Резиме Извештаја о кандитату др Јасне Ђиновић-Стојановић за стицање научног звања научни саветник
РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА Према Прилогу 5, Правилника о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Службени гласник РС 24/2016, 21/2017 и 38/2017). Назив института факултета који подноси захтев: ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Немaњинa 6 11080 Беогрaд Земун I Општи подаци о кандидату Име и презиме: Јасна Ђиновић-Стојановић Година рођења: 1976 JМБГ: 2101976865020 Назив институције у којој је кандидат стално запослен: Институт зa хигиjeну и тeхнoлoгиjу мeсa, Београд Дипломирала: година: 1999 факултет: Хемијски факултет Универзитета у Београду Магистрирала: година: 2004 факултет: Хемијски факултет Универзитета у Београду Докторирала: година: 2008 факултет: Хемијски факултет Универзитета у Београду Постојеће научно звање: Виши научни сардник Научно звање које се тражи: Научни саветник Област науке у којој се тражи звање: Биотехничке науке Грана науке у којој се тражи звање: Ветеринарство Научна дисциплина у којој се тражи звање: Безбедност хране Назив матичног научног одбора којем се захтев упућује: Матични научни одбор за биотехнологију и пољопривреду II Датум избора - реизбора у научно звање: Научни сарадник: 04.03.2009. Виши научни сарадник: 27.11.2013. III Научноистраживачки резултати (Прилог 1. и 2. правилника): Класификација резултата према категоријама научноистраживачких резултата после подношења молбе за избор у звање виши научни сарадник према прилогу 3 Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Сл. Гласник РС, бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017).
1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид) (М10): M11 = M12 = M13 = M14 = M15 = M16 = M17 = M18 = 2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја; научна критика; уређивање часописа (М20): M21а = M21 = 3 8 24 M22 = 2 5 10 M23 = 4 3 12 M24 = M25 = M26 = M27 = M28а = M28б = M29а = M29б = M29в = 3. Зборници међународних научних скупова (М30): 4. Монографије националног значаја (М40): M31 = 1 3,5 3,5 M32 = M33 = 24 1 24 M34 = 6 0,5 3 M35 = M36 = M41 = M42 = M43 = M44 = M45 = M46 = M47 = M48 = M49 =
5. Радови у часописима националног значаја (М50): 6. Предавања по позиву на скуповима националног значаја (М60): 7. Одбрањена докторска дисертација (М70): M51 = 6 2 12 M52 = M53 = M54 = M55 = M56 = M57 = M61 = M62 = M63 = M64 = 1 0,2 0,2 M65 = M66 = M67 = M68 = M69 = M70 = 8. Техничка решења (М80): M81 = 1 8 8 M82 = M83 = M84 = M85 = M86 = M87 = 9. Патенти (М90): M91 = M92 = M93 = M94 = M95 = M96 = M97 = M98 = M99 =
10. Изведена дела, награде, студије, изложбе, жирирања и кустоски рад од међународног значаја (М100): M101 = M102 = M103 = M104= M105 = M106 = M107 = 11. Изведена дела, награде, студије, изложбе од националног значаја (М100): M108 = M109 = M110 = M111= M112 = 12. Документи припремљени у вези са креирањем и анализом јавних политика (М120): M121= M122 = M123 = M124=
Табела са кванитативном оценом научног рада кандидатa др Јасне Ђиновић-Стојановић дата је у складу са Правилником о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача ( Службени гласник РС бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017), (за техничко-технолошке и биотехничке науке): Назив групе резултата Ознака групе резултата Врста резултата M Вредност резултата Укупно Радови објављени у научним часописима међународног значаја M20 Рад у врхунском међународном часопису Рад у истакнутом међународном часопису М21 3 x 8 24 M22 2 x 5 10 Рад у међународном часопису М23 4 x 3 12 Зборници међународних научних скупова M30 Предавање по позиву са међународног скупа штампано у целини (неопходно позивно писмо) Саопштење са међународног скупа штампано у целини M31 1 x 3,5 3,5 M33 24 x 1,0 24,0 Саопштење са међународног скупа штампано у изводу M34 6x0,5 3 Радови у часописима националног значаја M50 Рад у врхунском часопису националног значаја M51 6 x 2 12 Предавања по позиву на скуповима националног значаја M60 Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу M64 1 x 0,2 0,2 Техничка решења M80 Ново техничко решење примењено на међународном нивоу М81 1 x 8 8 Укупан број поена 96,7
