УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 4 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Датум именовања комисије: 14.12.2018. Састав комисије: 1. Владушић Слободан ванредни професор Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности Филозофски факултет у Новом Саду председник 2. Делић Јован академик Српска књижевност Филолошки факултет у Београду члан 3. Раичевић Горана редовни професор Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности Филозофски факултет у Новом Саду ментор 4. 5. 6.

2 II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Милан (Бранислав) Громовић 2. Датум рођења: 17.12.1988. Место и држава рођења: Чачак, Србија II.1 основне студије година уписа: 2007. година завршетка: 2011. просечна оцена током студија: 9,45 универзитет: Нови Сад факултет: Филозофски факултет студијски програм: Српска књижевност и језик звање: Дипломирани филолог србиста II.2 мастер или магистарске студије година уписа: 2011. година завршетка: 2012. просечна оцена током студија: 9,71 универзитет: Нови Сад факултет: Филозофски факултет студијски програм: Српска књижевност и језик звање: Мастер професор књижевности и језика (србиста) научна област: Српска књижевност 20. века наслов завршног рада: Византија у делу Ивана В. Лалића II.3 докторске студије година уписа: 2013. универзитет: Нови Сад факултет: Филозофски факултет студијски програм: Језик и књижевност модул књижевност број ЕСПБ до сада остварених: 130 просечна оцена током студија: 10,00

3 II.4 приказ научних и стручних радова 1. Громовић, М. (2014). Византија као духовни завичај српског народа у поезији Ивана В. Лалића. У: Ковачевић М. (уред.). Савремена проучавања језика и књижевности. Крагујевац: ФИЛУМ. 675 681. M 45 кратак опис садржине: Један од основних задатака овог текста јесте осветљавање Византије као културолошког и духовног претка српске културе, која је као таква приказана у делу Ивана В. Лалића. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО 2. Громовић, М. (2015). Назнаке византијске духовности у Царским сонетима Јована Дучића. У: Кнежевић, С. (уред.). Радови Филозофског факултета, 17. Пале: Филозофски факултет. 167 176. M 51 кратак опис садржине: У раду је приказана симболичка веза Царских сонета и Византије, коју је могуће назрети у две песме Царских сонета (Житије и Запис) и у позној недовршеној фази Дучићевог песништва, која је почела збирком Лирика (1943), а завршила се песниковом смрћу. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Библијски подтекст у књизи Четири канона Ивана В. Лалића. Рад је публикован у научној монографији: Громовић, М. (2014). Zapisi iz studentskog doma: Prema esejima 3. o književnosti. Крагујевац: СКЦ, 145 стр. ISBN 978-86-7398-080-5 COBISS.SR-ID M 42 209932812 кратак опис садржине: Рад анализира структуру поетских текстова, јер се Лалић чврсто држао организације византијског канона, онако како га је реформисао Јован Дамаскин. Други сегмент рада обухвата интертекстуалну анализу, јер девет песама канона своју тематику црпе из девет библијских песама. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО 4. Дискурс молитве у поезији и есејистици Слободана Костића. Рад ће бити публикован у зборнику са Међународног научног скупа Наука и савремени универзитет 8, Ниш, 2018. M 33 кратак опис садржине: У раду је представљена анализа дискурса молитве у следећим књигама Слободана Костића: Православно духовно песништво, Жилиште, Читање мапе и Покајничке песме. У поетским и есејистичким освртима на српско средњовековље Слободан Костић осликава својеврсну генезу молитве као мотива, формалног и садржинског предлошка у српском савременом песништву. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО 5. Византијска духовност у поезији Милорада Павића. Рад ће бити публикован у Зборнику Матице српске за књижевност и језик. М 24 кратак опис садржине: Рад отвара анализу реинтерпретације српсковизантијске песничке традиције, посредством форме и садржине, у књигама Палимпсести, Месечев камен и Душе се купају последњи пут кроз песме са поетичким назнакама песме-молитве. рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

