Österreichische Post AG. MZ 09Z M KOSMO Благодарам 02/2019. IZDANJE BR. 100 NAŠ NAJTIRAŽNIJI MAGAZIN U AUSTRIJI Merci Ευχαριστώ Хва

Österreichische Post AG. MZ 09Z037990 M KOSMO Благодарам 02/2019. IZDANJE BR. 100 NAŠ NAJTIRAŽNIJI MAGAZIN U AUSTRIJI WWW.KOSMO.AT Merci Ευχαριστώ Хвала Danke Gracias Danke Obrigada Fala Ďakujem Благодарам Děkuji Danke Ευχαριστώ Thank you Köszönöm Спасибо Ευχαριστώ Obrigada Fala Fala Merci Obrigada Hvala СпасибоĎakujem Grazie Teşekkür Gracias Благодарам Ευχαριστώ Thank you Köszönöm Хвала Danke Obrigada Köszönöm Teşekkür Спасибо Хвала Gracias Thank you Děkuji كل اركش Hvala Teşekkür Hvala Gracias Köszönöm Благодарам Danke

Tri SUVa. Jedan doživljaj. Jedinstveni svet SUVa u Hyundaiu. Tri SUV modela Santa Fe, Tucson i KONA bude posebne emocije, a svojom inovativnom snagom predstavljaju jedinstvene primere u njihovoj kategoriji. Napredni, ekološki 6d-TEMP motori, austrijski sistemi pogona na sva četiri točka, moderni sistemi asistencije i jedinstvene karakteristike opreme garantuju sigurnost i komfor, baš kao što očekujete od jednog terenca. Otmeni, luksuzni SUV Hyundai Santa Fe Uz lizing već od 35.490, * uključujući 3 godine/90.000 km besplatnog servisa! E l e g a n t n i, ko m p a k t n i S U V Hyundai Tucson Uz lizing već od 21.990, * Stilski, gradski SUV Hyundai KONA Uz lizing već od 18.290, * Isprobajte ih i uverite se sami: www.hyundai.at Santa Fe: Cena uključuje 1.500, bonusa (Vorteilsbonus), 1.500, bonusa za zamenu - Eintauschbonus (bonus za zamenu važi za vozilo koje je minimum šest meseci registrovano na ime kupca) und 1.500, bonusa za finansiranje (Finanzierungsbonus). Finansiranje uključuje besplatan servis do tri godine ili do pređenih 90.000 km. Bonus za finansiranje je posebna ponuda od strane Denzel Leasing GmbH. Kupovna cena 35.490,, mesečna rata 354,90, 36 mesečnih rata, 7.098, učešće, 19.910,93 preostala vrednost, 30.000 km godišnje, troškovi transakcije 218,62 troškovi obrade 354,90, obavezna naknada 354,90, taksa za proveru boniteta 90,, efektivna kamatna stopa 6,59 %, varijabilna aktivna kamatna stopa 4,90 %, ukupan iznos lizinga 29.101,80, ukupan iznos 40.093,95. Tucson: Cena uključuje 3.500, bonusa (Vorteilsbonus) i 1.000, bonusa za finansiranje (Finanzierungsbonus). Bonus za finansiranje je posebna ponuda od strane Denzel Leasing GmbH: Kupovna cena 21.990,, mesečna rata 219,90, 60 mesečnih rata, učešće 4.398,, preostala vrednost 7.605,23, 15.000 km godišnje, troškovi transakcije 193,51, troškovi obrade 219,90,, obavezna naknada 219,90,, taksa za proveru boniteta 90,, efektivna kamatna stopa 5,68%, varijabilna aktivna kamatna stopa 4,30%, ukupan iznos lizinga 18.031,80,, ukupan iznos 25.480,74. KONA: Cena uključuje 1.000, bonusa (Vorteilsbonus) und 1.000, bonusa za finansiranje (Finanzierungsbonus). Bonus za finansiranje je posebna ponuda od strane Denzel Leasing GmbH: Kupovna cena 18.290,, mesečna rata 182,90, 60 mesečnih rata, 3.658, učešće, 6.325,34 preostala vrednost, 15.000 km godišnje, troškovi transakcije 160,95, troškovi obrade 182,90, obavezna naknada 182,90, taksa za proveru boniteta 90,, efektivna kamatna stopa 5,71%, varijabilna aktivna kamatna stopa 4,30%, ukupan iznos lizinga 14.997,80, ukupan iznos 21.208,53. Svi iznosi uključujući NoVA i PDV akcija/cena kod svih Hyundai partnera koji učestvuju u ponudi važi dokle traju zalihe tj. do opozivanja i uključuje učešće proizvođača i dilera. Hyundai garancija na 5 godina za nove automobile bez ograničenja kilometraže važi samo za ona vozila, koja su krajnjim korisnicima prodata od strane ovlašćenog Hyundai distributera sa sedištem u Evropskom ekonomskom prostoru ili u Švajcarskoj. Detalje i uslove garancije za nova vozila Hyundaia možete pronaći u garantnoj tj. servisnoj knjižici vozila. Petogodišnja garancija za nova vozila ne važi za modele Starex H-1 i H350. Simbol slika. Zadržava se pravo na štamparske greške. CO 2 : 108-180 g/km, Potrošnja: 4,1 l Diesel - 7,9 l Benzin (privremeni podaci).

36 Maternje slovo u tuđini 40 KOSMO NA WEBU: Istorija novina na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku u Austriji je dugačka i burna... Naš portal www.kosmo. at 2018. oborio je sve naše rekorde. Saznajte kako je nastao i kako se razvija. 50 The best of the best Mnoge stranice su ispisane, a mnoge sudbine ispričane tokom poslednjih 10 godina. Predstavljamo vam one, koje su ostavile neizbrisiv trag, kako na našim stranicama, tako i u srcima. 4 Naš izdavač, Dejan Sudar, povodom stotog izdanja časopisa KOSMO i 10 godina postojanja i rada naše redakcije. Fotos: istockphotos, KOSMO 6 28 Osim produkcije, u našoj veseloj redakciji u pauzama volimo da kuvamo kafu, pričamo i šalimo se. Otvaramo vam vrata našeg backstage-a. 32 Predstavljamo vam naše bivše i sadašnje saradnike bez čijeg rada i doprinosa KOSMO ne bi bio to što danas jeste. Kakvu ulogu i značaj imaju austrijski mediji na jeziku zajednice? Pitali smo naše sugrađane... 12 Sto izdanja, sto naslovnica. Svaka nam je draga i svaka na svoj način najbolja. One nose suštinu celog časopisa i zaslužuju posebno mesto. 34 Ispratili smo mnogobrojne sportske, kulturne i modne eventove, a neke smo i sami organizovali, kako za naše čitaoce, tako i za partnere. 16 Tokom deset godina rada KOSMO je uspostavio mnoge dugogodišnje saradnje. Zahvaljujemo se svima njima na istrajnoj podršci! 44 Balkanski velikani u Beču Austrijska prestonica je stolećima bila centar okupljanja balkanske elite. U njoj su živeli, radili, stvarali, komponovali, pisali i slikali brojni naši umetnici, književnici, i naučnici. Upoznajte intelektualne bisere sa Balkana! KOSMO 03

100. IZDANJE Luda hrabrost, a nimalo luda Drage čitateljice i dragi čitatelji, U vašim rukama držite 100. izdanje vašeg i našeg KOSMA. Osobno ne volim patetično čestitanje sebi samima, pa shodno tome ni suviše pretjerane, nebeske hvalospjeve drugih o nama. Jer, u suštini znam da su nas do ovog 10. rođendana više doveli utemeljena, konstruktivna kritika, profesionalna odgovornost i neumorna glad našeg cijelog tima nego li ode hvale. Ipak, jednu stvar bez lažne skromnosti treba istaknuti: Mi smo imali ono nešto, a to nešto su od početka bili upravo hrabrost i vjera. Došao sam do tog zaključka kad sam nedavno razmišljao o razdoblju prije i poslije trećeg mjeseca 2009. godine, dana kada je izašao prvi broj KOSMA. Kad sam imao ideju da sami sebi stvorimo medijski prostor kao zajednica i osnujemo vlastiti list koji će biti naš glas i naš most u našoj novoj domovini Austriji, mnogi su odmahivali rukom i unaprijed nas tješili, tvrdeći da na medijskom tržištu za KOSMO nema mjesta, da su nam zajednice suviše podijeljene za zajednički medijski projekt i kako ćemo, na duge staze, samo teško preživjeti... Dejan SUDAR, izdavač Svih ovih deset godina, zaneseni hrabrošću i vjerom, ali i saznanjem da itekako možemo medijski mnogo toga učiniti za našu zajednicu, dokazali smo upravo suprotno. Osnovan prije deset godina s ciljem da osobama podrijetlom iz zemalja bivše Jugoslavije na njihovom maternjem jeziku ponudi mnoštvo zanimljivih priloga, KOSMO danas čita više od pola milijuna čitatelja, a među njima je kroz naš sve jači i čitaniji web-portal www.kosmo.at i sve više domaćih Austrijanaca. Osim medijske uloge, ne treba zaboraviti ni onu servisnu: uvijek smo se trudili dati našim ljudima pravu informaciju o pravnom uređenju Austrije, zakonima na tržištu rada i sl., te tako odgovoriti na goruća pitanja koja su ih zanimala iz osobnog interesa. Prava informacija je bila i ostala pola puta do uspjeha, a upravo tim putem kanimo koračati i idućih 10 godina. Jaki i složni u tome da upravo kroz iste, prave informacije našoj publici budemo od koristi, ali i da istovremeno na tom putu spajamo ljude i kulture. Posebno mi je drago što, suprotno trendovima u novinarstvu, mi sve češće imamo razloga pisati pozitivne priče. One o uspjesima naših ljudi, o njihovom poduzetništvu, talentu i uspjehu od građevinara, nogometaša, arhitekta do frizera, one o djeci gastarbajtera koja upisuju fakultete, preuzimaju uloge menadžera... Kad smo ga osnivali, mi nismo vjerovali samo u KOSMO kao novinu. Vjerovali smo još više u naše lljude. Usprkos ili baš u inat svim prognozama da ćemo se raspasti jer kao etnomediji ne forsiramo nacionalnu priču i nismo medij isključivo za ove ili one, nego za sve ljude iz naše zajednice neovisno o njihovoj nacionalnoj, vjerskoj ili drugoj pripadnosti. Zajedno smo bili i ostali jači. I bit ćemo još jači i to u idućih 10 godina. Dakako, s vama zna se! Dejan Sudar Foto: Amel Topčagić 04 KOSMO

Grenzen überschreiten bedeutet auch nationale Grenzen zu überwinden EntGEltlichE EinschaltunG Gute Wissenschaft lebt vom weltweiten Austausch. Das Bundesministerium für Bildung, Wissenschaft und Forschung unterstützt Studierende und Forschende und stellt entsprechende Mittel bereit. Jedes Jahr nutzen mehr als 10.000 heimische Studierende diese Chancen für ein Stipendium oder eine Forschungsförderung. Alle Informationen u.a. zu den Mobilitätsprogrammen Erasmus, CEEPUS und den Fördermöglichkeiten unter www.stipendium.at, www.grants.at, www.bmbwf.gv.at

100. IZDANJE KOSMO Više od brojke Da mi je netko prije deset godina rekao da ćemo doći do našeg 100. broja, moram priznati da bih, uz sav optimizam koji nas je tada nosio, s jedne strane bio i skeptičan No, dugogodišnjim radom našeg tima i stalnim rastom kvalitete našeg print i online izdanja, mi smo došli i do ovog, jubilarnog broja. Nema dvojbe da smo ponosni na tu stotku - jer je ona baš taj šlag na torti. Ipak, realizirajući činjenicu da sam zajedno s redakcijom radio na 100 brojeva ovog magazina, shvatio sam da su brojke zapravo samo statistički pokazatelj onog svega što se krije iza njih - a to je, u profesionalnom ali i ljudskom smislu, mnogo dragocjenije. Riječ je o iskustvima - i onim dobrim i lošima - kroz koja smo prošli kao tim, godine u kojima smo ispisali ne samo tisuće i tisuće tekstova, nego i vrijeme u kojem smo svaki dan zajedno sazrijevali, pokretali nove projekte, stalno učeći jedan od drugoga i motivirajući se zajedno za novi broj, novu temu, novi članak na webu. Ponosni smo ne samo na sadašnji tim, koji na webu ruši rekorde, a u printu donosi zavidne ekskluzive, nego i na sve one koji su sudjelovali u izgradnji KOSMA u proteklih 10 godina. Mnogi novinari koji su kod nas ispekli zanat danas rade u Standardu, Wienerin, Kurieru i mnogim drugim poznatim austrijskim novinama. Hvala svima vama koji ste s nama radili na ovom jedinstvenom projektu! Hvala svima koji ste nam svih ovih godina bili vjerni i hvala cijelom našem timu koji je uvijek davao najbolje od sebe! Biti bolji i bolji - ostaje naša ambicija i u ovoj, desetoj godini postojanja. Dragomir Janjić, glavni urednik i koizdavač SARADNICI. Čast nam je da vam predstavimo naš sadašnji tim i one, koji su svojom energijom i angažmanom dali značajan doprinos rastu i razvoju našeg časopisa. Redakcija o Dragomiru Jedan od zaslužnih ljudi za prva KOSMOva slova i spona između redakcije i prodaje, svom timu služi kao konstantan primer rada, upornosti i istrajnosti, a njegova svestranost je pokazatelj da ne postoji nijedno gradivo koje se ne može naučiti niti problem koji se ne može savladati. Nepresušna radoznalost koju poseduje ne ogleda se samo kroz stalno upijanje novih saznanja, već i kroz interes i brigu prema ljudima, a posebno prema njegovoj KOSMO-porodici. Nijednog člana tima ne gleda samo kroz prizmu radnika, već kao kompleksnu ličnost, sa manama i vrlinama i kod svakog zna da probudi njegovu najkreativniju stranu. Foto: Amel Topčagić 06 KOSMO

nauti Voin Mihajlović, direktor prodaje Ako se pitate ko će vam najbolje objasniti šta su prave čari ovog magazina, onda će najbrži odgovor u svakom slučaju pronaći Voin Mihajlović. Ovaj Bečlija odrastao u gastarbajterskoj familiji odlično poznaje dodirne tačke mentalnog sklopa starosedelaca Austrijanaca i doseljenika s Balkana. Upravo zato često kao pola Švabo, pola naš, a u suštini pravi balkanski Bečlija, zna dati kreativnu ideju za kampanje i reklame klijenata. Nakon što je stekao golemo iskustvo u renomiranim austrijskim medijima, Mihajlović prelazi 2008. u KOSMO, na njegovom samom početku, svestan da ovde svojom interkulturalnom kompetencijom može otvoriti novo poglavlje. KOSMO 07

100. IZDANJE Čvrsta veza! Vera Marjanović, novinarka Kada se u Austriji spomene etno-novinarstvo, gotovo nezaobilazno postaje ime Vere Marjanović. No, iako ga je upravo ona velikim delom obeležila svojim zapaženim tekstovima u našem listu, ali i saradnji s brojnim srpskim medijima te vlastitom, mesečnom emisijom Spona na RTS-u, svoditi je isključivo na pojam etno-novinarke bilo bi krajnje kratkovidno i nezahvalno. Svestrana novinarka s velikim ugledom i kredibilitetom u našoj zajednici često dolazi do priča koje drugi ne žele, ne smeju ili ne mogu ispričati. To poverenje koje joj daje naše zajednica ona pak uzvraća svojim socijalno angažovanim tekstovima, rasvetljavajući mnoge nepravde koje pogađaju radnike i ostale obične smrtnike. Dušica Pavlović, novinarka Novi član KOSMO-porodice, još kao praktikant kinja 2017. godine nikoga nije ostavila ravnodušnim. Svojom neumornošću, blistavim umom i kreativnošću ova rođena Beograđanka uvela je nov talas u redakciju, bez kojeg bi biro, iz današnje perspektive, bio teško zamisliv. Kao stalni član redkacije priključila nam se u februaru 2018. godine. Od tada, ovaj diplomirani prevodilac, ne vodi samo računa o svojim vlastitim i ujedno izuzetno zanmiljivm reportažama i članicma, već njenim jezičkim savetima pomaže čitavom novinarskom timu i tako rasvetljava svaku nedoumicu. Svojim spojem austrijske tačnosti i balkanske živahnosti ona predstavlja pravo osveženje za KOSMO-redakciju i to svakoga radnog jutra iznova. Mariana Lukić, novinarka Nakon što je završila fakultet za publicistiku i komunikologiju, svoju karijeru započinje u svetu marketinga, a onda se vraća svojoj pravoj i velikoj ljubavi pisanju! Njeni tekstovi su bogata riznica ljudskih sudbina i neobičnih priča, koje se nalaze među nama, ali su vidljivi samo njenom intuitivnom, novinarskom oku. Majstorka za naš online-portal svoju dinamičnu ličnost ispoljava tako što svoje čitaoce svakodnevno zasmejava svojim satiričnim slikama, informiše o najzanimljivijim događajima i redovno intrigira svojim kolumnama i pričama o Balkancima u Austriji, koji za nju predstavljaju nepresušan izvor inspiracije. Foto: Amel Topčagić, istockphotos 08 KOSMO

