ПРОГРАМ ПОДРШКЕ установама социјалне и здравствене заштите у бризи о лицима са менталним
Штампање публикације финансира Пројекат менталног здравља у БиХ који подржава Влада Швајцарске, а спроводи Асоцијација XY у партнерству са Министарством здравља и социјалне заштите Републике Српске и Федералним министарством здравства. Садржај публикације не представља нужно ставове Владе Швајцарске и партнера у пројекту.
У Бањалуци, јануар 2018.
4 Тим за израду програма: др Љиљана Иванчић, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, помоћницa министра у Ресору за здравствену заштиту др Милан Латиновић, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, руководилац Одсјека за болничку заштиту мр Бранка Сладојевић, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, помоћница министра у Ресору за здравствену и социјалну заштиту Љиљана Васић, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, виша стручна сарадница за правне послове у Ресору за социјалну, породичну и дјечију заштиту
5 Садржај Увод........................................ 6 1. ПОСТУПАК СМЈЕШТАЈА ЛИЦА СА МЕНТАЛНИМ БОЛЕСТИМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У УСТАНОВЕ СОЦИЈАЛНЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ......................... 8 1.1. Смјештај у установе социјалне заштите.......... 8 2.2. Смјештај у установе здравствене заштите........ 15 2. АКТИВНОСТИ ПРОГРАМА СА ПРЕПОРУКАМА И СМЈЕРНИЦАМА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ.................. 20 3. ПРЕПОРУКЕ................................ 24 3.1. Препоруке за установе социјалне заштите........ 24 3.2. Препоруке за установе здравствене заштите...... 25 РЕФЕРЕНЦЕ.................................... 26
6 Увод Права лица са инвалидитетом регулисана су Уставом Републике Српске 1, међународним документима универзалног карактера и документима чији су предмет специфична права лица са инвалидитетом и законима и другим прописима који уређују остваривање права у свим системима заштите у оквиру нашег правног система (област социјалне, здравствене и породичноправне заштите дјеце и породице, област васпитања и образовања, запошљавања и радних односа, пензијског и инвалидског осигурања, саобраћаја, области пореско-правног система, становања итд.) 2 Посебна пажња се мора посветити смјештају лица са менталним болестима и поремећајима у установе социјалне и здравствене заштите, то јесте да се приликом смјештаја корисника не крше основна људска права и да се испоштују законске процедуре. Влада Републике Српске донијела је акциони план у циљу спречавања будућих повреда људских права по члану 5. Конвенције у вези присилног смјештаја лица са поремећајима у менталном здрављу у Републици Српској, а на основу пресуде Европског суда Хаџимејлић и други против БиХ. Кроз наведени акциони план требало би да се анализирају материјалнотехнички услови у установама и додатне потребе за опремањем установа, анализирају потребе за присилним задржавањем лица која су у сличном правном положају као апликанти, ојачају капацитети стручних радника запослених у установама, те измјесте лица за која се процијени да постоји алтернативни облик збрињавања. Лица са инвалидитетом су равноправна са другим лицима, она уживају право на слободу и безбједност те не смију да буду незаконито или произвољно лишена слободе. 1 (,,Службени гласник Републике Српске, број 21/92 пречишћени текст, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05). 2 Од изузетног значаја за правно уређење положаја лица са инвалидитетом је доношење Закона о спречавању дискриминације ( Службени гласник Босне и Херцеговине, број: 59/09) и усвајање Стратегије унапређења друштвеног положаја лица са инвалидитетом у Републици Српској 2017 2026.