4 III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом: Докторске студије су студије трећег степена високог образовања, које имају обим најмање 180 ЕСПБ бодова и трају најмање три године, уз претходно остварени обим студија од најмање 300 ЕСПБ бодова на основним академским и дипломским академским студијама. Докторске студије Језик и књижевност (модул књижевност) трају три године. Према Правилнику о докторским студијама и стицању научног назива доктора наука Филозофског факултета у Новом Саду, пре пријаве докторске дисертације студент мора да пријави и положи предмет предвиђен студијским програмом, односно предмет у оквиру којег се предвиђа избор теме и преглед литературе, затим да изради два научна рада и учествује на научном скупу са рефератом, те да план докторске дисертације одбрани пред Већем докторских студија Факултета. Након испуњења ових услова, кандидат има право да пријави тему докторске дисертације. III.2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Кандидат мср Милан Громовић, истраживач-приправник, испунио је услове предвиђене Правилником о докторским студијама: положио је све предмете предвиђене досадашњим током студија, учествовао је на 10 научних скупова; објавио 15 научних радова (за два рада приложена је потврда о објављивању); објавио једну научну монографију националног значаја и одбранио план докторске дисертације пред Већем докторских студија Филозофског факултета. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА IV.1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ Биографија ментора (до 500 каракетра): Проф. др Горана Раичевић дипломирала је на Филозофском факултету у Новом Саду 1987. године област: Филолошке науке. Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду 1992. године наслов рада: Критика заснована на читалачкој реакцији концепција читања Стенлија Фиша. Докторску тезу Природа и значај есејистике Милоша Црњанског одбранила је 2004. године на Филозофском факултету у Новом Саду, након чега је изабрана у следећа звања у научној области Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности: доцент (2005), ванредни професор (2010), редовни професор (2015). Области интересовања и истраживања: Поетика Милоша Црњанског; поетика Иве Андрића; књижевност српске модерне; српска и енглеска књижевност утицаји, узори, контакт; индивидуализам и колективизам у књижевности; савремене књижевне теорије. Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације: 1. Раичевић, Г. (2011). Стара душа Владислава Петковића Диса. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 59, 3, 577 591. ISSN 0543-1220 М 24 2. Раичевић, Г. (2012). Време у поезији српске модерне (1901 1914). У: Делић, Л. (уред.) Аспекти времена у књижевности. Београд: Институт за М 44 књижевност и уметност. 483 497. ISSN 978-86-7095-178-5 3. Раичевић, Г. (2013). Лирика Итаке измађу бодлеризма и авангарде, Научни састанак слависта у Вукове дане: Развојни токови српске поезије 42/2, Београд: МСЦ, 125-136. М 14

4. 5. 5 Раичевић, Г. (2013) Ерос и жртва у српској модерни: колективистички и индивидуалистички принцип у делу Милана Ракића и Борисава Станковића, Актуелност традиције: зборник у част Марији Клеут. (Уредиле Светлана Томин, Љиљана Пешикан-Љуштановић, Наташа Половина.)Нови Сад: Филозофски факултет 497-515. ISBN 978-86-6065-186-2 Раичевић, Г. (2016) Славна прошлост је лаж: Милутин Бојић и Милош Црњански, Научни састанак слависта у Вукове дане, 45/2, Београд 2016, 299-309. ISBN 978-86-6153-316-7 COBISS.SR-ID 225597708 М 44 М 14 IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисерација: Предложени ментор испуњава услове предвиђене Правилником докторских студија Универзитета у Новом Саду. У последњих десет година проф. др Горана Раичевић објавила је тринаест научних радова из научне области из које се предлаже докторска дисертација. IV.2 Да ли ментор испуњава услове? ДА НЕ Образложење: Ментор проф. др Горана Раичевић испуњава све потребне услове за ментора. Запослена је у звању редовног професора од 23.4.2015. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Била је ментор многобројних магистарских, мастер и докторских радова. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ V.1 формулација назива тезе (наслова) Византијске теме и мотиви у српској поезији друге половине 20. века: Милорад Павић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Слободан Костић Наслов тезе је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.2 предмета (проблема) истраживања Истраживање је подељено у две целине. I Предмет истраживања научноистраживачког (књижевноисторијског и књижевнотеоријског) рада јесте анализа византијских тема и мотива у савременом српском песништву кроз три усмерења: артикулација Византије као поетичке константе (историјска и митска Византија); преглед и деконструкција појаве