Jelena Cvetković-Šarkanović, grafički dizajner Pored raznolikog sadržaja KOSMO časopisa, on ne bi bio to što jeste da ga ne krase slike i boje. Jelena daje časopisu život i energiju, a crno-bele tekstove pretvrara u šarene i dinamične priče. Zahvaljujući njenom umeću svaka priča dobija svoj poseban karakter. No, njen dar za umetnost nije jedino što odlikuje ovog svestranog kreativca. Pasionirani ljubitelj prirode obožava da je istražuje kroz putovanja i otkrivanja nepoznatih predela. Svoju energičnost ispoljava kroz upuštanja u nove izazove, a mir i ravnotežu pronalazi u jogi. Svojim dobrovoljnim radom i zalaganjem za životinjska prava svima nama daje pravi primer dobrote, nesebičnosti i čovečnosti. Eine starke Verbindung! Katarina Birčanin, asistent izdavača Najmlađa članica našeg tima zaslužna je za besprekorno odvijanje poslova u backstage-u. Od interne komunikacije i organizacije radnih sati, preko računovodstva, pa sve do logističke podrške naših novinara, Katarina vodi računa da je sve na svom mestu. Svojom dinamičnom energijom, neumornim koracima i neprevaziđenim humorom unosi vedrinu i smeh u redakciju, a svaki posao, pa i oni najteži, sa njom postaju zabava i razonoda. Njeno iskustvo i smirenost u kriznim situacijama, umnogome premašuju njene mlade godine, pa je mnogim našim radnicima upravo ona najbolji savetnik i osoba od poverenja. Uvek tu za vas! KOSMO 09

100. IZDANJE Eine starke Verbindung! Manuel Bahrer, novinar Rođeni Bečlija već je u tinejdžerskim godinama bio u dodiru sa ljudima poreklom iz bivše Jugoslavije. Njihov jezik ga ja brzo zaintrigirao, a ljubav prema balkanskim kulturama dovela ga je do završetka studija slavistike, smer bosanski, hrvatski, srpski. Danas je vrsni poznavalac balkanske istorije, južnoslovenskih jezika, kao i najsitnijih kulturoloških nijansi i dijalekata srpskog, hrvatskog i bosanskog. Uvek kritički orijentisan prema Balkanu, u svojim tekstovima ga rasvetljava iz jednog posebnog, transslavenskog, međunarodnog ugla, a njegova kritika nikog ne ostavlja ravnodušnim. Petar Rosandić, novinar Svestrani akrobat s rečima je još od tinejdžerskih godina zaražen izvanrednim talentom za istraživanje sveta kroz novinarstvo. Njegova nepresušna radoznalost i želja za znanjem vodile su ga od najmračnijih dubina do najsvetlijih visina ljudskog društva. On je na ti sa uglednim akademicima, naučnicima, političarima, sportistima, ali i sa pripadnicima grupa koje su na margini društva i sa druge strane zakona. Njemu nijedna tema nije strana i nijedna ličnost preopasna. On otkriva priče koje drugi pokušavaju da sakriju, a svoje čitaoce uvek iznenađuje neverovatnim saznanjima. Immer für Sie da! Foto: Amel Topčagić, Dušica Pavlović, Milan Sretenović, zvg. 10 KOSMO

Boris Sudar KOSMO za mene znači integraciju: ceo tim radi kao jedno telo, bez obzira na poreklo pojedinca. Napetosti iz prošlosti se odbacuju i umesto toga se slave otvorena diskusija i raznolikost. Atmosfera u KOSMU je bila veoma inspirativna! Nedad Memić Bio sam glavni urednik magazina KOSMO od aprila 2009. do decembra 2015. Na tome poslu naučio sam šta znači timski podići jedan projekt gotovo iz ničega i načiniti ga uspješnim. Za to vrijeme upoznao sam mnoge interesantne ljude, a istovremeno vodio redakcijski tim s kojim sam se izvrsno slagao. Iskustvo stečeno u KOSMU bilo mi je dragocjeno: kako poslovno, tako i privatno. Sandra Sretenović KOSMO nije bio samo krunisanje moje ljubavi prema novinarstvu, već i zlatan ključ za vrata austrijskog tržišta rada u vidu RWR-Karte. Imala sam tu sreću da radim sa divnim kolegama, čime sam stekla ne samo bogato iskustvo, prelepe uspomene, već i nekoliko pravih prijatelja. Zoran Radojković Pile Kad sam došao da živim u Austriju sam sam potražio KOSMO časopis, jer sam novinar i hteo sam da radim u struci, a to su bili intervjui sa našim najvećim muzičkim zvezdama. Saradnja sa KOSMOM je bila fenomenalna! Redakcija me je od samog početka jako lepo prihvatila i svi su uvek bili i više nego korektni. Svake godine godine smo organizovali druženja iz kojih su se izrodila dugotrajna prijateljstva. Jasmin Džajić KOSMO je za mene porodica u kojoj se svi njeni članovi bore za isti cilj i uvijek su tu jedni za druge. Bilo mi je ogromno zadovoljstvo raditi deset godina u timu od kojeg sam mogao mnogo naučiti. Uroš Miloradović Mislim da sam u KOSMU, nakon svih svojih škola, konačno naučio da pišem informativno, sadržajno i jednostavno. I to u otvorenoj, stimulativnoj sredini, među pametnim, dragim i veselim ljudima. Bio je to posao koji sam samo mogao poželeti. KOSMO 11

100. IZDANJE 100 izdanja 3/2009. 4/2009. 5/2009. 6/2009. 7-8/2009. 100 izdanja 100 izdanja 3/2010. 4/2010. 5/2010. 6/2010. 7-8/2010. 3/2011. 4/2011. 5/2011. 6/2011. 7-8/2011. 100 izdanja 3/2012. 4/2012. 5/2012. 6/2012. 7-8/2012. 100 izdanja 3/2013. 4/2013. 5/2013. 6/2013. 7-8/2013. 12 KOSMO

100 izdanja 100 izdanja 9/2009. 10/2009. 11/2009. 12/2009. 2/2010. 100 izdanja 9/2010. 10/2010. 11/2010. 12/2010. 2/2011. 9/2011. 10/2011. 11/2011. 12/2011. 2/2012. 100 izdanja 9/2012. 10/2012. 11/2012. 12/2012. 2/2013. 100 izdanja 9/2013. 10/2013. 11/2013. 12/2013. 2/2014. 100 KOSMO 13

100. IZDANJE 100 izdanja 3/2014. 4/2014. 5/2014. 6/2014. 7-8/2014. 100 3/2015. 4/2015. 5/2015. 6/2015. 7-8/2015. izdanja 100 izdanja 3/2016. 4/2016. 5/2016. 6/2016. 7-8/2016. 100 izdanja 3/2017. 4/2017. 5/2017. 6/2017. 7-8/2017. 3/2018. 4/2018. 5/2018. 6/2018. 7-8/2018. 14 KOSMO 100 anja

100 izdanja 100 izdanja 9/2014. 10/2014. 11/2014. 12/2014. 2/2015. 100 izdanja 9/2015. 10/2015. 11/2015. 12/2015. 2/2016. 9/2016. 10/2016. 11/2016. 12/2016. 2/2017. 100 izdanja 100 izdanja 9/2017. 10/2017. 11/2017. 12/2017. 2/2018. 9/2018. 10/2018. 11/2018. 12/2018. 2/2019. 1 KOSMO 15

100. IZDANJE Merci Obrigada Hvala Ďakujem Благодарам Ευχαριστώ Thank you Köszönöm Спасибо Ευχαριστώ Obrigada Fala Danke Hvala Ευχαριστώ Thank you Köszönöm Fala Хвала Teşekkür Спасибо Děkuji Hvala Teşekkür كل اركش Gracias كل اركش Děkuji Danke Gracias Ευχαριστώ Хвала Grazie Fala Merci Obrigada СпасибоĎakujem Grazie Teşekkür Gracias Благодарам Благодарам Danke Obrigada Danke Köszönöm Хвала Gracias Thank you Köszönöm PARTNERI. Našim dugogodišnjim saradnicima, koji su nas podržavali tokom prve decenije postojanja kažemo jedno veliko HVALA! A evo šta su oni nama poželeli za rođendan... 16 KOSMO

Ich arbeite persönlich seit vielen Jahren seit Beginn meiner politischen Arbeit als Staatsekretär für Integration ausgezeichnet mit dem Team von KOSMO zusammen. Das gesamte Redaktionsteam leistet einen wesentlichen Beitrag für ein positives Zusammenleben in Österreich. KOSMO dient den in Österreich lebenden Bosniern, Kroaten, Montenegrinern, Mazedoniern und Serben als wichtige Informations- und Serviceplattform sowie als Plattform für einen offenen Diskurs zu vielen entscheidenden Themen. Ich gratuliere der gesamten Redaktion zur großartigen Arbeit und freue mich auf die weitere gute Zusammenarbeit sowie auf viele Begegnungen mit der KOSMO-Community. Herzliche Gratulation zum Jubiläum! Sebastian Kurz Bundeskanzler KOSMO spricht zu den Menschen aus dem ehemaligen Jugoslawien in Österreich und nicht über sie: Ein wesentlicher Unterschied zu anderen Formaten mit ähnlichem Zielpublikum. Die Palette der Themen von KOSMO ist interessant und vielfältig, betrifft aber nicht die alte Heimat der Leser, sondern die neue: Österreich. So leistet KOSMO auch einen wesentlichen Beitrag zur Integration in unser Österreich und seine Gesellschaft, was mir besonders wichtig ist. In diesem Sinne wünsche ich KOSMO auch für das zweite Lebensjahrzehnt alles Gute! Heinz-Christian Strache Vizekanzler Već godinama, od početka moje političke karijere kao sekretar za integracije, odlično sarađujem sa KOSMO-timom. Čitav redakcijski tim daje krucijalan doprinos za pozitivan suživot u Austriji. KOSMO služi Bošnjacima, Hrvatima, Crnogorcima, Makedonscima i Srbima kao važna informativna i servisna platforma za javne diskusije na različite teme. Čestitam celom timu na izvanrednom radu i radujem se dobroj daljoj saradnji kao i mnogim budućim susretima sa KOSMO zajednicom. Srdačno vam čestitam 10-godišnji jubilej! KOSMO piše za ljude iz bivše Jugoslavije u Austriji, a ne o njima: ovo je bitna razlika u odnosu na ostale formate sa sličnom ciljnom publikom. Paleta tema o kojima KOSMO izveštava je raznolika i interesantna i ne odnosi se samo na stare domovine čitalaca, već i na njihovu novu: Austriju. Na taj način KOSMO daje ogroman doprinos integraciji u Austriji i njenoj zajednici, što je za mene lično veoma važno. U to ime KOSMU želim sve najbolje i u narednoj deceniji! Fotos: zvg., Stadt Wien/PID, Fotograf Bohmann, FPÖ Kosmo ist ein Magazin, das Monat für Monat von einem engagierten Team gemacht wird. Tüchtige Mitarbeiterinnen und Mitarbeiter greifen aktuelle Themen auf und vermitteln diese der laufend anwachsenden Leserschaft. Im Mittelpunkt stehen dabei lokale Ereignisse, regionale Entwicklungen und wichtige Alltagsthemen, die insbesondere auch für neue Wienerinnen und Wiener von Interesse sind. Kosmo, das sich selbst auch als Sprachrohr versteht, leistet nicht nur einen gezielten Beitrag zur Information sondern trägt auch zur Verständigung bei. Wir, als Stadt Wien, sehen Diversity als eine Chance für eine noch bessere Zukunft. Ich gratuliere Kosmo und seinem Team zum 10 Jahres Jubiläum und wünsche alles Gute und Glück AUF! Dr. Michael Ludwig Bürgermeister der Stadt Wien KOSMO je časopis na kojem iz meseca u mesec radi izuzetno predan tim. Vredni radnici informišu svoje sve veće čitalaštvo o aktuelnim temama. U središtu tih tema su lokalni događaji, regionalna dešavanja i važne svakodnevne vesti, koje su od posebnog zanačaja za nove Bečlije i Bečlijke. KOSMO, kao jezički posrednik, kako sam sebe vidi, nema samo veliki značaj za prenos informacija, već dorpinosi i međusobnom razumevanju. Mi, kao grad Beč, smatramo da je raznolikost šansa za još bolju budućnost. Čestitam KOSMU i njegovom timu na 10-godišnjem jubileju i želim vam svima sve najbolje i puno sreće! KOSMO 17

100. IZDANJE Eine moderne Medienlandschaft ist ein wichtiges Fundament unserer demokratischen Gesellschaft. Ebenso wichtig ist die Medienvielfalt, und die wäre höchst unvollständig, wenn nicht auch die Interessen und Bedürfnisse der verschiedenen in Österreich lebenden Bevölkerungsgruppen berücksichtigt würden. Das Ethno-Magazin KOSMO erfüllt diese Aufgabe sehr gut und zeichnet sich durch eine hohe Professionalität aus. Das macht KOSMO auch zu einem wichtigen Wegbegleiter unseres Landes und unserer Demokratie am Weg in die Zukunft. Als Landeshauptfrau gratuliere ich herzlich zum zehnjährigen Bestehen und zur 100. Ausgabe und wünsche dem Magazin KOSMO, den LeserInnen und allen, die in der Redaktion arbeiten, weiterhin viel Erfolg. Mag. Johanna Mikl-Leitner Landeshauptfrau Niederösterreich Moderna medijska scena predstavlja važnu osnovu našeg demokratskog društva. Isto tako je važna i medijska raznolikost koja bi bila veoma nepotpuna kada se interesi i potrebe različitih nacionalnih zajednica koje žive u Austriji ne bi uzimale u obzir. Časopis KOSMO u potpunosti ispunjava ovaj zadatak i odlikuje se visokom prefesionalnošću. Upravo to čini KOSMO važnim saputnikom naše zemlje i naše demokratije na putu ka budućnosti. Kao predsednica pokrajine od srca im čestitam 10 godina postojanja i stoto izdanje i želim svim njihovim čitaocima i radnicima puno uspeha i dalje! Zehn Jahre und kein bisschen leise und das ist auch gut so! Denn KOSMO ist ein unverzichtbares Sprach rohr für Menschen mit Migrationshintergrund aus dem ehemaligen Jugoslawien und ein wichtiger Integrationsmultiplikator. Auch wenn sich seit dem ersten Erscheinen von KOSMO viel verändert hat, eines ist gleich geblieben: Das KOSMO-Magazin fördert als auflagenstarkes Community-Medium den gesellschaftlichen Zusammenhalt und ist eine Bereicherung für die österreichische Medienlandschaft. Ich wünsche KOSMO alles Gute zum Jubiläum und freue mich auf viele weitere Ausgaben voll mit aktuellen News, spannenden Themen und interessanten Reportagen und Interviews. KOSMO hat es geschafft, Österreichs größtes und auflagenstärkstes Monatsmagazin für die Community der Austro Bosniaken, Kroaten, Montenegrinern und Serben zu werden, dass auch darüber hinaus gerne gelesen wird. Das geht nur mit einem abwechslungsreichen Themenmix und guter redaktioneller Arbeit. 100 Ausgaben in zehn Jahren sind ein stolzes Jubiläum und ein toller Erfolg, zu dem man nur gratulieren kann. Auch für die Zukunft wünsche ich dem gesamten Team weiterhin alles Gute! Dr. Pamela Rendi-Wagner, MSc SPÖ-Bundesparteivorsitzende Nakon 10 godina postojanja, nisu nimalo tiši - i to je odlično! Jer KOSMO je neizostavan jezički posrednik za ljude sa poreklom iz bivše Jugoslavije i važan faktor za uspešan proces integracije. Iako se časopis dosta promenio od svog prvog izdanja, jedno je ostalo isto: KOSMO, kao najtiražniji časopis na jeziku zajednice, podstiče društvenu koheziju i predstavlja pravo bogatstvo za austrijsku medijsku scenu. Povodom ovog jubileja želim KOSMU sve najbolje i radujem se mnogi budućim izdanjima, punim aktuelnih vesti, zanimljivih priča i interesantnih reportaža i intervjua. KOSMO je uspeo da postane najveći i najtiražniji mesečni austrijski magazin na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku, kojeg rado čitaju i ljudi van ovih zajednica. A to je moguće samo zahvaljujući raznolikim temama i dobrom redakcijskom radu. Sto izdanja za deset godina predstavljaju jubilej pun ponosa i odličan uspeh, na kojem se samo može čestitati. I u budućnosti želim KOSMO timu sve najbolje! Mag. Beate Meinl-Reisinger, MES NEOS-Bundesparteivorsitzende Fotos: zvg., Astrid Knie 18 KOSMO

