ИЗБОРНОМ ВЕЋУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ - БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА На II редовној седници Изборног већа Универзитета у Београду - Биолошког факултета, одржан

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ - БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА На II редовној седници Изборног већа Универзитета у Београду - Биолошког факултета, одржаној 16. новембра 2018. године, одређени смо у Комисију за избор др Саре Селаковић, асистента на Катедри за генетику и еволуцију Универзитета у Београду Биолошког факултета, у звање научни сарадник. На основу прегледа научних радова и непосредног увида у целокупни рад кандидата, подносимо Изборном већу Универзитета у Београду - Биолошког факултета извештај и предлог о избору др Саре Селаковић у звање научни сарадник. ИЗВЕШТАЈ 1. Биографски подаци Др Сара Селаковић је рођена 06. 07. 1988. године у Чачку, где је завршила основну школу и гимназију, природно-математички смер. Биолошки факултет Универзитета у Београду је уписала школске 2007/2008. године, студијска група Екологија и заштита животне средине. Основне студије завршила је 2010. године са просечном оценом 9,53. Исте године уписала је мастер студије на Универзитету у Београду - Биолошком факултету, смер Екологија. Мастер студије завршила је 2012. године са просечном оценом 9,75 одбранивши мастер рад под насловом: Анализа микробиолошких заједница реке Надел узводно и низводно од извора загађења. Школске 2012/2013. године уписала је докторске студије на истом факултету, смер Биологија, модул Еволуциона биологија. Докторску дисертацију под називом Ефекти пола и хетерогених услова светлости у популацијама дводоме врсте Mercurialis perennis L. на диференцијалну хербиворију одбранила је 05.06.2018. године. У периоду од 2008. до 2011. године др Сара Селаковић је била стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Додатно, 2010. године др Сара Селаковић била је и стипендиста Фонда за младе таленте и стипендиста општине Чачак. Од јануара 2013. године запослена је као асистент на Катедри за генетику и еволуцију Универзитета у Београду - Биолошког факултета. Од априла 2018. године ангажована је на пројекту основних истраживања под називом Петрогенеза и минерални ресурси Карпато-балканида и њихов значај у заштити животне средине (176019), финансираном од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 2. Научно-истраживачки рад Др Сара Селаковић је учесник пројекта Петрогенеза и минерални ресурси Карпато-балканида и њихов значај у заштити животне средине (176019), 1

финансираном од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Резултате свог досадашњег рада презентовала је у оквиру 19 библиографских јединица. Први је аутор по 1 научног рада из категорија М22 и М23, коаутор на 2 научна рада из категорије М21 и по 1 научног рада из категорија М23 и М24. Резултате свог рада презентовала је и у виду 13 конгресних саопштења на међународним скуповима. 3. Библиографија 3.1. Радови објављени у научним часописима међународног значаја (М20) Рад у водећем међународном часопису (М21) 1. Vujić, V., Ilić, B., Jovanović, Z., Pavković-Lučić, S.,Selaković, S., Tomić, V., Lučić, L. 2018. Sexual behaviour and morphological variation in the millipede Megaphyllum bosniense (Verhoeff, 1897). Contributions to Zoology, 87: 133-148. Zoology (34/163); IF: 1,972; број поена: 8. 2. Miljković, D., Selaković, S., Vujić, V., Stanisavljević, N., Radović, S., Cvetković, D. 2018. Patterns of herbivore damage, developmental stability, morphological and biochemical traits in female and male Mercurialis perennis in contrasting light habitats. Alpine Botany, 128: 193-206. Plant Sciences (62/223); IF: 2,448; број поена: 8. Рад у истакнутом међународном часопису (М22) 3. Selaković, S., Vujić, V., Stanisavljević, N., Jovanović, Ž., Radović, S., Cvetković, D. 2017. Ontogenetic stage, plant vigor and sex mediate herbivory loads in a dioecious understory herb, Acta Oecologica, 85: 184-190. Ecology (90/153) ; IF: 1,652; број поена: 5. Рад у међународном часопису (М23) 4. Selaković, S., Stanisavljević, N., Vujić, V., Rubinjoni, L., Jovanović, Ž., Radović, S., Cvetković, D. 2018. Light and sex interplay: differential herbivore damage in sun and shade in dioecious Mercurialis perennis. Archives of Biological Sciences, 70: 469-479. Biology (72/85); IF: 0,648; број поена: 3. 5. Vujić, V., Rubinjoni, L., Selaković, S., Cvetković, D. 2016. Small scale variations in leaf shape under anthropogenic disturbance in dioecious forest forb Mercurialis perennis: a geometric morphometric examination. Archives of Biological Sciences, 68: 705-713. Biology (68/85); IF: 0,718; број поена: 3. Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком (М24) 6. Trajković, J., Vujić, V., Selaković, S., Miličić, D., Pavković-Lučić, S., Savić, T. 2017. How nutritive conditions determine life-history traits in Drosophila melanogaster? Drosophila Information Service, USA, 100: 101-105. број поена: 2. 2