Византије као тематско-мотивске подлоге и праћење њене генезе. Византија као поетичка константа савремених српских песника образложена је кроз систематични аналитички осврт на ставове из литературе који су приказани у компаративном контексту. Појава овог тематско-мотивског круга биће приказана од његовог формирања у песништву модерне, кроз аналитички осврт на назнаке византијске духовности до епохе савремене српске књижевности (послератни модернизам и постсимболизам). Проблем генезе византијских тема и мотива у савременом српском песништву отвара се указивањем на: песме са поетичким назнакама песме-молитве; разноврсност литургијских жанрова које песник узима као формални поетички предложак; на аспект идентитета савремене српске поезије и на њен однос према културном континуитету. II Предмет истраживања теме докторске дисертације у свом другом сегменту обухвата аналитичко-синтетички, интерпретативни и компаративни приступ тематско-мотивској структури поезије савремених српских песника: Милорада Павића, Ивана В. Лалића, Милосава Тешића и Слободана Костића, са нагласком на поетским радовима (песничким књигама, циклусима или појединачним песмама) са византијским темама и мотивима. Истраживање укључује упоредни

6 преглед поетичких константи различитог односа према миту и типова реинтерпретације српсковизантијске песничке традиције, у циљу стварања резултата који дефинишу византијски тематско-мотивски оквир као једну од аутентичних особености епохе савременог српског песништва. У анализи поетика наведених песника издвајају се четири правца интерпретације: 1. Милорад Павић мотив руку и форма средњовековних литургијских жанрова смештена у лирски подтекст упућују на поезију као молитву коју дефинише Иван В. Лалић у својој есејистици; 2. Иван В. Лалић јасно издиференциран однос између историјске и митске Византије отвара читање Византије као духовног завичаја видљивог и невидљивог и као залога континуитета; 3. Милосав Тешић песништво духовне вертикале које указује на вишеструк симболички однос према старој српској књижевности на трагу формалних и тематско-мотивских устројстава; Слободан Костић поетички дискурс у чијим оквирима је византијски тематско-мотивски круг узглобљен у симболичку раван поетске молитве за напуштено огњиште. Предмет истраживања је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе Књижевноисторијска и књижевнотеоријска литература о византијском тематскомотивском кругу савременог српског песништва настаје и развија се у последње три деценије 20. века. Када је реч о семантици Византије у песништву Ивана В. Лалића, једна од првих критичких интерпретација у којој је понуђено њено расветљавање јесте Предговор Лалићевој књизи Изабране и нове песме (1969), који је написао Јован Христић. Са намером да напише предговор, према мишљењу Александра Петрова, Христић је написао читав песнички програм. Из овог програма, који отвара тумачења византијских тема и мотива у кључу обнове континуитета и реинтерпретације српсковизантијске традиције настаје низ тумачења која су укључена у рад: Предраг Палавестра, Светлана Велмар Јанковић, Јован Делић, Александар Петров и др. Бројни зборници радова у секундарној литератури сведоче о књижевноисторијској рецепцији афирмацији, појави и генези византијског тематско-мотивског круга у српској поезији друге половине 20. века. Радови из наведених зборника обухватају културолошки, филозофски и литерарни аспект византијских тема и мотива у савременој српској поезији. Због ограниченог обима документа наведен је део списка литературе и друге грађе која ће бити коришћена у истраживању: Секундарна литература: 1. Аверинцев С. (1982). Поетика рановизантијске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга. 2. Аврамовна Маслова, В. (2013). Стихотворная молитва с позиции синтеза религии науки культуры. У Теолингвистичка проучавања словенских језика. Београд: САНУ, Одељење језика и књижевности, Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, књига 5. 3. Берђајев, Н. (1990). Ново средњовековље. Београд: Хипнос. 4. Бичков, В. (1991). Византијска естетика. Београд: Просвета. 5. Богдановић Д. (1970). Византијски књижевни канон у српским службама средњег века. У: О Србљаку. Београд: Српска књижевна задруга. 6. Бошковић Д. (уред.) (2007). Византија у (српској) књижевности и култури од средњег до двадесет и првог века. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет. 7. Владушић С. (2013). Третман мита у поезији Миодрага Павловића, Љубомира Симовића и Бранка Миљковића. У: Развојни токови српске поезије 2/2. 