Mein TV-Gerät hat Kabel- oder Satellitenempfang. Muss ich Rundfunkgebühren zahlen? Ja. Mehr Information unter www.gis.at/fremdsprachen/srpski/

100. IZDANJE 10 Jahre KOSMO sind ein großer Gewinn für die Medienlandschaft in unserer Stadt. Mit KOSMO haben wir ein starkes interkulturelles Magazin, das einerseits den Wiener Schmäh beherrscht, andererseits aber die unterschiedlichsten Themen mit der nötigen Ernsthaftigkeit behandelt. Zur 100. Ausgabe wünsche ich dem KOSMO-Team alles Gute und viel Erfolg für die nächsten 100 Ausgaben und freue mich auf die weitere, so gute Zusammenarbeit! Hvala für die großartige Arbeit! Nach Österreichern und Deutschen zählen Menschen aus Serbien, Kroatien, Montenegro und Bosnien Herzegowina zu den größten Gruppen der Pensionsbezieher in Österreich. Viele von ihnen nehmen auch die medizinischen Maßnahmen der Pensionsversicherungsanstalt, wie zum Beispiel eine Rehabilitation oder eine Kur, in Anspruch. KOSMO bietet eine ausgezeichnete Möglichkeit, zielgruppenrelevant auf höchstem professionellem Niveau über diese Themen zu informieren. Danke dafür, dass diese Möglichkeit seit mittlerweile 10 Jahren besteht und alles Gute für die nächsten 10 Jahre. Mag. Ulli Sima Stadträtin für Umwelt und Wiener Stadtwerke Deset godina KOSMA je ogroman dobitak za medijsku scenu našeg grada. Kroz KOSMO smo dobili jak, interkulturalni magazin koji, s jedne strane poseduje duh bečkog šarma, a s druge informiše o najrazličitijim temama sa neophodnom dozom ozbiljnosti. KOSMO timu čestitam na 100. izdanju i želim im puno uspeha za narednih 100! Radujem se tako izvrsnoj, daljoj saradnji! Hvala na fenomenalnom radu! Nakon Austrijanaca i Nemaca, najveći broj ljudi koji ostvaruje pravo na penziju u Austriji su Srbi, Hrvati, Crnogorci i Bošnjaci. Mnogi od njih su korisnici raznih medicinskih tretmana, kao npr. rehabilitacije ili lečenja, koje im nudi naš Fond za penziono osiguranje. Iz tog razloga je KOSMO odlična prilika da na visoko profesionalnom nivou informiše svoju zajednicu o relevantnim temama. Hvala vam što ova mogućnost postoji već 10 godina i sve najbolje u narednih 10! Dr. Winfried Pinggera Generaldirektor PVA Knackig, originell, stark, mannigfaltig, offen - das zeichnet Kosmo aus. Herzlichen Dank für einen mutigen und engagierten Journalismus. Breite Themen, nicht nur für Ihre Leserschaft, sondern auch lesenswerte Informationen für interessierte ÖsterreicherInnen. Da kann ich nur sagen: Bitte so weitermachen! Und Gratulation an alle, die am Zustandekommen des Magazins beteiligt sind. Renate Anderl Präsidentin der AK Wien und der Bundes arbeitskammer Dinamičan, originalan, jak, svestran, otvoren - to je KOSMO. Srdačno zahvaljujem na hrabrom i požrtvovanom novinarstvu i na, ne samo raznolikim temama za vašu čitalačku publiku, već i na važnim informacijama za zainteresovane Austrijance. Želim vam samo jedno poručiti: nastavite i dalje tako! Čestitam svima koji su učestvovali u stvaranju magazina! Fotos: Kromos, PVA/Christine Wurnig, zvg. 20 KOSMO

Die langjährige Kooperation mit KOSMO hat sich bewährt. Auf diese Weise bekommen wir einerseits Informationen über eine wichtige Zielgruppe, andererseits freut es uns einfach, dass sich mit KOSMO ein interkulturelles Medium so gut etabliert hat. Alles Gute zum 10-jähriges Jubiläum! Dugogodišnja saradnja sa KOSMOM je bila zaista uspešna! Kroz nju, s jedne strane dobijamo važne informacije o ciljnoj grupi magazina, a s druge strane nas raduje, da se jedan interkulturalni magazin tako dobro etablirao. Sve najbolje za 10 godina postojanja! Mag. Heinrich Himmer Bildungsdirektor der Bildungsdirektion für Wien Die Vielfalt unserer Stadt ist für uns als AMS Wien kein neues Thema: Wir setzen uns intensiv mit Diversität auseinander, weil eine erfolgreiche und nachhaltige Arbeitsmarktpolitik das verlangt. Das Magazin KOSMO ist uns ein hilfreicher Partner, um unsere Anliegen und Bemühungen unter den Wiener Migrantinnen und Migranten bekannt zu machen. Zum zehnten Geburtstag und zur 100. Ausgabe gratulieren wir als AMS Wien sehr herzlich! Raznolikost našeg grada, za nas iz AMS-a, nije ništa novo: intenzivno se bavimo diverzitetom jer uspešna i održiva politika našeg tržišta rada to zahteva. Časopis KOSMO je izuzetno koristan partner jer kroz njega našim bečkim migrantima možemo da prenesemo naše ciljeve i naš trud. Za deseti rođendan i 100. izdanje vam kao AMS čestitamo od srca! Mag. Petra Draxl Landesgeschäftsführerin AMS Wien Fotos: zvg., AMS Wien/Spiola, IV/Michalski Integration gelingt dann am besten, wenn sie vom beiderseitigen Interesse an einer gemeinsamen Zukunft getragen wird. Österreich muss daran ein gesteigertes Interesse haben. Denn gerade für ein kleines Land ist Zuwanderung richtig gesteuert ein bereichernder Faktor für Gesellschaft und Kultur. Zudem bringt die Zuwanderung von qualifizierten Arbeitskräften mit unterschiedlichem sprachlichem und kulturellem Hintergrund auch ganz konkrete Wettbewerbsvorteile für unsere exportorientierte Wirtschaft. In diesem Sinne leistet KOSMO einen wertvollen Beitrag und fungiert darüber hinaus als Sprachrohr einer bedeutenden Community in Österreich. Im Namen der Industriellenvereinigung darf ich daher sehr herzlich zur 100. Ausgabe gratulieren. Mag. Christoph Neumayer Generalsekretär der Industriellenvereinigung Integracija najbolje uspeva kada se, nošena obostranim interesima, usmeri ka zajedničkoj budućnosti. Austrija po tom pitanju mora pokazati rastući interes. Čak i za malu zemlju migracija, ukoliko je pravilno usmerena, predstavlja ključan faktor koji obogaćuje društvo i kulturu. Osim toga, migracija visoko obrazovane radne snage iz različitih jezičkih i kulturoloških sredina donosi sa sobom konkretne konkurentske prednosti za našu ekonomiju koja je orijentisana ka eksportu. U tom smislu KOSMO daje neprocenjivi doprinos, te deluje kao jezički posrednik za svoju zajednicu u Austriji. U ime Federacije austrijskih industrijalaca od srca vam čestitam na 100. izdanju! KOSMO 21

100. IZDANJE Der 10-jährige Erfolgsweg von KOSMO ist Beleg dafür, wie Visionen und Ziele mit wahrer Leidenschaft und Begeisterung umgesetzt werden. Die lange Zeit, in der das Magazin nun schon besteht, spricht selbstredend für den Erfolg. Mit besten Glückwünschen zum Jubiläum freuen wir uns auf weitere gute Zusammenarbeit und wir wünschen noch viele Jahrzehnte erfolgreicher Arbeit! Desetogodišnja priča o uspehu KOSMO časopisa dokaz je kako se vizije i ciljevi ostvaruju u kombinaciji s istinskom strašću i entuzijazmom. Dug vremenski period u kojem ovaj časopis postoji, najbolje pokazuje njegov uspeh. S najboljim željama za godišnjicu, radujemo se daljoj dobroj saradnji i želimo još mnogo decenija uspešnog rada! Willi Mernyi ÖGB-Referatsleiter für Organisation, Koordination, Service KOSMO ist seit vielen Jahren ein hochgeschätztes Mitglied im Verband der Regionalmedien (VRM), der Dachorganisation und Interessenvertretung der österreichischen Gratiszeitungen. KOSMO erreicht via Print und Online einen wichtigen Teil der österreichischen Bevölkerung: Menschen, die zwar nicht Deutsch als Muttersprache haben, die aber in Österreich leben und ebensolche Bedürfnisse haben wie Menschen mit deutscher Muttersprache. Mit seiner Leserschaft ist KOSMO jedenfalls nicht nur eine große Bereicherung der österreichischen Magazinlandschaft, sondern vor allem ein hochwirksames und einzigartiges Werbemedium, das einen fixen Platz in vielen Werbeplänen verdient. In diesem Sinne: Alles Gute zum Geburtstag, KOSMO! KOSMO bereichert die mediale Landschaft und unseren Media-Mix bereits seit 10 Jahren. Die Zusammenarbeit war dabei stets eine partnerschaftliche. Ich gratuliere KOSMO zum 10jährigen Jubiläum und freue mich auf die nächsten Jahre. Mag. Dieter Henrich Geschäftsführung Verband der Regionalmedien Österreichs KOSMO je već dugi niz godina visoko cenjeni član Udruženja regionalnih medija (VRM), krovne organizacije i predstavnika austrijskih besplatnih novina. KOSMO doseže - putem štampanog i online izdanja - važan deo austrijskog stanovništva: ljude koji ne govore nemački jezik kao svoj materinji, ali koji žive u Austriji i imaju iste potrebe kao i ljudi s nemačkim maternjim jezikom. KOSMO sa svojom čitalačkom publikom ne predstavlja samo veliko obogaćenje austrijske medijske scene, već pre svega vrlo efektan i jedinstven medijum za oglašavanje koji u mnogim reklamnim planovima ima svoje stalno mesto. U tom smislu: srećan rođendan, KOSMO! KOSMO obogaćuje medijsku scenu Austrije i naš medijski miks već 10 godina. Saradnja sa KOSMOM je uvek bila partnerska. Čestitam magazinu 10-godišnji jubilej i radujem se nardednim godinama saradnje. Alexandra Csar, MA Marketing & Kommunikation GIS Fotos: Sebastian Philipp, Jürg Christandl, zvg. 22 KOSMO

Zehn Jahre und hundert zwanzig tausend Exemplare von Wien aus zu produzieren, um Zugänge zu den verschiedensten Gruppen, die heute nicht nur Österreich und Wien auch prägen, sondern für die europäische Zukunft von großer Bedeutung sind, ist eine beachtliche Leistung. Soweit ich das beurteilen kann, ist es auch interessant gemacht und trägt dem interkulturellen Gedanken Rechnung, viel mehr als alle möglichen Ansagen, die in der Öffentlichkeit existieren. Also nur so weiter und eine weitere gute europäische Zukunft. Deset godina proizvoditi 120.000 primeraka iz Beča kako bi se dobio pristup najrazličitijm grupama stanovništva, koje nisu samo odlika Austrije i Beča, već su izuzetno važna za čitavu evropsku budućnost, izvanredno je dostignuće. Koliko ja mogu da ocenim, KOSMO je časopis koncipiran na veoma zanimljiv način i doprinosi interkulturanoj misli mnogo više od bilo kojih mogućih javnih objava koje postoje u javnosti. Samo tako nastavite i želim vam lepu evropsku budućnost! Dr. Erhard Busek Vorstandsvorsitzender Institut für den Donauraum und Mitteleuropa Wir gratulieren ganz herzlich zum 10-jährigen Jubiläum und bedanken uns für die gute Zusammenarbeit. Der Erfolgsweg eines Unternehmens ist Beleg einer gemeinsamen Kraft, die aus vereinter Zusammenarbeit erwächst es ist immer wichtig am selben Strang zu ziehen. Wir freuen uns auch in Zukunft darauf, diesen Weg gemeinsam mit euch und mit VEGETA, DELICATA und VITAMINKA fortzusetzen. Positiv blicken wir auf die nächsten Jahre voller neuer Entwicklungen, wertvoller Erfahrungen und gemeinsamer Erfolge. Čestitamo vam od sveg srca 10-godišnji jubilej i zahvaljujemo na dobroj saradnji! Put do uspeha firme dokaz je zajedničke sile koja proizlazi iz zajedničkog rada - uvek je važno da zajedno idemo ka istom cilju. Radujemo se nastavku ovog puta s vama i sa VEGETOM, DELI- CATOM i VITAMINKOM i radujemo se narednim godinama, prepunim novih zbivanja, vrednih iskustava i zajedničkih uspeha. Marinko Sirovina Geschäftsführung Kreis Industriehandel Fotos: zvg. Eine Dekade! Wir gratulieren recht herzlich! KOSMO hat es geschafft, sich vom unscheinbaren Magazin, das anfangs hauptsächlich in den Zielpunkt-Filialen auflag, zu einem Medium mit hohen Stellenwert und hoher Glaubwürdigkeit in der bosnisch-kroatisch-serbischen Zielgruppe zu etablieren. KOSMO kennt man, KOSMO glaubt man, KOSMO bewegt, es ist cool ein Teil von KOSMO zu sein - genau aus diesen Gründen arbeiten wir seit mehreren Jahren mit KOSMO zusammen und transportieren hier ausgewählte Hyundai Produkte, die für diese Zielgruppe attraktiv sind. Wir sagen danke für die stets herzliche, verlässliche und professionelle Zusammenarbeit. Bleibt so wie ihr seid - wir werden euch weiterhin begleiten! Mag. (FH) Emanuela Novakovic Marketing Manager Hyundai Import Jedna decenija - čestitamo vam od sveg srca! KOSMO je uspeo da se razvije od neprimetnog časopisa koji se mogao videti samo u Zielpunkt radnjama sve do medija visokog statusa i verodostojnosti među bosanskom, hrvatskom i srpskom ciljnom grupom. KOSMO je poznat, KOSMU se veruje, KOSMO pokreće, cool je biti deo KOSMA - upravo iz ovih razloga već godinama sarađujemo sa KOSMOM, prenoseći izabrane Hyundai proizvode koje ova ciljna publika voli. Zahvaljujemo na konstantno srdačnoj, pouzdanoj i profesionalnoj saradnji. Ostanite takvi, a mi ćemo vas i dalje pratiti. KOSMO 23