3.2. Зборници међународних научних скупова (М30) Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (М34) 1. Cvetković, D., Selaković, S., Vujić, V., Vlajnić, V., Miljković, D. 2018. Withinplant variation of developmental instability in male and female Mercurialis perennis in contrasting light habitats. Seventh Balcan Botanical Congress, Novi Sad, 10 14.09.2018. Book of Abstracts, p. 24. број поена:0,5. 2. Cvetković, D., Selaković, S., Vujić, V., Stanisavljević, N., Jovanović, Ž., Radović, S. 2017. Ontogenetic stage, plant vigor and sex mediate herbivory loads in dioecious Mercurialis perennis. Sixteenth Congress of the European Society for Evolutionary Biology, Groningen, 20 25.08.2017. https://www.eventureonline.com/eventure/public/publicabstractview.form?id=331483&congressid=126 07&from=session&fromId=436317 3. Cvetković, D., Selaković, S., Stanisavljević, N., Vujić, V., Rubinjoni, L., Jovanović, Ž., Radović, S. 2017. Light, sex and time: patterns of differential herbivory on a dioecious forest perennial. Sixteenth Congress of the European Society for Evolutionary Biology, Groningen, 20 25.08.2017. https://www.eventureonline.com/eventure/public/publicabstractview.form?id=332131&congressid=126 07&from=session&fromId=436284 4. Cvetković, D., Selaković, S., Stanisavljević, N., Vujić, V., Rubinjoni, L., Jovanović, Ž., Radović, S. 2016. Differential herbivory on dioecious forest perennial: light-biased, sex-biased or both? Fifth Congress of ecologists of the republic of Macedonia with international participation, Ohrid, 19 22.10.2016. Book of Abstracts, p. 20. 5. Selaković, S., Stanisavljević, N., Vujić, V., Jovanović, Ž., Radović, S., Cvetković, D. 2016. Intraspecific variation in defense against herbivores in an understorey forb: exploring spatial and temporal patterns. Fifth congress of ecologists of the republic of Macedonia with international participation, Ohrid, 19 22.10.2016. Book of Abstracts, p. 26. 6. Rubinjoni, L., Selaković, S., Vujić, V., Cvetković, D. 2015. Herbivore load in a montane population of a dioecious forest forb: Is gender important? Second International Conference on Plant Biology, Petnica, 17 20.6.2015. Book of Abstracts, p. 137-138. 7. Vujić, V., Rubinjoni, L., Selaković, S., Cvetković, D. 2015. Exploring the leaf shape variation under anthropogenic disturbance in dioecious forest forb (Mercurialis perennis): a geometric morphometric approach. Second International Conference on Plant Biology, Petnica, 17 20.6.2015. Book of Abstracts, p. 138. 8. Rubinjoni, L., Vujić, V., Selaković, S., Cvetković, D. 2015. The tastier sex? Herbivore preference varies among the habitats of Mercurialis perennis. Fifteenth 3

