним набавкама, тужени истиче да је наручилац
4 дужан да у поступку јавне набавке, применом одредбе члана 78. став 1. Закона о јавним набавкама, пошто прегледа понуде, одбије све неисправне и неодговарајуће, а може да одбије и неприхватљиве понуде, док је ставом 2. истог члана закона прописано да наручилац понуде које није одбио као неприхватљиве, оцењује применом елемената критеријума и на основу тога их рангира, што се у конкретном случају и догодило. У том смислу, наручилац понуду изабраног понуђача није одбио као неприхватљиву, те је исту у складу са цитираним одредбама закона рангирао и изабрао као најповољнију. Са свих наведених разлога, предлаже да суд тужбу одбије као неосновану. Заинтересовано лице доставило је Управном суду дана 08.05.2013.године одговор на тужбу, којим у целости оспорава наводе тужбе као неосноване, посебно истичући да је тужени у потпуности и доследно применио Закон о јавним набавкама и подзаконске акте који уређују поступак јавне набавке и у складу са истима донео тужбом оспорено решење. Управни суд је, у присуству заступника тужиоца, а у одсуству уредно позваног туженог и заинтересованог лица, одржао усмену јавну расправу, применом одредбе члана 34. став 2. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'', број 111/09), којом је прописано да је расправа обавезна ако је у управном поступку учествовало две или више странака са супротним интересима. По разматрању навода тужбе, одговора на тужбу и свих списа овог предмета, као и доказа изведених на одржаној усменој јавној расправи, читањем списа предмета туженог органа и исправа приложених уз тужбу, на основу савесне и брижљиве оцене сваког доказа засебно и свих доказа заједно, те на основу резултата целокупног поступка, Управни суд налази да је тужба неоснована. Из списа предмета произлази да је Република Србија, Министарство правде, Управа за извршење кривичних санкција, Б., као наручилац спровео поступак отварања понуда, о чему је саставио Записник о отварању понуда број. од 09.07.2012.године, који је поред осталих присутних овлашћених представника понуђача потписао и представник подносиоца захтева, овде тужиоца, П. З., који том приликом није истакао примедбе на наведени записник. Даљим увидом у део конкурсне документације под називом Упутство
5 понуђачу како да припреми понуду, утврђено је да је наручилац под тачком 2.2 прописао као средства финансијског обезбеђења којима понуђачи гарантују испуњење својих обавеза у предметном поступку јавне набавке, као и обавезе из уговора о јавној набавци банкарске гаранције и то: 1) за озбиљност понуде, 2) за повраћај аванса, 3) за добро извршење посла, а да је под тачком 2.2.1. прописао да је понуђач дужан да приликом достављања понуде достави наручиоцу и банкарску гаранцију за озбиљност понуде, у висини од 5% од понуђене цене без ПДВ-а, односно понуђене вредности за сваку од партија за коју понуђач подноси понуду без ПДВ-а. Такође, наручилац је у наведеном делу конкурсне документације прописао да рок важности гаранције не може бити краћи од 60 дана од дана отварања понуда, те да поднета банкарска гаранција мора бити безусловна и платива на први позив. Увидом у понуду изабраног понуђача утврђено је да је исти доставио банкарску гаранцију за озбиљност понуде издату дана 04.07.2012.године од стране А. Б. а.д. Н. на захтев изабраног понуђача, а у корист наручиоца за партију број 2 предметне јавне набавке у износу од.. динара, а поред осталог иста банкарска гаранција се издаје са роком важности до 08.09.2012.године. Позивом наручиоца број.. од 09.11.2012.године, који је упућен изабраном понуђачу, утврђено је да је наручилац позвао истог да достави оригинале или оверене фотокопије доказа о испуњености услова из члана 44. став 2. Закона о јавним набавкама, у сврху доношења одлуке о избору најповољније понуде за партију број 2, као и да је истим дописом позвао изабраног понуђача да, сходно одредби члана 55. став 2. Закона о јавним набавкама, продужи рок важења своје понуде те да у писаном облику достави сагласност на исти, што је изабрани понуђач дописом број. од 14.11.2012.године, и доставио наручиоцу, као и изјаву о продужавању рока важења понуде изабраног понуђача и то на 150 дана од дана отварања понуда. Даље из списа предмета се утврђује да је тужилац поднео путем препоручене поште дана 28.11.2012.године захтев за заштиту права, којим је оспорио Одлуку о избору најповољније понуде број... од 15.11.2012.године, којом је за партију број 2 предметне јавне набавке, као најповољнија, изабрана понуда понуђача Г. д.о.о. Н. С., овде заинтересованог лица, са понуђеном ценом од.. динара без ПДВ-а. У поднетом захтеву за заштиту права, тужилац је оспорио исправност понуде изабраног понуђача, те указао да је наручилац учинио повреду одредбе члана 14. став 2. Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки,