100. IZDANJE Wir gratulieren KOSMO ganz herzlich zum 10-jährigen Jubiläum und bedanken uns für die jahrelange, professionelle Zusammenarbeit. Für uns ist KOSMO nach wie vor eines der wichtigsten Medien im interkulturellen Bereich. Die Erste Bank engagiert sich seit Jahren sehr für Personen mit Migrationshintergrund. Hier bietet KOSMO die richtige Plattform. Wir freuen uns auf eine weiterhin erfolgreiche Zusammenarbeit. Čestitamo KOSMU na 10-godišnjem jubileju i zahvaljujemo za dugogodišnju, profesionalnu saradnju. Za nas je KOSMO oduvek bio jedan od najvažnijih medija u interkulturalnom sektoru. Erste Banka se već godinama intenzivno angažuje oko ljudi migracionog porekla, pa je s tim u vezi KOSMO za nas veoma važna platforma. Radujemo se nastavku naše uspešne saradnje! Thomas Kirschner Erste Bank der oesterreichischen Sparkassen AG Seit kurzem arbeiten wir mit KOSMO zusammen und sind überaus glücklich über diese Zusammenarbeit. Die Inserate im Bereich Print und Online verzeichneten ausgezeichnete Werte und eine erfolgreiche Ansprache einer, für uns, neuen Zielgruppe. KOSMO hat es geschafft, uns eine Stimme in dieser Zielgruppe zu generieren. Das Team von KOSMO zeichnet sich durch hohes Engagement, Flexibilität sowie Freude am Arbeiten aus. Wir wünschen KOSMO zum Jubiläum alles Liebe, Gute und viel Erfolg für die weiteren 10 Jahre! Nedavno smo započeli našu saradnju sa KOSMO i veoma nam je drago da smo tu saradnju ostvarili. Reklame u štampanom i online izdanju beleže izvrsne rezultate i uspešan pristup, nama novoj, ciljnoj grupi. KOSMO je uspeo da nam da glas u okviru svoje čitalačke publike. KOSMOV tim odlikuje visok nivo predanosti, fleksibilnosti i uživanja u radu. KOSMU želimo sve najbolje i puno uspeha u narednih 10 godina! Andreas Kostelecky, MBA Geschäftsführung und Vertrieb Mitsubishi Integration gelingt am besten, wenn sie als Öffnen für Neues und nicht als Aufgeben von Gewohntem verstanden wird. Integration will schließlich den Menschen und die Gesellschaft gleichermaßen wachsen lassen, anstatt das Wunder Mensch auf den kleinsten gemeinsamen Nenner zu trimmen. Die Verkörperung dieser Haltung hat einen Namen: Kosmopolit. Und Wien hat mit Kosmo auch ein würdiges Printmedium für Leute mit Interesse und Schmäh, das keine Landes-oder Sprachgrenzen kennt. Daher alles Gute zum 10. Geburtstag und auf viele kommende Ausgaben, die uns beflügeln neugierig, wissbegierig und mit offenen Augen durch die Welt zu gehen. Herbert Schweiger Geschäftsführung VHS Integracija najbolje funkcioniše kada se shvata kao otvaranje novog, a ne kao odustajanje od poznatog. Naposletku, integracija želi da ljudi i društvo podjednako rastu, umesto da svede čoveka na najniži zajednički imenitelj. Utelovljenje ovog stava ima ime: kosmopolit. A Beč kroz KOSMO takođe ima dostojanstven štampani medijum za ljude s interesovanjima i duhom koji ne poznaje nikakvu državnu ili jezičnu barijeru. Dakle, srećan 10. rođendan! Želimo vam još puno predstojećih izdanja koja će nas nadahnuti da znatiželjni i otvorenih očiju koračamo kroz svet. Fotos: zvg., Paul Kolp, VHS/Zinner 24 KOSMO

Ich kenne das KOSMO seit vielen Jahren als führendes interkulturelles Magazin. Besonders in Wien und Umgebung, aber auch in allen anderen Regionen bietet KOSMO seiner Zielgruppe aktuelle Informationen über Politik, Gesellschaft und Kultur in Österreich und den Ländern, in denen viele Leser Ihre Wurzeln haben. Diese Plattformen nutzen wir gern, um den Lesern auch unser Unternehmen zu präsentieren. Die professionelle Betreuung und Abwicklung seitens des KOSMO Teams hat dabei die Geschäftsbeziehung sehr angenehm gemacht. Wir gratulieren dem KOSMO zum 10-jährigen Jubiläum und freuen uns auf weitere Jahre der fruchtbaren Zusammenarbeit. Wir arbeiten bereits mehrere Jahre erfolg reich mit dem KOSMO-Team zusammen. Das Magazin ist für uns ein wichtiger Kommunikationskanal für unsere Produkte von Marken wie Cockta, Cedevita und Grand Kafa, die wir in Österreich vertreiben. Wir gratulieren KOSMO zum 10-jährigen Jubiläum und bedanken uns für die professionelle Zusammenarbeit. Wir freuen uns auch 2019 auf viele interessante Berichte und Reportagen! Folke Postmeyer Geschäftsführung Österreich ORION Poznajem KOSMO već godinama kao vodeći interkulturalni magazin. Posebno u Beču i okolini, ali i u ostalim krajevima Austrije, KOSMO svojim čitaocima svakodnevno nudi aktuelne informacije iz političkog, društvenog i kulturnog života, kako Austrije, tako i zemalja odakle mnogi čitaoci vuku svoje poreklo. Ovu platformu rado koristimo kako bismo čitaocima predstavili i našu firmu. Profesionalna podrška i rukovođenje od strane KOSMO tima učinili su našu poslovnu sradnju veoma prijatnom. Čestitamo im na 10-godišnjem jubileju i radujemo se predstojećim godinama plodonosne saradnje. Već godinama uspešno sarađujemo sa KOSMOtimom. Za nas ovaj časopis predstavlja veoma važan kanal komunikacije, putem kojeg reklamiramo proizvode poput Cockte, Cedevite i Grand Kafe, koje prodajemo. Čestitamo KOSMU na 10-godišnjem jubileju i zahvaljujemo na profesionalnoj saradnji. I u narednoj godini se radujemo veoma zanimljivim pričama i reportažama! U to ime: KOSMO, sve najbolje za rođendan! In diesem Sinne: Alles Gute zum Geburtstag, KOSMO! Mag. Nataša Kljaić, MBA Geschäftsführung Atlantic grupa Fotos: Atlantic grupa, zvg. Ich gratuliere dem gesamten Team von KOSMO zur Jubiläumsausgabe! KOSMO hat in den vergangenen Jahren wesentlich zur Integration, zum gegenseitigen Verständnis und zum Erhalt der eigenen Kultur beigetragen. So sieht gelebte und aktive Integrationsarbeit ohne Aufgabe seiner eigenen Wurzeln aus. Als Unternehmer mit Migrationshintergrund und Integrationsbotschafter der Republik Österreich weiß ich um die wichtige Bedeutung der Arbeit der gesamten Redaktion von KOSMO. Ich danke Euch für Eure Arbeit und Berichterstattung und wünsche dem gesamten Team von KOSMO von Herzen unzählig viele weitere Ausgaben. Ostoja Ossi Matic Geschäftsführung Lucky Car Čestitam čitavom KOSMO timu na 10-godišnjem jubilarnom izdanju! KOSMO je poslednjih godina izuzetno doprineo integraciji, međusobnom razumevanju i očuvanju vlastite kulture. On je primer aktivnog i živog integracijskog rada bez odricanja sopstvenih korena. Kao preduzetnik sa migrantskim poreklom i kao ambasador za integracije Republike Austrije svestan sam važnog značaja rada čitave KOSMO redakcije. Zahvaljujem vam na vašem radu i informisanju i čitavom timu od srca želim bezbroj novih izdanja. KOSMO 25

100. IZDANJE KOSMO ist für den Verein Wirtschaft für Integration von Anfang an ein zuverlässiger Partner. Das persönliche Engagement seiner MitarbeiterInnen in Redaktion und Vertrieb zeichnet das Team besonders aus. In den zehn Jahren haben sich die Herausforderungen im Bereich Integration verändert, sind aber nicht weniger geworden. KOSMO ist ein wichtiges Medium um zu informieren, aber auch um der Freude an der Vielfalt durch Zuwanderung Raum zu geben. Gerade die Menschen mit Wurzeln am Balkan sind ein selbstverständlicher Teil der Bevölkerung in Österreich. Hvala KOSMO! Peter Wesely Geschäftsführer Verein Wirtschaft für Integration KOSMO je od samog početka pouzdan partner za udruženje Ekonomija zu integraciju. Lična predanost radnika u redakciji i prodaji je ono što posebno odlikuje časopis. U deset godina, izazovi integracije su se promenili, ali se nisu smanjili. KOSMO je važan medijum za informisanje, ali isto tako povećava pozitivnu svest o raznolikosti putem integracije. Posebno su ljudi s balkanskim poreklom prirodan deo populacije u Austriji. Hvala KOSMO! Wir gratulieren KOSMO herzlichst zum 10jährigen Jubiläum und bedanken uns sogleich für die enge Zusammenarbeit mit unserem jungen Unternehmen, der MTEL Austria GmbH. Genau wie KOSMO richten wir uns in Österreich an eine interkulturell spezifische Zielgruppe und bieten für diese das beste Mobilfunkangebot an! KOSMO hat uns stets seit unserer Gründung medial begleitet und war uns in diesen Jahren immer ein zuvorkommender und hilfsbereiter Ansprechpartner. Wir wünschen Ihnen weiterhin viel Erfolg! Mag. Natalija Jegdić Generaldirektorin mtel Iskreno čestitamo KOSMO-u na 10. godišnjici i zahvaljujemo na bliskoj saradnji s našom mladom firmom MTEL Austria GmbH. Kao i KOSMO i mi smo orijentisani prema interkulturalno specifičnoj ciljnoj grupi u Austriji i uvek se trudimo da im ponudimo najbolje i najkvalitetnije usluge mobilne telefonije! Od našeg osnivanja KOSMO nas medijski pokriva i uvek nam je bio susretljiv i koristan partner. Želimo vam i u budućnosti puno uspeha! Ich gratuliere den Herausgebern von Kosmo sehr herzlich zu ihrem 10-jährigen Bestandsjubiläum. Wir haben das Kosmo Magazin als unabhängiges und professionelles Medium kennen lernen dürfen und ich freue mich auf die weitere Zusammenarbeit. Es macht sehr viel Spaß die interessanten, gut recherchierten und unterhaltsamen Texte zu lesen. Machen Sie weiter so! Ich freue mich auf kommenden Ausgaben und auf viele weitere spannende Berichte. Dario Hajdarevic, MSc Standortleiter MVC Motors Srdačno čestitam izdavačima KOSMA na 10. godišnjici. KOSMO smo upozanli kao nezavisni i profesionalni medijum i radujemo se daljoj saradnji! Veliko nam je zadovoljstvo da čitamo interesantne, dobro istražene i zabavne tekstove. Nastavite tako dalje! Radujem se predstojećim izdanjima i interesantnim pričama! Fotos: Niko Havranek/VWFI, zvg. 26 KOSMO

Wir lieben, was uns schmeckt.

100. IZDANJE Rodendan glavnog urednika KOSMO BACKSTAGE Bozicna proslava 2018. Nasa mala porodica obozava da provodi vreme zajedno u smehu i veselju. I pored visecasovnog rada, uvek se nade vreme za druzenje, kako u okviru redakcije, tako i van nje sa nasim partnerima. Spremni smo i Kralj prodaje #zabava Isprobavanje kulinarskih vestina #prijatelji #porodica 28 KOSMO

na adrenalinske akcije :) KOSMO zene #kolege Poseta Ulli SIme nasoj redakciji #svizajednog #jedanzasve Dobar posao prati dobra zdravica KOSMO cisti Bec! KOSMOvi pioniri KOSMO 29 Fotos: zvg.

100. IZDANJE Pobednici kartinga Na kafi sa Kernom I Raf Camora cita KOSMO... Velika akcija ciscenja! Bozicna proslava Fotos: zvg. 30 KOSMO

Alev Korun i Alma Zadic Wählen Sie! Rado jedemo sladoled... Gerechtigkeit a i burek :) Gehen Sie zur AK-Wahl: Denn nur Ihre Stimme sorgt dafür, dass Ihre Interessen kraftvoll vertreten werden. Niederösterreich: 20.03. bis 02.04.2019 Per Briefwahl und in vielen Betrieben. noe.arbeiterkammer.at/wahl KOSMO 31

100. IZDANJE Austrijski mediji KO SMO? Nevezano za jezik i zajednicu koja koja čini njihovu ciljnu grupu, svi tzv. etno mediji imaju problem, kako sa ovim nazivom, tako i generalno sa pitanjem KO SMO? Na to pitanje nisu još odgovorili ni stručnjaci. Mnogi ih nazivaju medijima za migrante, a neki etno mediji, mediji manjina itd. Isto tako vladaju oprečna mišljenja među stručnjacima kada je reč o funkciji ovakvih medija u širem društvu da li oni pomažu ili sprečavaju uspešnu integraciju i koliko su zaista važni? Ovo smo pitali i naše čitaoce... Tanja Nikolić (25), student Irena Ðukić (29), digitalni marketing Aleksandra Mrkonjić (24), student Marko Cvetković (26), ekonomista Veliki broj ljudi iz raznih zemalja Evrope živi, studira i radi u Austriji. Kao srpski student u ovoj zemlji mislim da je važno dobijati informacije o državi iz koje dolazite, o aktuelnim dešavanjima, jer nikad ne znate kada se može desiti da se vratite. Važni su u onoj meri u kojoj se emigranti i dalje smatraju građanima zemalja iz kojih su otišli. Svest o nacionalnom identitetu se održava, pre svega, putem jezika. Postavlja se pitanje da li Austrija želi da integriše inostrane državljane ili ne? U današnje vreme su austrijski mediji na stranom jeziku čuvari kulture i kao takvi predstavljaju veoma važan most između tradicionalne baštine i modernog društva. Njihovo postojanje obogaćuje, kako manjinsko, tako i većinsko društvo. Ovakvi mediji su od ključne važnosti za manjine i doseljenike u Austriji. Oni su ti koji prave most prema integraciji u ovo društvo. Samim tim imaju veliku odgovornost jer velikim dijelom i oni kreiraju sliku društva. Aleksandra Nikić (28), prevodilac S obzirom na veliki broj ljudi sa Balkana, ovakav časopis je zaista neophodan! Sve aktuelne teme, sažete na jednom mjestu, dostupne svima. Pri tome nisu uskraćeni ni oni ljudi koji ne vladaju njemačkim jezikom, a žele biti uvijek informisani. Ivana Nikolić (29), ekonomista Značaj medija na jeziku zajednice može biti dvostruki. S jedne strane kao sredstvo informisanja u vezi sa promenama i izmenama statusa nerezidenata, s druge strane kao sredstvo povezivanja sa zemljom porekla. Darko Stanojević, (33) asistent menadžera Mediji sudeluju kao element kulturološke matrice i u stvaranju novih političkih mitova. U etnonacionalnim društvima ti mitovi funkcionišu kao neka vrsta temelja za ujedinjenje nacije i određenje njihovog identiteta. Filip Teri (27), student prava Postojanje ovakvih medija je ekstremno bitno! Mislim da na taj način etno zajednice mogu upotrebiti sopstvenu kulturu i sve njene proizvode kako bi učvrstile i ojačale svoju ulogu u građanskom životu Austrije. Fotos: zvg. Redaktion: Dušica Pavlović 32 KOSMO

na jeziku zajednice... Alexandra-Anna Panić (31), odnosi sa javnošću Etno mediji poput KOSMA su bitni jer, između ostalog obrađuju teme koje su bliže našim narodima, pomažu u vidljivosti naše zajednice u ovom društvu i predstavljaju medijatore između dijaspore, Balkana, kao i austrijskog društva. Irena Zagorac Lončina (32), profesor muzike Značaj medija na jeziku zajednice u Austriji je ogroman, jer sa jedne strane informišu o životu i radu u Austriji i tako pomažu integraciju stanovništva sa naših prostora u Austriji, a sa druge strane povezuje ljude i pomaže u očuvanju tradicije. Nada Pajkanović (28), student Važni su za sve građane jedne države, ne samo za pripadnike manjinske zajednice, jer promovišu raznolikost društva i garantuju osnovna ljudska prava o slobodi izražavanja i očuvanja identiteta. Intergacija može i treba ići uporedo. Ivana Milovanović (40), filolog Mislim da javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina treba biti važan elemenat u medijskom sektoru svake zemlje, a pogotovo multilingvalne kao što je Austrija. Teško da bi takva vrsta medija sprečila uspešnu integraciju. Bezahlte Anzeige Sie möchten den Lehrabschluss nachholen? Die Berufsreifeprüfung machen? Oder Sie planen den nächsten beruflichen Schritt mit der Meisterprüfung? Der waff begleitet und fördert Sie dabei mit bis zu 3.000 Euro. Informieren Sie sich! waff.at oder 01 217 48-555. Wien fördert dich. KOSMO 33