7 Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске у склопу реализације Пројекта менталног здравља у Босни и Херцеговини II фаза (2014 2018), који финансира Влада Швајцарске (СДЦ), а у спровођењу учествује Асоцијација XY, организовало је радионицу Смањење дискриминације особа са менталним поремећајима смјештеним у установама и на нивоу заједнице. Након представљања тренутне ситуације смјештаја лица са менталним болестима и поремећајима у установе социјалне и здравствене заштите у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине дошло се до закључка да је потребно да се унаприједи законска регулатива као и процедуре смјештаја, бриге и ставова према особама са менталним болестима и поремећајима у Републици Српској. Као резултат наведене радионице радна група Министарства здравља и социјалне заштите је припремила овај документ. Генерални циљ програма подршке установама социјалне и здравствене заштите болестима или поремећајима је смањење дискриминације према лицима са менталним поремећајима смјештеним у социјалним и здравственим установама и на нивоу заједнице, а на шта нас обавезује и пресуда суда у Стразбуру у предмету Хаџимејлић и други против Босне и Херцеговине. Специфични циљеви програма су унапређење процедура смјештаја, бриге, ставова и односа према лицима са менталним болестима и поремећајима у Републици Српској.
8 1. ПОСТУПАК СМЈЕШТАЈА ЛИЦА СА МЕНТАЛНИМ БОЛЕСТИМА И ПОРЕМЕЋАЈИМА У УСТАНОВЕ СОЦИЈАЛНЕ И ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ 1.1. Смјештај у установе социјалне заштите Социјална заштита је активност од општег интереса за Републику Српску којом се пружа помоћ лицима која се нађу у стању социјалне потребе и предузимају се потребне мјере ради спречавања настајања и отклањања посљедица таквог стања. У средишту система социјалне заштите су грађани. Циљ социјалне заштите је обезбјеђење заштитне функције породице и појединца који су у стању социјалне потребе. Носиоци социјалне заштите су Република и јединице локалне самоуправе. Социјалну заштиту обављају установе социјалне заштите и то центри за социјални рад, службе социјалне заштите, установе за смјештај корисника, удружења грађана и друга лица у складу са законом (Графикон 1). Захтјев за признавање права на смјештај у установу социјалне заштите може да поднесе сам корисник ако је пословно способан или старатељ корисника, односно законски заступник корисника. Центар за социјални рад може да призна право на смјештај и по службеној дужности. Центар за социјални рад који је признао предметно право закључује уговор са установом социјалне заштите коју одабере цијенећи потребе и интересе одређеног корисника права. Такође, постоји могућност да лице буде смјештено у установу и без признавања предметног права (у том случају трошкове смјештаја не сноси центар за социјални рад), а на основу уговора који лице, односно његов законски заступник закључи са установом. Центар за социјални рад може да поднесе захтјев за смјештај у било коју установу социјалне заштите. Смјештај је добровољни. Пракса је показала да је предуслов за смјештај корисника у установу социјалне заштите да је лицу одузета пословна способности или да лице има менталну онеспособљеност, то јесте да је завршено
9 болничко лијечење. Ове процедуре не укључују истраживање конкретне ситуације на лицу мјеста од стране установе социјалне заштите за смјештај. Препоруке ЦПТ су да суд треба бити обавијештен о сваком смјештају лица против његове воље или на захтјев старатеља те да би у свим овим случајевима суд требало да донесе одлуку о смјештају лица са менталним поремећајима. На тај начин би се обезбиједили механизми заштите лица којима је одузета пословна способност или који су смјештени у установе социјалне заштите против своје воље. Графикон 1: Систем социјалне заштите у Републици Српској РЕСУРСИ СИСТЕМА НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ СКУПШТИНА ОПШТИНЕ НАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ ПОТРЕБЕ КОРИСНИКА МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ (Ресор за социјалну, породичну и дјечију заштиту ОПШТИНСКА ОДЈЕЉЕЊА (ЗА ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ, ФИНАНСИЈЕ...) ЗАВОД ЗА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ РЕПУБЛИЧКЕ УСТАНОВЕ ЗА ЗБРИЊАВАЊЕ КОРИСНИКА ЦЕНТРИ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД ЈАВНИ ФОНД ЗА ДЈЕЧИЈУ ЗАШТИТУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОПШТИНСКЕ УСТАНОВЕ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ НЕВЛАДИН И ПРИВАТНИ СЕКТОР КОРИСНИЦИ Једно од основних права из Закона о социјалној заштити је смјештај у установу.