6 тиме што није понуду изабраног понуђача одбио као неисправну из разлога што је истекао период важења банкарске гаранције за озбиљност понуде у понуди изабраног понуђача, као и са разлога што је понуда изабраног понуђача неисправна, јер је исти у својој понуди доставио копију оснивачког акта која се састоји од 5 страна, док се оверена копија истог оснивачког акта достављена на позив наручиоца састоји од 4 странице. Наручилац је дана 30.11.2012.године донео решење број.. којим је поднети захтев за заштиту права подносиоца захтева одбио као неоснован, а дана 06.12.2012.године, препорученом поштом, подносилац захтева, овде тужилац, поднео је писмено изјашњење о наставку поступка заштите права пред Републичком комисијом, која је одлучујући о том захтеву донела тужбом оспорено решење, дајући за своју одлуку разлоге у образложењу истог. По оцени Управног суда, код оваквог чињеничног и правног стања ствари, правилно је поступила тужена Комисија када је, у поступку у коме није било повреде правила поступка од утицаја на правилност решавања ове управне ствари, донела оспорено решење и за своју одлуку дала јасне, аргументоване и правилне разлоге, у складу да одредбама прописа на које се позвала у разлозима образложења оспореног решења - Закона о јавним набавкама (''Службени гласник РС'' број 116/08). Ово са разлога, што из списа предмета, и по оцени Управног суда, произлази да је наручилац конкурсном документацијом искористио могућност предвиђену одредбом члана 11. став 1. Правилника о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки, те захтевао од понуђача да достави банкарску гаранцију за озбиљност понуде, која између осталог мора гласити на износ од 5% од понуђене цене без ПДВ-а, односно понуђене вредности за сваку од партија за коју понуђач подноси понуду без ПДВ-а са роком важности гаранције од 60 и више дана од дана отварања понуде. У том смислу, по оцени суда, тужени орган је правилно утврдио да је изабрани понуђач описани услов исправности понуде и испунио тиме што је доставио банкарску гаранцију за озбиљност понуде која поред осталог садржи и означен период важности до дана 08.09.2012. године, чиме је обухваћен конкурсном документацијом захтевани период од 60 и више дана од дана спровођења радњи отварања понуда која је документована Записником о отварању понуда сачињеног 09.07.2012. године, а на који записник представник подносиоца захтева није имао примедби. Суд је ценио све наводе тужбе, као и доказе приложене уз тужбу, али налази да
7 су исти без утицаја на другачију оцену законитости оспореног решења, а разлоге тужене Комисије на којима је засновала своју одлуку, као правилне и потпуне, прихвата и овај суд. Посебно су неосновани наводи који се односе на указивање заузетог супротног става у решењу туженог број... од 29.06.2012. године, које решење је тужилац доставио уз тужбу, имајући у виду да је исто донето у другој правној ствари по захтеву за заштиту подносиоца предузећа ''M.'' д.о.о. из Б., у поступку наручиоца ''Е.'' д.о.о., О. ''Е. Л.'' из Л., те нису од утицаја на оцену законитости оспореног решења. Са изнетих разлога, након закључене усмене јавне расправе, у смислу члана 46. став 2. Закона о управним споровима, налазећи да оспореним решењем није повређен закон на штету тужиоца, Управни суд је, применом одредбе чл. 40. став 2. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'', број 111/09), одлучио као у диспозитиву пресуде. ПРЕСУЂЕНО У УПРАВНОМ СУДУ дана 29.05.2014. године, Записничар Председник већа-судија Снежана Бјелановић,с.р. др Јадранка Ињац,с.р. За тачност отправка Управитељ писарнице Дејан Ђурић ОИ