100. IZDANJE KOSMOVA velika zurka 2017. godine. Odbojkaska reprezentacija Srbije u Lugner CIty-ju u organizaciji KOSMA. KOSMOV prvi rodendan proslavljen je sa cak 10 torti i u prisustvu mnogobrojnih zvanica! KOSMO events Izbor za MISS KOSMO je bio jedan od vecih i znacajnihjih dogadaja. Dolazak na svet naseg prvog izdanja razglasili smo po citavom Becu: FIAT automobilima sa nasim logom smo kruzili po gradu i delili casopis. NA LICU MESTA. Tokom svoje prve decenije rada i postojanja, KOSMO je organizovao brojne manifestacije, akcije, takmičenja i revije. Predstavljamo vam neke od nama najznačajnijih događaja. Fotos: KOSMO, zvg. 34 KOSMO

Wiener Eistraum: Noch bis zum 3. März kann man vor der einzigartigen Kulisse des Wiener Rathauses dem Eislaufsport nachgehen. Stadt der Frauen: Die Wiener Moderne präsentiert aus dem Blick von Ausnahmekünstlerinnen, wie Elena Luksch-Makowsky, Helene Funke oder Erika Giovanna Klien. Immer was los in Wien ferienspiel: Welche tollen Veranstaltungen das traditionelle und über aus beliebte Semesterferienspiel von 4. bis 10. Februar in petto hat, kann man in der Veranstaltungsdatenbank nachschlagen. Fotos: PID_David Bohmann, wienxtra/bubu Dujmic, istockphoto Sie möchten etwas unternehmen, wissen aber gar nicht so genau, was gerade in der Hauptstadt so los ist? Überhaupt kein Problem: auf wien.at finden Sie immer ein buntes und attraktives Freizeitprogramm. Egal ob Konzerte, Ausstellungen, Sportevents, ferienspiel, oder das Filmfestival in der Veranstaltungsbank der Stadt Wien (www. veranstaltungen.wien.at) stehen über 120 Kategorien zu Auswahl. Dort findet man nicht nur Ort und Datum des Events, sondern auch alle anderen wichtigen Infos wie Preiskategorien und Eintrittspreise. Und für jeden Geschmack ist etwas dabei! Während Sportfans, zum Beispiel, zu dieser Jahreszeit den Wiener Eistraum am Rathausplatz genießen, erwarten Kunstliebhaber ganz besondere Ausstellungen, wie Stadt der Frauen im Unteren Belvedere. Dort werden noch bis zum 18. Mai Werke von Künstlerinnen in Wien von 1900 bis 1938 ausgestellt. Selbstverständlich gibt es auch ein großes Angebot für die Jüngsten der Stadt, wie etwa das Semesterferienspiel (4. bis 10. Februar), den Kinderbauernhof Cobenzl oder aber spezielle Angebote in den zahlreichen Wiener Museen. Dies ist jedoch nur ein kleiner Auszug, denn dieses Jahr erwartet die Wiener und Wienerinnen unter anderem auch das Bike Festival, der Bücher- Flohmarkt, die Wiener Festwochen sowie Messen zu unterschiedlichsten Themen. Die Verwendung der Veranstaltungsdatenbank ist denkbar einfach: klicken Sie sich einfach unter www.veranstaltungen.wien.at und stöbern sie in tausenden Veranstaltungen. Ein ganz besonderes Schmankerl bietet die neue Plattform mein.wien.at, auf welcher man Events in der unmittelbaren Nähe des Wohnortes findet. So weiß man immer ganz genau, was gerade im Grätzl so los ist. Sollten Sie selbst Veranstalter sein und ein Event in der Veranstaltungsdatenbank auffindbar machen, dann können Sie es selbst in die Datenbank eintragen. Echtzeit-Mitteilungen aufs Handy Wer auf bestimmte Events aufmerksam gemacht werden möchte, dem sei das Push-Service der Stadt Wien live-app empfohlen. Die Echtzeit-Mitteilungen der App liefern gewünschte Infos automatisch und personalisiert aufs Smartphone. Bei Veranstaltungen kann einfach ein Suchbegriff eingeben werden, schon werden die Events zum Schlagwort auf das Smartphone geschickt. So verpasst man kein Konzert mehr: www.wien.gv.at/live/app ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

100. IZDANJE RAZNOLIKI LISTOVI. Kada uzmemo u obzir orgoman broj Jugoslovena koji su živeli i radili u Austriji, uopšte nije čudno da su kroz vekove postojali dnevni, nedeljni i mesečni listovi koje su pisali naši za naše na našem jeziku. Piše: Dušica Pavlović Maternje slovo u tuđini Foto: istockphoto 36 KOSMO

Težnja srpskog stanovništa u Austriji za dobijanjem vlastite štamparije javila se još davne 1690. godine. Međutim, mogućnosti za njeno osnivanje su bile i više nego komplikovane, a vlada Austrije je uporno odbijala da odvoji finansijska sredstva za taj projekat. Konačno, nakon mnogo pokušaja i ubeđivanja, carica Maria Theresia je 1770. godine dala dozvolu univerzitetskom štamparu Josephu Kurzböcku da osnuje prvu srpsku štampariju koja je bila opremljena štampačima sa ćiriličnim slovima. Nakon njega, štampanje knjiga i novina za srpsku dijasporu preuzima Stafan Novaković, tadašnji dvorski agent. Prve novine na srpskom jeziku koje su objavljene u Beču bile su tzv. Prve srpske novine 1781. godine, a u avgustu 1792. godine objavljeno je prvo izdanje lista Slaveno-serbskija vedomosti. Pod uticajem Dositeja Obradovića Vedomosti je pokrenuo Stefan Novaković. Cilj lista bilo je širenje istine o otečestvu i prosvešćenije roda našega. List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Osijeku, Trstu i Veneciji, širom Podunavlja, a prodavan je i u Vlaškoj, i Rusiji. Vreme Jugoslavije U Drugoj Austrijskoj Republici, nakon 1960, nastali su prvi mediji za gastarbajtere. Cilj tih medija bio je da kratkoročno Jugoslovenima daju informacije, kako o aktuelnim Hauptschulabschluss AHS-Matura Berufsreifeprüfung Beginn: Frühjahr & Herbst dešavanjima, tako i o njihovim pravima u Austriji jer je bilo planirano da se ubrzo vrate u svoju zemlju porekla. Tako je Austrijsko udruženje industrijalaca objavilo prvi časopis na srpskohrvatskom jeziku u XX veku, koji se zvao Naš list. Časopis je bio besplatan za radnike iz bivše Jugoslavije, 1770. godine je osnovana prva štampa r i ja sa ćiriličnim slovima u Austriji. sadržao je 12 stranica i brojao tiraž od 15.000 primeraka. Cilj ovog časopisa nije bio samo da informiše radnike, već da kod njih održi identitet gastarbajtera kako bi se jednog dana vratili kućama. Osim ovog časopisa, počele su da se osnivaju radio stanice i televizijski kanali na srpskohrvatskom jeziku. U to vreme bilo je i nekoliko časopisa i novina iz Jugoslavije koje su se u Beču prodavale po železničkim, autobuskim i metro stanicama. Nakon Našeg lista, tačnije od NEU! HÖCHSTE ERFOLGSZAHL ÖSTERREICHS Tel.: 01/523 14 88, www.roland.at KOSMO 37

100. IZDANJE 1973. do 1975. godine, izdavao se časopis Danas, koji je dobio titulu prvog nezavisnog lista za Jugoslovene u Austriji. Izlazio je dvonedeljno u 40.000 primeraka. Osamdesetih godina su počele da se objavljuju novine čiji su Prvi časopisi u Austriji na srpskohrvatskom jeziku nastali su sa ciljem da informišu ljude o njihovim pravima, ali samo privremeno, jer je ideja bila da se naši vrate u Jugoslaviju. Nakon Jugoslavije Raspadom Jugoslavije raspalo se i zajedništvo u pogledu jezičke politike, a samim tim i svi listovi i novine koje su na njemu izlazile. Isto tako promenio se profil ljudi iz bivše Jugoslavije koji su živeli u Austriji, jer su sa dolaskom izbeglica iz rata došli raznoliki društveni slojevi. Sredinom 90-tih godina su izbeglice iz BiH osnovale novine Sutra. Zbog sankcija prema Jugoslaviji koje su tada bile na snazi, priliv informacija ka Austriji je bio dosta ograničen. Ovaj KO SMO? Pitanje koje su sami sebi postavljali migrantski mediji, tražeći adekvatnu identifikaciju u vremenima koja su se menjala. Ni eksperti se nisu mogli složiti oko naziva. izdavači bili jugoslovenska udruženja. Tako je postojao časopis Glas sa podnaslovom Periodični časopis na srpskohrvatskom jeziku a pored Beča, ovakvi časopisi su izlazili i u drugim austrijskim pokrajinama: Polet YU list zajednice klubova u Linzu i Bratstvo u Innsbrucku. U istoj deceniji je Radio Beč emitovao čak dva puta nedeljno emisije na srpskohrvatskom jeziku. ORF i dan danas pušta emisiju Heimat, fremde Heimat u etar, koja je uvedena 2009. godine. Pored časopisa za odrasle, 80-tih godina prošlog veka objavljivali su se i časopisi za decu i omladinu kao što su bili npr. Kolo mladosti i Mi u inostranstvu. deficit informisanosti se izjednačio 1996. godine kada je Austrijski integracioni fond osnovao Bečki glasnik. Zbog nemogućnosti da se novine iz zemalja bivše Jugoslavije uvoze u Austriju i Nemačku, 1992. su u Nemačkoj osnovane dnevne, lokalne novine Vesti koje su se mogle naći i u Austriji i uspešno se prodaju u tim zemljama i dan danas. Pored Vesti mnogi drugi listovi sa Balkana su pokušavali da osnuju svoje lokalno izadnje u Austriji, ali bezuspešno. Tako su srpske dnevne novine Blic 2005. godine pokušale da se etabliraju u Austriji, ali bez rezultata. U međuvremenu su drugi medijski kanali dobili na važnosti, pa je srpska tv stanica Pink TV otvorila svoje predstavništvo u Beču. Na internetu postoje mnogobrojne stranice preko kojih se mogu čitati portali, kao i slušati radio i tv stanice iz BiH, Hrvatske i Srbije, pa tako više nije bilo potrebe da se tamošnje novine izvoze za Austriju, pogotovo što neke novine poput srpskog Kurira imaju stalnu rubriku vezanu za vesti iz ove zemlje. Print mediji su u ovoj novoj tehnološkoj eri postali isključivo mediji koji migranti pišu za migrante. Tokom vremena je došlo do osnivanja časopisa poput Bibera, A-Hrvatski Glasnik, BUMA, Zdravlje, Spoji!, onlajn portala Fotos: istockphoto 38 KOSMO

JOBS MIT ZUKUNFT Štampane medije iz BiH, Hrvatske i Srbije vremenom su potisnuli lokalni mediji na našem jeziku, a njih sad potiskuju online portali. LEHRLINGE GESUCHT! Dijaspora uživo i, naravno, KOSMA. Na tv stanici Okto se emituju emisije na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku, a radio stanica KRONEHIT je uvela kanal Balkan Beats. Problem sa identifikacijom Nevezano za jezik i zajednicu koja čini njihovu ciljnu grupu, svi tzv. etno mediji imaju problem, kako sa ovim nazivom, tako i generalno sa pitanjem KO SMO? Na to pitanje nisu još uvek odgovorili ni stručnjaci koji se bave ovom tematikom. Neki ih nazivaju medijima za migrante, a neki migrantski mediji, etnomediji, mediji manjina itd. Mnogi naučnici upozoravaju da mediji na jeziku zajednice ugrožavaju integraciju u većinsko društvo i da stvaraju tzv. medijska geta i izolovana, paralelna društva dok drugi smatraju da je stvaranje jasnog identiteta kroz ovakve medije preduslov za uspešnu integraciju. Jer ako čovek ne zna jezik svog porekla, ne može ni da zna gde pripada, pa samim tim ni gde treba da se integriše. Uz to, jasan identitet manjine stvara jasnu sliku o njihovim potrebama kod većinskog društva, tako da austrijski mediji na jeziku manjina pomažu uzajamno razumevanje ove dve grupe stanovništva. Ono što se, ipak, može zaključiti je da mediji poput našeg KOSMA spadaju pod tzv. transkulturalne medije, kako ih neki stručnjaci nazivaju, jer ne izlaze samo na jeziku zajednice, već i na nemačkom. Osim toga, oni izveštavaju o inter- i transkulturalnim temama i time i te kako stvaraju svojevrstan most između migranata i domaćeg stanovništva, što, zapravo, podstiče dvosmernu integraciju. Još jedna činjenica koja je nepobitna je ta da ovakvi mediji, ma kakav naziv želite da im date, definitivno stvaraju migranti za migrante, pa ih, prema tome, mnogi sa pravom nazivaju medijima od migranata za migrante. Jeder fängt mal klein an. Aber hier werd ich groß! JOBS MIT ÖSTERREICH DRIN. SPAR als 100% österreichisches Unternehmen ist nicht nur einer der größten heimischen Arbeitgeber, sondern auch größter privater österreichischer Lehrlingsausbildner. Jedes Jahr beginnen rund 900 junge Menschen ihre Karriere bei SPAR in 21 spannenden Lehrberufen und nützen die vielfältigen Ausbildungsangebote, die ihnen den Weg zu einer zukünftigen Karriere ebnen. Wer Freude am Kontakt mit Menschen hat und offen für Neues ist, ist bei SPAR genau richtig. Prämien während und Aufstiegschancen nach der Lehre gibt s genug. Besuche uns auf www.spar.at/lehre

100. IZDANJE Piše: Petar Rosandić www.kosmo.at: Familija koja raste MI NA WEBU. Naš portal www.kosmo.at 2018. srušio je sve naše rekorde. Saznajte kako je nastao i kako je kosmo.at postala jedna od najomiljenijih ex-yu stranica na njemačkom govornom području. Fotos: istockphoto, zvg. 40 KOSMO