10 Поред центара за социјални рад, у систему социјалне заштите дјелују установе које се баве институционалним смјештајем и збрињавањем корисника (домови за дјецу, лица са инвалидитетом и стара лица), као и установе за дневно збрињавање и социјалне услуге (дневни центри, савјетовалишта, центри за услуге итд.). Корисници права на смјештај у установу су лица којима је, након проведене стручне процјене, утврђено да је институционални смјештај најоптималнији облик социјалног збрињавања. Корисници могу да остваре ову услугу на терет буџетских средстава јединице локалне самоуправе уколико испуњавају законом прописане услове. Област породично-правне заштите регулисана је Породичним законом ( Службени гласник Републике Српске, број 54/02, 41/08 и 63/14). Лице коме је правоснажном одлуком суда дјелимично или потпуно одузета пословна способност орган старатељства ставља под старатељство. Правоснажну одлуку о одузимању, односно ограничењу пословне способности суд је дужан да без одгађања достави надлежном органу старатељства, који ће у року од 30 дана од дана пријема одлуке лице коме је одузета пословна способност ставити под старатељство. Старалац лица коме је одузета или ограничена пословна способност дужан је нарочито да се стара о његовој личности, водећи рачуна о узроцима због којих му је одузета, односно ограничена пословна способност, и настојати да се ти узроци отклоне и то лице оспособи за самосталан рад. Оснивач установа социјалне заштите може бити Република, јединице локалне самоуправе, приватници, невладине и вјерске организације. Установе социјалне заштите чији је оснивач Република, а у којима су током 2016. године били смјештени корисници су: Дом за дјецу и омладину без родитељског старања Рада Врањешевић у Бањалуци, Дом за лица са инвалидитетом у Приједору, Дом за лица са инвалидитетом у Вишеграду, Центар за дјецу и омладину са сметњама у развоју Будућност у Дервенти, Дом за старија лица у Приједору, Дом за старија лица у Источном Сарајеву, Геронтолошки центар, Бања Лука (Табела 1).
11 Табела 1: Показатељи у установама социјалне заштите чији је оснивач Република, на дан 31.12.2016. Установа 1 2 3 4 ДОМ ЗА ДЈЕЦУ И ОМЛАДИНУ БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАЊА «РАДА ВРАЊЕШЕВИЋ, БАЊА ЛУКА ЈУ ДОМ ЗА ЛИЦА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ, ПРИЈЕДОР ЈУ ДОМ ЗА ЛИЦА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ, ВИШЕГРАД 140 94 55 18 225 198 67 53 200 173 70 42 ЈУ ДОМ ЗА СТАРИЈА ЛИЦА, ПРИЈЕДОР 231 203 82 6 ЈУ ДОМ ЗА СТАРИЈА ЛИЦА, ИСТОЧНО САРАЈЕВО 140 137 42 18 ЈУ ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР, БАЊА ЛУКА 314 304 92 42 ЦЕНТАР ЗА ДЈЕЦУ И ОМЛАДИНУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ «БУДУЋНОСТ», ДЕРВЕНТА 56 73* 57 13 Укупно 1.306 1.182 465 192 1 број мјеста за кориснике у установи; 2 број смјештених корисника у установи на дан 31.12.2016. (*неки корисници само похађају школу, а нису смјештени); 3 укупан број запослених радника у установи; 4 број запослених стручних радника и радника који непосредно опслужују кориснике (без руководилачке, административне и техничке службе) У Табели 2 приказане су различите сметње корисника разврстане по полу и узрасту, те подаци о смјештају свих корисника на подручју Републике Српске.