Congress of the European Society for Evolutionary Biology, Lausanne, 10 14.08.2015. Book of Abstracts, p. 406-407. 9. Rubinjoni, L., Selaković, S., Vujić, V., Cvetković, D. 2014. 'The more the better' concept, genome size and plant insect herbivore interactions. Fifth congress of the Serbian Genetics Society, Kladovo, Belgrade, 28.09. 02.10.2014. Book of Abstracts, p. 175. 10. Vujić, V., Rubinjoni, L., Selaković, S., Cvetković, D. 2013. Geometric morphometric study of leaf shape variation in Mercurialis perennis. First International Conference on Plant Biology, Subotica, 04 07.6.2013. Book of Abstracts, p. 155-156. 11. Rubinjoni, L., Selaković, S., Vujić, V., Cvetković, D. 2013. A matter of taste: the consequences of having separate sexes on plant-herbivore interactions. First International Conference on Plant Biology, Subotica, 04 07.6.2013. Book of Abstracts, p. 156. 12. Rubinjoni, L., Vujić, V., Selaković, S., Cvetković, D. 2013. Boys and girls and plant-eaters: Is herbivory sex-biased in Mercurialis perennis? Fourteenth Congress of the European Society for Evolutionary Biology, Lisbon, 19 24.8.2013. Book of Abstracts, p. 123. 13. Cvetković, D., Selaković, S., Vujić, V., Čortan, D., Miljković, D. 2018. Developmental instability and herbivore damage in a dioecious forest forb from contrasting light habitats. 3 rd International Conference on Plant Biology and 22nd ŞPPS Meeting, 9.-12.6.2018. Beograd, Book of Abstracts, 88. 3.3. Магистарске и докторске тезе (М70) Одбрањена докторска дисертација (М71) 1. Selaković, S. 2018. Efekti pola i heterogenih uslova svetlosti u populacijama dvodome vrste Mercurialis perennis L. na diferencijalnu herbivoriju. Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, 119 str. 4

Вредност индикатора научне компетентности: M 21 = 2 x 8 = 16 M 22 = 1 x 5 = 5 M 23 = 2 x 3 = 6 М 24 = 1 x 2 = 2 М 34 = 13 x 0,5 = 6.5 M 71 = 1 x 6 = 6... УКУПНО: 41.5 Сума вредности поена по категоријама за кандидата: М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42 = 29 М11+М12+М21+М22+М23= 27 Правилником о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научно-истраживачких резултата за избор у звање научни сарадник потребно је укупно 16 поена, од којих у категоријама: М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42 10 М11+М12+М21+М22+М23 6 4. Приказ радова У раду број 1 проучавано је сексуално понашање и повезаност између морфолошке варијабилности одређених морфолошких особина и успешности у парењу код једне врсте стонога Megaphyllum bosniense (Verhoeff, 1897). Коришћени су различити тестови избора партнера: тестови вишеструког избора ("mating arena" тест), тестови избора женки ("female choice" тест) и тестови избора мужјака ("male choice" тест), као и различите морфометријске методе (традиционална и геометријска морфометрија). Традиционалном морфометријском анализом проучаване су дужина тела, антена, ногу као и ширина и висина трупа, док су методама геометријске морфометрије анализирани облик и величина антена, ногу, главе и гонопода (промера и опистомера). Показано је да су припадници оба пола показивали преференцију према предходном партнеру у тестовима избора мужјака и женки. Такође, забележено је да облик главе представља значајан фактор у избору партнера, док је код мужјака облик промера имао значајну улогу у успешности у парењу. Подаци ове студије представљају значајан допринос бољем разумевању сексуалног понашања код стонога. У раду број 2 проучавани су обрасци варијабилности у степену оштећења листова активношћу хербивора, као и индекси флуктуирајуће асиметрије, као мере развојне нестабилности, и њихова међусобна повезаност код вишегодишње доводоме врсте Mercurialis perennis (шумски просинац). Биљке сакупљене на 5