Ekipa koja radi na kosmo.at nekad je bila veća, a nekad manja. Ipak, uvijek je u redakciji prevladavala jedna konstanta: radno mjesto bilo je i mjesto zabave... Vremena se mijenjaju, i to kako! To bi svakako mogao biti zaključak kada se dotaknemo teme naše web-stranice koju još od prvog dana krasi ista domena kao i danas www. kosmo.at. Nema dvojbe: najkasnije otkako je kosmo.at ljetos s više od milijun impresija i 365.325 mjesečnih čitatelja u mjesecu srpnju/julu ispisao naš apsolutni rekord, čime je prestigao i niz etabliranih austrijskih medija u zemlji, i onim vječnim pesimistima i skepticima među nama postalo je jasno: KOSMO danas čita više ljudi na webu nego u našem print-izdanju, a za mlađu publiku portal se pokazao kao mnogo atraktivniji nego klasični, printani medij... Put od web stranice do portala No, nije sve bilo isto još prije 10 godina, a i da je netko u to vrijeme spomenuo milijun prikaza ili čak 365.000 mjesečnih čitatelja tada bismo ga i sami proglasili ludim i uputili ga ravno na psihički odjel bolnice AKH. Naprotiv, nekada je www.kosmo.at, kao što se kasnije pokazalo nepravedno, spavao u sjeni svojeg velikog brata, samog print-izdanja koje je na početku bilo fokus našeg novinarskog rada. Jedni će reći: logično, prvo ste morali izgraditi jedan format, da bi kasnije mogao funkcionirati i drugi. I vjerojatno su u pravu, valjda je baš tako i trebalo biti po nepisanim zakonima etno-novinarstva. No bilo kako bilo: na webu je u godinama od 2009. do 2011. bilo više-manje mirno, nije bilo dnevne produkcije, niti redovitosti koja bi opravdavala ime portal... Bilo je u svakom slučaju dovoljno da bi se KOSMO kao list prezentirao široj javnosti. Ok, istine radi, tu i tamo se našao koji aktualni komentar na njemačkom, mjesečno su tu bili i tekstovi iz print-izdanja koje bi nam prevele naše drage kolege i kolegice iz Germanice, a našao bi se tu, zahvaljujući požrtvovnosti naše tadašnje sekretarice Slađane Krivokuće-Marić, i pokoji intervju ili zanimljivi vic na stranici. Sada ili nikada! No, 2011. godina bila je vjerojatno jedna od prvih koja je naglasila da vrijeme weba tek stiže. Tada je web unutar redakcije postajao sve češće tema. No, kosmo.at je prošlo ljeto srušio sve rekorde, a broj čitatelja i dalje neprestano raste. dobre stvari se grade polako ili kako Austrijanci vole reći: Gut Ding braucht Weile (dobra stvar treba svoje vrijeme). Baš tako je i bilo u slučaju našeg web-portala. Nakon različitih pokušaja, studentskih eksperimentiranja i testiranja prvih priča na webu, vlasnik naše izdavačke kuće Dejan Sudar i direktor kuće Dragomir Janjić KOSMO 41

100. IZDANJE Mlada generacija postala je s vremenom glavni nositelj našeg portala od mladih za mlade. Screenshot iz starih dana: ovako je izgledao www.kosmo.at prije redizajna weba 2014. godine. odlučili su napraviti prvi veliki korak ka ostvarenju obziljnog portala. Držeći se gesla sada ili nikada, Sudar i Janjić napravili su i pravi potez: priča o portalu u suštini postaje ozbiljna kada je na scenu stupio naš kolega Ljubiša Buzić, prvi glavni urednik našeg portala koji danas radi u uglednom časopisu Wienerin. Osim Buzića, nezaobilazno je i ime samog Janjića, današnjeg glavnog urednika printa i koizdavača koji je od samog početka do danas akribično pratio sam razvoj weba, ali i neumorno davao input za sljedeći veliki korak. Riječ je o osobi koja je valjda toliko pročitala o statistikama, internet-strategijama, medijskom korištenju, Google-u i Facebook-u, da bi vjerojatno, u šali to znamo konstatirati, svojim pitanjem i znanjem mogla uzburkati samog Marka Zuckerberga... One man web army Autor ovih redaka bio je u to vrijeme u redakciji, a uz to što sam tada radio na njemačkome prilogu koji smo tada objavljivali uz printano izdanje, svaku slobodnu minutu unutar poslovnog vremena koristio sam da bih zajedno s Buzićem radio na našem webu. Kakav si danas s vremenom? Imaš li vremena za web?, bilo je, sjećam se, Buzićevo prvo pitanje po jutarnjem ulasku u redakciju. Ako nisam imao vremena jer sam radio neku priču, završavao printizdanje ili morao kasnije na teren, Buzićev osmijeh bi nestao: ne zato jer me nije razumio, nego jer je znao da teško kao one man web army može producirati 2011. godine priča o novom webu postala je prvi put ozbiljna. toliko atraktivnog materijala kao u dvoje ili, kasnije, u troje, četvero... A kad sam imao vremena, Buzić bi odahnuo i zajedno bismo, motivirani entuzijazmom da od ničeg napravimo nešto, taj dan pokušali rasturiti, vidjeti kako na naše priče reagira zajednica i radovali se stvarno svakom, bilo kakvom komentaru i bilo kakvoj reakciji čitatelja. Jer, bilo je to vrijeme kad smo na Facebook-u imali, jedva jedvice, 500 lajkova. No, netko je morao zakotrljati Naše eksluzivne, istraživačke priče često su postale tema i za glavne austrijske medije. Primjer: priča o skandalozno visokim kaznama za austrijske vozače u Hrvatskoj. 42 KOSMO

kamen i, promatrajući razvoj KOSMA na internetu, drago mi je da smo to bili baš mi. Bili su tu, nekad samo s prijedlozima, a nekad i svojim vlastitim prilozima, i čuveni Uroš Miloradović i Nedad Memić, naš dugogodišnji glavni urednik print-izdanja koji je u teškim danima weba znao uskočiti s dvije-tri vijesti kako bi nam spasio dan (hvala, Memo!). je valjalo, ali i kosmo.at-u dala jedan novi sjaj u licu. I to kakav: Mariana Lukić, Manuel Maki Bahrer, Azra Hodić, Adisa Begović, kao i brojni praktikanti, nisu samo povećali broj članaka, nego su upravo zanimljivim izborom tema i jednim drugačijim, mladalačkim pristupom uspjeli privući sve veći broj ljudi iz zajednice. Manuel Bahrer često zna poentirati ne samo svojim razljućenim blogovima, u kojima se beskompromisno, ali opravdano obračunava s pojavama i određenim akterima u društvu, nego i svojim aktualnim pričama iz estrade. Mariana Lukić, pak, uz svoju ulogu neslužbene majke weba i žene koja ima pregled nad situacijom kad će koji članak ići, odlično poznaje mladu ex-yu-zajednicu i njihove afinitete. I Manuel i Mariana, uz vjernu pomoć Dragomira Janjića, svakodnevno produciraju vijesti koje dnevno čita tisuće i tisuće čitatelja diljem Austrije. Na mjesto najslađeg zločina (informiranje naše zajednice i stvaranju poveznica između Austrije i Balkana) vratio sam se u međuvremenu ponovo i ja. S željom da naš web doživi još i 20. i 30. rođendan. Nabavite vaš GRATIS KATALOG u jednoj od naših prodavnica! 29,95 PRAVO ČUDO ZA ORGAZAM Duhoviti blogovi naših novinara često znaju izazvati velik broj reakcija u zajednici, ali i izvan nje. Prvi shit-storm i burne rasprave Nije dugo trebalo i već smo bili izazvali prve shitstormove, burne političke rasprave, dobivali prve prijetnje, baš kao što smo i vidjeli da teme na webu privlače mladu publiku. Sa sve većim uspjehom i sve većim brojem reakcija www.kosmo. at nije rastao samo na webu, prema vani. Dovedeni su novi suradnici za web i nova lica koja su zadržala ono što 189, 14 X U AUSTRIJI Posetite najlepšu specijalizovanu prodavnicu erotike: 1150 WIEN Lugner City, Top EG 23, 01 9821900 pon-pet: 9:00-21:00 časova sub: 9:00-18:00 časova 1220 WIEN Rautenweg 5, 01 7437990 pon-pet: 10:00 19:00 časova sub: 9:00 17:00 časova 2700 WIENER NEUSTADT kod Cine Nova Center, Stadionstraße 42, 02622 24384 pon-pet: 9:00-18:30 časova sub: 9:00-17:00 časova WWW.ORION.AT 1901-078 KOSMO 43

100. IZDANJE Jernej Kopitar (* Repnje, 21. avgust 1790 Beč, 11. avgust 1844) Vuk Stefanović Karadžić (* Tršić, 6. novembar 1787 Beč, 7. februara 1864) Branko Radičević (* Slavonski Brod, 28. mart 1824 Beč, 1. jul 1853) ISTORIJA. Balkan počinje na Rennwegu, reče austrijski kancelar Metternich. A to nije slučajno, jer je u trećem bečkom becirku živeo veliki broj važnih ličnosti s Balkana. Kroz više stoleća je naša intelektualna elita koračala bečkim ulicama. Piše: Manuel Bahrer Tragovima naših velikana u Beču Fotos: Parlamentsdirektion/SIMONIS, ÖAW/H. Bergmann, Historisches Museum der Stadt Wien, Wikimedia Commons/Archiv Kunsthandel Kovacs/Wellano18143, Austria Forum/Ewald Judt ORF-TvThek, istockphoto, zvg. 44 KOSMO

Petar II Petrović Njegoš (* Njeguši, 13. novembar 1813 Cetinje, 31. oktobar 1851) Franc Miklošič (* Pichelberg, 20. novembrar 1813 Beč, 7. mart 1891) Ivan Zajc (* Rijeka, 3. avgust 1832 Zagreb, 16. decembar 1914) Tesne veze Austrije i balkanskih zemalja nastaju još davnih dana.no, u 16. veku su se dogodili određeni ključni momenti, zbog čega i započinjemo ovu priču od tog perioda. Od 1522. do 1526. formirala se austrijska vojna odbrana u Hrvatskoj. Iz razloga što Mađarska nije bila spremna da pomogne Hrvatima, oni su molili austrijskog nadvojvodu Ferdinanda I da pošalje vojnike i ratnu opremu. Time je nastala austro-ugarska vojna granica, koja se u sledećim godinama sve više širila. Tako je na primer nastala vojna granica u Banatu između 1763. i 1770. godine. Ovu granicu su činili pripadnici vojske, poluinvalidi iz Sedmogodišnjeg rata kao i 768 srpskih porodica, koje su živele na ovoj teritoriji. Tokom vremena, kako se širila monarhija na primer zahvaljujći aneksije Bosne i Hercegovine (1878. godine) tako se i povećao broj Južnih Slovena, koji su dolazili u kulturne centre Austo-Ugarske radi obrazovanja, rada i sličnog. Evo hronološkog pregleda nekih od najvažnijih predstavnika južnoslovenske intelektualne elite. Jernej Kopitar Rođen u slovenačkom Repnju kao sin seljačke prodice Jernej Kopitar, nakon završene gimnazije u Ljubljani, postaje sekretar Barona Sigmunda Zoisa. Njegov poslodavac mu je finansirao i studiranje prava u Beču, što je Kopitaru otvorilo mnoga vrata i donelo brojne kontakte. U 1810. godini postao je četvrti skriptor i cenzor u Dvorskoj biblioteci u Beču. On važi za jednog od najvažnijih zalagača za etabliranje austroslavizma. Kopitar je svojim radom doprineo razvoju studija slovenske filologije i lingvistike, koja je prevazišla čak i granice monarhije i obuhvitala čitav Balkan. Kao cenzor za slovensku književnost imao je važnu ulogu i veliki uticaj, kada je objava delova Karadžića i drugih u pitanju. Pored toga je negovao veliku mrežu kontakata sa austrijskim i nemačkim intelektualcima i objavio je nekoliko svojih naučnih radova. Vuk Stefanović Karadžić Poznati srpski reformator je, zajedno sa drugim ustanicima, stigao 1813. godine u Beč. Kada je hteo da objavi članak o ustanku, upravo taj tekst je došao u Kopitareve ruke. Time je započelo doživotno prijateljstvo između njih. Od 1813. objavljivao je svoje radove u prvim srpskim dnevnim novinama Novine serbske, koje su se štampale od 1. avgusta te godine u austrijskoj prestonici. Samo godinu dana kasnije ovde je objavio prvu gramatiku srpskog narodnog jezika - Pismenica serbskoga jezika po Govoru prostoga naroda napisana, a zatim Narodnu serbsku pjesnaricu. 1818. godine oženio se austrijankom Annnom Kraus, sa kojom je imao trinaestoro dece. Iste godine izašao je i prvi Srpski rječnik koji se bazirao na fonetskom principu i reformisanom ćiriličnom pismu, koje je dan danas validno. U svojoj karijeri objavio je još bezbroj važnih dela vezana za srpski jezik. Umro je u 77. godini života u Beču i sahranjen je na groblju St. Marx. Njegovi posmrtni ostaci premešteni su 1987. pored Dositeja Obradovića u Sabornu Crkvu u Beogradu. Branko Radičević Rođen u Slavonskom Brodu kao sin monarhijskog carinika i pesnika, Radi- PROČITAJTE JOŠ Bečki književni dogovor temelj zajedničkog jezika Proces ujedinjenja jezika otpočeo je već spomenutim Ediktom o toleranciji. Ta veća sloboda praktikovanja vere podsticala je brojne srpske i hrvatske intelektualce da se bave standardizacijom južnoslovenskih jezika. Brojni filolozi i književnici s Balkana, među ostalim Ivan Mažuranić i Đuro Daničić, zalagali su se za zajednički jezik Hrvata i Srba. Čuveni sprski reformator Vuk Karadžić je 1845. napisao da se svaka knjiga može od slova do slova preštampati od Latinskijeh slovima Slavenskimi, a od Slavenskijeh Latinskimi. Ovim idejama su se priključila već tada velika imena poput Jerneja Kopitara i Jakoba Grimma. Najveći preokret po tom pitanju se desio kada se na Slovenskom kongresu 1848. u Pragu potvrdilo da je široka masa već uveliko stvorila svest o ovoj tematici. Ovaj potez južnoslovenskih intelektualaca je krunisan onda dve godine kasnije, tačnije 28. marta 1850. godine kada je potpisan Bečki književni dogovor od strane Ivana Kukuljevića, Dimitrija Demetera, Ivana Mažuranića, Vuka Karadžića, Vinka Pacela, Fanca Mikošiča, Stefana Pejakovića i Đura Daničića. Danas nije poznato gde se potpisivanje izvršilo, no misli se da je bilo u Karadžićevom stanu u ulici Ungargasse u trećem becirku. Bečki književni dogovor sadržao je niz osnovnih pravila sa ciljem da se narodni i književni jezik što više približe. Dogovor, međutim, nikada nije bio obavezan. Ipak je ovaj dokument postavio važan kamen temeljac za dalji razvoj srpskohrvatskog jezika. Takođe je važno napomenuti da je Bečki književni dogovor prethodio Novosadskom dogovoru iz 1954. godine, kojim je zvanično i eksplicitno istaknuta ravnopravnost između latiničnog i ćiriličnog pisma, kao i između ekavskog i ijekavskog izgovora. KOSMO 45

