HTML - PODSEĆANJE HyperText Markup Language Osnove HTML-A Web dizajn HTML predstavlja jezik za označavanje hiperteksta i hipermedija (teksta, slike, zvuka, videa i drugih međusobno povezanih objekata pomoću linkova) HTML predstavlja tekstualnu datoteku Bilo koji tekst editor je prihvatljiv za izradu HTML dokumenata Namenjen je browser-ima koji ga dobijaju od web servera i grafički prikazuju sadržaj sajta Dr Nenad Kojić Gradivne komponente jezika Osnovni gradivni element u HTML-u je tag. Tagovi mogu biti upareni ili neupareni tj. zatvarajući i samozatvarajući. Ova podela je izvršena u odnosu na oznake kojima se tagovi otvaraju odnosno zatvaraju. Upareni tagovi imaju oznaku za otvaranje i oznaku za zatvaranje taga: otvaranje taga: <ime_taga> zatvaranje taga: </ime_taga > Na primer <p> i </p>. Neupareni tagovi imaju samo jednu oznaku, kojom se tag istovremeno otvara I zatvara: <ime_taga /> Na primer <br/> ili <img />. HTML element HTML element je kombinacija tagova i njegovog sadržaja Tako je npr. p element sada do ije po oću otvarajućeg taga, sadržaja taga i zatvarajućeg taga: <p> sadrzaj </p> Dok je u slučaju samozatvarajućih tagova, tag ujedno i element npr. <img />.
Gradivne komponente jezika HTML se strukturno opisuje i atributima. Atribut se piše unutar imena taga, i služi da liže defi iše ači delovanja taga ili opiše tag. U jednom tagu ože biti više atributa. Sintaksa zahteva da nakon definisanja imena atributa, postoji operator dodele =, i unutar znakova navoda vrednost atributa. Tako na primer, atribut class, sa vred ošću proba, u tagu i, piše se kao <i lass= proba >Pera</i>. Element govori browser-u šta da uradi, a atribut kako da to uradi HTML jezik nije case sensitive, što z ači da se imena tagova mogu pisati I velikim i malim i kombinovanim veliči a a slova (title = Title = title), ali je preporuka da se koriste mala slova. Pri prikazivanju stranica browser-i se oslanjaju na informacije date u tagovima HTML kod se realizuje redosledom kojim je i pisan Tagovi Upareni tagovi su oznake kojima se u HTML stranu postavlja tekst ili neki drugi objekat Upareni tagovi imaju početak i i kraj Ove oznake moraju da imaju simbol kojim se neki tag počinje i simbol kojim se završava (<tag></tag>) Ceo tekst ili skup tagova unutar ove dve oznake se prevodi samo u svojstvu značenja tih oznaka Izvan taga, efekat taga ne postoji Svaki tag ima tačno definisan grafički izgled Uparene oznake su uvedene radi lakšeg praćenja i čitanja koda Osnovni HTML tagovi Tagovi koji opisuju osnovnu strukturu HTML dokumenta: HTML HEAD BODY Tag <HTML> je okvir u kome se nalaze svi ostali tagovi; HTML dokument uvek počinje tagom <HTML>, a završava se tagom </HTML> Tag <HEAD> uokviruje zaglavlje u kome se nalaze informacije o samom dokumentu (naslov, opis, ključne reči, ime autora, itd.) i gde se pišu svi viši programski script jezici (npr. Java Script) Sve ono što vidimo u prozoru browser-a, tj. sadržina stranice, nalazi se u telu dokumenta koje uokviruje element <BODY>; u dokumentu sme da postoji samo jedan par tagova <BODY> </BODY> Naslov web strane Skoro svi tagovi koji su namenjeni korisniku nalaze se u body tagu Jedan od retkih izutetaka je regularni tag TITLE On se piše u head tagu, i definiše naslov strane Ovaj naslov je vidljiv za korisniika i nalazi se u zaglavlju browsera Obzirom da nije u telu sajta, piše se kroz tag head, a ne body