Минимални квантитативни захтеви за стицање научног звања научни саветник за техничко-технолошке и биотехничке науке, према Правилнику о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача ( Службени гласник РС бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017), као и остварени резултати кандидата др Јасне Ђиновић-Стојановић представљени су у табели: Диференцијални услов од првог избора у претходно звање до избора у звање Научни саветник Потребно је да кандидат има најмање XX поена, који треба да припадају следећим категоријама: Неопходно XX= Укупно 70 96,7 Остварено Обавезни (1) M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M51+M80+ M90+M100 54 93,5 Обавезни (2)* M21+M22+M23+M81-85+M90-96+M101-103+M108 30 54 Обавезни (2)* M21+M22+M23 15 46 M81-85+M90-96+M101-103+M108 5 8 *Напомена: За избор у научно звање научни саветник, у групацији "Обавезни (2)", кандидат мора да оствари најмање 15 поена у категоријама М21+М22+М23 и најмање пет поена у категоријама М81-85+М90-96+М101-103+М108. IV Квалитативна оцена научног доприноса (Прилог 1. правилника): 1. Показатељи успеха у научном раду Уводна предавања на конференцијама и друга предавања по позиву Као резултат научне сарадње са Институтом Маx Рубнер, др Јасна Ђиновић-Стојановић је, као први међународни предавач, на позив Програмског одбора одржала уводно предавање на веома угледном научном скупу Кулмбашка недеља 2009 у Кулмбаху, Немачка. Рад, презентован на овом скупу штампан је у водећем часопису националног значаја Немачке (Mitteilungsblatt der Fleischforschung Kulmbach (М51): Djinovic J, Popovic A, Jira W. 2009. Polycyclic Aromatic Hydrocarbons (PAHs) in wood smoke used for production of traditional smoked meat products in Serbia. Mitteilungsblatt der Fleischforschung Kulmbach, 48(185): 123-132. На 56. и 57. међународном саветовању индустрије меса, кандидат је имала следећа предавања по позиву: 56. међународно саветовање индустрије меса: Vranic D, Djinovic-Stojanovic J, Spiric A. 2011. Rainbow trout (Oncorhynchus Mykiss) from aquaculture meat quality and importance in the diet. International 56 th Meat Industry Conference, plenary paper published in the issue of Meat Technology, 52, 122-133, dedicated to this conference, Tara 12-15. June 2011, Serbia.
57. међународно саветовање индустрије меса: Đinović-Stojanović J, Popović A, Spirić A. Persistent Organic Pollutants in Food. International 57 th Meat Industry Conference, plenary paper, 2013. Proceedings on USB, 114-127, Belgrade 10-12 June, Serbia. Чланства у одборима међународних научних конференција Члан Програмског одбора Међународног 57. Саветовања индустије меса (57th Meat Industry Conference Meat аnd Meat Products Perspectives оf Sustainable Production), 12-10 јун, Београд, Србија, 2013. (одлука Научног већа број 1943, од 25.06.2012.). Члан Програмског одбора Међународног 58. Саветовања индустије меса (58th International Meat Industry Conference (MeatCon2015), Meat Safety аnd Quality: Where It Goes? ), 04-07. октобар 2015, Златибор, Србија, 2013. (одлука Научног већа број 182, од 23.01.2015.). Члан Међународног програмског одбора 59. Међународне конференције индустрије меса (59th International Meat Industry Conference MEATCON2017 Better Food Better Life ), 01-04.10. 2017., Златибор, Србија. (Одлука Научног већа са 4. Ванредне електронске седнице бр 3089 од 12.09.2017.). Чланства у уређивачким одборима часописа Др Јасна Ђиновић-Стојановић члан је Уређивачког одбора врхунског часописа националног значаја Meat Technology, чији је издавач Институт за хигијену и технологију меса, Београд, од 2015. године до данас (одлука Научног већа број 1851, од 03.06.2015.). Рецензије научних радова Кандидат др Јасна Ђиновић-Стојановић је радила рецензије научних радова у следећим часописима: Резензије научних радова у научним часописима међународног значаја: Food Chemistry - vrhunski međunarodni časopis, M21; Manuscript Number: FOODCHEM- D-12-04369 (Title: Determination of polycyclic aromatic hydrocarbons in Iranian smoked fish by a new microextraction technique and method optimization using response surface methodology). Journal of Environmental Chemistry and Ecotoxicology (JECE), M51; Manuscript Number: JECE-12-004 (Title: Estimation of Polycyclic Aromatic Hydrocarbons in Vegetables grown in Pakistan). African Journal of Biotechnology (AJB) (ISSN 1684-5315), M51; Manuscript Number: AJB- 11-4035 (Title: Spatio-Temporal Variations in Surface Water Quality from Upstream and Downstream of the River Chenab, Pakistan. Januar, 2014. European Food Research and Technology - istaknuti međunarodni časopis, M22 (IF: 1,802), Manuscript Number: EFRT-13-1073 (Title: The application of d-spe in the QuEChERS method for the determination of PAHs in food of animal origin with GC-MS detection).