стаништима са контрастним светлосним условима коришћене су како би се упоредиле морфолошке особине биљака, листова као и биохемијске особине листова које су повезане са њиховим нутритивном вредношћу и садржајем дефанзивних једињења. Такође, истраживано је и присуство полног диморфизма у свим наведеним особинама биљака и листова. Резултати ове студије указују на који начин, у природним условима, средински фактори и пол биљака могу истовремено да утичу на повезаност између развојне нестабилности и степена хербиворије. У раду број 3 анализирани су обрасци алокације ресурса у одбрану од хербивора током онтогеније код M. perennis у природним условима. Код дводомих врста, полови се могу међусобно разликовати у количини енергије коју улажу у синтезу дефанзивних једињења, при чему наведене разлике могу резултовати полноспецифичном хербиворијом. Испитиване су интерсексуалне разлике у различитим аспектима величине биљака, физичких и хемијских дефанзивних особина као и нутритивне вредности између биљака у репродуктивној и пострепродуктивној фази. Овом студијом објашњене су онтогенетске трајекторије дефанзивних и нутритивних особина листова код доводоме врсте M. perennis у природним условима. Резултати овог истраживања су у сагласности са основним претпоставкама хипотезе оптималне одбране према којој су млађи стадијуми у развићу боље заштићени од напада хербивора, при чему у зависности од онтогенетског стадијума различите особине биљака посредују у њиховим интеракцијама са хербиворима. У раду број 4 саопштени су резултати о утицају светлосних услова на станишту и пола биљака на исход интеракција између биљака и хербивора код врсте M. perennis. Упоређивани су степен хербиворије, висина биљака, нутритивне и дефанзивне особине листова између станишта изложених различитом интензитету светлости и засебно између полова. Утврђивана је и повезаност наведених особина биљака са ризиком за напад од стране хербивора. Резултати су указали на постојање диференцијалне хербиворије у односу на светлосне услове на станишту, док разлике између полова нису добијене. Утврђено је да je на оба испитивана станишта значајну улогу у интеракцијама између биљака и хербивора имала специфична лисна површина - СЛА. Резултати истраживања морфолошке варијабилности одређених особина код биљне врсте M. perennis (висине изданака, броја интернодија и листова, и облика и величине листа) и присуства полног диморфизма наведених особина биљака са станишта изложених различитом степену антопогено индукованог стреса (гажења), приказани су у раду број 5. Разлике у облику и величини листова анализиране су применом геометријске морфометрије. Показано је да су биљке са станишта изложеног већем интензитету антропогено индукованог стреса (гажењу) биле ниже, са већим бројем краћих и ширих листова. Забележено је и да су женске биљке биле статистички значајно ниже, са мањим бројем листова и мањим бројем интернодија у поређењу са мушким биљкама. Ефекти пола биљака и интеракција између пола и станишта на облик и величину листова M. perennis нису били значајни, што указује на одсуство полног диморфизма и полно-специфичног одговора на антропогено индуковани стрес (гажење). 6

Утицај нутритивног састава медијума на особине животне историје код Drosophila melanogaster проучаван је у раду број 6. У овом раду испитиване су промене у динамици излегања, дужини развића и преживљавању када су јединке гајене на супстрату који је садржао шарагрепу (супстрат са већим протеинским садржајем) премештене и гајене на супстрату који је садржао јабуку (супстрат са нижим протеинским садржајем) и обрнуто. Резултати овог експеримента су показали да приликом премештања јединки са супстрата са шаргарепом на супстрат са мањим протеинским садржајем долази до смањивања стопе преживљавања као и до успоравања процеса развића. 5. Елементи за квалитативну оцену научног доприноса кандидата 5.1. Учешће у реализацији научних пројеката 5.1.1. Учешће у домаћим научним пројектима: Пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије бр. 176019 (2011-данас): Петрогенеза и минерални ресурси Карпато-балканида и њихов значај у заштити животне средине. Руководилац: проф. др Драган Миловановић, Рударско-геолошки факултет, Универзитет у Београду. 5.1.2. Педагошки рад: У звању асистента на Катедри за генетику и еволуцију, др Сара Селаковић била је члан Kомисија за одбрану једног дипломског и два мастер рада. 1. Бојана Херцигоња. Хипотезе о еволуцији једра. Комисија: проф. др Драгана Цветковић (ментор), др Сара Селаковић (члан комисије). 2. Мариа Михаиловић. Повезаност полиморфизама FocI и TaqI у гену за рецептор за витамин Д са ризиком за развој остеоартритиса. Комисија: проф. др Гордана Шупић (ментор), проф. др Катарина Зељић (ментор), др Сара Селаковић (члан комисије). 3. Марија Ивановић. Геномски импринтинг и болести које настају као последица поремећаја у импринтингу. Комисија: проф. др Катарина Зељић (ментор), Јелена Трајковић (члан комисије), др Сара Селаковић (члан комисије). Такође, др Сара Селаковић je учествовала у реализацији наставе на Катедри за генетику и еволуцију на различитим нивоима студија (основне, мастер, специјалистичке): Основи еволуционе биологије (основне академске студије); Принципи молекуларне и фенотипске еволуције (основне академске студије); Еволуциона генетика човека (основне академске студије). Генетика и екологија еволуционих процеса (мастер академске студије); Адаптације на антропогене промене (специјалистичке академске студије); 7