Sintaksa - primer Početak i kraj HTML odeljka <html> Ovde je cela strana </html> Početak i kraj zaglavlja (odmah iza html-a) <head> Ovde je zaglavlje (ne vidi) </head> Početak i kraj tela stranice <body> Ovde je telo stranice </body> Početak i kraj naslova strane, unutar head dela <title> Ovde je tekst naslova (vrh) </title> web stranice <HTML> <HEAD> <TITLE> Moja prva Web stranica </TITLE> </HEAD> <BODY> Dobar dan! </BODY> </HTML> Snimanje koda Kod se može pisati u bilo kom text editoru Preporuka je da to bude Notepad++ (http://notepad-plusplus.org/) Nakon pisanja koda, treba izabrati File/SaveAs i podesiti da tip bude HTML Rad sa tekstom u HTML-u
Tekst sa srpskim slovima Komentari Obzirom da je podrazumevani kodni raspored engleski, prikaz drugih karaktera, koji su van engleskog pisma, mora se urediti na drugi način Ovo se realizuje pomoću meta taga Kao i drugi meta podaci, i ovaj se definiše u head tagu, i omogućava da se u browseru, ispravno prikazuju posebni karakteri U našem slučaju to je srpska ćirilica i latinica <meta http-equiv="content-type" content="text/html; charset=utf-8 /> <meta charset= utf-8 /> Komentari postoje u svakom programskom jeziku, i služe da pomognu programerima sa napomenama i opisima koji su ostavljeni. Komentari su delovi web stranice koji se ne interpretiraju, a samim tim i ne prikazuju korisniku. Uloga komentara je lakše snalaženje i navođenje unutar prezentacije. Kometari su skoro obavezni kada više ljudi uređuje sajt, ili kada se koristi PHP pristup. Sintaksa komentara je <! -- tekst komentara --> Neupareni tagovi Prazni (neupareni) tagovi nemaju svoj početak, nego se realizuju na mestu na kome se na njih naiđe Obzirom da nemaju početak i kraj, deluju samo za sebe, a ne na neke druge tagove ili sadržaje Sintaksa ovih tagova je <ime/> Najčešće korišćenu su: <br/>, <hr/>, <input/>, <img/>, Tag <br/> tumači se kao skoči na sledeći red (u grafičkom okruženju) Ova naredba je u nekim slučajevima isto što i Enter Horizontalne linije, za razdvajanje delova sadržaja, definišu se tagom <hr/> <html> <head> <title>definisanje tipa html-a i prikaza nacionalnih karaktera</title> <meta http-equiv="content-type" content="text/html; charset=utf-8 /> </head> <body> Tekst sa srpskim slovima. <br/><br/><! - - Ovo je komentar - - > Sada se vide i slova Č, Š, Đ,Ć i Ž<br/> и и ица а ође:,, Ђ,,,, Џ и о а а. </body> </html>
Atributi Tag <hr/> Pored tagova, drugi gradivni elementi u HTML-u su atributi Atributi pripadaju tagu, i ne mogu se pisati samostalno Atribut preciznije definiše način kako se tag prikazuje u browser-u Atributi nisu obavezni, ali su nekada vrlo bitni i poželjni Različiti tagovi imaju dozvoljene različite atribute Imena atributa su unapred definisana jezikom, kao i njihove vrednosti, tip i intervali, sem u slučaju stringa Atributi se pišu pod znacima navoda Jedan tag može imati više atributa <tag atribut1= 12px atribut2= red atribut3= center > ABC </trag> On dodaje jednu horizontalnu liniju visine 1 do 2 mm, ispred i iza koje postoji prazan red Moguće je podesiti visinu korišćenjem atributa SIZE="n" (n je broj piksela), širinu pomoću atributa WIDTH="n" i poravnanje pomoću atributa ALIGN (moguće vrednosti su LEFT, RIGHT i CENTER) Dužina linije je apsolutna dužina ili procenat dužine celog ekrana <hr width= 100px /> <hr width= 75% /> <hr width= 25% /> Atributi taga <hr/> Tagovi H1-H6 Align poravnanje linije uz levu ili desnu stranu Noshade puna linija (bez senčenja) Size debljina linije Width dužina linije <hr align="center" noshade size="5" width="150px /> Upareni tagovi <h1> do <h6> se koriste za definisanje veličine teskta Iako je definisanje veličine teksta mnogo preciznije CSS-om, skoro svi web pretraživači očekuju H tagove Primarna uloga H tagova je da se istaknu naslovi i podnaslovi Postoje tagovi H1, H2, H3, H4, H5 i H6 Element H1 daje najveću veličinu slova, a H6 najmanju Svaki od ovih elemenata počinje u novom redu, a browser-i dodaju još malo praznog mesta pre njihovog prikaza U okviru taga se može navesti atribut ALIGN, koji određuje horizontalno poravnanje prikaza teksta; vrednost ovog atributa može biti jedna od sledećih: LEFT, CENTER, RIGHT