12 Табела 2: Показатељи различитих категорија корисника мјера, услуга и интервенција које су пружане током 2016. године у центрима за социјални рад, а у складу са Законом о социјалној заштити, разврстано по полу ПОДАЦИ Укупан број лица смјештених у установу социјалне заштите или другу установу - У Републици Српској МАЛОЉЕТНИ ПУНОЉЕТНИ УКУПНО М Ж УКУПНО М Ж 250 137 113 912 421 491 180 98 82 865 393 472 56 30 26 32 21 11 12 8 4 15 6 9 - У Федерацији БиХ - У Републици Србији - У Републици Црној Гори Укупан број лица са оштећењем интелектуалног функционисања Број лица са лаким оштећењем интелектуалног функционисања Број лица са умјереним оштећењем интелектуалног функционисања Број лица са тежим оштећењем интелектуалног функционисања 2 1 1 0 0 0 980 557 423 2.419 1.348 1.071 687 401 286 908 529 379 141 79 62 538 291 247 75 41 34 340 175 165
13 ПОДАЦИ Број лица са дубоким оштећењем интелектуалног функционисања Укупан број лица са психичким поремећајима и обољењима Број лица са первазивним развојним поремећајима Број лица са дуготрајним сметњама понашања Број лица са органски узрокованим психичким поремећајима Број лица са психотичним поремећајима Укупан број лица са вишеструким оштећењима Број лица која имају два или више оштећења (утврђених Правилником) Број лица која имају једно или више оштећењa утврђених Правилником и једно или више оштећења или обољења која нису утврђена Правилником МАЛОЉЕТНИ ПУНОЉЕТНИ УКУПНО М Ж УКУПНО М Ж 22 11 11 122 66 56 211 144 67 2.512 1.378 1.134 148 114 34 80 48 32 25 20 5 295 147 148 11 5 6 584 346 238 5 2 3 632 397 235 1.266 735 531 4.559 2.143 2.416 1.027 584 443 3.644 1.847 2.097 438 256 182 933 393 540
14 ПОДАЦИ Укупан број лица са сметњама у развоју код којих је извршена процјена потреба и усмјеравање Укупан број лица код којих је процијењена неспособност за рад Укупан број лица код којих је процијењено функционално стање Укупан број лица код којих је процијењена неспособност за самосталан живот Број лица са оштећењем интелектуалног функционисања и лица са психичким поремећајима и обољењима која су смјештена у установе МАЛОЉЕТНИ ПУНОЉЕТНИ УКУПНО М Ж УКУПНО М Ж 2.903 1.728 1.175 412 237 175 420 236 184 1.235 614 621 1.915 1.142 773 11.038 4.799 6.239 889 498 391 5.840 2.491 3.349 40 27 13 360 182 178 Министарство здравља и социјалне заштите урадило је идентификацију лица са менталним поремећајима којима је одузета пословна способност, а смјештени су у установе социјалне заштите. Анализа смјештаја рађена је са циљем да се упореде подаци добијени од центара за социјални рад и установа социјалне заштите, те да се сагледају узроци евентуалних повреда људских права и предложе начини унапређења заштите лица са менталним поремећајима која су смјештена у установе социјалне заштите путем центра за социјални рад и уз сагласност старатеља. Утврђено је да су смјештена 202 лица којима је потпуно одузета пословна способност и два лица којима је дјелимично одузета пословна способност. Начин смјештаја ових лица је путем центра за социјални рад. За само седам лица постоји судско рјешење о смјештају у установу.