42. научни састанак слависта у Вукове дане. Београд: Међународни славистички центар, 543 551. 8. Владушић С. (2017). Књижевност и коментари. Београд: Службени гласник. 9. Вуксановић М. (уред.) (2018). Српска књижевност данас. Нови Сад: Огранак САНУ. 10. Гордић С. (1988). Поезија и окружје. Нови Сад: Матица српска. 11. Дамјанов, С. (2012). Нова читатња традиције. Београд: Службени гласник. 12. Делић, Ј. Јовановић А. (уред.) (2016). Звук, метар и смисао у поезији Милосава Тешића. Београд Требиње: Институт за књижевност и уметност Дучићеве вечери поезије. 13. Eagleton, T. (1987). Književna teorija. Zagreb: Sveučilišna naklada liber Zavod za znanost o

7 književnosti. 14. Жуњић С. (2012). Логика и теологија. Београд: Отачник. 15. Иванов, В. Вс. (1979, лето). Категорија видљиво невидљиво у текстовима архаичних култура. Трећи програм радио Београда, 42. 16. Јерков, А. (2010). Да ли је суштина поезије у вољи за песму? Измицање писма и хитац Ивана В. Лалића, о великим темама и малим љубавима, о поетичком Принципу и свему што разуме само онај који већ зна. У: Смисао (српског) стиха Само/оспоравање, други том. Београд: Институт за књижевност и уметност. 17. Jеротић, В. (2003). Поруке љубави или Византија Ивана В. Лалића. У Споменица Ивана В. Лалића, уредник Предраг Палавестра. Београд: САНУ. 18. Јовановић, А. (2003). Ствараоци и створитељ. Краљево: Народна библиотека Стефан Првовенчани. 19. Јовановић А. (уред.) (2007). Постсимболистичка поетика Ивана В. Лалића. Београд: Институт за књижевност и уметност Учитељски факултет. 20. Јовановић А. Хамовић Д. (уред.) (1998). Милосав Тешић, песник. Краљево: Народна библиотека Краљево. 21. Јовановић Б. (уред.) (1993). Српска Византија. Београд: Дом културе Студентски град. 22. Кашанин М. (2002). Српска књижевност у средњем веку. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 23. Кордић, Р. (1993). Византинизам савремене српске књижевности. У: Српска Византија. Београд: Дом културе Студентски град. 24. Костић, Д. (2016). Грачанички циклус Слободана Костића. Видовдански гласник, XXV, 24. 25. Летић Б. (2009). У огледалу духовном: Огледи из старе српске књижевности. Пале: Просвјета. 26. Лихачов Д. С. (1972). Поетика старе руске књижевности. Београд: СКЗ. 27. Мајендорф, Џ. (2008). Византијско богословље: Историјски токови и догматске теме. Крагујевац: Каленић. 28. Михаиловић Д. (2009). Византијски круг. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 29. Мишић З. (1976). Критика песничког искуства. Београд: СКЗ. 30. Оболенски Д. (1991). Византијски комонвелт. Београд: Српска књижевна задруга. 31. Павловић М. (прир.) (1972). Песништво од Војислава до Бојића. Београд: Нолит. 32. Павловић М. (1981). Изабрана дела I, II. Београд: Вук Караџић. 33. Палавестра П. (1983). Критичка књижевност: Алтернатива постмодернизма. Београд: Вук Караџић. 34. Палавестра П. (1996). Песничка визија Медитерана. Књижевност, 11-12. 35. Палавестра П. (уред.) (2003). Споменица Ивана В. Лалића. Београд: САНУ. 36. Пејчић, Ј. (2001). Време и вечност: Саборник српских молитава XIII XX век. Београд: Универзитетски образовни православни богослови Хиландарски фонд Задужбина Николај Велимировић и Јустин Поповић. 37. Петковић Н. (2007). Словенске пчеле у Грачаници. Београд: Завод за уџбенике. 38. Петров, А. (2008). Канон, Српски песници двадесетог века. Београд: Службени гласник. 39. Петров А. (2011). Пре прошлости II. Београд: Службени гласник. 40. Поповић Р. (2013). Парадокси и молитве: Огледи о српском пјесништву 2. Ниш Бања Лука: Филозофски факултет у Нишу Филолошки факултет у Бањој Луци. 41. Радојичић Ђ. Сп. (1967). Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба. Нови Сад: Матица српска. 42. Радуловић М. (2017). Српсковизантијско наслеђе у српском послератном модернизму Васко Попа, Миодраг Павловић, Љубомир Симовић, Иван В. Лалић. Београд: Институт за књижевност и уметност. 43. Раичевић Г. (2010). Други свет. Београд: Службени гласник. 44. Ребић Ч. (1998). Духовност српске средњовијековне књижевне културе. Београд: Богословски факултет СПЦ. 45. Рогић С. (уред.) (2010). Павићеви палимпсести. Бајина Башта: Фондација Рачанска баштина. 46. Рончевић Т. (2016). Молитва као жанр у српској књижевности XX века. Београд: Филолошки факултет. 47. Стипчевић, Н. (1999). Учитавања. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 48. Тодоров, Ц. (2010). Симболизам и тумачење. Београд: Службени гласник.