Kreiranje pasusa <html> <head> <title>velicina slova</title> </head> <body> <h1>ovo je velicina slova u zaglavlju H1</h1> <h2>ovo je velicina slova u zaglavlju H2</h2> <h3>ovo je velicina slova u zaglavlju H3</h3> <h4>ovo je velicina slova u zaglavlju H4</h4> <h5>ovo je velicina slova u zaglavlju H5</h5> <h6>ovo je velicina slova u zaglavlju H6</h6> </body> </html> Tag <p> definiše kreiranje pasusa, koji počinje u novom redu U okviru taga <p> (za kreiranje pasusa) može se navesti atribut ALIGN, koji određuje horizontalno poravnanje paragrafa; vrednost ovog atributa može biti jedna od sledećih: LEFT, CENTER, RIGHT <p align="center">ovo je pasus koji je centriran.</p> Entiteti <html> <head> <title>pasusi</title> </head> <body> <p>ovo je prvi pasus.</p> <p>ovo je drugi pasus.</p> <br/> <p>ovo je treci pasus ispred kojeg je bio jedan prazan red.</p> <br/> <p align="right">ovo je pasus koji je desno poravnat.</p> <p align="center">ovo je pasus koji je centriran.</p> </body> </html> Entiteti su specijalno definisane grupe karaktera, koje se kucaju u HTML kodu, i imaju unapred definisan način interpretacije u browser-u Koriste se da bi se prikazali neki karakteristični simboli Obzirom da se ne prikazuju kao običan tekst, počinju simbolom & a završavaju se sa ; pa ih tako browser prepoznaje space < < > > & & @ @..
Ukoliko je dužina nekog tekst velika, bez posebnog formatiranja (upotrebom taga za novi red <br/>, ili pasusa <p>) u zavisnosti od širine browser-a, tekst će se različito lomiti. Ukoliko su neke reči bitne da ostanu u grupi koristi se entitet između tih reči Boja Boja se definiše kroz atribut color, ili bgcolor Može biti definisana kao engleska reč (blue, yellow, green, red) ili kao broj Preciznija definicija je brojna vrednost (heksadecimalna predstava boje) Npr: <p> Kojic Nenad..</p> Sa druge strane, jedino entitetom se može postići više od jednog space-a. Kucanjem više space-a sa tastature, unutar teksta, browser uvek prikazuje samo jedan. Boja Preciznija definicija je oznaka (heksadecimalna predstava boje), koja po pravilu počinje simolom # i ima kombinaciju šest slova tj. cifara. Ovih šest karaktera jednoznačno opisuju svaku boju na bazi RGB modela boje. Svaka od tri boje može biti zastupljena u konačnoj boji sa vrednošću koja je u intervalu [0-255]. Ako se vrednosti [0-255], iz decimalnog sistema, zapišu u heksadecimalnom brojnom sistemu, tada su krajnje vrednosti ovog intervala: [00-FF]. RGB zapis: (0,0,0) odsustvo svih boja, (255,255,255) maksimalna zastupljenost svih boja. Tako je npr. crvena boja #FF0000, plava #0000FF, crna #000000 ili #000 a bela #FFFFFF ili #FFF
Liste Rad sa listama u HTML-u Postoje dva tipa listi (oblika nabrajanja): sa numeracijom i bez (neuređene) Tag za definisanje liste sa numeracijom je <ol></ol> Unutar ovog taga nabrajaju se konkretne stavke, koje se zovu elementi liste Tag za svaki od elemenata liste je <li></li> Inicijalna numeracija je po pravilu arapskim brojevima U slučaju da se želi drugačiji način numeracije, koristi se tag <ol> sa atributom type : <ol type= a >, <ol type= A >, <ol type= i >, <ol type= I >,... Definisanjem prvog slova ili broja, ostali se automatski dodaju Za počinjanje liste drugim brojem od 1 treba koristiti atribut start, npr. <ol start= 5 > Neuređene liste <ol> <li>mleko</li> <li>šećer</li> <li>keks</li> <li>sapun</li> </ol> <ol start="7"> <li> pesma 1</li> <li> pesma 2</li> <li> pesma 3</li> <li> pesma 4</li> </ol> Za označavanje elemenata neuređene liste koristi se simbol <ul> Ovaj tip označavanja se može urediti posebnim grafičkim elementima primenom atributa type : <ul type= disc > <ul type= square > <ul type= circle > za crnu tačku crni kvadrat crna kružnica Ugneždene liste se definišu na isti način kao i liste, ali unutar njih