15 1.2. Смјештај у установе здравствене заштите У области здравствене заштите постоји низ закона и подзаконских аката који регулишу здравствену заштиту лица са менталним поремећајима. Здравствена заштита грађана и пацијената па тако и лица са менталним поремећајима регулисана је Законом о здравственој заштити ( Службени гласник Републике Српске, број 106/09 и 44/15). Законом о заштити лица са менталним поремећајима ( Службени гласник Републике Српске, број 46/04) прописују се основна начела, права лица са ментални поремећајима и дужност лица која спроводе њихову заштиту и лијечење, добровољни смјештај лица са менталним поремећајима у здравствену установу, присилно задржавање и присилни смјештај у здравствену установу, отпуст из здравствене установе, поступци са лицима са менталним поремећајима против којих се води кривични поступак или прекршајни поступак, примјена физичке силе у заштити лица са менталним поремећајима, комисије за заштиту лица са менталним поремећајима и надзор. Законом о ванпарничном поступку ( Службени гласник Републике Српске, број 36/09) прописује се задржавање лица са менталним поремећајима у здравственој установи. Установе за ментално здравље у Републици Српској су: y ЈЗУ Специјална болница за хроничну психијатрију Модрича (хронична); y ЈЗУ Психијатријска болница Соколац (форензички пацијенти и акутна); y ЈЗУ Универзитетски клинички центар Републике Српске, ЈЗУ Болница Градишка, ЈЗУ Болница Приједор, ЈЗУ Болница Добој и ЈЗУ Болница Требиње (акутна одјељења). У припреми је отварање психијатријског одјељења у ЈЗУ Болница Бијељина; y ЈЗУ Завод за форензичку психијатрију; y Центар за заштиту менталног здравља ментално здравље у заједници. Смјештај у здравствену установу или јединицу здравствене установе чија је примарна функција/ основна активност заштита менталног здравља обавља се путем пријема пацијента и може бити: добровољни смјештај, присилно задржавање и присилни смјештај. Пријем подразумијева поступак од доласка или довођења лица у здравствену установу ради прегледа или лијечења до доношења одлуке о његовом добровољном смјештају или присилном задржавању. Присилно задржавање је смјештај
16 лица са тежим менталним поремећајем у здравствену установу од тренутка доношења одлуке психијатра о задржавању тог лица без његовог пристанка до одлуке суда о присилном смјештају без обзира на то да ли се ради о лицу које је тек дошло или доведено у здравствену установу или лицу које се већ налази на лијечењу у здравственој установи па је опозвало пристанак за добровољан смјештај. Добровољни смјештај лица са менталним поремећајем у здравственој установи је смјештај уз његов/њен пристанак. Присилни смјештај лица са тежим менталним поремећајем у здравствену установу је смјештај без пристанка. Присилни смјештај дјетета, малољетног лица или лица лишеног пословне способности са тежим менталним поремећајем је смјештај без пристанка његовог/ њеног законског заступника. Лице са тежим менталним поремећајима које због своје менталне сметње озбиљно и директно угрожава властити живот или здравље или безбједност, односно живот или здравље или безбједност других лица и постоји апсолутна потреба за хоспитализацијом може да се смјести у здравствену установу без пристанка, по поступку за присилно задржавање и присилни смјештај. Лице се смјешта на основу упутнице доктора медицине који није запослен у здравственој установи у коју се наведено лице смјешта, а који је исто лично прегледао и написао прописну исправу о урађеном прегледу или може бити доведено од стране овлашћеног службеног лица надлежног министарства унутрашњих послова. Поступак за смјештај лица у установе за ментално здравље код присилног смјештаја наведен је у сљедећим тачкама. 1. Психијатар је дужан да одмах по пријему лица у здравствену установу изврши преглед примљеног лица ради утврђивања разлога за присилно задржавање. 2. У случају да се утврди да не постоје индикације за смјештај лица у здравствену установу, врши се отпуст. 3. Уколико се утврди медицинска индикација, лице се задржава на лијечењу здравствена установа у року од 24 сата од доношења одлуке надлежном суду доставља обавјештење о присилном задржавању заједно са образложењем за присилно задржавање и расположивом медицинском документацијом. 4. У поступку присилног смјештаја лица са менталним поремећајима у здравствену установу одлучује надлежни суд у ванпарничном поступку.