5.1.3. Ангажовање у научним друштвима: Др Сара Селаковић је члан Српског биолошког друштва и Европског друштва еволуционих биолога (енгл. European Society for Evolutionary Biology - ESEB). 8

ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ На основу анализе научно-истраживачког рада и личног увида у досадашњи рад др Саре Селаковић, Комисија закључује да је др Сара Селаковић изузетно квалитетан, самосталан, одговоран и перспективан истраживач који испуњава све законске услове за избор у звање научни сарадник. Комисија је поред успеха у научноистраживачкој делатности, узела у обзир и вишегодишње квалитетно учешће у извођењу практичне наставе на Катедри за генетику и еволуцију Универзитета у Београду - Биолошког факултета. Стога, Комисија предлаже Изборном већу Универзитета у Београду - Биолошког факултета да прихвати овај извештај и подржи предлог за избор др Саре Селаковић у звање научног сарадника. У Београду, 26. 11. 2018. год. Комисија: др Вукица Вујић, научни сарадник Универзитет у Београду - Биолошки факултет др Живко Јовановић, научни сарадник Универзитет у Београду - Биолошки факултет др Немања Станисављевић, научни сарадник Универзитет у Београду - Институт за Молекуларну генетику и генетичко инжењерство. 9

Прилог 5. Назив института факултета који подноси захтев: Универзитет у Београду- Биолошки факултет РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА I. Општи подаци о кандидату Име и презиме: Сара Д. Селаковић Година рођења: 1988. ЈМБГ: 0607988787835 Назив институције у којој је кандидат стално запослен: Универзитет у Београду - Биолошки факултет Дипломирала: 2010. године, Универзитет у Београду - Биолошки факултет Магистрирала: 2012. године, Универзитет у Београду - Биолошки факултет Докторирала: 2018. године, Универзитет у Београду - Биолошки факултет Постојеће научно звање: - Научно звање које се тражи: научни сарадник Област науке у којој се тражи звање: природно-математичке Грана науке у којој се тражи звање: биологија Научна дисциплина у којој се тражи звање: еволуциона биологија Назив матичног научног одбора којем се захтев упућује: за биологију II. Датум избора-реизбора у научно звање: Научни сарадник: Виши научни сарадник: III. Научно-истраживачки резултати (прилог 1 и 2 правилника): 1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид) (М10): број вредност укупно М11 =... 2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја (М20): број вредност укупно М21 = 2 8 16

М22 = 1 5 5 М23 = 2 3 6 М24 = 1 2 2

a) Зборници са међународних научних скупова (М30): број вредност укупно М34 = 13 0.5 6.5 б) Националне монографије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације националног значаја; научни преводи и критичка издања грађе, библиографске публикације (М40): број вредност укупно М41 =... 5. Часописи националног значаја (М50): број М51 =... вредност укупно в) Зборници скупова националног значаја (М60): број М64 =... вредност укупно г) Магистарске и докторске тезе (М70): број вредност укупно М71 = 1 6 6 М72 = д) Техничка и развојна решења (М80) број вредност укупно М81 =... ђ) Патенти, ауторске изложбе, тестови (М90): М91 = број вредност укупно...