<ul type="disc"> <li>lala</li> <li>ruža</li> <li>karanfil</li> <ul type="circle"> <li>supa</li> <li>glavno jelo</li> <li>dezert</li> <ul type="square"> <li>mercedes</li> <li>audi</li> <li>reno</li> ugnježdenih listi <ol start="1"> <li>bezalkoholna: <ol> <li>čaj</li> <li>kafa</li> <li>sok</li> </ol> </li> <li>alkoholna: <ol start="4"> <li>votka</li> <li>vinjak</li> <li>pivo</li> </ol> </li> </ol> <ul> <li>stan <ul> <li>jednosoban</li> <li>dvosoban</li> </li> <li>kuća <ul> <li>prizemna</li> <li>jednospratna</li> <li>višespratna</li> </li> Definicione liste Ove liste se koriste kod posebne vrste prikaza teksta Definišu se pomoću tagova <dl>, <dt> i <dd> Tag <dl></dl> se koristi za otvaranje i zatvaranje definicione liste Tag <dt></dt> se koristi za kreiranje naslova za stavke koje se navode u listi Tag <dd></dd> se koristi za definisanje sadržaja svake od navedenih stavki Ove liste mogu da se kreiraju i ako se tagovi <dt> i <dd> ne upare <DL> <DT> Prvi trimestar <DD> Traje od xxx do xxx</dd> </DT> <DT> Drugi trimestar <DD> Traje od xxx do xxx </DD> </DT> <DT> Treći trimestar <DD> Traje od xxx do xxx </DD> </DT> </DL>
Referenciranje objekata Prostor na web serveru podeljen je kao i hard disk u direktorijume i foldere. Rad sa slikama u HTML-u Da bi se održao sadržaj web strane napravljene na personalnom računaru, koja u sebi sadrži i objekte (npr.slike) svi objekti se moraju definisati relativnim ili apsolutnim putanjama. Relativna putanja se koristi kada se pozivaju objekti koji su sastavni deo posmatranog sajta (npr. slika A koja je deo sadržaja strane nesto.html). Putanja se bazira u odnosu na folder gde se nalazi html stranica. Apsolutna putanja se koristi kada se pozivaju objekti koji su van sajta ili na fiksnoj lokaciji (npr. slika B, koja se nalazi na drugom sajtu) za sliku pera.jpg, koja je u folderu A, unutar direktorijuma B (gde je i kod stranice html stranice), a sve ovo je na C disku pera.jpg Folder B index.html Folder A C particija Relativna putanja (fajl koji poziva je u istoj ravni gde i folder A) B/pera.jpg U slučaju da je struktura foldera kompleksnija za apsolutnu putanju mora da se piše svaki delić putanje, dok se relativna ne menja Problem apsolutne putanje je promena lokacije i uređe ja sajta Apsolutna putanja (fajl koji poziva je bilo gde, pa se daje puna putanja - izbegavati) C:A/B/pera.jpg www.sajt.com/slike/pera.jpg
U slučaju da se u putanji navodi podređeni folder, onda se navodi njegovo ime u putanji, dok se za nadređeni folder koristi simbol../. Ubacivanje slike koja se nalazi u folderu B unutar stranice index.html, koja se alazi u folderu A realizuje se sledećo linijom koda: index.html h.png index.html slika1.jpg Folder A2 Folder A1 Folder A Folder B Ukoliko se sa stranice index.html, koja se nalazi u folderu A2, želi stići do slike h.png, prvo se ora izaći u podređe i folder A1 i relativna puta ja i ila sledeća:../h.png../b/slika1.jpg Slike Slika se definiše tagom <img /> Ključni atribut taga <img /> je src Atribut src definiše putanju (source) i ime slike koja se želi prikazati Putanja može biti ili relativna ili apsolutna <img src= A/pera.jpg /> <img src= sajt.com/pera.jpg /> Veličina slike koja se prikazuje u browser-u je originalna veličina slike Promena prikaza veličine u browser-u, realizuje se atributima width i height Na ovaj način smanjuje se samo dimenzija ali ne i težina slike <img src= pera.jpg width= 400px