Mart, 2014. Science of the Total Environment - vrhunski međunarodni časopis, M21 (IF: 4,414), Manuscript Number: STOTEN-D-14-00659 (Title: Polycyclic Aromatic Hydrocarbons in Smoked Meat from a Rural Household in Southwest China). April, 2014. Food Analytical Methods - istaknuti međunarodni časopis, M22 (IF: 1,932), Manuscript Number: FANM-D-14-00164 (Title: Application of Accelerated Solvent Extraction for Simultaneous Isolation and Pre-Cleaning up Procedure at Determination of Polycyclic Aromatic Hydrocarbons in Smoked Meat Products). Oktobar, 2014. II International Congress Food Technology, Quality and Safety. Novi Sad, Serbia. (Title: Meat Quality of rabbits after administration of lantibiotic gallidermin) Januar 2015. Fuel Processing Technology - vrhunski međunarodni časopis, M21 (IF: 3,949); Manuscript Number: FUPROC-D-14-01299 (Title: A Study of Smoke Formation from Wood Combustion). Februar, 2016. Romanian Biotechnological Letters, međunarodni časopis, M23 (IF: 0,396), Manuscript Number: -- (Title: Shelf life and quality of dehydrated meat packed in edible coating under modified atmosphere). Decembar, 2017. Food Additives and Contaminants - istaknuti međunarodni časopis, M22 (IF: Part A 2,047, Part B 1,723), Manuscript Number: TFAC-2017-578 (Title: Assessment of contamination source and quality approach of polycyclic aromatic hydrocarbons in woodpressed rapeseed oil). Mart, 2017. Food & Nutrition Journal - nacionalni časopis međunarodnog značaja, M24 (IF 0,52) Manuscript Number: GFNS-127 (Title: Modeling Moisture Diffusivity in Chicken Meat during Deep-Fat Frying) Рецензија техничког решења: Autori tehničkog rešenja: Brankica Kartalović, Miroslav Ćirković, Nikolina Novakov, Jelena Babić, Jelena Petrović, Saša Janković, Vrsta tehničkog rešenja: Nova metoda, M85, Naziv tehničkog rešenja: Određivanje ostataka pesticida u hrani i hrani za životinje (dokaz - overeno misljene br 4042 od 03.12.2015. Кандидат је радила рецензије више научних радова у врхунском часопису националног значаја Meat Technology. 2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова Допринос развоју науке у земљи Анализа приложених радова др Јасне Ђиновић-Стојановић указује на изузетну научну зрелост кандидата, коју је постигла остваривањем запажених научноистраживачких резултата у области безбедности хране, посебно у делу проучавања проблематике загађивача животне средине и њихове дистрибуције у месо, производе од меса, рибу и производе од рибе, итд. Публиковани радови која се на то односе су веома примењива у пракси, што потврђују и валидована и акредитована метода која је постала део свакодневне аналитичке праксе у Институту за хигијену и технологију меса у Београду. Тема је била веома актуелна, у погледу заштите здравља потрошача, с обзиром да је било неопходно ускладити прописе Републике Србије са
европским, развојем нових метода које би омогућавале квалитативно и квантитативно одређивање одређених штетних једињења по људско здравље. Менторство при изради магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима Кaндидaт др Јасна Ђиновић-Стојановић, је имала следећа менторства и друге улоге при изрaди дoктoрских и мастер рaдoвa, и то: Kоментор и члан Комисије за оцену и одбрану докторске дисертације мр Милана Милијашевића, дипломираног ветеринара, под називом Упоредно испитивање одабраних параметара квалитета у току скадиштења свеже пастрмке паковане у вакууму и модификованој атмосфери (одлука Наставно-научног већа Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду, бр.01-18/31 од 22.09.2010.). Докторска дисертација је одбрањена 19.07.2011. године на Факултету ветеринарске медицине, Универзитет у Београду, Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла. Члан Комисије за оцену и одбрану магистарске тезе Иване Филиповић, дипломираног ветеринара, под називом Упоредна анализа