е) Изведена дела, награде, студије, изложбе,...m100 број вредност укупно M101=... ж) креирања и анализа ефеката јавних политика M120 број вредност укупно M121=... IV. Квалитативна оцена научног доприноса (прилог 1. правилника): Показатељи успеха у научном раду: (Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и друштава; уводна предавања на научним конференцијама и друга предавања по позиву; чланства у одборима међународних научних конференција; чланства у одборима научних друштава; чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката) Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова: (Допринос развоју науке у земљи; менторство при изради мастер, магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима; педагошки рад; међународна сарадња; организација научних скупова) У звању асистента на Катедри за генетику и еволуцију Универзитета у Београду Биолошког факултета, др Сара Селаковић била je члан Комисије за одбрану једног дипломског и два мастер рада. 1. Бојана Херцигоња. Хипотезе о еволуцији једра. Комисија: проф. др Драгана Цветковић (ментор), др Сара Селаковић (члан комисије). 2. Мариа Михаиловић. Повезаност полиморфизама FocI и TaqI у гену за рецептор за витамин Д са ризиком за развој остеоартритиса. Комисија: проф. др Гордана Шупић (ментор), проф. др Катарина Зељић (ментор), др Сара Селаковић (члан комисије). 3. Марија Ивановић. Геномски импринтинг и болести које настају као последица поремећаја у импринтингу. Комисија: проф. др Катарина Зељић (ментор), Јелена Трајковић (члан комисије), др Сара Селаковић (члан комисије). Такође, др Сара Селаковић је учествовала реализацији наставе на Катедри за генетику и еволуцију Универзитета у Београду Биолошког факултета на различитим нивоима студија (основне, мастер, специјалистичке):

Основи еволуционе биологије (основне академске студије); Принципи молекуларне и фенотипске еволуције (основне академске студије); Еволуциона генетика човека (основне академске студије). Генетика и екологија еволуционих процеса (мастер академске студије); Адаптације на антропогене промене (специјалистичке академске студије);

Организација научног рада: (Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати примењени у пракси; руковођење научним и стручним друштвима; значајне активности у комисијама и телима министарства надлежног за послове науке и технолошког развоја и другим телима везаних за научну делатност; руковођење научним институцијама). Учешће на пројекту: Др Сара Селаковић је учесник пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије под називом: Петрогенеза и минерални ресурси Карпато-балканида и њихов значај у заштити животне средине (176019). Руководилац: проф. др Драган Миловановић, Рударско-геолошки факултет, Универзитет у Београду. 4. Квалитет научних резултата: (Утицајност; параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових радова; ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора; степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству; допринос кандидата реализацији коауторских радова; значај радова) Др Сара Селаковић је део резултата из докторске дисертације објавила у три научна рада (категорија М21, М22, М23) од којих је први аутор на два научна рада (М22, М23) (укупни имапкт фактор 4,748). Резултати из докторске дисертације су приказани и у оквиру 6 саопштења на међународним скуповима (категорија М34). Поред тога, др Сара Селаковић је, на основу резултата који нису директно везани за њену докторску дисертацију, објавила три рада (категорија М21, М23, М24) (укупни имапкт фактор 2,690) и 7 конгресних саопштења (категорија М34). Укупни импакт фактор свих објављених научних радова др Саре Селаковић износи 7,438. V. Оцена комисије о научном доприносу кандидата са образложењем: На основу увида у научно-истраживачки рад др Саре Селаковић, Комисија закључује да објављени радови значајано доприносе сазнањима у области еволуционе биологије. Комисија сматра да др Сару Селаковић карактерише висок степен одговорности, посвећености и истрајаности у научно-истраживачком раду, због чега са задовољством предлаже Изборном већу Универзитета у Београду - Биолошког факултета да подржи предлог за избор др Саре Селаковић у звање научни сарадник. ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ др Вукица Вујић, научни сарадник, Универзитет у Београду - Биолошки факултет

МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА ОДНОСНО ЗА РЕИЗБОР У НАУЧНО ЗВАЊЕ Бодови из категорије М70 се узимају у обзир само за избор у научно звање научни сарадник. За природно-математичке и медицинске струке Диференцијални условод првог избора у претходно звање до избора у звање Потребно је да кандидат има најмање ХХ поена, који треба да припадају следећим категоријама: Неопходно XX= Остварено Научни сарадник Укупно 16 41.5 Обавезни М10+М20+М31+М32+М33 М41+М42 10 29 Обавезни М11+М12+М21+М22 М23 6 27 Виши научни сарадник Укупно 50 Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33 М41+М42+М90 40 Обавезни (2) М11+М12+М21+М22+М23 30 Научни саветник 70 Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33+М41+ М42+М90 50 Обавезни (2) М11+М12+М21+М22+М23 35