17 5. Прије доношења одлуке о присилном смјештају лица са менталним поремећајима, суд је дужан прибавити налаз и мишљење једног од психијатара са листе сталних судских вјештака. 6. По завршетку поступка суд је дужан одмах, а најкасније у року од три дана да донесе рјешење o присилном смјештају лица у установу здравствене заштите. 7. Вријеме задржавања лица са менталним поремећајима не може бити дуже од шест мјесеци, тј. годину дана (Закон о ванпарничном поступку). 8. Ако здравствена установа утврди да постоје разлози за продужетак смјештаја лица са менталним поремећајима након истека рјешења суда, дужна је да седам дана прије истека тог времена предложи суду доношење рјешења о продужењу присилног смјештаја, који не може бити дужи од шест мјесеци. 9. Против рјешења о присилном смјештају у здравственој установи и пуштања из здравствене установе жалбу могу изјавити: здравствена установа која је задржала лице са менталним поремећајима, задржано лице, његов старатељ, односно привремени заступник и орган старатељства, и то у року осам дана од дана пријема рјешења. 10. Првостепени суд ће жалбу са списима одмах доставити другостепеном суду, који је дужан да донесе одлуку у року од три дана од пријема жалбе. 11. Физичка сила у заштити лица са менталним поремећајима примијениће се у здравственој установи само када је то једино средство да се то лице спријечи да својим нападом не угрози живот или здравље другог лица или свој живот или здравље или насилно уништи или оштети туђу имовину (закон детаљно уређује поступак и прописује услове под којим је допуштена употреба физичке силе лица са менталним поремећајима које је смјештено у здравствену установу). 12. Здравствена установа може примити на лијечење лице са менталним поремећајима, уз његову сагласност, ако је према природи болести у стању да да такву сагласност.
18 Ако је овом лицу ограничена слобода кретања или контактирања са спољним свијетом, здравствена установа је дужна да у року од 24 сата о томе обавијести суд писаним путем. 13. Уколико је за утвђивање душевног стања и способности за расуђивање лица коме се одузима пословна способност по мишљењу вјештака медицинске струке неопходно да се оно смјести у здравствену установу, суд може да донесе рјешење којим ће одредити да ово лице привремено, али најдуже три мјесеца буде смјештено у таквој установи. 14. Ако се лицу коме се одузима пословна способност ограничи слобода кретања или контактирања са спољним свијетом, здравствена установа је дужна да у року од 24 сата о том обавијести суд подношењем писмене обавијести и на начин прописан законом. 15. Суд се не обавјештава ако је лице са менталним поремећајима задржано у здравственој установи на основу одлуке донесене у поступку за одузимање пословне способности или у кривичном, односно прекршајном поступку. 16. Ако пријем у здравствену установу није извршен на основу одлуке надлежног суда, суд на чијем се подручју налази здравствена установа дужан је да одмах по пријему обавјештења о присилном смјештају лица са менталним поремећајима или кад на други начин сазна за боравак лица са менталним поремећајима у здравственој установи без његове сагаласности, по службеној дужности покрене поступак за задржавање у здравственој установи. Министарство здравља и социјалне заштите урадило је идентификацију лица са менталним поремећајима којима је одузета пословна способност, а смјештени су у установе здравствене заштите. Утврђено је да су у ЈЗУ Специјална болница за хроничну психијатрију Модрича смјештена 63 лица са менталним поремећајима којима је потпуно одузета пословна способност и 8 лица којима је дјелимично одузета пословна способност (укупно 71). За 22 лица је као старатељ именован центар за социјални рад из мјеста пребивалишта, а за 49 лица је као старатељ именован члан уже породице. Ни за једно лице смјештено у ову установу
19 немамо податак о постојању судског рјешења о смјештају у здравствену установу. Немамо ни податак да ли су лица са менталним поремећајима прије смјештаја у ову установу била смјештена у установу социјалне заштите. У ЈЗУ Психијатријска болница Соколац смјештено је 18 лица са менталним поремећајима којима је потпуно одузета пословна способност и једно лице којем је дјелимично одузета пословна способност (укупно 19). За 14 лица постоји судско рјешење о смјештају у здравствену установу. Прије смјештаја у здравствену установу 8 лица са менталним поремећајима је било смјештено у установу социјалне заштите. За 4 лица је као старатељ именован центар за социјални рад из мјеста пребивалишта, а за 15 лица је као старатељ именован члан уже породице.