бактериолошког статуса физичких и хемијскух промена у току зрења ферментисаних кобасица пуњених у природне омотаче различитих пречника (одлука Наставно-научног већа Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду, бр.01-15/32 од 28.09.2011.). Магистарска теза одбрањена је 2011. године на Факултету ветеринарске медицине, Универзитет у Београду, Катедра за хигијену и технологију намирница анималног порекла. Члан комисије за одбрану Мастер рада Дистрибуција органохлорних пестицида и полихлорованих бифенила у две различите врсте рибе из Дунава, кандидат Јелена Спасић, Хемијски факултет, Универзитет у Београду, 03.10.2013., Београд. Ментор при изради докторске дисертације кандидата мр Раше Миланов под називом Испитивање садржаја тешких метала и металоида у ткивима речне рибе као показатеља безбедности меса рибе и загађења животне средине, Факултет ветеринарске медицине, Универзитет у Београду (одлука Наставно-научног већа Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду, бр.01-14/4 од 29.05.2014.) Дисертација одбрањења 11.07.2014. у Београду. Педагошки рад Др Јасна Ђиновић-Стојановић учествовала је у извођењу наставних вежби на Рударско геолошком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за Хемију, у оквиру предмета Хемија, за студенте Рударског и Геолошког одсека, у периоду од 1999. до 2005. године. Учествовала је у руковођењу експерименталним делом завршних радова студената на мастер студијама на Хемијском факултету у Београду. Међународна сарадња У периоду од октобра 2006. до октобра 2007. године, др Јасна Ђиновић-Стојановић, боравила је у Институту Маx Рубнер, у Кулмбаху, у Немачкој, где је реализован највећи део експеримената у оквиру докторске дисертације. Коришћена је, у том тренутку, у свету, најсавременија опрема за испитивање полицикличних ароматичних угљоводоника (HRGC/HRMS). Као резултат овог једногодишњег студиског боравка објављене су бројне заједничке публикације.
3. Организација научног рада Руковођење пројектима, потпројектима и задацима У периоду од 2008. до 2010. године др Јасна Ђиновић-Стојановић била је руководилац пројектних активности у оквиру пројекта Мониторинг водених екосистема у циљу добијања хигијенски исправних и квалитетних аквакултурних производа, конкурентних тржишту ЕУ, ев. бр. пројеката ТР 20122, руководилац пројекта др Аурелија Спирић, научни саветник, Институт за хигијену и технологију меса, Београд (Одлука Научног већа бр. 2362/1 од 10.07.2008. године и Уверење руководиоца пројекта о руковођењу пројектним задацима бр. 415 од 13.02.2013. године). Технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати примењени у пракси Др Јасна Ђиновић-Стојановић је учествовала у реализацији пројекта Оптерећеност екосистема органским загађивачима и њихов утицај на одрживи развој риба у Сави и Дунаву на територији града Београда, финансиран од стране Секретаријата за заштиту животне средине града Београда, 2012. година. Др Јасна Ђиновић-Стојановић је аутор и идејни творац техничког решења из категорије М81, које се, у свакодневној аналитичкој пракси примењује у Институту за хигијену и технологију меса у Београду и Ветеринарском факултету Универзитета у Сарајеву: Ђиновић-Стојановић Ј, Јанковић С, Ђорђевић В, Бабић Милијашевић Ј, Спирић Д, Настасијевић И, Паруновић Н. Одређивање пиретроида применом гасне хроматографије. Учествовање на пројектима ресорних Министарства науке Републике Србије који су завршени: 1. Геохемијска испитивања у функцији проналажења нових лежишта фосилних горива и заштите животне средине (2006-2010), ев. бр. пројеката ОИ 146008, руководилац пројекта проф. др Бранимир Јованчићевић, Хемијски факултет, Београд. 2. Мониторинг водених екосистема у циљу добијања хигијенски исправних и квалитетних аквакултурних производа, конкурентних тржишту ЕУ (2008-20010), ев. бр. пројеката ТР 20122, руководилац пројекта др Аурелија Спирић, научни саветник, Iнститут за хигијену и технологију меса, Београд. 