100. IZDANJE čević je prvi put boravio u Beču od 1843. do 47. godine, kada je započeo svoje studije prava. Samo godinu dana kasnije odustao je od univerziteta i napustio je Beč zbog Martovske revolucije. Tokom svog prvog boravka u glavnom gradu monarhije živeo je kod Vuka Karadžića u ulici Ober Reisnergasse u trećem bečkom becirku. Tu je nastalo i veliko prijateljstvo između njega i Vukove ćerke Mine. Inspirisan Karadžićevim radom počeo je da piše pesme shodno njegovoj jezičkoj reformi, koje je ukrasio elementima iz narodne epike i lirike. Radičević se vratio u Beč 1851. godine i počeo da studira medicinu zahvaljujući stipendiji kneza Mihajla Obrenovića. Umro je 1. juna 1853. u staroj Opštoj bolnici (Altes AKH), gde se danas nalazi unverzitetski kampus i između ostalog i Institut za slavistiku. Jedan zanimljiv detalj je da je on upravo na tom mestu napisao pesmu Pevam danju, pevam noću, koju je posvetio Mini Karadžić. Petar II Petrović Njegoš Nakon smrti svog strica Petra I, proglašen je za namjesnika mitropolita crnogorskog. Tokom svoje vladavine Njegoš je udario temelje moderne crnogorske države uspostavljanjem organa vlasti: Senata, Gvardije i Perjanika, kao i uvođenjem plaćanja poreza. Njegoš je svojim reformama stekao veliko priznanje i putovao je kroz celu Evropu. SLIKA BEČA: Da su brojni balkanski intelektualci živeli i stvarali ovde, budno oko može videti i po nazivu nekoliko ulica, spomenika i spomen ploča širom grada. Tako je i upoznao Vuka Karadžića. 1848. godine podržao je Srbe i Hrvate u ratnim dešavanjima sa Mađarskom. Pored političkih dostignuća poznat je i kao veliki književnik. Njegovo literarno stvaranje danas važi za jedno od najvažnijih dela nacionalne književnosti na PROČITAJTE JOŠ Edikt o toleranciji među hrišćanskim verama Put ka Ediktu o toleranciji među hrišćanskim verama otvorila je već carica Maria Theresia, koja je 1770. godine donela dva propisa kojima je crkveno školstvo radikalno prebacila u nadležnost države. Sam Edikt je proglašen 13. oktobra 1781. od strane cara Josepha II koji se odnosio na neke nekatoličke verske zajednice. Sastojao se od sedam posebnih stavki, kojima se nekim od nekatoličkih verskih zajednica omogućilo privatno praktikovanje vere, kao i izgradnja vlastitih bogomolja. Njegov naslednik Leopold II nastavio je putem Josipa II. Edikt o toleranciji među hrišćanskim verama je doneo poboljšanje situacije Južnih Slovena. Iako se sadržaj Edikta nije toliko ticao katoličkih Hrvata, i te kako je profitiralo pravoslavno stanovništvo monarhije, tj. Srbi. Posebno kada je Leopold II dozvolio protestantima javno praktikovanje vere, što se odnosilo na pripadnike ove vere u Kraljevini Dalmaciji, Slavoniji i Hrvatskoj. Može se reći da su to bili početni koraci ka nekoj vrsti ravnopravnosti stanovništva u Austro-Ugarskoj. 8. 10. 4. srpsko-hrvatskom govornom području. Goriski vijenac predstavlja vrhunac Njegoševog književnog rada, a ujedno i epske poezije na Balkanu. Delo je zapravo štampano 1847. u jermenskom manastiru u Beču. Od 1849. bilo je već vidiljivo da boluje od teške tuberkoloze i sledeće godine boravio je u Beču i Italiji radi lečenja. Umro je dve godine kasnije u rodnoj Crnoj Gori. Franc Miklošič Slovenački intelektualac je rođen 1813. godine u Luttenbergu (Ljutomer Slovenija). Posle studija na Gračkom univerzitetu preselio se 1838. u Beč, gde je nastavio svoje studije prava. Zahvaljujući Jerneju Kopitaru radio je u Bečkoj dvorskoj biblioteci, gde se uglavnom posvetio studiranju slavistike. Pored toga bio je službenik Spodnje Štarjerske, kao i jedan od osnivača bečkog akademskog udruženja Slovenija (1848). Samo godinu dana kasnije postao je vanredni profesor i 1850. godine prvi redovni profesor slavističke filologije i književnosti na bečkom univerzitetu. Time je Miklošič postao prvi profesor ovog novoosnovanog smera. Jedno od njegovih najvećih dela je Uporedna gramatika slovenskih jezika (1868), kao i razna druga istraživanja staroslovenskog i ostalih slo- 3. 11. 1. 2. 3. 10. 5. 6. 12. 12. 9. 5/12. 3/8. Fotos: zvg. 46 KOSMO

1. Branko Radičević srpski književnik 2. Dositej Obradović srpski filozof i prosvjetitelj Legenda: ulica spomenik groblje 7. 4. venskih jezika. Umro je 1891. u Beču, gde je i sahranjen na bečkom centralnom groblju. Ivan Zajc Veliki hrvatski muzičar je rođen 3. avgusta 1832. u Rijeci kao sin češkog kapelnika/zborovođe pri austrijskoj vojsci. Tamo ga je otac učio muzici. Iako je pokazao ogroman talenat, njegovi roditelji nisu želeli da se time bavi, već da studira pravo. Zajc je ipak uspeo da nagovori svog oca da ga pošalje na konzervatorijum u Milanu. Do tada je on već bio napisao neverovatnih 20 opera. Pri kraju studija vratio se u Rijeku, gde preuzima poziciju svoga oca i tako 3. Franc Miklošič slovenački filolog i prvi profesor bečke slavistike 4. Ivan Cankar slovenački književnik 5. Ivan Franjo Jukić bosanski franjevac, prosvetitelj i književnik 6. Ivan Meštrović hrvatski kipar i arhitekta 7. Jože Plečnik slovenački arhitekta 8. Paula von Preradović unuka Petra Preradovića i autorka teksta austrijske himne 9. Petar Preradović hrvatski pesnik 10. Ruđer Bošković hrvatski matematičar i fizičar 11. Vatroslav Jagić hrvatski filolog i drugi profesor bečke slavistike 12. Vuk Stefanović Karadžić veliki reformator srpskog jezika postaje učitelj i dirigent na Gradskom filharmonijskom insitutu. 1862. odlučio je da se preseli u Beč, gde je napisao nekoliko opereta. Tu se i družio sa velikim muzičarima svoga doba, poput Johanna Straussa mlađeg. Zajčeva dela je bečka publika primila sa velikim oduševljenjem, a do 1875. je jedno Zajčevo delo više od 140 puta izvođeno u Beču. Još u 1870. napustio je Beč na poziv da radi kao direktor Zagrebačke opere. U današnjem glavnom gradu Hrvatske napisao je prvu hrvatsku nacionalnu operu Nikola Šubić Zrinjski, koja je premijerno izvedena u Zagrebu 4. novembra 1876. godine. Pravilno lečenje bolova u zglobovima Problemi sa zglobovima se javljaju u određenim životnim fazama ili su, u najgorem slučaju, stalni čovekov saputnik. Najviše se odražavaju na male zglobove, npr. na one u prstima, kao i na velike poput kolena i kuka. Bez obzira na to gde se pojavljuju, jedno im je zajedničko: narušavaju kvalitet života i pokretljivost. Uzroci tegoba Tegobe mogu biti raznolike: mogu se pojaviti samo prilikom pomeranja zgloba ili u stanju mirovanja. Čak su i uzroci ovih tegoba mnogobrojni. Mogu biti uslovljeni istrošenošću zgloba usled starosti ili dugogodišnjeg, napornog fizičkog rada, kao i prekomernom težinom i nedostatkom fizičke aktivnosti. Pravilan tretman Ko želi dugoročno rešiti problem sa zglobovima, tretiraće ih redovno, tokom dužeg vremenskog perioda. Ko se želi samo kratkoročno rešiti bolova, uspeće da ukloni samo simptome, ali ne i uzroke tegoba. Spoljna upotreba Za smanjenje akutnih bolova u zglobovima uglavnom se primenjuju masti. Iako ona deluju na tkiva kod bolnih mesta, ne dopiru do same srži problema koja se nalazi direktno u zglobu. Kako bi pravilno funkcionisali, zglobovima su konstantno neophodne suspstance koje čine njihove sastavne delove. -20% popusta Unutrašnje dejstvo Prave supstance koje učestvuju u izgradnji zglobova služe i kao njihova hrana. Posebno su važni glukozamin, hondroitin, kolagen, hijaluronska kiselina i sumpor. U poređenju sa kratkoročnim tretiranjem bola pomoću masti, ovim mikronutrijentima je potrebno vreme da dostignu svoj pun potencijal. Zato se preporučuje višemesečno uzimanje leka. Preporuka br. 1 U apotekama se kod tegoba sa zglobovima najčešće preporučuje Gelenks complex od Dr. Böhm jer on: sadrži pet najvažnijih supstanci koje čine sastavni deo zgloba, deluje na mestima do kojih masti ne dopiru, lako se podnosi, pomaže pokretljivost zglobova. Dijetetski proizvod za posebne medicinske svrhe. Za dijetetski tretman degenerativnih oboljenja zglobova. *Proizvodi za zdravo funkcionisanje zglobova, prodaja u apotekama prema IQVIA podacima Österreich OTC Offtake CalYR/12/2018 Vaučer sa popustom za Dr. Böhm Gelenks complex važi od 1. do 28.2.2019. samo u sledećim apotekama: www.dr-boehm.at/produkt-des-monats Vaučer se ne može kombinovati sa ostalim akcijama poput kartice za stalne mušterije.

100. IZDANJE PROČITAJTE JOŠ Ravnopravnost polova u tekstu austrijske himne U septembru 2005. godine je tadašnja ministarka žena Marie Rauch-Kallat (ÖVP) pokrenula inicijativu za novi tekst austrijske himne koji predstavlja žene i muškarce ravnopravno i neutralno. Tako je Rauch-Kallat predložila da se stih Heimat bist du großer Söhne treba promeniti u Heimat großer Töchter, Söhne, te umesto Einig lass in Brüderchören, Vaterland, dir Treue schwören da bude Einig lass in freud gen Chören, Heimatland, dir Treue schwören. Tada je ovaj predlog odbijen od strane koalicione stranke ÖVP, Bündnis Zukunft Österreich. Iako zvanično nije došlo do promene teksta, sve veći broj austrijskih intelektualaca i umetnika se zalagao za inicijativu Rauch-Kallat. Među njima se nalazila nobelovka Elfride Jelinek, i velika pop zvezda Christina Stürmer. Čak se na javnom servisu Austrije mogla čuti verzija himne sa ćerkama i sinovima u izvedbi Wiener Sängerknaben. Potom je sledio niz pokušaja da se tekst himne promeni. Tada je austrijski časopis Kurier angažovao Institut za istraživanje javnog mjenja OGM. Njihovo ispitivanje je pokazalo da 70 odsto učesnika odbija promenu teksta himne, a 68 odsto se protivi predlogu da se izabere nova Od ratova do himne Dobri odnosi između Austrije i Balkana bili su privremeno prekinuti tokom obeju Svetskih ratova. No, ne treba zanemariti da je tokom Velikog rata još uvek živeo veliki broj Južnih Slovena na teretoriji Austro- Ugarske. A naravno da je bilo i potomaka onih Balkanaca, koji su došli još pre ovih ratnih dešavanja. Jedan od primera takvih je unuka velikog pisca Petra Preradovića, Paula. Rođena 12. oktobra 1887. u Beču, veliki deo svog detinjstva provela je u Hrvatskoj, tačnije u Puli i u Dalmaciji. Svoje obrazovanje za medicinsku sestru završila je u Münchenu, a nakon izbijanja Prvog svetskog rata volontirala je u ratnoj bolnici pri bečkom Univerzitetu. Tokom ratnih zbivanja udala se 1916. za diplomatu, novinara i istoričara Ernsta Moldena, osnivača novina Die Presse. Svoj civilni angažman pokazala je i tokom Drugog svetskog rata, kada je bila aktivna članica otpora protiv nacionalsocializma. Već od malih nogu pokazala je Paula Preradović afinitet prema pisanju lirike. Izdala je nekoliko zbirki pesama, a posle i romane. Na molbu tadašnjeg austrijskog ministara obrazovanja, Felixa Hurdesa, učestvovala je u takmičenju za tekst nove austrijske himne. Njena pesma Land der Berge, Land am Strome je uz male izmene 25. februara 1947. proglašena za zvanični tekst himne Republike Austrije i ostala do dana današnjeg. Gastarbajteri i rat u Jugoslaviji Iako se prethodne stranice odnose na velike ličnosti sa Balkana uglavnom iz 19. i s početka 20. stoleća, nikako se ne sme zanemariti uloga Južnih Slo- austrijskim preduzećima je bilo omogućeno da deficit radne snage izjednače time što će na privremeni rad dovesti gastarbajtere iz bivše Jugoslavije i Turske. Iako je država Austrija očekivala da će radne snage s juga Evropa doći samo privremeno i da će ih ciklički zameniti novi radnici, ova ideja nikada nije zaživela. Sve više njih se odlučilo da ostane i da potom dovede i ostale članove porodice iz bivše u novu domovinu, Austriju. Devedesetih godina 20. stoleća došlo je do užanih ratnih događanja na teretoriji bivše Jugoslavije što je veliki broj žitelja nateralo da napuste svoje domove i da se kao izbeglice upute ka zapadu. Mnogo njih je tražilo utočište Svetskim ratovima veza između Austrije i Balkana je samo privremeno prekinuta. Južni Sloveni i te kako ostaviše i još uvek ostavljaju neobrisiv trag i u Drugoj republici. himna. Iako se mnogo diskutovalo, kako unutar političkog sveta, tako i u društvu, prihvaćen je predlog za izmenu teksta na parlamentarnoj sednici 22. novembra 2011. godine, a od 1. januara 2012. gore pomenuti sihovi himne zvanično glase Heimat großer Töchter und Söhne i Einig laß in Jubelchören. vena u takozvanoj drugoj Republici, tj. po zavšetku Drugog svetskog rata. Tu postoji, međutim, više momenata. Jedan deo važnih ličnosti čine oni koji su došli već pre svetskih ratova ili koji su njihovi naslednici. Do nove migracije Južnih Slovena je došlo onda 60-tih godina prošloga stoleća, nakon što je Austrija sklopila Sporazum o razmeni radne snage s tadašnjom Jugoslavijom i Turskom. Sklapanjem ovog sporazuma u Austriji, uglavnom iz Bosne i Hercegovine. Iako su se neki vratili, najveći broj je ipak našao ovde svoju domovinu i postao sastavni deo austrijskog društva u svim sferama. Nove nade balkanske zajednice Podrazumeva se da je iz zajednica Južnih Slovena, koji su došli tokom svih spomenutih talasa migracije, kao i oni Fotos: zvg. 48 KOSMO

Zemlja planina : Možda najveću počast i ogromnu ljubav prema ovoj zemlji iskazala je Paula Preradović prelepim stihovima, koji čak postaše zvanična himna Austrije. koji su u skorije vreme došli kao studenti u Austriju, izniklo već velikih ili potencijalno velikih imena balkanske intelektualne elite. Među njima se nalazi na primer Silvana Meixner, koja je znatno doprinela osnivanju redakcije za manjije pri ORF-u. Ali i u politici se može sve češće i češće sresti balkansko ime. Tako se u redovima SPÖ-a uspešno etablirao Ahmed Husagić kao što je Konstantin Dobrilović u FPÖ-u. No, Almi Zadić (LISTE JETZT) među njima pripada posebno mesto. Rođena u BiH došla je u Austriju kao izbeglica tokom ratnih dešavanja u bivšim republikama Jugoslavije. Nakon uspešne advokatske karijere u svetski poznatim kancelarijama, Zadić je prva poslanica balkanskog porekla u austrijskom parlamentu u novembru 2017. godine. Pored novinarstva i politike, balkanska imena se mogu naći i među naučnicima širom bečkih univerziteta i drugih institucija. Jedan od njih je Mihailo Popović, istoričar na Austrijskoj akademiji nauka i umetnosti. On je nedavno pokrenuo projekat koji ima za cilj da digitalizuje istoriju tj. život i rad Srba u Beču i da na jednom mestu, online Od izbeglice tokom rata u BiH, preko svetskih pravnih fakulteta do prve naše poslanice u austrijskom parlamentu to je impresivan put mlade političarke Alme Zadić. portalu, obuhvati njihove vredne tragove. A ko zna, možda će sutra ili prekostutra još jedna bečka ulica dobiti ime po nekom od Južnih Slovena današnjice. A jedno je sigurno, doba velikih Balkanaca u Austriji se nije završilo raspadom monarhije. ALLES SHOPPEN. ALLES LIEBEN. Finden Sie tolle Geschenkideen für Ihren Schatz in unseren trendigen Shops! Geschenktipp: SCN Gutscheine. S H OPPI N G CE NTE R NOR D Ignaz-Köck-Straße 1 1210 Wien S3 Brünnerstraße U6 Floridsdorf www.scn.at

100. IZDANJE Priče koje su ostavile trag THE BEST OF THE BEST. Mnoge stranice su ispisane, a mnoge sudbine ispričane. Susretali smo se sa raznim situacijama i ljudima i pretakali ih u slike i slova. Izdvajamo vam one priče, koje su obeležile poslednjih 10 godina. MART 2009. INTERVJU S MIRNOM JUKIĆ. Hrvatica sa prebivalištem u Beču osvojila je 2008. godine bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu u plivanju i time postala najbolja sportistkinja Austrije te godine. MAJ 2009. NEPOZNATI BALKAN. Kuda idu oni kojima je dosta klasičnog turizma? Naš Balkan je pun interesantnih i atraktivnih mesta sa jedinstvenom mešavinom kulturnog nasleđa i prirodnih lepota. Fotos: istockphoto, zvg. 50 KOSMO

SEPTEMBAR 2009. GATARE. Sresti nekoga ko u rukavu ima odgovore na naše dileme fascinantna je pomisao. KOSMO se raspitao koliko smo zaista sujeverni i koliko para bacamo na gatare. MART 2010. NOSTRIFIKACIJA DIPLOMA. Diplome migranata u Austriji često nisu priznate, pa je gotovo nemoguće pronaći adekvatan posao. KOSMO je istražio koje društvene grupe su najpogođenije. SEPTEMBAR 2010. VILE NA BALKANU. Opšte je poznato da su naši gastarbajteri gradili vile i dvorce po Balkanu od para zarađenih u Austriji. No, mnoge od njih zjape prazne već decenijama. NOVEMBAR 2010. PROMENA IMENA. Da li se u Austriji lakše živi kao Karin ili Franz nego kao Ibrahim ili Dragana? Oni koji su u to ubeđeni, imaju mogućnost da svoje ime promene. KOSMO 51

100. IZDANJE APRIL 2011. DOLARI, MARKE, LIRE. Netransparentni zakoni, nedostatak procedura, uticajne grupe tajkuna i političara nisu nikakva novina u Evropi. Ko su bili najkorumpiraniji političari 2011? OKTOBAR 2011. NAŠI, A DRUGAČIJI. U Austriji žive i nastupaju mnogi muzičari poreklom iz bivše Jugoslavije. Našoj zajednici, ipak, manje su poznati oni koji se drže podalje od folk muzike. NOVEMBAR 2011. TEST SOLIDARNOSTI. Koliko su ljudi na ulicama spremni da pomognu i da li ih pogađa tuđa nesreća? KOSMO je na prometnim ulicama Beča režirao padanja u nesvest kako bi otkrio reakcije građana. 52 KOSMO FEBRUAR 2012. MIGRANTI. U decembru 2011. obeleženo je pet decenija od sklapanja Sporazuma Raab- Olah koji je stranim radnicima omogućio dolazak na privremeni rad u Austriju. Fotos: istockphoto, zvg.