20 2. АКТИВНОСТИ ПРОГРАМА СА ПРЕПОРУКАМА И СМЈЕРНИЦАМА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ А) Циљеви програма: y смањење дискриминација према лицима са менталним поремећајима смјештеним у социјалним и здравственим установама; y смањење дискриминација према лицима са менталним поремећајима на нивоу заједнице y унапређење процедура смјештаја; y Побољшање укључености породице и локалне заједнице у план координисане бриге на самом пријему корисника; y унапређење бриге, ставова и односа према лицима са менталним болестима и поремећајима; y јачање капацитета стручних радника у установама за смјештај лица (образовати кадрове и израдити планове координисане подршке корисницима/ пацијентима са поремећајима у менталном здрављу); y унапређење услуга у установама социјалне и здравствене заштите за смјештај; y унапређење услуга на локалном нивоу (центри за социјални рад, центри за ментално здравље); y повезивање корисника са сервисима и постојећим ресурсима.
21 Б) Активности програма 1. Програм стручног усавршавања запослених у установама и запослених у правосудном систему y Едукација стручних радника у центрима за социјални рад поступак смјештаја лица са менталним болестима и поремећајима; y едукација стручних радника у здравственим установама које се баве заштитом лица са менталним болестима и поремећајима (центара за ментално здравље услуге на локалном нивоу, улога центра за ментално здравље, болнички сектор и менаџмент); y едукација судија поступак, преиспитивање смјештаја лица са менталним болестима и поремећајима (о доношењу судских рјешења о присилном смјештају, односи се и на она лица којима је одузета пословна способност) као и одлуке о престанку услова за задржавање ових лица; y едукација стручних радника за постизање самосталности корисника са менталним болестима и поремећајима; y осигурати едукацију стручних радника за израду и ревизију планова координисане подршке корисницима са поремећајима у менталном здрављу у установама социјалне заштите; y континуирано радити на едукацији професионалаца из менталног здравља на изради и ревизији планова координисане бриге.
22 2. Законска регулатива y Сачинити извјештај о анализи закона који регулишу предметну област; y доношење нових законских и подзаконских рјешења гдје се укаже потреба за тим након извршене анализе, а у циљу усклађивања прописа са чланом 5. Конвенције о заштити људских права и основних слобода; y преиспитивање смјештаја лица са менталним поремећајима и y унапређење процедуре доношења рјешења од стране судова у циљу смањења повреда људских права (редовно преиспитивање разлога за задржавање лица у установама здравствене и социјалне заштите). 3. Установе y Извршити стручни надзор у установама социјалне и здравствене заштите за смјештај лица са менталним болестима и поремећајима, те дати препоруке установама за отклањање уочених недостатака у раду; y обезбиједити примјену стандардизованог инструметарија за процјену смјештаја корисника у установу; y унаприједити процедуре за поступање у кризним ситуацијама као и мјере сигурности; y сачинити упутство за поступак смјештаја лица које је под старатељством; y обезбиједити редовно стручно надгледање за запослене у установама; y успоставити моделе смањења боравка корисника у установи развојем нових услуга.
23 4. Локална заједница y Успоставити протоколe о сарадњи институција: центри за социјални рад, центри за ментално здравље; y развити нове услуге на локалном нивоу: дневно збрињавање, заштићено становање, становање уз подршку, заштићене куће, психолошко савјетовалиште и друго; y обезбиједити програме подршке породицама лица са менталним болестима и поремећајима; y обезбиједити програме подршке осамостаљивању лица са менталним болестима и поремећајима; y подржати развој инклузивних програма на нивоу локалне заједнице; y обезбиједити услове за повратак корисника из установа у локалну заједницу; y осигурати да центар за социјални рад на одговарајући начин врши своје дужности старатељства према лицима којима је одузета пословна способност и смјештени су у установе.