3. Хемодинамика загадјујућих супстанци акватичних система и водних ресурса (површинске и подземне воде, седименти) у функцији заштите, (2005), ев. бр. пројеката ОИ 1727, руководилац пројекта, др Олга Цветковић, Iнститут за хемију технологију и металургију, Београд. 4. "Искоришћење загађивача околине, пепела и отпадног гипса, као сировина за добијање корисних производа" (2001-2004), ев. бр. пројеката ЕТР.2.07.0064.Б/2, руководилац пројекта проф. др Александра Костић-Пулек, Рударско геолошки факултет, Београд. 5. "Развој и унапређење технологије и опреме за производњу брикета из угља" (2001-2003), ев. бр. пројеката НПЕЕ 601-112 Б., руководилац пројекта проф. др Војин Чокорило, Рударско геолошки факултет, Београд.
Учествовање на пројектима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије који су у току: 1. Унапређење и развој нових технолошких поступака у производњи намирница анималног порекла у циљу добијања квалитетних и безбедних производа конкурентних на светском тржишту (2011-данас), ев. бр. пројеката III 46009, Носилац пројекта је Институт за хигијену и технологију меса, Београд, а руководилац др Лазар Турубатовић. 2. Унапређење производних капацитета шарана (Cyprinus carpio L.) програмима исхране и селекције (2011- данас), ев. бр. пројеката ТР 31075, руководилац пројекта др Зоран Марковић, Пољопривредни факултет Београд. Значајне активности у комисијама и телима министарства надлежног за послове науке и технолошког развоја и другим телима везаних за научну делатност Др Јасна Ђиновић-Стојановић је: члан Комисије (H006 Целулоза, папир, картон) за стандарде и сродне документе Института за стандардизацију Србије. члан AOAC International научне асоцијације (member 114206). 4. Квалитет научних резултата Утицајност У Библиотеци Матице српске, на лични захтев кандидата, истражена је цитираност радова др Јасне Ђиновић-Стојановић за период од 2000. до јуна 2018. у базама Web of Science Core Collection: Citation Indexes, Science Citation Index Expanded (SCI-EXPANDED) --1996-present, Social Sciences Citation Index (SSCI) --1996-present, Arts & Humanities Citation Index (A&HCI) -- 1996-present, Conference Proceedings Citation Index- Science (CPCI-S) --2001-present, Conference Proceedings Citation Index- Social Science & Humanities (CPCI-SSH) --2001-present, Emerging Sources Citation Index (ESCI) --2015-present. У наведеном периоду радови др Јасне Ђиновић- Стојановић су цитирани укупно 187 пута, од тога 145 хетероцитата, 32 коцитата и 10 самоцитата. Укупан (кумулативни) импaкт фaктoр чaсoписa у кojимa су рaдoви кaндидaта цитирани изнoси 354,264. Поред наведеног броја цитата и самоцитата у Web базама научних часописа пронађено је још 58 хетероцитата кандидата. Параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових радова Према подацима Матице српске радови др Јасне Ђиновић-Стојановић су цитирани укупно 187 пута, од тога 145 хетероцитата, 32 коцитата и 10 самоцитата. Од 145 хетероцитата, 40 пута радови кандидата су цитирани у међународним часописима изузетних вредности (М21а), 40 пута у врхунским међународним часописима (М21), 21 пут у истакнутим међународним часописима (М22), 35 пута у међународним часописима (М23) и 9 пута у радовима који нису категорисани. Кaндидaт имa 10 сaмoцитaтa, oд тoгa два у међународним часописима изузетних вредности (М21а), један у врхунском међународном часопису (М21), четири у међународним часописима (М23) и три самоцитата у радовима који нису категорисани. Кaндидaт имa и 32 коцитата, oд тoгa 6 у врхунским међународним часописима (М21), 12 у истакнутим међународним часописима (М22), 11 у међународним часописима (М23) и три коцитата у радовима који нису категорисани. Укупан (кумулативни) импaкт фaктoр чaсoписa у кojимa су рaдoви кaндидaта цитирани изнoси 354,264.
Ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора Др Јасна Ђиновић-Стојановић, у свом досадашњем научно истраживачком раду има 120 библиографску јединицу, од чега 48 радова и саопштења после избора у звање виши научни сарадник. Сви објављени радови припадају типу експерименталних радова у области безбедности хране. Просечан број аутора по раду за укупно наведену библиографију износи 5,6 а за библиографију после избора у звање виши научни сарадник 6,2. У звању виши научни сарадник кандидат је, у оквиру 48 библиографске јединице, остварила укупно 96,7 квантитативна поена, а као први аутор налази се на 36,7% публикованих радова. Степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству У реализацији истраживања, др Јасна Ђиновић-Стојановић је дала пун и суштински допринос, како у стварању идеја, осмишљавању експеримнталних концепата, тако и у реализацији усвојеног програма рада. Део публикација кандидат је реализовала настављајући и продубљујући истраживања започета у оквиру своје докторске дисертације, чији је експериментални део реализован у оквиру студијског боравка у Институту Маx Рубнер, у Кулмбаху у Немачкој. Већину радова кандидат је остварила независно од докторске дисертације као резултат реализације пројеката Мониторинг водених екосистема у циљу добијања хигијенски исправних и квалитетних аквакултурних производа, конкурентних тржишту ЕУ (2008-20010), Унапређење производних капацитета шарана (Cyprinus carpio L.) програмима исхране и селекције (2011-даље, број пројекта: 31075) и Унапређење и развој хигијенских и технолошких поступака у производњи намирница животињског порекла у циљу добијања квалитетних и безбедних производа конкурентних на светском тржишту (2011-даље, број пројекта: 46009). Допринос кандидата реализацији коауторских радова Публиковани радови др Јасне Ђиновић-Стојановић, већином су коауторски, што указује на њену коопративност и отвореност за размену идеја са другим научним радницима. Др Јасна Ђиновић-Стојановић је учествовала у реализацији тематски врло хетерогених задатака и целина, показујући склоност ка тимском раду и успешност у извршењу дела задужења. Допринос кандидата у коауторским радовима огледа се у осмишљавању циљева радова, реализацији експерименталног дела, као и у тумачењу резултата и писању. Током реализације, припреме и писања радова је доказала да поседује висoк стeпeн нaучнe рaдoзнaлoсти и сaмoстaлнoсти, као и мултидисциплинарни приступ проблематици. Потврда тога су публикације које је кандидаткиња реализовала у звању виши научни сарадник (48), односно укупан збир импакт фактора часописа у којима је др Јасна Ђиновић-Стојановић објавила радове у звању виши научни сарадник (IF 13,564), као и кумулативни импакт фактор часописа у којима су цитирани радови кандидата (IF 354,264). У оквиру 48 библиoгрaфскe jeдиницe (укључујући техничка решења) које кандидаткињу квалификују за звање научни саветник, др Јасна Ђиновић-Стојановић је oствaрила укупнo 96,7 квaнтитaтивних пoeнa. Значај радова Већина радова које је др Јасна Ђиновић-Стојановић објавила, припадају оригиналним научним, односно експерименталним радовима. Својим досадашњим научноистраживачким радом, кандидат је дала посебан допринос разумевању и практичној примени резултата која су проистекла из истраживања у области безбедности и квалитета хране, пре свега меса, производа од меса, рибе и производа од рибе. С обзиром на актуелност проблематике у погледу