APRIL 2012. ZABORAVLJENE. Priča o ženama iz Donjeg Vakufa (BiH) koje su se našle u životnom ćorsokaku sa svojom decom jer su ih muževi i očevi napustili. MAJ 2012. SKUPLJE OD ZLATA. Srbija čuva jedno veliko blago nadomak Sremske Mitrovice. Na ovoj farmi živi 125 magaraca od kojih se dobija najskuplji sir na svetu magareći. JUN 2012. EKSKLUZIVNO SKLONIŠTE. Atomsko sklonište kod Konjica decenijama je bilo dugo čuvana tajna. KOSMO je posetio objekat koji se nalazi 200 metara ispod zemlje. JUN 2013. BALKANSKI ALKATRAZ. Naš novinar posetio je Goli otok zajedno s nekadašnjim političkim zatvorenicima tog poznatog logora. Bivši zatvorenici su nam otkrili svoje traumatične doživljaje. KOSMO 53

100. IZDANJE JUL 2013. CRVENA KNJIŽICA. Jedni kažu da im austrijski pasoš donosi sigurnost i olakšice, a drugi tvrde da i bez tog dokumenta imaju sva prava. Da li promena državljanstva utiče na identitet, KOSMO je pitao Bečlije balkanskog porekla. NOVEMBAR 2013. PRVA DAMA JUGOSLAVIJE. Sudbina Jovanke Broz slična je sudbini bivše SFRJ: posle trijumfa i euforije, došlo je do nerazrešivog zastoja, te se sve završilo nesrećnim sunovratom. FEBRUAR 2014. LEGALIZACIJA. KOSMO je istražio, šta su Austrijanci rekli o legalizaciji kanabisa i kakav je bio stav države prema ovom pitanju... JUN 2014. NEZAPAMĆENA NESREĆA. Najveće poplave u poslednjih 120 godina pogodile su 2014. velike delove Balkana. KOSMO tim je obišao najugroženija područja. Fotos: istockphoto, zvg. 54 KOSMO

Foto: Johannes Zinner Voll Nice! Über 10.000 Kurse von Arabisch bis Zumba an 34 Standorten in ganz Wien. Die Wiener Volkshochschulen: Bildung für alle. Jetzt Kurse buchen! Eda, Mitarbeiterin KundInnenservice www.vhs.at

100. IZDANJE JUL 2014. OBNOVA. Austrijska savezna vojska dala je značajan doprinos obnovi pogođenih krajeva BiH nakon poplava, a naš novinarski tim ih je pratio tokom rada. JUL 2014. IDEMO NA MARS. Holandska fondacija Mars One planira da počne sa naseljavanjem Marsa 2024. godine. Do kraja 2013. godine prijave za odlazak na Mars poslalo je 202.586 ljudi, a KOSMO je razgovarao sa ljudima iz bivše Jugoslavije, koji se spremaju na ovaj put. SEPTEMBAR 2014. KARTE U JEDNOM SMERU. KOSMO je razgovarao sa ljudima koji su davnih dana krenuli trbuhom za kruhom, sa ciljem da se jednog dana vrate kući. Međutim, mnogi se nisu više nikada vratili... 56 KOSMO NOVEMBAR 2014. EKSKLUZIVNA POSETA. Dragana Mirković srpska Madonna i jedna od najvećih balkanskih muzičkih zvezda - otvorila je za KOSMO vrata svog dvorca u Ebenfurthu. Fotos: istockphoto, zvg.

FEBRUBAR 2015. STRAHOTA. Slučajevi roditelja koji tvrde da su im deca ukradena na porođaju, već nekoliko decenija potresaju zemlje bivše Jugoslavije. Razgovarali smo sa nekima od njih. MART 2015. VUKOVAR. Zaputili smo se ka balkanskom Belfastu i istražili kako tamo žive mladi koji su osuđeni na nacionalnu segregaciju u svim sferama života. JUN 2015. IMPERIJA. Predstavljamo Vam najelitnije jedinice i policijske snage za borbu protiv terorizma u Austriji. OKTOBAR 2015. NAJTEŽI PUT. Naš reporter obišao je žarišna područja izbegličke drame - Beograd, Budimpeštu i granični prelaz Röszke i odatle doneo potresne priče iz prve ruke. KOSMO 57

100. IZDANJE MART 2016. TRGOVINA LJUDIMA. Najaktuelniji podaci pokazuju da je brojka ovog oblika kriminala u stalnom porastu. U ime opreza i osvešćenja za KOSMO su o ovoj pojavi otvoreno govorile nedužne žrtve. MAJ 2016. 50 GODINA GASTARBAJTERA. Pola veka nakon što se prvi talas Gastarbajtera obreo u Austriji, predstavili smo ne samo njihov, već i istorijat njihovih potomaka. SEPTEMBAR 2016. RASKOŠ. Da je prvi čovek SFRJ-a uživao ne samo u raskoši, već i u posetama svetske prominencije dokazuje Plavi voz. Njega je ekskluzivno posetila naša novinarka i otkrila sve tajne. DECEMBAR 2016. RELIGIJE. Po prvi put u istoriji naših verskih zajednica su predstavnici istih dali jedan zajednički intervju za austrijske medije. Danas, više nego pre, vera se suočava sa izazovima života današnjice. Fotos: Christopher Glanzl, WSC, istockphoto, zvg. 58 KOSMO

SPANNENDE AUFGABEN IN EINEM TOLLEN TEAM! Als Mitarbeiter bei SPAR erwartet Sie Einschulung in einer Ausbildungsfiliale ein hochinteressantes Aufgabengebiet in einem familiengeführten, 100% österreichischen Unternehmen die Sicherheit und Weiterentwicklungsmöglichkeiten eines wachsenden Unternehmens Zusatzleistungen eines großen österreichischen Unternehmens viele Aus-/Weiterbildungsmöglichkeiten ein freundliches Arbeitsklima Mitarbeiter-Treuebonus, betriebliche Gesundheitsförderung MART 2017. SAMOHRANE MAJKE. One nemaju vremena za umor niti pravo na odmor, a otvorene prelome sopstvenih duša leče dečjom ljubavlju i uspesima. KOSMO je predstavio samohrane majke kojima se divimo! Fotocredit: WIRZ / Thomas Benesch APRIL 2017. KRIMINAL. Mnogi od njih su još uvek maloletnici, ali već nose oružje, pljačkaju i diluju drogu. Naš reporter je uspeo da razgovara sa jednom mladom bandom kriminalaca. Das bringen Sie mit: Sie teilen unsere Leidenschaft für Fleisch, Wurstwaren, Käse und Brot/Gebäck? Sie treten gerne in Kontakt mit Menschen und haben bereits Erfahrung im Verkauf? Ein gepflegtes Äußeres und gute Umgangsformen sind Ihnen wichtig? Ihre Deutschkenntnisse sind gut? Sie suchen eine abwechslungsreiche und herausfordernde Tätigkeit? Noch Fragen? Gleich bewerben! Informationen und Bewerbungen: www.spar.at /karriere JOBS MIT Bei uns springt keiner ins kalte Wasser! Als Quereinsteiger in der SPAR-Feinkost startet man mit einem vierwöchigen Coaching in einer Ausbildungsfiliale. Schritt für Schritt lernt man worauf es in der Feinkost ankommt dann kann man im neuen Job so richtig durchstarten. ÖSTERREICH DRIN.

100. IZDANJE JUN 2017. BEČKA RED LIGHT SCENA. Zahvaljujući poznatom bečkom makrou, Peteru Laskarisu, naši reporteri su imali priliku da razotkriju bečku red light scenu. SEPTEMBAR 2017. BRAK KAO BIZNIS. Slepo poštovanje tradicije među mnogim narodima postoji i dan-danas. Takvi su i dečji brakovi među Romima za čije su sklapanje, prema tradiciji, nadležni roditelji. OKTOBAR 2017. KRVNA OSVETA. Ubistvo muškog člana porodice u nekim regijama Balkana vekovima nije predstavljao samo bol i nesreću, nego i obavezu da se ubici i njegovoj familiji vrati na isti način. Surovi zakon časti uvukao je mnoge u spiralu zla. JUN 2018. OPASNO PO ŽIVOT. I 22 godine nakon završetka rata, BiH se i dalje suočava s ozbiljnim problemom kontaminacije minama. Naša dopisnica nam sa lica mesta otkriva njihovu opasnost po život. Fotos: zvg, Mihael Markl, Miloš Paripović, Vilim Plužarić, istockphoto 60 KOSMO

Svaka četvrta žena pati OKTOBAR 2018. NAPUŠTENE BEBE. U Beču od 2001. godine postoji tzv. Baby box u okviru bolnice Wilhelminenspital, gde majke potpuno anonimno mogu ostaviti svoju neželjenu novorođenčad. KOSMO otkriva koliko dece je do danas napušteno? Život sa urinarnom inkontinencijom Niko ne voli da priča, ali mnogi pate od toga Slabost bešike je i dalje jedna od najvećih tabu tema, iako svaka četvrta žena pati od nje. Stalna potreba za mokrenjem ili nevoljno curenje urina može u velikoj meri opterititi svakodnevni život. Međutim, imamo dobre vesti: postoji potpuno prirodno rešenje! NOVEMBAR 2018. PROMENA POLA. Naš novinar otkriva koliko je teško biti rođen/a u pogrešnom telu i sa kojim sve izazovima i poteškoćama je povezana promena pola. Slabost bešike može i prilikom manjih fizičkih napora kao što su penjanje stepenicama, kijanje, kašljanje ili smejanje prouzrokovati nevoljno curenje mokraće. Za pogođene žene ovo je izuzetno stresno, jer je uvek prisutan strah da će neko u njihovoj okolini to primetiti. Kao rezultat toga, dnevni ulošci postaju nerzadvojan deo njihove svakodnevice. Slabost bešike - uzrok Karlično dno zatvara stomak kao viseća mreža za ležanje. Ako je oslabljeno, unutrašnji organi se spuštaju i vrše pritisak na bešiku. Opterećenje mišića karlice dovodi do nevoljnog oticanja urina prilikom smeha ili sporta. Jačanje bešike Zeleno seme štajerske uljane bundeve pokazalo se posebno efikasnim za jačanje bešike. Njegov pozitivan efekat na bešiku poznat je već nekoliko vekova u narodnoj medicini. Danas je korišćenje semena bundeve kod jačanja bešike i mišićne muskulature karličnog dna naučno prepoznato. Profesionalno udruženje austrijskih ginekologa kod slabosti bešike takođe preporučuje tablete Bundeva za žene od Dr. Böhm. Potvrđena efikasnost Prema istraživanjima, nakon dvonedeljne upotrebe ekstrakta semena bundeve, urinarna inkontinencija se smanjuje za 41%, a posle šest nedelja čak za 68%. 1 Ovo su potvrdili i pacijenti. Sl.: Smanjenje svakodnevne inkontinencije. 1 Savet: Kao i kod svih biljnih suplemenata, najbolji rezultati se dobijaju redovnim unosom. Za Vašeg farmaceuta Dr. Böhm Kürbis für die Frau Odgovor na nevoljno mokrenje. PZN 3373701 nakon 2 tjedna nakon 6 tjedna EMPFEHLUNG Berufsverband österreichischer Gynäkologen BÖG Dr. Böhm Kürbis für die Frau: Dijetetski proizvod za posebne medicinske namene. Za dijetetski tretman slabosti bešike. 1 Yanagisawa E et al., Jpn J Med Pharm Sci 2003; 14(3):313-322

KOSMO.at u januaru Svađa oko naziva imena se ne smiruje Parlament Bivše jugoslovenske republike Makedonije izglasao je promenu imena države u Republika Severna Makedonija. Ova odluka je izazvala bes Grčke i njenih stanovnika zbog čega je došlo do oštrih protesta u Atini. Izdvojeni komentari usera: Marcus Petek: Offenbar sucht sich der Frust über die eigene Situation nun ein Ventil... Traurig, kann ich nur sagen. Alexander Beer: Offenbar ist das same but different. Man sollte diese Signale ernst nehmen... Sonst endet das noch in einem europaweiten Bürgerkrieg. Und das nur, weil sich die sog. Elite unnahbar fühlt. Und die Medien noch zum Befeuern des Ganzen benutzt. Mir hat mal ein Vorstandsmitglied der Allianz gesagt. Wenn eine politische Entscheidung getroffen wird. Oder etwas passiert. Frage immer erst, wer etwas davon hat. Dann weisst du, warum es passiert... oder nicht passieren wird... Boki Bracinsin: shqipe- Valley wäre besser. Das würde wenigstens der Wahrheit entsprechen... Još jedna afera: Posle J nema K Srpska pop diva je još jednom dokazala da nije prva kada je samo muzika u pitanju, već i kada se radi o skandalima. Slike koje potvrđuju njenu aferu sa Ognjenom Vranješem zapalile su internet. Izdvojen komentari usera: Aleksandar Fizzy Golubović: Šta ste zapeli za JK!!!! Što je iskrena i priča sve kako jeste?!? Državi, a i Ceci ne paše pa joj traže iglu u senu! Resl Almound: Ich mag sie wirklich aber alles kann definitv nicht Fake sein. Und ich denke heilig ist sie definitiv nicht. Poštovani čitaoci, KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pitanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMO Handelskai 388 Büro Top Nr. 741 1020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at IMPRESSUM Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) Co-Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo. at) Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at) Lektorat: Dušica Pavlović, BA (dusica.pavlovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar. rosandic@kosmo.at) Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. Fotografen: Dušica Pavlović, Amel Topčagić Fotoredaktion: Grafische Abteilung Cover-Foto: istockphoto Druck: NP Druck Gesellschaft m.b.h. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at KOSMO das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 office@kosmo.at www.kosmo.at Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at) Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die Anzeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Verwertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen. 62 KOSMO

NÖ Landesausstellung Wiener Neustadt 30.3. 10.11.2019 WELT IN BEWEGUNG! STADT.GESCHICHTE.MOBILITÄT. Perndl+Co

ZIB 2 AM SONNTAG MIT MARTIN THÜR JEDEN SO 21:50 DIREKT DANACH: IM ZENTRUM MIT CLAUDIA REITERER