24 3. ПРЕПОРУКЕ 3.1. Препоруке за установе социјалне заштите Обзиром на тренутно стање у установама социјалне и здравствене заштите и важеће прописе који регулишу ову област, дају се препоруке које слиједе. Препоруке за установе социјалне заштите које збрињавају лица са проблемима у менталном здрављу: потребно је да установа обезбиједи услове у погледу простора, опреме и кадра, а имајући у виду категорију корисника коју збрињава и активност коју обавља; потребно је да се физичка сила, односно, средства за физичко ограничавање кретања и дјеловања употребљавају у складу са одредбама Закона о заштити лица са менталним поремећајима; потребно је корисницима у установи омогућити правовремено кориштење здравствене заштите и у складу са Законом; потребно је да се унаприједи вођење евиденција о корисницима, те редовно води евиденција о свим фазама социјалне рехабилитације за све кориснике; потребно је редовно праћење корисника, те преиспитивање могућности за друге облике збрињавања корисника у сарадњи са надлежним органима старатељства и сродницима; потребно је прилагодити социјалну рехабилитацију у односу на степен и врсту оштећења или обољења и функционално стање корисника; потребно је да установа обезбиједи адекватне услове за радно-окупационе активности и социјалну рехабилитацију корисника у складу са потребама и способностима истих, као и забавно-рекреативне садржаје;
25 потребно је приликом смјештаја корисника вршити процјену функционалног и здравственог стања лица, те прибавити сагласност лица за смјештај, а у складу са чланом 46. Закона о ванпарничном поступку; потребно је да установа у складу са чланом 46. и 47. Закона о ванпарничном поступку обавијести суд о већ примљеним корисницима који су смјештени без одлуке суда о задржавању у установи; у случају да се лицу које је примљено на смјештај ограничи слобода кретања и контактирања са спољним свијетом, или ако се на смјештај прими лице без његове сагласности или ако лице опозове дату сагласност, потребно је да установа о томе обавијести суд, а у складу са чланом 46. и 47. Закона о ванпарничном поступку; у случају смрти корисника потребно је поступати у складу са одредбама важећег Правилника о утврђивању смрти. 3.2. Препоруке за установе здравствене заштите Потребно је да установа обезбиједи услове у погледу простора кадра и опреме дефинисаним у Правилнику за почетак рада здравствених установа. Приликом смјештаја душевно обољелог лица у здравствену установу мора се обезбиједити право на заштиту његовог људског достојанства, физичког и психичког интегритета уз поштовање његове личности, приватности те моралних и других увјерења Здравствена установа је дужна да суду, по потреби, доставља извјештаје о промјенама у здравственом стању задржаног лица. Здравствене установе су дужне да у свом раду примјењују и поштују одредбе закона.
26 РЕФЕРЕНЦЕ 1. Устав Републике Српске, (,,Службени гласник Републике Српске, број 21/92 пречишћени текст, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05). 2. Закон о социјалној заштити Републике Српске, (,,Службени гласник Републике Српске, број 37/12, 90/16). 3. Закон о спречавању дискриминације ( Службени гласник Босне и Херцеговине, број: 59/09). 4. Закон о општем управном поступку («Службени Гласник РС», број: 13/02 и 87/07). 5. Закон о заштити лица са менталним поремећајима ( Службени гласник РС, број: 46/04). 6. Закон о здравственој заштити ( Службени Гласник РС, број: 106/09 и 44/15). 7. Правилник о условима за почетак рада здравствене установе у Републици Српској ( Службени Гласник РС, број: 53/17). 8. Стратегија унапређења друштвеног положаја лица са инвалидитетом у Републици Српској (2017-2026) http://www. vladars.net/sr-sp-cyrl/vlada/ministarstva/mzsz/dokumenti/documents/strategija%20unapre%c4%91enja%20dru%c5%a1tvenog%20 polo%c5%beaja%20lica%20sa%20invaliditetom.pdf 9. Акциони план у циљу спречавања будућих повреда људских права по члану 5. Конвенције у вези присилног смјештаја лица са поремећајима у менталном здрављу у Републици Српској, а на основу пресуде Европског суда Хаџимејлић и други против БиХ, ( Службени гласник Републике Српске, број 77/16). 10. Билтен социјалне, породичне и дјечије заштите за 2016. годину http://www.vladars.net/sr-sp-cyrl/vlada/ministarstva/mzsz/dokumen- ti/documents/bilten%20socijalne%20porodicne%20i%20djeci- JE%20ZASTITE%202016.pdf 11. Стратегија развоја менталног здравља у Републици Српској (2009 2015).