height= 200px /> Atributi slike Veličina slike, definisana atributima width i height, može biti apsoluta (u pikselima) ili relativna (definisana u % u odnosu na originalnu veličinu slike) Često korišćen atribut je i alt. Ovaj atribut se koristi da bi se umesto slike (kada postoji problem sa učitavanjem) na mestu slike prikaže tekst definisan atributom alt. Atribut alt je vrlo bitan i za web pretraživače, obzirom da oni ne razumeju sastav slike, nego sliku vide kroz tekst (definisan u alt atributu) Slika može imati i atribut border, koji definiše okvir oko slike i atribut name, koji se ne vidi, ali se koristi da viši programski jezici mogu da prozovu sliku i izvrše neku akciju nad njom Atribut align se može koristiti za pozicioniranje slike
<body> Slika 1 Originalna slika sa atributom alt koji ispisuje tekst ako nema slike<br> <img src="slike/slika1.jpeg" alt="predeli Srbije"> <br/> Problemi sa width i heigth Ukoliko se skaliranje dimenzija ne uradi proporcionalno za obe dimenzije, dobija se deformisana slika Slika 2 Definisanje atributa za apsolutnu visinu i dužinu slike <br/> <img src=" slike/slika1.jpeg" height=327 width=291 alt="predeli Srbije ><br/> Slika 3 Definisanje atributa za relativnu visinu i dužinu slike <br/> <img src=" slike/slika1.jpeg" height=25% width=105% alt="predeli Srbije"> <br/> Slika 4 Definisanje atributa za poravnanje slike align <br> <img src=" slike/slika1.jpeg" height=150 width=180 alt="predeli Srbije align= right > <br/><br/> Slika 5 Definisanje atributa za poravnanje slike align i imena slike<br> <img src=" slike/slika1.jpeg" height=15% width=15% alt="predeli Srbije align= center name="eksterijer" border= 10 > <br/><br/> </body> Slika kao pozadina Definisanjem direktno u HTML kodu, pomoću atributa background, dobija se efekat slike kao pozadine dela ili celog sajta <body background= slika.gif"> Definisanjem direktno u HTML kodu sa alternativom boje <body background=" slika.gif bgcolor="#333333"> Hiper veze - linkovi Definisanje u CSS stilu (poželjno) body { background-image: url( slika.gif"); background-position: 50% 50%; background-repeat: no-repeat; }
Hiperveze Hyper linkovi predstavljaju vrlo bitan segment rada HTML-a, ali i konkretne primene obzirom na potrebu navigacije među različitim web stranicama sajta. Tag za link je <a> Između <a> i </a> nalazi se tekst ili slika koja se prikazuje korisniku kao vidljiv deo linka Klikom na taj tekst ili sliku, treba da se ukaže na neki fajl ili objekat (web stranu, sliku, video fajl, zip fajl, word dokument,...) Atribut taga <a> kojim se definiše putanja i fajl na koji će se klikom na link ukazati definisan je atributom href 1: Link ka web strani istog sajta <a href= home.html >Ovde pritisnuti da bi videli našu home stranu.</a> 2: Link ka web strani druge web lokacije <a href= http://nesto.com/index.html >Ovde pritisnuti da bi videli sajt nesto.com.</a> 3: Tekstualni link ka nekom fajlu <a href= http://www.nesto.com/web/mika.zip > Ovde pritisnuti da bi skinuli mika.zip sa sajta www.nesto.com </a> 4: Link (slika) ka web strani istog sajta <a href= home.html > <img src="slike/slika1.jpeg /> </a> Interno referenciranje navigacije pomoću liste <ul id="meni1"> <li><a href="#">počet a stra a</a></li> <li><a href="#">o nama</a></li> <li><a href="#">galerija</a></li> <li><a href="#">kontakt</a></li> Za vrednost atributa href iskorišće a je vrednost # koja o ogućava da link postoji ali da u ovom slučaju klik na neki od linkova ne vodi nigde. <ul> <li><a href= i dex.ht l >Počet a</a></li> <li><a href= products.ht l >Proizvodi</a></li> <li><a href= about.ht l >O nama</a></li>