заштите здравља потрошача, као и на чињеницу да су концентрације одређених PAH једињења у месу и производима од меса постали саставни део прописа Републике Србије, као резултат истраживања проистекло је акредитована метода под називом Одређивање полицикличних ароматичних угљоводоника применом високоефикасне течне хроматографије (HPLC). Валидација ове методе описана је у међународном часопису М23 (7), а постала је и део свакодневне аналитичке праксе у Институту за хигијену и технологију меса у Београду, као и метода која је проистекла из техничког решења М81 (48) под називом Одређивање пиретроида применом гасне хроматографије. Значај проучавања хемодинамике перзистентних органских загађивача у риби, којима се кандидат бавила, огледа се у чињеници да се риба често користи као биолошки индикатор загађења животне средине. Садржај OCP и PCB једињења у риби може да укаже на присуство различитих загађивача у води, седименту и земљишту. Промене навика популације у конзумирању хране, као и све већа потрошња одређених намирница у људској исхрани, намећу и одређене захтеве који се односе на њен квалитет и безбедност. Стога радови у којима су приказани резултати дистрибуције токсичних, микро и макро елемената у месу, производима од меса, риби и производима од рибе имају посебан значај. Према сазнањима аутора, поменути подаци у месу, риби, као и у њиховим производима са српског тржишта били су веома ограничени. Добијени подаци указују, на пример, на различити минерални статус различитих делова свињског меса и производа од меса, као и на разлике у њиховим нутритивним вредностима за људску исхрану. Утврђено је да је унос проучаваних есенцијалних елемената преко конзумирања меса недовољан, тако да су други извори ових елемената у исхрани неопходни. Резултати истраживања који се односе на присуство токсичних и есенцијалних елемата у рибљим конзервама са српског тржишта, такође имају велики научни значај. На основу добијених резултата урађена је процена ризика на људско здравље, која указује да конзумирање рибљих конзерва представља мали ризик на здравље потрошача. Добијени резултати показали су да се конзервирана морска риба не може сматрати значајним извором проучаваних есенцијалних елемената у исхрани српског становништва. Значај радова који се односе на истраживања о утицају исхране на састав масних киселина и нутритивном саставу меса рибе је методолошки, јер се у њима даје нови, савремени приступ аналитичким испитивањима, али имају и практичан значај, због презентовања резултата који су важни за здравље потрошача, али могу послужити и за подизање нивоа свести становништва о значају конзумирања рибе. Радови који проучавају ставове потрошача и њихову перцепцију производа од меса су од велике важности како за науку тако и за индустрију меса. Индустрија меса треба да одговори на потребе потрошача, што није лак задатак и укључује многе различите компоненте. Наука и иновације имају важну улогу у остваривању добре везе између индустрије и потреба потрошача. Одговори потрошача у вези производа од меса који се оцењују, заснивају се не само на сензорним особинама и физичком изгледу производа, него су често у вези са неким другим факторима, као што су претходно знање и искуство, веровања, итд. Ова проучавања су веома значајна с обзиром на чињеницу да су она, по први пут у Србији, спроведена у овом обиму (преко 1000 испитаника). Са друге стране, с обзиром да перцепција потрошача није фиксна, индустрија меса је увидела да се ставови потрошача морају константно пратити и, у складу са тим, кориговати технолошки процеси производње одређених производа, уколико за тим постоји потреба.