8 49. Трифуновић Ђ. (прир.) (1965). Стара књижевност. Београд: Нолит. 50. Трифуновић Ђ. (1974). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова. Београд: Вук Караџић. 51. Трифуновић Ђ. (1994). Стара српска књижевност. Београд: Филип Вишњић. 52. Хамовић Д. (уред.) (1996). Иван В. Лалић, Песник. Краљево: Повеља. Примарни извори: 53. Костић, С. (1983). Читање мапе. Београд Приштина: Нолит Јединство. 54. Костић, С. (1987). Жилиште, Нолит, Београд. 55. Костић, С. (2000). Православно духовно песништво. Београд: Универзитетски образовни православни богослови Хиландарски фонд Задужбина Николај Велимировић и Јустин Поповић. 56. Лалић, И. В. (1997). Дела I Време, ватре, вртови. Приредио Александар Јовановић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 57. Лалић, И. В. (1997). Дела II Чин, Круг, О делима љубави или Византија, Сметње на везама. Приредио Александар Јовановић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 58. Лалић, И. В. (1997). Дела III Страсна мера, Писмо, Четири канона. Приредио Александар Јовановић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 59. Лалић, И. В. (1997). Дела IV О поезији. Приредио Александар Јовановић. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. 60. Павић, М. (1967). Палимпсести. Београд: Нолит. 61. Павић, М. (1971). Месечев камен, Београд: Нолит. 62. Павић, М. (1982). Душе се купају последњи пут. Нови Сад: Матица српска. 63. Тешић, М. (1986). Купиново. Београд: БИГЗ. 64. Тешић, М. (1993). Благо божије. Београд: Време Публикум. 65. Тешић, М. (1998). Изабране песме. Београд: Нолит. 66. Тешић, М. (1999). Седмица. Београд: Српска књижевна задруга. 67. Тешић, М. (2002). Најлепше песме Милосава Тешића. Београд: Просвета. 68. Тешић, М. (2005). У тесном склопу: Изабране и нове песме. Београд: Просвета. Избор литературе је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.4 циљева истраживања Циљ истраживања јесте допринос новим читањима садржинских и формалних карактеристика поезије у епоси савремене српске књижевности. Анализом византијског тематско-мотивског круга односа савремених српских песника према српсковизантијској песничкој традицији долази се до закључака о: генези и разноврсности литерарног реинтерпретирања и реактуализације културне баштине; односу према миту; успостављању континуитета са прекинутом песничком традицијом, као и о природи успостављених литерарних и културолошких веза. Циљеви истраживања су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.5 очекиваних резултата (хипотезе) Очекивани резултати јесу допринос систематизацији постојећих и отварању нових знања о односу савремених српских песника према миту и континуитету песничке баштине, као и њихове даље примене на поетике песника чије дело у већој или мањој мери није разматрано у овом методолошком кључу. Очекивани резултати представљају значајан научни допринос? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.6 план рада 9 Докторска дисертација садржи три фазе истраживања: уводна истраживања (прикупљање и одабир грађе) са теоријским разматрањима; фаза упоредне анализе песничке грађе на примеру поетика четири савремена српска песника; закључна разматрања о улози тематско-мотивског византијског круга у формирању аутентичног поетичког утемељења у песништву епохе савремене српске књижевности. Оријентациони садржај докторске дисертације: I Увод: Афирмација, појава и генеза византијског тематско-мотивског круга Прве појаве византијских тема и мотива и српском песништву 20. века Трагање за континуитетом назнаке византијске духовности Песништво српске модерне Међуратна лирика матерње мелодије Реинтерпретација српсковизантијске традиције у савременом српском песништву (послератни модернизам и постсимболизам) II Милорад Павић: Према поезији као молитви Иван В. Лалић: Византија као духовни завичај видљивог и невидљивог Милосав Тешић: Песништво духовне вертикале Слободан Костић: Молитва као симбол утуљеног огњишта (Византија) III Закључак: Нова четири канона савременог српског песништва: мит, симбол, духовна вертикала и поетска молитва Рад на I и II фази научноистраживачког рада, као и на прикупљању и одабиру грађе, започет је у току прве године докторских студија (2013 2014). До данас су осветљени значајни сегменти планираног истраживања, о чему сведочи библиографија у прилогу. План рада је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.7 метод и узорак истраживања Методе које ће бити примењене: Књижевноисторијске, књижевнотеоријске, интерпретативна, компаративна, интертекстуална, логичке (аналитичка и синтетичка), културолошке. Узорак истраживања јесу ауторске лирске песме са византијским темама и мотивима: Милорада Павића, Ивана В. Лалића, Милосава Тешића и Слободана Костића. Величина узорка подразумева: песничке књиге, циклусе или појединачне песме које су изабране као релевантни показатељи византијског тематско-мотивског круга као поетичке особености поетика наведених песника. Метод и узорак су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад Израда докторске дисертације не захтева простор за експериментално истраживање. Услови за експериментали рад су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО V.9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Није предвиђено. Предложене методе су одговарајуће? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

VI ЗАКЉУЧАК 10 кандидат је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО ментор је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО тема је подобна ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО Образложење (до 500 карактера): Кандидат мср Милан Громовић досадашњим радом испунио је услове дефинисане студијским планом и програмом и показао да поседује квалитете потребне за самостални истраживачки рад, што је услов за успешну израду докторске дисертације. На основу увида у биографију и библиографију кандидата Комисија закључује да је мср Милан Громовић подобан као кандидат за израду докторске дисертације јер је положио 13 испита и остварио 130 ЕСПБ (Докторска дисертација-избор теме и преглед литературе, Дело Милоша Црњанског у компаративном контексту, Преписка српских писаца, Израда пројекта истраживање и пријава дисертације, Поетика и критика Јована Дучића, Поетика драмских текстова у другој половини 20. века, Израда и објављивање првог научног рада, Граматика и дискурс, Докторска дисертација истраживање на теми, Учешће на научном скупу са рефератом, Култура и друштво југословенске краљевине, Павић, Израда и објављивање другог научног рада са рецензијама). Кандидат је објавио довољан број научних радова: један рад у националном часопису међународног значаја (М24), један у врхунском часопису од националног значаја (М51), један у домаћем новопокренутом научном часопису (М54), 2 рада у зборницима са међународних научних скупова (М33), 2 рада у тематским зборницима од националног значаја (М45), 1 рад у тематском зборнику међународног значаја (М14) и 1 научну монографију (М42). Предложена тема дисертације ослања се на актуелне токове науке о књижевности и отвара могућности будућих истраживања. Сагледавањем значаја обраде теме и истраживања у оквиру израде докторске дисертације, познавања проблематике коју је кандидат показао у погледу изабране литературе, циљева и очекиваних резултата истраживања, систематично сачињеног плана рада, као и компетенција предложеног ментора, чланови Комисије су сагласни да су кандидат, ментор и тема подобни за израду докторске дисертације. Комисија једногласно предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да кандидату мср Милану Громовићу, истраживачу-приправнику, одобри предложену тему Византијске теме и мотиви у српској поезији друге половине 20. века: Милорад Павић, Иван В. Лалић, Милосав Тешић, Слободан Костић за израду докторске дисертације. датум: Проф. др Слободан Владушић, председник комисије Академик Јован Делић, члан Проф. др Горана Раичевић, ментор