navigacije sa podmenijem <ul> <li><a href= i dex.ht l >Počet a</a></li> <li>proizvodi <ul> <li><a href= proizvod.ht l >Proizvod 1</a></li> <li><a href= proizvod.ht l >Proizvod 2</a></li> <li><a href= proizvod.ht l >Proizvod 3</a></li> </li> <li><a href= about.ht l >O nama</a></li> Interno referenciranje (anchor) <html> <body> <ol> <li> <a href="#1">html</a></li> <li> <a href="#2">javascript</a></li> <li> <a href="#3">php</a></li> </ol> <h3> <a name="1"> HTML</a> </h3> <p>ovde ubaciti malo<br/> više teksta.</p> <h3> <a name="2"> JavaScript </a> </h3> <p>ovde ubaciti malo više teksta.</p> <h3> <a name="3"> PHP</A> </h3> <p>ovde ubaciti malo više<br/> teksta.</p> </body> </html> Prikaz linkovanih dokumenata Primenom atributa target sadržaj linkovane web stranice prikazuje se u novom prozoru browser-a. <a href="www.nekisajt.com" target="_blank"/> Klik </a> Otvara linkovani document u novom prozoru ili tab-u <a href="www.nekisajt.com" target="_self"/> Klik </a> Otvara linkovani document u istom prozoru (default) <a href="www.nekisajt.com" target="_parent"/> Klik </a> Otvara linkovani document u roditeljskom (nadređeom) frame-u <a href="www.nekisajt.com" target="_top"/> Klik </a> Otvara linkovani document u celom body-ju prozoru <a href="www.nekisajt.com" target="framename"/> Klik </a> Otvara linkovani document u posebnom frame-u sa definisanim imenom Formatiranje teksta linka Link ima tri faze koje se detektuju (inicijalna boja, boja u trenutku klika, i boja nakon klika na link) Ove tri faze se mogu pojedinačno definisati bojom To se realizuje kroz tri atributa LINK, ALINK i VLINK Ovi atributi se mogu definisati u tagu body i tada pravilo važi za sve linkove u strani. Takođe, definišu se i u CSS-u Atribut Link Alink Vlink Opis Boja linka pre nego što se aktivira Boja linka u trenutku aktiviranja Boja linka nakon aktiviranja
Link za mail <html> <head> <title>ovo je strana o linkovima</title> </head> <body BGCOLOR="#CCFFAA" TEXT="blue" LINK="red" VLINK="green" ALINK="red"> <a href= http://www.nesto.com/web/mika.zip > Ovde pritisnuti da bi skinuli mika.zip sa sajta www.nesto.com </a> <br>neki tekst </body> </html> Pravljenje linka kojim se automatski otvara Outlook Express je istog formata kao i klasičan link, ali je u atributu href definisana adresa primaoca sa mailto:aaa@bbb.ccc <a href="mailto:nenad.kojic@ict.edu.rs">kontakt</a> Pored osnovne adrese mogu se dodati i ostali atributi. Odvajaju se znakom?, i & i nose fiksna imena promenljivih <a href="mailto: nenad.kojic@ict.edu.rs?subject=mail sa sajta&body=dobar dan">kontakt</a> Dodavanje slike ispred URL adrese Dodavanje slike u URL adresu <abbr title="visoka skola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije">visokoj ICT Skoli</abbr> <head> <link rel="shortcut icon" href="ime.ico" /> </head> Ovaj tag svoju interpretaciju u browser-u ostvaruje kada se mišem pređe preko dela teksta koji pripada sadržaju ovog elementa, kada se u posebnom pop-up prozoru prikazuje sadržaj atributa title. Linkovanje unutar delova jedne slike o oguće a je primenom tagova <map> i <area> Učitava je origi al e slike, oguće je na njoj definisati oblasti i svakoj od njih dodeliti drugu linkovanu stranu. Povezivanje slike sa oblastima se realizuje po oću atributa usemap, unutar taga <map> defi iše se proizvoljno mnogo oblasti tagom <area>. Svaka oblast je definisana oblikom (atribut shape) i koordinatama koje opisuju tu oblast (atribut coords)
Web dizajn Dr Nenad Kojić <img src="svi_artikli.jpg" usemap="#svi"> <map name="svi"> <area shape="rect" coords="0,0,80,150" alt="bokal" href="bokal.html"> <area shape="circle" coords="80,70,5" alt="tanjir" href="tanjir.html"> <area shape="circle" coords="90,30,3" alt="sat" href="sat.html"> </map> Nastaviće se...