V Оцена комисије о научном доприносу кандидата, са образложењем Укупан научноистраживачки опус кандидата, број објављених радова после избора у звање виши научни сарадник (48), структура индикатора научне компетентности (М20 - М80) и обухваћене научне области истраживања, које су значајне за науку и праксу, указују да кандидат, др Јасна Ђиновић-Стојановић, поседује изузетну научну зрелост и да је свестран и савремен истраживач. Истраживања из области безбедности и квалитета хране основне су области истраживања којима се др Јасна Ђиновић-Стојановић бавила од почетка свог научноистраживачког рада, као и након стицања звања виши научни сарадник. Својим истраживачким радом кандидат је остварила запажене научне резултате, дала допринос изучавању безбедности хране у циљу заштите здравља становништва и тиме допринела, како личној тако и научној афирмацији Института за хигијену и технологију меса. Према тематици публикованих радова у периоду после стицања звања виши научни сарадник, научноистраживачки рад кандидата се може груписати у следеће целине: 1) Хемодинамика перзистентних органских загађивача животне средине у храни, пре свега у месу, производима од меса, риби и производима од рибе; 2) Дистрибуција токсичних, микро и макро елемената у месу, производима од меса, риби и производима од рибе; 3) Квалитет и хемијски састав рибе, производа од рибе, меса и производа од меса; 4) Сензорна оцена традиционално димљених производа од меса ставови потрошача и 5) Остали радови. Др Јасна Ђиновић-Стојановић је, од избора у звање виши научни сарадник до покретања поступка за избор у звање научни саветник, објавила 48 библиографске јединице, остварила укупно 96,7 квантитативна поена, а као први аутор налази се на 36,7% публикованих радова. Од наведеног броја библиографских јединица, три рада су објављена у врхунским међународним часописима категорије М21, два рада у истакнутим међународним часописима категорије М22 и четири рада у међународним часописима категорије М23. Један рад припада категорији Предавање по позиву са међународног скупа штампано у целини (М31). У зборницима са скупова међународног значаја објављено је 24 рада који припадају категорији М33 и шест радова која припадају категорији М34. У врхунским часописима националног значаја (М51) објављено је шест радова. Један рад припада категорији Предавање по позиву на скуповима националног значаја штампано у изводу (М64). Идејни је творац техничког решења (МНО за биотехнологију и пољопривреду) из категорије Ново техничко решење примењено на међународном нивоу (М81). У реализацији објављених радова кандидат је доказала да поседује висoк стeпeн нaучнe рaдoзнaлoсти и сaмoстaлнoсти, као и мултидисциплинарни приступ проблематици. Потврда тога су публикације које је кандидат реализовала, као и укупан збир импакт фактора часописа у којима је др Јасна Ђиновић-Стојановић објавила радове у звању виши научни сарадник (IF 13,564). Ови параметри одржавају континуираност и квалитет научног рада кандидата. Тематике објављених радова у сарадњи са колегама из земље, али и из иностранства, упућују на кооперативност, заинтересованост, спремност кандидата за решевање различитих проблематика у области безбедности хране. Осим квантитативних услова, кандидат испуњава и бројне квалитативне услове, као што су: цитираност (187 цитата, од тога тога 145 хетероцитата, 32 коцитата и 10 самоцитата; од 145 хетероцитата, 40 пута радови кандидата су цитирани у међународним часописима изузетних вредности (М21а), 40 пута у врхунским међународним часописима (М21), 21 пут у истакнутим међународним часописима (М22), 35 пута у међународним часописима (М23) и 9 пута у радовима који нису категорисани); укупан (кумулативни) импaкт фaктoр чaсoписa у кojимa су рaдoви кaндидaта цитирани изнoси 354,264; предавањe по позиву; чланство у уређивачком одбору часописа, рецензије научних радова; менторство при изради два докторска рада; педагошки рад; међународна сарадња; руковођење пројектним активностима и учешће у
пројектима; реализација техничких решења. Све наведено указује да се ради о комплетном научноистраживачком раднику, који је познат и препознатљив у свету и у код нас. Оцењујући целокупни научно-истраживачки рад и постигнуте резултате, Комисија закључује да др Јасна Ђиновић-Стојановић испуњава услове предвиђене Законом о научноистраживачкиј делатности (Службени гласник РС 110/05, 50/06, 18/10 и 112/15) и критеријуме прописане Правилником о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Службени гласник РС 24/2016, 21/2017 и 38/2017) за избор у звање научни саветник. Укупан научноистраживачки опус кандидата, број објављених радова после избора у звање виши научни сарадник, структура индикатора научне компетентности и обухваћене научне области истраживања, које су значајне за науку и праксу, указују да кандидат, др Јасна Ђиновић-Стојановић, поседује изузетну научну зрелост и да је свестран и савремен истраживач. Кандидат је својим истраживачким радом и постигнутим резултатима дала значајан допринос у области безбедности хране. Своје мишљење Комисија базира на чињеницама изнетим у Извештају, имајући у виду научну компетентност и цитираност радова, као и бројне квалитативне критеријуме које је др Јасна Ђиновић-Стојановић остварила. Комисија предлаже Изборном већу Пољопривредног Факултета Универзитета у Београду, да утврди предлог за избор др Јасне Ђиновић-Стојановић у звање научни саветник. У Београду, 26.10.2018. Председник Комисије др Душан Живковић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду